Књижевне новине
ovi
:—
MJ 11
izg
ŽIVOT OKO NA
ZABMENUTE
RODAKRE
Svaka veća i razgranaiija porodica živi pod prismotrom ncke daljne rođake od koje je prinuđena da mnogo
_ Šta skriva, ali ipak, od koje može da
malo šta sakrije. Te rođake su uva Žavane i poštovane na jedan poseban način, njima se prilikom porodičnih svečanosti ukazuju posebne pažnje i počasti, i sva ta briga kojom su onc okružene izveštačena je i lažna, i svi je primećuju osim njih, tih rođaka, koje gotovo uvek pate od nesanice ili srčanih bolesti I makoliko se svi članovi jedne porodice trudili da zaborave te rođake, obučene u haljine koje su davno prestale da interesuju svet i m kojima
ledaju kao izrezane Iz nekih starih, modnih žurnala, ma kako pomekad bile i rado dočekivane, njih i njih reči se pomalo pribojavahu svi oni ma koje one polažu pravo da se o njima brinu i da se za njih žrbraju.
Te rođake sw obično i najčešće
bez dece, wdate za muževe koji sa
ma njihove slabe nerve i srčane ma-
pade navikli kao ma promene vnremema, i možda baš zbog loga što nemaju da se o komc bitnu sem o sebi, nih. da se za koga žrtvuju, one pokmšavaja da budu patroni svemogućoj deci u porodici, i od njih baš najviše stradaju nedužna deca, Jer, njima nije dovoljno samo da ih ta deca vole i poštuju, one traže nešto više, Žele da ta deca potsećaju na njih, i da ih one mavikavaju na nc“ kec svoje osobine. I naravno, deca, jedini živi stvorovi koji pružaju najveći otpor svakom zlostavljanju i koja, zbog loga što ne moraju da se povode za tuđim mišljenjima i savetima da bi od toga imali neke koristi, jer su drugi ionako prinuđeni da se ga njih zalažu, prkose tim zabrinutim rođakama omako kako to samo ona umeju, i često m tome bivaju veoma surova. A. roditelji te dece, koje su te rođake uvek nečim zadužile, ako ničim višim a ono bar stalnom brigom za svakog člana porodice, prinuđeni su da decu primoravaju da pred tim rođakama bivaju onakva kakva ona zaista ne mogu biti, lažno zahvalna i licemerna, kako to umeju samo odrasli, i kako to nekad jedino njima priliči.
Uostalom ta deca, iako se pred njima mnogo šta skriva, umeju. da otkriju „onu. prikrivanu i možda samo obrvama, pokretom ruke pokaziyanu. nervozu koju njihovi roditelji ispoljavaju kad u kuću treba da dođe rođaka pred kojom se obavezno mora biti dobro raspoložen, koju obavezno treba zabavljati, i kojoj treba bezbroj puta ponoviti kako izgleda podmlađena, kako je sveža i odmorna, i pred kojom se gotovo ne smeju pominjali godine. I nc samo to. Toj rođaki. tetki naprimer, mora se goVoriti čak i to da je njena haljina takva da bi je cto i ona, njena nećaka rado obukla i nosila je sa neskrivenim dostojanstvom. A to sve deca umeju da zapaze i da osete, ı živeći između onoga Što njihovi roditelji nekad nesvesno govore o lim tetkama i onoga što se pred njima skriva o predeljuju se za ono što je istinito, jer .je to upečalljivije, jer Je to Wmostalom i životnije. I ma koliko se roditelji trudili da ih obuče kako ireba da se ponašaju kada se rođaka pojavi u kući, ma koliko im objašnjavali šta im je sve la rođaka učia nila, šta im je sve donela, kakve sve igračke kupila, ona su zapamtila ono što su njihovi roditelji prikrivali, i jedino po tome podešavaju svoj odnos i švoje ponašanje. Pa ipak Henvuci kada moraju da sc suoče sa tim poštovanim rođakama u porodici, pretstavljaju za njih najveća mučenja čak i onda kada se istinski obraduju nekoj igrački koju im te ro đake donesu.
