Књижевне новине

EGMONT COLERUS

Pitagora (»Naprijeđ«, Zagreb, 1959)

O starogrčkom filozofu Pitagori gotovo da nije sačuvana ni pregršt autentičnih podataka. Još za života, Pitagorina je ličnost — čak i u očima njegovih protivnika — poprimila dimenzije mističke i leBenđarne ličnosti. Njegovi neposredni učenici i sleđbenici bili su u tom pogleđu naročito zainteresovani. Pre svega, iz političkih razloga. Naime, Pitagora kao iđeolog robovlasničke zemljoposedničke aristokratije, po svom odđdlasku sa ostrva Samosa, osniva u gradđovima Velike „ Grčke takozvani pitagorovski savez — ustvari političku organizacilu tamošnje aristokratije kao protivtežu robovlasničkoj dđemokratiji. Time neposredno „uslovljeni progoni i spaljivanja „pitagorovaca, takođe, „pružaju dovoljno snažne ar-– gumente kojima. se efikasno može obiasniti neđostatak autentičnih pođataka o Pitagori i brojnim ostalim pripađnicima „pitagorovskog saveza.

Iz tog osnovnog razloga, literatura ·

o Pitagori jeste i đanas vrlo malobrojna. Pa se, stoga, iskreno može pozdraviti svaki pokušaj osvetljavanja Pitagorine ličnosti, a, pogotovo, osvetljavanje nastanka njegove filozofske koncepcije sveta i njegovog doprinosa zasnivanju i razvitku prirođnih nauka. Ovo poslednje se u prvom ređu odnosi ha Pitagorin do” prinos razvitku matematike.

deđan takav „pokušaj, napisavši roman PITAGORA, učinio je i Egmont Kolerus, poznati pisac nekoliko popularnih knjiga o matematici i geometriji. S tim u vezi, može se postaviti pitanje zašto o Pitagori o bjaviti roman, a ne stuđiju. Neđo“ statak autentičnih pođataka, svakako, pretstavlja vanrednu teškoću. U okviru ove i đrugih okolnosti, slobođe literarnog Kreiranja koje pruŽa roman, bez sumnje vrlo su privlačne,. Zato se Kolerus, najverovatnije, i odlučio za roman i time, pridđržavajući se duha Pitagorinog učenja, sebi obezbeđio osnovne mogućnosti slobodnog đočaravanja atmosfere grčkog VI veka, na osnovu jedne zaista vrlo slobodno postavljene i izgrađene fabule. Međutim, svestan hopotetičnosti Kkonkretnih stilskih i sađržajnih rešenja, pisac se u izrazu i kompoziciji svesno u-

pravo tako postavlja da čitaocu mne ostavlja široke mogućnosti diskutovanja o nastanku Pitagorinok shVvatanja sveta. Drugim rečima, tkivo u koje je ugrađena ova osnovna nit za pisca je od značaja samo utoliko ukoliko omogućuje efikasno izvođenje istaknutog osnovnog zadatka. Egmont Kolerus je u tom smislu upravo majstorski postupio. Jer, .čitajući ovu Knjigu, pred čitaoćem wuporno izrasta snažna ličnost Pitagore filozofa i matematičara.

BSugestivnost u izrazu inmteresant-, nost fabule i verna „interpretacija duha Pitagorine matematičko-filozofske koncepcije sveta, čine osnovne vređnosti Kolerusovog teksta.

Kolerusov roman PITAGORA. đat

je u prevodu Ljubiše Radđoševića. Franc Cengle”

570

HINKO ZLOMISLIĆ:

Suhi' zdenac

(sRukoveta, Subotica 1958)

Opori zvuci „djetinistva potonulog u magli rata, život bremenit brojnim tegobama, patnjama koje su nemiran, takoreći dječački razbarušeni temperamenat i psihu transformirali u poeziju, mlađalačka osjećanja ljubavi i ljubavnih razočarenja, koja su nastala više sticajem objektivnih prilika, bolešću, nego li neođd-" mjerenim «zalijetanjem mlađićskih snova, široki, svijetli spektar razigranih boja života koji izmiče čovjeku neopozivo prikovanom za bolničku, sanatoriksku podtelju, i na kraju, usprkes svega: optimistička vjera u životne snage i sokove što neođoljivo nose maprijed, bili bi osnovni motivi nevelike zbirke stihova

. Hinka Zlomislića »Suhi zdenac«, koj

je neđavno ugleđala svijetlo u izdanju već poznate Male biblioteke »Rukoveti«. Kratki stihovi, ispjevani često lako, lapiđarno, sa manje ili više dara usprkos svoje jednostavnosti kriju u sebi nepatvorenog pjesnika, čija humanost osvaja i čitaoca privikloj složenijoi, „kompleksnijoj

'fakturi stiha i pjesme. Autentičnost

nekoliko toplih, uspjelih i izvornih pjesama, u kojima se nazire izvjesna inklinacija mođernijem tretmanu i izrazu, nedđvojbeno će ukazati svakom pažljivom čitaocu da je Hin-

ko Zlomislić ipak uspio da uhvati i osvijetli nekoliko novih momenata ljuđskog življenja. A. to je dovoljno da opravđa čitanje ovih dvađesetak pjesama.

