Књижевне новине
”
“ [a
MEK LEJS — DOBITNIK PULICEROVE NAGRAD
Najveće iznenađenje protekle brodvejske sezone je komađ pesnika Arčibalđa Me Lejša »J. B.«, dramsko đelo sa izrazitom moralističkom i intelektualnom tenđencijom. Uuwspeh tog Komađa utoliko više iznenađuje što je đelo primljeno podjeđnako dobro i od kritike i od najšire publike, đok se iz iskustva zna da slični komađi nikađ ne doživljavaju masovan uspeh na Brodveju. Prošle jeseni Kkomađ je objavljen u posebnom izđanju a prvi put su ga izveli, sa velikim uspehom, sliudenti Jelskog uni verziteta, no pravi trijumf je doživela tek brodvejska verzija u režiji Klije Kazina. Uz to, đelo je neđavno dobilo i najviše američko prizna=nje — Pulicerovu nagrađu za dramu.
U svom Momađu. Arčibalđ „Mek Lejš — koji je svojevremeno dobio i Pulicerovu nagrađu za poeziju — pokušao je đa prikaže očajanje svoje generacije i izrazi osnovni razlog zbog Kkoga čovek nastavlja da živi. Pošto se prihvatio da raspravija o nekim suštinskim problemima čovekovog postojanja osetio je neophođnost da upotrebi »neku staru strukturu na kojoj bi izgradio svoj komađ«! Taj oslonac pružila mu je Knjiga o Jovu, jedini đramatični odlomak Biblije. Pisac se poslužio motivima te Knjige prvenstveno zalio Što je smatrao da je drama Jovovog strađanja analogna masovnoj patnji, koju je upoznalo naše đoba, kao i vapijućoj težnji mođernog čoveka za razumom i pravđom.
Rađnja Mek Lejšove drame Dpočinje u šatoru mekog putujućeg cirkusa i očigledno je đa je pisac izabrao takvo mesto zbivanja da bi naglasio vanvremenski Karakter svoje priče. MT prazan šator dolaze dva mnezaposlena glumca: stari dostojanstveni Zas, i mali sardonični Nikls. Oni uzimaju iz đosađe maske boga i satane, koje se upotrebljavaju u Kkomađu o Jovu, i počinju da recituju uloge. Dok izlažu oprečne filosofisRe stavove — Zas, ubeđenje đa treba istrajati, uprkos teškoćama, u verovanju u božju dobrotu, a NikIs mišljenje đa će čovek na Kkraju odđbaciti boga — pojavljuje se Jov i otpočinje izvođenje nove đrame u komađu Koji već traje.
dov je mođerni J. B. koji ima uspeha u poslu, i koji je najbogatiji čovek u građu. U početnim scenama zatičemo ga kako 5a
ženom i petoro dece nživa u blago-
— bankar
8)
PE.
očekivanih nesreća: đeca besmisleno · ljudski Živcdt na njegove osnovne
umiru ili bivaju umorena, bogatstvo propada, žena odlazi a bankar teško oboli. U pozađini zbivanja, Zas i WNikis (kao neka vrsta antičkog hora) komentarišu bankarevo strađanje, služeći se pritom, prema mpotrebi, ili svetim ili profanim replikama. Na vrhuncu drame, pređ licem veličanstvenog umiverzuma, dov prihvata, svoju nesavršenost i nemoć, ali se ponovo opređeljuje za Život, čime osporava, na izvestan način, božanstvenu silu i prevazilazi 'svoje stanje zavisnosti i skružšenosti.
Kritika ističe đa Mek T.ejšov Kkomađ đdoseže đo tragične mwmiversalnosti i đa pretstavlja originalnu mođdernu transcenđentalnu dramu s velikim moralnim značajem. Po mišljenju Kritike Arčibaiđ Mek NLejš svođi
sađržaje.i prihvata neke elementarne istine bez kompromisa i sentjmentalnosti. Po HKritičarima »Jd..MB.« nije komađ s tezom i ne dokazuje ništa o bogu i čoveku, već samo osvetljava jeđno suštimsko unutra Ššnje iskustvo življenja u današnjem vremenu: opominjući nas potseća da je iuniverzum nevainteresovan onim što civilizovan čovek smatra pravdom, i sugerira uftešnu pomisao đa je ljuđski rođ ođ početka sveta savlađivao sve Katastrofe i kataklizme. Osmovna iđeja drame je, zaključuju kritičari: đa je ljubav majprimitivniji i šstovremenoi najmuđriji sadržaj čovekovog života, đa je ljubav izražena humanošću veliki izvor i snaga, kojia omogućava nastavljanje inspirisane egzistencije.
