Књижевне новине
Pl yt
\
___publicitet, ____pisci izbegavaju, i Što će izbegava-
ii Nastavak sa 1 strane Mključivši i opšti razvitak kultur| nog života kod nas, jugoslovenski
ženjera duša” najrazličitijeg tipa
| nego Će, kadgod je to umesno, tim
| koncepcijama dati najveći mogući Ono što jugoslovenski
ti i ubuduće, a opet u duhu Programa SKJ, to su pre svega meto-
de kojima se katkad služe izvesni
„ihženjeri duša", | Jugoslovenski pisci nisu jedinstveni, nisu uniformisani u svojim estetskim koncćepcijama — koje Program SKJ, sasvim prirodno, ne tretira. Makoliko to neobično zvučalo za nečije uši — oni čak ne smatraju,da je takva monolitnost (ustvari petrificiranje) moguća kad je reč o umetničkom stvaralaštvu. Ako bi se tome težilo — išlo bi se ususret poraznoj stagnaciji, Ako bi se u tom „Oobjeđinjavanju“ angažovala država, ili partija, utoliko bi stagnacija bila brža, i poraznija. Ono. što životno objeđinjuje naše pisce to su koncepcije o društvenom razvitku uopšte (dakle i kulture, dakle i literature) sa Svo-
mu SKJ. Tumačeći mehanicistički, dogmatski i prakticistički naše razlike u estetskim koncepcijama (ili, bolje reći slobodno, bujno umetničko stvaralaštvo koje je kod nas protiv svakog diktata i koje, ne samo kod nas, samo tako može da se razvija) kao razlike u društvenim „koncepcija „ma, pojedini „antirevizionisti” su, u više mahova, iz tog krivog tumačenja čak izvlačili i sasvim neosnovane, pragmatističke — političke zaključke.
Od „inženjera duša” to nas mi malo ne začuđuje. Ali umetnici, pisci ne mogu da se svode na takve vulgarizacije. A to se dogodilo i na nedavnom kongrešu sovjetskih pisaca sa, na primer, Borisom Poljevojem, Kornelijem Zjelinskim i Borisom Rjurikovim. To se moralo dogoditi na jednom skupu koji izražava svoj ponos Što je partija nazvala umetnike, pisce svojim „pomoćnicima”, dakle na skupu gde se umetnici, „pisci tretiraju kao transmisije jedne politike, kao —u instrumemat.
'Tako je Program našega SKJ na svom „putu preko globusa” konstatovan i na kongresu sovjetskih pi= saca.
Treba li reći da jugoslovenskim
na svojim kongresima tretiraju po-
je piscima ne bi ni na um palo da
iii
litičke materijale zemalja Istočnog bloka! To bi zaista bio, po našem shvatanju, najblaže rečeno, čudan paradoks. Mislim da bi za Borisa Poljevoja i njegove drugove bilo mnogo plodonosnije da su se malo više zaustavili pred izvesnim koncepcijama Konstantina PauštovSkog, koji duhovito karakteriše stanje i razvoj literature u SSSR na sledeći način:
„Nije običaj da se piše o nedostacima, makoliko oni bili štetni za naš društveni život, a da se pre toga ne napravi izvinjavajući ,kompliment”, pominjući naša dostignuća. Taj „kompliment” pravi se sa takvom upornošću kao da treba svakom sovjetskom čitaocu dokazati prednost našeg sistema (i to u čotrdesetdrugoj godini njegovog postojanja!)...”
Ili:
„Druga štetna trađicija jeste u
tome što ne želimo da pišemo o
patnjama, strah da napravimo čak
i aluziju na tugu, kao da sav naš
život teče pod karamelnim nebom,
uz bodri smeh „borbenih“ ljudi i
žena“.
TI?
„Žalosna je sudbina pisca koji otstup. od istine u ime nekih shvatanja dalekih od literature”.
Itd.