Dan kada zabrinuta rođaka dolazi u posetu.
To je obično rođendan, ili drugo porodično slavlje.
To je obično ona popodnevna po" seta posebnog značaja.
Sve je već unapred pripremljena da doček zabrinute rođake bude što sečaniji. Jer, mora se pokazati da je ona iščekivana sa posebnom pažnjom, i da njen dolazak pretstavlja nešto izuzetno, nešto što se dugo pamti i od čega se posle dugo živi kao od neke lepe uspomene.
ko se tm već nalaze neki gosti, oada' im se nekoliko puta nagoveštava da se iščekuje rođaka, jer nije dovoljno da samo oni koji su poro-
neko
dično obavezni da pošbejm rođaku
budu obradovani kad ona našđe, ne-
go da to budu i oni koji o njoj, tek nešto znaju, pa čak i omš koji će je tada prvi put videti. Na taj načm 5oj se ukazuje ona najveća počast koja joj se u takvim prilikama može pružiti i pred njom joj se pokazuje da je ona ne samo la o kojoj se neprekidno govori samo m porodici, nego da su za njenu ličnost zainteresovani i oni koji sa njom nemaju nikakve rodbinske veze, U takvim prilikama se uvek jedna stolica ostavlja po strani, na nju se, da se to ne bi primećivalo stavi neko jastuče na koje se niko ne bi usudio da sedne. Jer, šta bi se dogodilo kada bi rođaka naišla i opazila da za nju nema stolice, ih kada bi joj rekli da će stolica odmah doneti #z kmhinje. Značilo bi to da je ona slučajan gost, i da sve to slavlje nije organizovano i pripremljeno zbog nje, nego zbog nekih drugih koji ma tn porodica me polažn nikakvo pravo, iako, wostalom, ti drugi moga da bede i omi ko sa toj p kao prijatelji mnogo potrebnifi i kao gosti mnogo zahvalniji.
A deca? Šta oma tada rade,
Ona sma stano pod prismotrom majke I ona ne smeju ni da se zaigraju niti da se bilo čime isprljaju, niti da badu mnogo bučna i vesela, jer njihova radost, taj rođendanski dam koji stariji praznuju više zbog sebe nego zbog njih, treba da počne onoga trenutka kada se rođaka pojavi. Najzad pojavljuje se rođaka.
Nastaje ono prepričavanje zabrmutosti koje je uvek, kada se suviše glasno izgovara, dokaz obmanjivanja, izgovara se mnogo reči samo da bi se prekratilo vreme „pozdravljanja, kao da će olakšanje i smirenje nastupiti onoga trenuika kada rođaka sedne, i kada počnw da je nude o nim što je samo za nju pripremljeno. AA ona, kao svim tim iznenađena do te mere da ne ume da se snađe, gleda nekud otsutno i živi u obmamni da je zaslužna samo zato što je Živa, što može da gleda, da se kreće i da govori. Kaže tek samo koju reč, i smeška se i dozvoljava da je vode, zamišljajući da je postala ono što nikada nije mogla, i tako nadoknaduje ono što obično nije imala u
mladosti, to da. se bar jednog irenutka, negde u jednoj sobi, gleda.
samo u nju i govori samo o njoj, i ne pomišljajući da se danima njeno ime ne spominje kao da ona i ne postoji na svetu, I tek kad sedne tamo gde su je ponudili, ona počinje da se za sve to što su joj rekli sveti nedužnoj deci, misleći da čini dobročinstvo koja jedino njoj dolikuju i bez koga život te dece ne bi bio obogaćen onim što pomaže da se istraje u teškim Irenucima,
A to počinje onog trenutka kada zatraži da joj dovedu decu.