* *
Nećak Somerseta Moma nabisao roman o svom ujiaku
Ljubimac „prestarelog engleskog pisca Somerseta Moma, Robin Mom napisao je neku vrstu biografskog romana o svom čuvenom ujaku. »Čovek sa dve senke« je naslov OVOgK
zanimljivog đela, u kome nijednom
rečju nije spomenut sam pisac Mom, nego je nekom vrstom alegorije i opisom života dvojice bliza-
naka đat život onoga kome je ustvari i posvećema cela Knjiga. Na zanimljiv i duhovit način nećak iz-
podatke koje je Mom neoprezno ispričao u trenucima đobrog raspoloženja. Posle izlaska Knjige svi su očekivali dđa će izbiti sukob izme-
đu dva rođaka, ali se stari pisac samo nasmejao i odmahnuo rukom, dođavši đa je om wu, mlađosti škrabao i gore stvari o đrugim ljudima. Momu je utoliko lJakše đa izjavi ovako nešto pošto je neđavno izđao svoje poslednje Književno đelo, jeđnu zbirku eseja, sa kojim se opro-
Baletska truba Džeromd Robinsa u Jugoslaviii
U drugoj polovini avgusta gostovaće u našoj zemlji »Balet Sjeđinjenih Američkih Država«, koji je prošle gođine osnovao čuveni američki koreograf Džerom Robins. Tokom protekle sezone Robinsova trupa doživela je nekoliko izvanrednih uspeha a naročita priznanja stekla je na festivalu Karla Menotija »Dva sveta« Kkoji se ođržava wu Spoletu (Htalija), gđe je prikazala balete »Na otsustvu u građu«, »Slobodno srce«, »Zovite me, gospođo i »Priča iz za”
| za klavir i počinje đa svi
| njihovu msamljenost { najzad, nji-
hovo , oslobođenje Kroz ritam igre. Na impresivan način iskorišćeni su đisonantni, napeti ritmovi modđerne muzike da bi se otkrila neka neslućena đubina u džezu. | Drugi balet »Roncerte ostavlja nas u veđrijem raspwloženju. Komad počinje bezazleno: jedna dostojanstvena dama iz prošlog stoleća seda ra Šopena. Potom pristižu slušaoci, Koji nose drvene lutke wu različitim stađijima ukočenosti. No nekom čarolijom lutke oživljavaju i na sceni nastaje neobičan baletski košmar. Pređ gleđaocima se ređaju scene · pune DPpOotencijalnog humora, scene kojima dominira osećanje uvređenog dostoianstva i prkosne životne rađosti, i koje neodoljivo potsećaju na one daleke ddne kada su MBaster Kiton i Čarli Čaplin svirali svoj čuveni đuet u »Svetlostima pozornice«.
Osim ta dva baleta Robinsov an-
sambl prikazaće u našoj zemlji i Nižinskov komad »Poslepodne jeđnog fauna«.
ye
* * * Eseji Roberta Pen Vorena
Američki pisac Robert Pen Vorem objavio je prošlog meseca jednu za” nimljivu zbirku eseja o poeziji celoga sveta. Om je izabrao za teme svojih Kritičkih napisa najeminentmije prestavnike u poeziji svakog naroda i pokušao đa sa svog opšteg shvatanja o vredđnosti- pesničkog stvaralaštva đa svakome ocenu koja bi važila za sva vremena, jer bi se odnosila na neprolazne i uvek sveže odlike pravog umetničkog dela. Pokušaj Vorena je 'svakako zanimljiv i pomalo drzak, ali vređan na-
padnog Njujorka«.