Koliko je umesno da B. Poljevoj, prenebregavajući ovakve konstatacije, patetično priziva „lavovska srca” u Jugoslaviji da se probude da bi stala na put razvitku „čudnog socijalizma” čije je merilo, bo-
· že sačuvaj i sakloni — lična sreća čoveka! Zar ga treba potsetiti da na taj način izneverava najsšvetlije tradicije i današnje najplemenitije težnje naroda SSSR, da takvom ste-
AUTOREMONTNO PREDUZEĆE \
„KOSMAJ“
BEOGRAD Mije Kovačevića 6
pisci će te svoje koncepcije ne sa-. mo braniti od „zabrinutih” — „,in-
„Bntireuizignističke“ Inmentncije
Li O O uu NINI
'reotipnom · „pragmatističkom ·tiradom okreće leđa besmrtnim tekovinama. ruske literature i najčisti-
jim tokovima stvaralačke misli
ljudske i umetničke aktivnosti SSSR — pokušavajući da vodi sovjetsku literaturu, kao DomanoviČev vođa iz poznate satire — u be-
'spuće,
Program našeg SKJ prelazi glo-
bus. Objavljen je već u mnogim OM a SYNC. i Z9D\JA a A 352 Rudikovjip Ji ustovski — B. Poljevoj smatra ne- umetničkog stvaranja na iđejnoj Šta kažeš na taj zvuk koji te po usni peče, JUNE GORNJU O JUm "· ophodnim i i | osnovi socijalizma i humanizma ba 1086? Poljevoja i njegovih drugova na | vo 20 VAT „bijo qa de Ke (Program SKJ)! kad je međ crne oči košmar a ra | . kongresu sovjetskih pisaca imao »VOVS«a Srca . Ali, bilo da Je re Polievoj, i ičtrii Ej, noć Je noć a ti tek Jedan njen sin nereće P B. ljayojk bude i: patetivnim do kraja. Ti si reka pusta i ođ reke pobegoh
mogućnosti da Program SKJ pročita? Ali iziđimo iz kongresne sale sovjetsicih pisaca: Da li su Program SKJ čitali čitaoci dela B.Poljevoja i njegovih drugova i ostalih sovjetskih pisaca u SSSR?
I možda nije neumesno ako, ovim povodom, konstatujemo da Program SKJ, taj dokumenat našeg društvenog i političkog života koji je izraz opšteg razvitka naših naroda i SKJ u njihovoj avangar– di — dokumenat koji se kod nas ne tretira kao zbornik večnih dogmi što sam već i ranije napome-
nuo, sadrži i sledeću misao:
u
„Tendemcije ka ideološkom monopolu uvek pretstavljaju prepreku razvitku socijalističke misli i uvek su izvor dogmatizma i opor-
tunističko-revizionističke reakcije”.
Možda zato što je „otgstupio od istine u ime nekih shvatanja dalekih od literature“, možda zato Što je stupio na teren jedne politike, i to „aktuelne“, kako bi rekao K.Pa-
·o politici, bilo da je reč o umet-
nosti, odnosno o literaturi — u pitanju su ljudska srca, lična sreća čoveka. I zaista je iluzorno gajiti nadu da se neko može ubuđiti, i kod nas i ma gde u svetu da ideal lične sreće čoveka nije bio, nije i neće biti krajnji smisao i cilj svih stvaralačkih plemenitih napora čovečanstva — juče, danas i sutra.
Da li B. Poljevoj gaji takvu nadu ? Da li je moguće da se lična sreća čoveka, ma gde danas u svetu, može sukobljavati sa „internacionalističkim i humanističkim odno-
i celokopnom Kufturnom stvaralaštvu svih naroda sveta i svih civilizacija” (Program SKJ), sa — „OSlobađanjem prosvetnog, naučnog, umetničkog i sveg kulturnog Života od administrativnog pritiska države, od etatističkih, pragmatističkih koncepcija kulturnog života i
stvaralaštva” (Program SKJ), — sa „slobodom naučnog i
glasom lavove po Jugoslaviji, dospeva u taj ne baš ružičasti pragmatistički ćorsokak.
Mi smo, mnogo puta, već bili svedoci takvih prizora ali, koliko je meni poznato, jugoslovenski pisci smatraju da se održivost principa i gledišta u životnoj, u društvenoj praksi jedino efikasno može proveriti. Zato mislim da B. Poljevoju kao umetniku, kao stvaraocu ostaje jedna jedina krajnja mogućnost: da iz ćorsokaka u koji je dospeo pronađe izlaz sam.