Pošto na neki način mora da pokaže da dugo nije bila u poseti, i da za to vreme, baš zbog toga što nije
viđena u krugu porodice, nije sve bi-·
lo onako kako bi to ona' želela da bude, ostavlja polako čaša iz koje je pila vodu sa obaveznim tabletama protiv srčanih napada, i gotovo izbezumljeno, stravično, gleda u dečaka koji stoji pred njom i pokušava da se nasmeje onako kako to nikad neće umeti odrasli kad žele i da se smeju i da plaču u isto vreme. I tek pošto svi primete da je ona zabrinuta zbog nečeg, mahne rukom dečaku da joj se približi što on i učini, ali uz pomoć majke koja ga gura u leđa.
»Nešto mi je oslabio«, obraća se ona odraslima.
»Ne, čini ti se, tetka«, govore roditelji šireći dečaku ruke da bi tako izgledao što krupniji.
» Jeste, jeste, oslabio je, i nešto mi je bled. Sigurno je malo na vazduhu«. Roditelji ćute, jer ne žele da Je uvrede time što bi osporavali ono što ona govori, a ona taj trenutak koristi da se obrati detetu.
»Hajde, pridi, stani tu«, govori i
·hvata ga za ruku.
Dečak staje i pokušava da se okrene da bi video svoje drugove koji se sada igraju njegovim igračkama.
»Stani normalno, opusti ruke. Normalno stani«, goyori mu rođaka, i zagleda. ga sa svih strana.
» Jeste, jeste, malo je oslabio«, o braća se rođaka dečakovim rodite-
BRANKO ŠOTRA: KAMENJAB
KMJIŽEVNE NOVINE
"broju Izraza treba pomenuti
ljima, a oni potyo iu da Te možda on zaista malo oslabio zalp. što je, bio wzbuđen zbog rođendana, i već nekoliko dana razmišljao o tome šta će mu ona, rođaka doneti na poObradovana što su prihvatili omo što je rekla, rođaka tek tada vadi poklon i svi se oduševljiavaju, pronalaze da 5e to ono što će dečaku najviše koristiti, i primoravaju ga da čini ono mašta su ga već pripremili. Da se raduje, a ustvari da se
malena uči da pristojnost zamenjuje sa iskrenošću. I dok se rođaka smeška, dok su svi oduševljeni, dečak, čak i obradovan igračkom koju nije imaa, misli o tome kako je ona ipak dobijena posle teških mučenja, i,glea m slikovnica na ormanu koju e bezbroj puta pregledao, koju je još Meutros prelistavao, i želi da ostavi tn igračke i pomovo uzme knjiga. Da bar za trenutak ode tamo gde može da bode sam, Čeka da mu dozvole
da iziđe iz sobe, i misli da će mu
ceo život proteći u tom stajanju pred rođakom. A kada to učine, kada mu kažu da može da! se igra, on 5e već amoran, i za mjega tada ništa što sa ljedi stvorili nema nikakva vredncet., A zabrinuta rođaka počinje da razmišlja o svom žnačaju, i o tome treba da se čuva nzbuđenja da bi živela što Dragoslav GRBIČ
IZLOG ČASOPISA
Izraz, broj 5
Na uvodnom mestu objavljen je esei Midhata Begića »Na stećku vremena« To je esej o savremenosti, o shvatanju savremnosti,, savremene literature, nekih njenih „vidova i aspekata. Zanimljiv esej, ali nije bogot mekim osobenim wmetničkim opređeljenjima ili stavovima. Slavko TLeovac Miše na temu: »Savremeni pesnik i mit«, pominje Odiseja i Ro berta Grevsa, Prometeja i Pola Elijara, da bi, ma kraju, citirajući Oldosa MHakslija, zaključio da pesnik "'inđividualno prilazi svemu, pa i mi+ta, Od posebnih zanimljivosti m.ovom esej MHelmuta Kuhna »Estetski sud u neposrednom i naknadnom životu umjetničkog djela, esej koji je vešto pisan, ali nije značajan po nekim svojim „otkrivalačkim „sudovima o umetničkom delu. Vera Ilič piše o Tomasu Vulfu, velikom „američkom piscu; taj napis je sa puno pođataka i komentara, bez suđova, a to je i dobro, ovde. Tanasije Mladenović piše o Milošu Crnjanskom pod naslovom »Itaka i komentari«. Čini mi se da Mladenoviću nije bilo potrebno da citira sumnjive Kkonstatacije o poeziji francuskog filozofa i estete Alena: »Pesnik traži svoje iđeje — ne putem razuma nego pomoću vrline zdravog ritma koji očekuje reči«. Inače, Mladenovićev napis u svakom slučaju impresivno i odmereno ispoveđa i ocenjuje poeziju Miloša Crnjanskog. U (rubrici »Sa djelima i autorima« Vuk Krnjević piše o Oskaru Daviču, Boško Novaković o Desimiru „Blagojeviću, Risto Trifković o romanu Anđelka Vuletića »Gorko sunce«, a Ivan Toht o Rudi Supeku. Ivan Ivanji piše na temu »Subjektivna beleška o rađu i
dokolici«, to je u ovom broju jedan .