Prilikom gostovanja u našoj zem-“ lji američki balet će prikazati jeđam đrugi program, koji je sastav“ ljen sa ciljem đa se prikaže raznovrsnost tehnike, 'stilova. i baletskih * uticaja, Koji karakterišu „američki balet i čine ga kompleksnim u formalnom i sadržinskom smislu. MRepertoar „obuhvata đela „Klasičnog baleta, Rkao i Kkomađe inspirisane džezom i oslobođene svih trađicionalističkih stega.
Naročit interes pobuđiće dva baleta: »Njujorški eksport: Opus džez« i »Roncert« Prvo đelo govori O naravima i odnosima gradske đece, O kojoj niko ne Vođi računa. U prvim stavovima oni se prikradaju jedni drugima, oprezni i zaplašeni u jednom neprijateljskom svetu. U sleđećim stavovima MKoreografija, iZYažena apstraktnim džezom, dočarava grubost njihovih uličnih igara,
pora zbog velike potrebe za jeđnom dubljom kKlasifikacijom pesništva celoga čovečanstva. .
te
Novo Borisa Pasternaka
deto
Posle senzacije koju je bMzazvao Pasternakov roman »Dr Živago« ne. davno. se na Zapađu pojavila i dru. ga njegova Knjiga pod naslovom »Sećanja«. Delo je napisano nepo. sredno posle romana »Dr. Živago«, i đošlo je u ruke izdavača u Ameri. ci pre nego što je Pasternaku bila do. deljena Mobelova nagrada.
Podnaslov knjige objašnjava da -n to ustvari skice za autobiografiju samoga pisca, a opservacije objavljene u knjizi još jednom potvrđuju da je · Pasternak izuzetan pisac. Zanimljiva kao đokumenat o jeđnom vremenu i jeđnoj ljudskoj suđbini, »Sećanjac Borisa Pasternaka deluju kao neophođna đopuna za razumevanje osta. lih đela tog velikog pisca.
* kk * / Popularnost Bertolda Brehta u SAD
Posthumna popularnost u S. A. D, pozorišnih komađa međavno preminulog nemačkog pisca Bertolda Brehta, daleko nadmašuje zainteresovanost publike za njegove komađe u pređratnim i posleratnim gođinama. Sađa se pišu i čitave studije o Brehtovom pozorišnom đelu i Koncepcijama i njihovim uticajima na razvoj savremene pozorišne umetnosti u celom svetu. Jedna takva opširna studija izišla je i u S. A. D. iz pera Džona Vileta, poznatog dramaturga i Kkritičara, uz istovremeno objavljivanje i deset Brehtovih pozorišnih Wkomađa. Povod tolikom jnteresova-. nju za MBrehtovo delo je svakako
fenomenalni uspeh njegove »Prosja-
čke opere«, koja se već četvrtu gođinu ne skiđa ša repertoara jeđnog od najvećih pozorišta na „Brodveju.