Čeđomir MINDEROVIĆ
"Palo ĐUROVIĆ | | | . Šla kažeš na dolazak mrivih
Mrtvi su od svoje smrti za jedno sunce duži | i odlaze u prostor kao feniks što svoj let sećanjem večnim svlada,
Mrtvi su dan i put naseljen u klasje pamćenja, u 'ruži,
mrtvi su vazduh preko čijih kolena Ba Ja glavu nađa i lasove svoje i druži se sa šumom
LOĆORI O da 1 će natrag da dođu ta DTR i te biljke
što nam hleb daju, što nas ljube umno”
po čelu golemom? Gle, to su uistinu, svetiljke
ili vrtovi cvetni sa imenom u kljunu ptice,
to su ruke pomnožene sa ljubavlju. Šta kažeš
na dolazak mrivih? Oni su sleteli na lice
i sada se boja sete sama od sebe slaže!
u neke tamne šume. Uzaluđ đozivam i kamen i vetar, kad su mi ovde zasađeni bregovi. Uprkos meni
smrt baca u mene vruće šišarke leta,
sve dotle dok se u časove gorke ne skamenih!
Čelo mi je pusto. Na njemu se ne vidi ni buđenje biljke, biljke ni gođine koja me u poljane ište. i Tako sam na sebe ljut da se sav razmećem u naviljke užasnutih samoća. Samoće su mrtvo stepenište.
Noć laje na moje stope. Ruka u prazno urasta.
Mrtvi me po sećanju bodđu oštrim nožem.
Bar da sam i ja večiti hlađ hrasta,
ne bih bio u ovakvu tugu složen!
Na levoj strani sna šuma se ižvija ukoso
i ptice umiru nađ vođom razdeljene na maglu i ma slučaj. Tišina 8e bratimi sa rekom — a moj pogled sa rosom,
jim osnovama. izraženim u Progra- ·
|. MODERNO OPRBMLJENO SA BERVISOM 7 ZA ISKLJUČIVO ODRŽAVANJE DOMAĆIH VOZILA ZASTAVHN, FAP-a i TAM-a
som prema naučnom, umetničkom
koje sa svojeg krovlja ne mogu
Ukupno je u programu III jugoslovenskog festivala poezije predvideno oko stotinu književnih priredbi, na kojima će pored pesnika · i kritičara, koji će govoriti o poei; ziji, nastupati i recitatori i recitovati stihove mrtvih pesnika — boraca Narodne revolucije.
Za učestvovanje na III jugoslovenskom festivalu poezije prijavilo je svoje učešće 150 pesnika i kritičara iz svih republika. Među njima nalazimo i pripadnike nacionalnih manjina.
I Prvi jugoslovenski festival poezije (1956 na Plitvičkim jezerima) i Drugi (1958 na području kotara Hijeke) imali su, pored ostalog, veliki značaj za afirmaciju novih ge-~
neracija jugoslovenskih pisaca. To
još više vređi za III jugoslovenski festival, za koji se s punim pravom može reći da je FESTIVAL
MLADOSTI. Tako između 150 uče-
snika na „njemu suđeluje preko „50 najmlađih pesnika i MWritičara.
Na IH jugoslovenskom festivalu u-
Čestvovaće, takođe, i najznačajnija
Imena savremene jugoslovenske po~
ezije i kritike,
III jugoslovenski festival poezije stoji po strani svih estetskih Qpređeljivanja; namenjen je popularizaciji poezije, stvaranju prisnijih kontakta između „pesnika i onih kojima je poezija namenjena.
MILOS GVOZDENOVIĆ: ZIMBKI MOTIV
Miodr | ZA PAVLOVIĆ POZDRAV KOMUNI +Drugarica: Alisa piše: Proleter čuti. e
Rupa u zemlji zinu i metaka roj. ' seljak Be opija, malograđanin se zbog bune ljuti«.
»Poslednji pozđrav Komuni u Parizu šalje drugarica Alisa iz Borđoa. Vesti su zle: proleter ćuti, seljak se opija i dalje,
niko ne čita Marksa kao ni pre. *. Nema pomoći. Preživele vas će pogubiti, Znajte, borci Intermacionale u Borđou će se ubiti a mi suvišni na ovom svetu, mi ćemo se biti!« Jer vam ne mogu pomoći. A vas će Tijer pogubiti«.
Pozdrav Komuni u Parizu jašući hitno
donosi glasnik, preobučen u husarsko uho; obiđe vođenicu, preleti polje žitno
i pokidđano granje, što je u proleće suho.
Gde su sfraže, gde prolazi, gđe rovovi?
đa 1' će gas porukom videti pariski krovovi?
Bajonet sve dublje. Rebra Kkrkljaju u snu
1 žile toče vino van obima bitke.