od najslabijih mapisa; bolje je bilo da se Ivanji u dokolici odmarao, POosebno interesovanje pobuđuje mapis Klođa Morijaka o Alberu MKamiju, o romanu »Pad«, Vlado Mađarević so truđi da pretfstavi značajnim »Kknjiževno djelo Stjepana Mihalića«, a Ivan Supek un napisu »Mitopoetski izraz« sasvim slabo piše o poeziji, držeći se jedne svoje sumnjive konstatacije: »Zar nije u bujnosti i neobičnosti figura jedna od glavnih o= znaka poezije?«
Savremenik, broj 5
Ovaj broj Savrememika „posvećen je proslavi četrdesetogodđišnjice osnivanja KPJ i SKOJ-a. Na prvom mestu freba istaći vrio dobru prozu Mihaila NLalića, odlomak iz njegovog novog romana. To je gusta i aromatična proza, sva od života, saznanja i iskustva. Proza Bena Zupančića (u prevodu Dimitrija Vučenova) prosečna. Poezijom zastuplieni su Desanka Maksimović, Janko Đonović, Svetislav Mandić, Blažo Šćepanović, Branko Miljković i Slobodan Marković. Ističu se Šćepanovićeve pesme. Ođ eseja treba pomenuti rad Velibora Gligorića, koji piše o Đorđu Jovanoviću, i Pavla Zorića, koji piše O Ivanu Goranu Kovačiću, o »Jami«, U napisu »Rako se iskovala pesma o sreći« jedan početnik piše vrlo proizvoljno o Jovanu Popoviću, napominjući: »Njegov bunt je metafizički
\
| POSLE JEDNE PRETSTAVE U NARODNOM POZORIŠTU
BOGDANOVIĆ. (GAVRILOVISĆO): OČINTLI SMO SVE, A TROŽA
NIKAKO ĐZA ZAMIRIŠEA
i iranscendentalan«?! »Kako se Partija stvarala« — to je tema o kojoj piše Dragi Milenković. Marijan Jurković piše: »Sječajući se »Izraza«. "Takođe je objavljeno i nekoliko pesama pretstavnika takozvane socijalne lirike »Iz godina borbe i nade« Izbor pesama slab. Tođe Čolak piše o Vlađimiru Nazoru, u rubrići Književna istorija. U književnom pregledu Vlado Strugar piše o Mnjizi »Oslobodilački rat narođa „Jugoslavije 1941—1945«, a Pavle Zorić na svoj standarđan način o Milošu Bandiću: »Vreme romana«. .