' stanju i zdravlju. No uskoro na nje- nosi mnoge peripetije iz ujakovoE stio od literature. njihove pokušaje da sklope prijagovu porođicu nailazi niz naglih, ne- života, oslanjajući se uglavnom na teljstva, njihove meizvesne ljubavi, A..K., - M PO Š S . i APrib \ e “7 (E ISN JENIS TN EN SNU U UA i VPA CAMVK A AU TVA ZA AMA OVAA AVA AAA VMA AVM CAO CIA PAU IV PIVO AOL OTET VJ. P/TAOJAJ CK OSE 7\VR/CAVM"/ O | Odgappgemono aa ng a au aan a a a a a aaa n ama aaa aa ag a aaa aa aa o a a a a ZA Š i x SS | IBBHBBRRHBBBGBUBBGHBBBRBBRBHBHBBHHBBHHRHHRHHRHWRBHRHHGRGBBRWRWHIGWWWWWHWHWVUWWWWW WWW TVO BN I C A | S ; ı w Ža 4 |||||| < | 408 ||| ~| WM | -. |M 00 WM, RUBLJA | | || l || P PI . · : i ni “283 O wwwWuyušqggpauapagggppiga pin uiii png pi ii E ii irir rap iii iiEHirrraurEpuniuIT Pireatika: "KOštayaJed i 5 | . | žAž a OSNIVAJUĆI PREDUZEĆE ZA PROIZVODNJU KVALITETNOG ŽENSKOG RUBLEJA, NAŠ KOLEK- 13 ŠP TIV JE BIO U POVOLJNOM ,POLOŽA JU _JER JE ISKORISTIO-I JEDINSTVENE KLIMATSKE U- Xa 7 , SLOVE, ZA POBOLJŠANJE PROIZVOD NJE I DOBIJANJE PRVOKLASNOG KVALITETA. | ŠKZA . e E • . ' VAN. o UZ. PODRŠKU KOLEKTIVA, A SA ODLIČNIM PROIZVODNIM Or SMO KADROM, NAŠE PREDUZEĆE JE, ZA VEOMA KRATKO da VREME, SVOGA POSTOJANJA, USPELO DA SVOJIM PRO- · ab | < IZVODIMA PRIVUČE VELIKI BROJ POTROŠAČA U ZEMLJI. | : S ŽŽ NAJSAVREMENIJI MODELI, BOGAT ASORTIMAN, MODERNI ~ al 3 A SA DEZENI, ODLIČAN KVALITET, DOPRINELI SU DA SE. NAŠE. va S PREDUZEĆE UVRSTI U RED NAJRENOMIRANIJIH PRO- Š_ SE IZVOĐAČA OVE VRSTE. {IN :. :Ž ŠaI . kW S Š : STALAN PORAST PORUDŽBINA TRGOVINSKE MREŽE REČITO de 3 POT VRĐUJE: DA JE NAŠA PROIZVODNJA ZADOVOLJILA GKUS VAN ŠĆA POTROŠAČA, A SOLIDNOST POSLOVANJA OGLEDA. SE I U Š9 S . TOME, ŠTO DO SADA NISMO PRIMILI REKLAMACIJE NA NAŠE Š0 S PROIZVODE. j 64 S NAŠI POTROŠAČI, ZAHTEVAJUĆI RUBLJB POUNJE PROIZVOD- SX še - NJE, DOBIJAJU MODELE KOJI NE ZAOSTAJU ZA PROIZVODIMA HL Mb sa . POUNJE ŽENSKO RUBLJE — ODLIČAN KVALITET NAJRENOMIRANIJIH MODNIH KUĆA. 4 š E , .) ~ BEZ OSETNIH IZDATAKA, SNABDEVAJUĆI SE POU Š; 1 S _i POUNJE ŽENSKO RUBLJE — BOGAT ASORTUMAN RUBLJEM, UVEK. SE IMA KVALITET TI MODERNO. Paa aa SC POUNJE ŽENSKO RUBLJE — ELEGANTNO , ' O - Si TRAŽITE UVEK POUNJE ŽENSKO RUBLJE! S(A4J| Sa POUNJE ŽENSKO RUBLJE — MODERNO DEZENIRANO arez ŽENSK - SJ Se 7; \ , HR i ŠP POUNJE ŽENSKO RUBLJE — JE VAŠ UKUS i O „TVORNICA POURNJE | : šq i . POUNJE ŽENSKO RUBLJE — JE VAŠA NEOPHODNA. POTREBA oi Ne O SRS _| | ) e y ·- del | |
ci II —
PNS
ŠANSI :
S 7
K RIŠVR ,
e ~ <= CO LU / SLI; SI MIRE" ~—. i ŠOA
X x |
OG | _e—<—< : 0 SK O Š SEA, SKI 624 u ana - SG Šš S04 30 SS IV SA ŠOL ž “i WA i SRI a 4 % S)
| SN š&A
ZA ISIJi a. \ S 4 SZ Sa SL. žk GR OS SUZA NI SIMA ši ŠSII ŠISIP, GA o. ! NEC
:
ZAO aI
jE
ZA | ; | | | A “Sr _|o— Šš) | , || · Vu ZA
KESAMA IE NUCN EE NEUSANI/ NIIEN/ENNI/SN UT OTO OTCNI/CA OMR O O O OL A OL DUŽNI aa _
i Teoqeo Oe OeiJO NAL NANA ZAVOLI ANI OON ZAR O AN AOA ZANU AO ZARO NOO ONO USNNZı via lji
OSI OSTAO OSTAO o AGRO GA ga ASRRA UORVZAG OPADA LAVI ORO ARJOR ALO RIAA AOA R AK ZLA JNA - O :| 772 AAA ZA OVAA AA :16y a