JoŠ natrag! Baruta bure u najezdu tu
zavitlai, neka se rasprše njihove lobanje žitke. Pali su rejoni, Još samo raskrsnica smrti
osta i krilo gavrana se nad lešom vrti. UČESNICI III JUGOSLOVENSKOG
Na dosluh pušahka konj uže za sebe slobodu. FESTIVALA POEZIJE
»Oprosti mi — reče nad njim — đruže mrtvi, lutaj gde hoćeš sad, na oblake ili na vodu«. I požuri glasnik na Bastanak sopstvenoj žrtvi, koja ga čeka posle noći kraj izbušenog zida u nepoznatoj ulici, u društvu žene što rida.
Blato na groblju se razmiče pod prslom glavom i prebita ruka sebi jamu u busenju ruje.
Ne pogled, no ženski jauk, na nebu plavom sviće. Kroz okna pretnja bubnja se čuje. Kopito i korak okovan slepoočnicu tuče,
glad raščupana se po đubrištima vuče.
Aganov Nasko, Alečković Mira, Andreevski Cafe, Anđelinović Danko, Antić Miroslav, Atanasovski Miho.
Balog Zvonimir, Bandić I. Miloš, Banjević Mirko, Biskupljanin Mile, Blagojević Desimir, Blinovski Genađi, Bor Matej, Brečić Petar, Brezovar Marjan, Buinac Milica.
Car Duško, Cesarić Dobriša, Cviten Dalibor.
Čerkez Vladimir, Čiplić Bogdan, Čudina Marija.
Čopić Branko.
Danojlić Mića, Davičo Oskar, Dizdar Hamid, Dizdar MR" Dragojević Danijel, Drenovac Nikola.
Đonović Janko, Đurović Žarko.
Džadžić Petar. e
Feher Ferenc, Peldman Miroslav, Pilipič Francek. ;
Galogaža Slobođan, Glumac Branislav, Golob Zvonimir, Gorjan Zlatko, Gotovac Vlado, Grbić Dra· goslav, Guđelj Petar.
Humo Hamza.
Da, tamo je. Pređ sumrak eno lomače — građa. Da li je hadno? Na licu oklop hlađan;
kraj druma topovskih cevi zažarena palisada
u pucanj što otskače stalno — srca gladan.
U žbunu, dok padne noć sagni se niže,
A onda napred, poruka u Pariz stiže!
Opet plamen. Na kraju bulevara ceo krov na nečija ramena je pao i poplava stakla. Otvorila se krčma, pacovi po stolu. Na zov trube barikađa nije se ni makla.,
Retki begunci iz vrelišta ubijanja se Kriju u oftpacima fame. Pogrebna zvona biju.
Ko je: Je li to glas u travi ili trn?
Sta obećavaju putevi, šta znači dim
i blesak crven kađ padne na kunđak crn?
»Pusti me generalu, raspolažem lozinkama svim!«
Ali kroz predgrađe u ištom husarskom ruhu promiče glasnik hitajući u bezbedna polja; jače od želje ža smrću u njegovom sluhu bruji Centralnog komiteta poslednja volja: Natrag u Bordo! O jurišu na nebo sveđoči
»HKroz ova vrata, zatim levo. Javi se i reci, objavi šta su vidđele tvoje oči!
tamo gđe ranjenik u lokvi krvi davi se«.
Naredba iz Pariza: »Na svoja mesta drugovi!
Zabite zastave u mašine i rasbletite svest
naše klase! Neka se prošire krugovi
spasonosne zavere i zategne osvetnička pest!
Bez samoubistva! Naperenom puškom za našim lafetom dođite i pronesite pravdu ovim svetom!«
T,evo? Još levog? Mroz pokošene senke i puste | ulice. »Čujte! General Dombrovski gde ie? Donosim pozdrav iz Bordoa. Najzad tu ste! Komunari sklonite puške. (Kako greje
ovaj požar.) Revolucija nije propala?«
»Nije«. Povorka žena pločnik je kopala.