> Letopis Matice Srbske, broj 5 Ovaj broj letopisa prilično je inmferesantan. »Snaga legendđe« — piše Svetozar Matić, pokušavajući da pret stavi u pravoj boji i svetlosti legendu o Crnoj Gori, neustrašivoj; napis pum pođataka, ali trebalo je da ima i još nečega. Desanka Maksimović objavila' je dve pesme, Pesme Miće Danojlića svode se na jedan njegov iskreni stih, koji ovu poeziju i osmišljava i opravdava: »Al biću terevenka, zalutala semenka. Ispucan Krik u prazno•«. U ovom broju naj
'ća.
radije se čita zmalački i vrlo pismeni esej Tođora Manojlovića: »Gijom Apoliner posle četrdeset „gođina«. Sveta Lukić je objavio, ovđe, neku prozu, odlomak iz Knjige »Seljačke ratne igre«; odavno se nešto toliko slabo nije pojavilo u našim časopi~> sima. U rubrici »Prevođ poezije« objavljene su pesme Đuzepe Ungaretija um prevodu Dragutina OgnjanoviRadio-scenario MRadđomira Konstantinovića »Iznenmnađenje«, osobem je i dopadijiv, ali pomalo smeta to što smo i mi nedavno gleđali Beketo= vu dramu »Kraj partije. U rubrici rikazi knjiga TDraško Ređep, pisme-
nije nego obično, ali još uvek ne i
određeno, piše o Miroslavu Krleži:
" Izlet u Rusiju«,' Ivanki Vujčić-Laš-
zowski: »Čahure«, Oskaru Daviču: »Zrenjanin«, i đrugim. Kao i obično, vrlo zanimljiva rubrika »Listajući časopise«.
Kniiževnost, broj 3 Pre svega treba čitati esej (predavanie) Josipa Vidmara o Otonu Župančiču. Pet pesama Đuze Radovića — sve u proseku našeg domaćeg savremenog (i nesavremenog) jir-
skog Kazivanja. Pesme Jevrema Brkovića pod uticajem su Branka V,
PESNA
Bidi zemja nepodatliva i tvrda,
bidi nema statua na stolot, · poltsmevni se na mimoletnosta. I grda izrasni od kamenot na bolot.
Bidi nebo. Bidi sinost moja. Zvezdi-sopje, Živo vreme vo četiri zida.
I potpri me ko karijatida.
UTEHA
Na ova steblo ti si mu ubavina
čija trajna olsutnost irajno go opsenuva, ide ed pozemnosta, go probiva korenot
i gore vo vetkite ko son zazelenuva. .
Utre ke ti bide najgolema wtileba koga uwbavinata drug ke ti ja zema deka ti si pršlen zarasnat vo stebloto,
vo eden život koj veke go nema.
v
Zabodi se nepogrešmo v sce, Kako. kopje. . | | |
k : .: Cabrinović Prisšećaj se da prvi otkopčao sam dugme Širah&
i baš me briga šta je zatim bilo: crni kišobran koi se zaleže u vjetru i kupka krvi otškrinute
ova gora brate mili razgovora nema
stani jutrom pred sunce otsudne slike pretvarališta i žuto curenje nek te osipa bar za trenutak
mirisom plašljivog smijeha: da se struniš
ova gora brale mili razgovora nema
a zatim priklonjen svojoj nježnosti što se izdvaja u prozor smrti opusti zauvijek tu paščad toplu od straha: i baš te majku mu briga
ova gora brate mili razgovora nema
ionako.
Vuk KRNJEVIĆ
Ttadičevića (O'*Ljubomora«), ai
bez izvesne lirske Drostote, naivnosti i čistote. Miodrag Bulatović nastav. 1ja da objavljuje roman »Crveni pe» tao leti prema nebu«; u odlomku »Kajica se igra 5 jarctome, crvehi petao, kako ga vidi Luđa Mara +
Muharem, uporno se penje prema nebu. Još jedan susret sa Tođorom Manojlovićem; treba pročitati nje. gov napis »Rembo, Vvijon i Verlene, taj napis iako ne donosi ništa novo čita se sa interesovanjem, pun je dus ha, znanja, obaveštenosti. Sveta Lu. kič, opet, objavio je — prozu, koja je na nivou nekih pripoveđaka Jan. ka Veselinovića. Zoran „Gluščević, obavešteno i pregledno, piše o Kohanovoj Istoriji | zapadnoevropške književnosti. Knjige prikazuju, iz. među ostalih, Vlada Bunjac, Raško Jovanović i Milan Ranković. U po» zorišnom pregledu Vladimir Petrić pomalo hladno piše o Cankarevim dramama »Sluge« i »Za dobro naro= da« ma sceni Slovemskog narodnog gledališta u Ljubljani. a Bora Ćosić nastavlja da već Zamormo ispo= veđa »Jednu subjektivnu istoriju filma«.
Život, broj 4iš
Mak Dizđar, na uvodnom mestu, objavio je preko fri stotine stihovaž· ako je! Radojica '"autović, estetičay i ecitfoman, pominje jednu desetinn pisaca i filozoia, i preko njih, pos kušava da se zalaže za Heraklitei »Ćuđ je čoveku njegova sudbina Napominjući da je Bodler bio »obs daren takvim rentgenskim pogles dom« a da, »u početku, međutira, beše — rugoba« i — »ružno je početak lepoga« Tautović sve dovodi đo varijante: »Komuna: to je pravo. ime moderne Jelene«. Sam pred so bom, iskren, možđa bi Tautović pris' znao dđa ne zna ma što misli. Čedomir Mindđerović je objavio odlomak iz. novog romana »Poslednji koktel · koji pobuđuje interesovanje ali još ' ne daje celovit utisak. Naim Kurt, ne shvatajući ili ne pokušavajući. da shvati, napadno fretira neke odgo · vore i teme iz ankete »MOJA GENE» RACIJA«, koja je bila objavljena u ranijim brojevima Života. Dobro je što se Kurt zalaže i Za literaturu, što se interesuje za »generacije pa» lih« i za »Rontinuitet prclaza«. Život je objavio poemu Zana Kokftoa »Raspinjanje« u prevodu Nikole Trajkovića., Žarko Vidović nastavlja da objavljuje esej »Pesnik sc rađa“, još uvek bez mekih rezultata. Život ob+ javljuje i amkeiu »Trenutak dječje · literature«, u kojoj učestvuju ' Tome. Seliškar, Grigor Vitez i Kisto 'Trifković. =
Mogućnosti, broj 4
Ovaj broi Mogućujosti , čita se osobitim „interesovanjem, Privlaće” nas imena Miroslava KiVASaP Mihatet la Lalićča i Pabla Nerude. Miroslav Krleža objavljuje. »Varijacije na rTa4ne teme«. Krležu, koga čitamo rado, ovdđe' čitamo još rađije — jer je ovo” novi tekst, ali, uglavnom, sve ove” varijacije govore o već poznatim stvarima; kao i obično, Krleža kon= statuje i naglašava neka stanja u + istoriji i umetnosti dvadesetog veka, Međutim, sve je to bez jednog odre đenog sistema, bez nekih dosobitih zaključaka i stavova. Čini se, a i tako je, sve što je Krleža ovđe re kao — znali smo i pre ovoga. Od Miroslava Krieže očekivalo se više: Pesme Pabla Nerude »Španija u SsPe cue, pune lirike i nekog osebujnog intenziteta, čitaju se bez predaha, sa iskrenim simpatijama, Pesme je. preveo N. Vicković. Posebno, »NOĆ NAČETA SVITANJEM«, odlomak Las. ličevog romana, pretistavlja nešie nesvakidašnje, skorQ ijedan „đWmali+. literarni događaj. U Pyilozima Drago . Gizdić piše o radničkom pokretu u
Dalmaciji između Prvog i Drugog · svelskog rata, a Oliver Fijo o” štrajku pomoraca ·obalne paraplo=
vidbe 1923 godine. »Kao priče koje smo slušali u dje , finjstvu« Nikola Disopra impresivno . piše o petom izdanju »Bezimenihe .
.~ poznate knjige Ivana Dončevića. . Rađe VOJVODIC
DANA NOM,
ALO: USAMLJENOST
2
saz
Pođ naslovom m