ROLEK:1IV PREDUZEĆA SUHOMESNA'TIH PROIZVODA
ZVORA
BEOGRAD, Vuka Vrčevića 1
'relefon 37-303 ; SA ŠVOJIM PRODAVNICAM ČIKA IJUBINA 4, KOLARČBVA 2, MARŠALA TITA 33, BULEVAR REVOLUCIJE, 88, % NOVEMBRA 19% i SMEDETIRVSKI ĐERAM :
~ * Me #% S M“ rw 4 #2
CESTITA
DAN BORCA SVIM SVOJIM
SVIM SVOJIM KUPCIMA
ČESTITA DAN BORCA
POSLOVNIM
PRIJATELJIMA
e SE 36 3
'(R— ZR A— al ——R
|
[|] “05%
O Ni Ga i a aca Bo MBBaaaa.. AAA. n
koja nije to već strašna šapa vučja
Što se nađ glavom nadnosi, nad mojom glavom od rama nelečenih. Oj vatro ugašena — nađ tvojim rekvijemom vitla zla rika, Tako sam postao mržnja sebi. Glava puna vrana
I sad sam pust i zao — isplakani pesak spruda, sada sam noć i nenoć i pađina od suše žuta,
sađa sam mora i zaborav i reka što iza brežja Krivuda, Sada sam mesto nikakvo, sađa sam bačeni belutak!
oterati nikad.
Iljami Emin, Ivančin Dubravko, Ivanišević Drago, Ivanovski Gogo, Ivanovski Srbo, Iveljić Nada.
Jahevski Slavko, Janjatović Đotđe, Jirsak Mirko, Jocić Ljubiša, Jug Slavko, Juriša Stanko.
Kiš Danilo, ' Kolundžija Dragan, Kos Jahko, Kosmač France, KovaČić ·Vladimit, Kovič Kajetan, Kralj Milo, Krklec Gustav, Krnjević Vuk, Krmpotić Vesna.
Lalić V. Ivan, Leovac Slavko, Lazić Laza, Lukić Velimir, Lukić Sveta.
Mađer S. Miroslav, Majdak Zvonimir, Majetić Alojz, Maksimović Desanka, Manojlović Todor, Matković Slobođan, Matevski Mateja, Matić Dušan, Melvinger Jasna, Mihnj·'lović Borislav Mihiz, Mihalić Slavko, Mijović Tomislav, Milićević Njkola, Milosavljević Petar, Miljković Brar.ko, Minđerović Čedomir, Mitrev Dimitar, Mladenović Tanasıje.
Naumčevski Volče, Novak Slobodan. Pajić Petar, Palavestra Predrag, Panić — Sutep Milorad, Parun Vesna, Pavček Tone, Pavletić Vlatko, Pavlović Boro, Pavlović Luka, Pe-
ić Branko, Perović Sreten, Pešić Radivoje, Potrak Nikića, Pitović Viadimir, Popović Jovo, Popović
Pavle, Popovski Ante, Prica Čedđo, Pupačić Josip,
Radičević V. Branko, Radišić Đorđe, Radović Borislav, Rađović Đuza, Raičković Stevan, Ramous OQsvaldo, Redžep Draško, Ricov Joja, Ronošić Mirko, Ručigaj Danica, Rudolf Branko. ·
Sabljak Tomislav, Sarajlić Izet, Sekulić Dara, Seliškar Tone, Šlamnig Ivan, Slaviček Milivoj, Spasov Aleksandar, Stahuljak Višnja, Stanković Mile, Starđelov Đorđe, Stefanović Mirjana, Strniša Gregor.
Šnajđer Đuro, Šoljan Antun, Šopov Aco, Špoljar Krsto, Plorika, Šteković Luka, Štih Bojan.
Tadijanović Dragutin, Tahmiščić Husein, Timotijević Božiđar, Todo-.. rović Gorđana, Tođorovski #Cahe, Tomičić Zlatko, Trifunović Duško, Turniški Milan.
Vasić Z. Petar, Vešović Rađonja, Vidmar Josip, Vitez Grigor, Vođopivec Frano, .Vojvođić Rađe, Vrkljan Irena, Vučetić Šime, Vučo Aleksandar, Vujanović Dragutin, Vukosavljević Slavko.
Zajc Dane, Zeljković Branislav,
Zidar Pavle, Zlobec Ciril. Žalica Miodrag.
RADNI KOLEKTIV PREDUZEĆA ZA MODERNU KON FEKCIJU MUŠKU, ŽENSKU I DEČJE
»FRANJO KLUZ«
BEOGRAD SA SVOJIM PRODAVNICABNBE: U BBOGRADU I UNUTRAŠNJOSTI
CEBSTITA
DAN BORCA RADNIM ROLEKTIVIM4 I SVOJIM POTROŠAČIMA
KNJLZBV.NE NOVA
Štefan ·
IA E O
O Er e ZO - Ca ||