A e

Lazar Merković

i *

LJUBISA TAŠROVSHI: :

Katerina

(»Kočo MRacin«, Skopje, 1958)

Pod stalnom opsesijom melanholije kao pesničke preokupacije, Ljubiša Taškovski peva o prošlosti, grozničavo obuzet nostalgijom za rodnim selom i svojim najbližim; o ulicama velegrađa, o susretima i rastancima na asfaltu, o bolu koji su mu oni naneli; o krčmama i alicoholičarskim izgaranjima; o »simplonima« ljubavi, o Katerini, Mariji, đevojci iz Pomoravlja itd.

Ova me poezija bleđe, sitne tuge potseća ma umanjene, nejasne foto-

_- grafije: obrisi predmeta su tu, istina je možda bila tu,

ali treba razbiti okvire, uvećati, povećati, đa bi se opet dobila prava slika. Treba se setiti slike sa koje su preslikane, emocionalnog vrela sa koga su potekli. Ovđe je i erotika bolesna i malaksala, a neđoživljena ljubav traži neku vrstu, »rekompenzacije.«

Zato, pesnik „Ljubiša Taškovski stoji među onima za koje se kon-

vencionalno kaže: obećavaju.

. Al. K. Nejman

%

LUDVIG. REN: ,

Španski rat

(»Narodna prosvjeta«, Sarajevo,

1959)

Ime Ludviga Rena nije nepoznato našoj čitalačkoj publici. Predratno izđavačko pređuzeće »Nolit« u kome su, pripadnici naprednog pokreta igrali vidnu ulogu kao uhicajan faktor izđavačke politike, objavilo je 1932 gođine snažno antiratno Renovo đelo »Rate u prevodu N. Mirkovića, i Gustava Krkleca. Delo je odmah pobuđilo veliko interesovanje i byrojne diskusije (da pomenemo samo pozitivnu ocenu Renovog đela, koju je đao Đorđe Jovanović u svojoj

Warsiog ra Tar VOpar WS KEA air RUS RIR OP}JET RATNA) SET pAIViggO Oi ping JE JU K: i45SB Ji Sei Asia zeyginiP: ri gij&aai i. mave acit Ia VUNE Č O EP ETSI ZVER 7 GE VIII OAEIJR

NTOSAOBRAĆNJNO PREDUJEČE »-L}STR

|. od prvih radova u kome su

1. PREVOZ PUTNIKA U ZEMLJI IINOSTRANSTVU BRZO, UDOBNO, JEVTINO — VOZILIMA »LASTA«

2. ZA VREME ODRŽAVANJA SAJMOVA U ZEMLJI POJAČAN SAOBRAĆAJ SA PRIVREDNIM CENTRIMA.

INFORMACIJE:

U BEOGRADU — AUTOBUSKA STANICA TEL. 23-981 I 26-879.

3. OBEZBEĐENJE, PRENOĆIŠTA—ĐANSIONA, ORGANIZOVANJE IZLETA, ĐAČKIH EKSKURZIJA, KAO I SVE TURISTIČKE USLUGE, PRUŽA VAM

TURIST BIRO »LASTA«.

INFORMACIJE:

U BEOGRADU TURIST BIRO »LASTA« TEL. 27-127

4. PREVOZ, ROBE U ŽEMLJI

STRANSTVU BRZO, SOLIDNO UZ NA!NIŽE CENE VOŽILIMA »LASTE« ,

INFORMACIJE:

U BEOGRADU AUTO' BUSKA STANICA, TEL. - 293-981 I 26-879

I INO-

+

| AUTOSAOBRAĆAJNO PREDUZEĆE -— BEOGRAD

WiWQ=Cıup" dea Kran: 2 Bey Kina

poznatoj »Belešci uz savremeni ratni roman«).

I sama autorova ličnost pobuđuje jedno veće i nesvakidašnje interesovanje. Ren je bio oficir nemačke carske armije koji je učestvovao u Prvom svetskom ratu, sposoban oficir Koji je budnim očima gleđao Kklanicu ljudi u Prvom svetskom ratu; generalštabac koji je shvatio apsurd militarističkih i imperijalističkih intere-

sa; čovek. zgađen na fraze o Ppotre-

bi sivaranja velesila i imperijalističkih gospostava; Hitlerov sužanj koga su, ipak, i u zatvoru, SS-ovci želeli đa priđobiju ali u tome nisu uspeli; najzad, svesni „revolucionar koji je 'svoje „kreativno-umetničke

\

aio 41

<. SAO VN,

snage i vojna znanja stavio u službu prvog otvorenog sukoba sa fašizmom koji je počeo da nađire. Taj sukob je bio Španski rat. Ren, upravo pušten iz zatvora Gestapoa, beži u Španiju đa bi odmah zatim, u ređovima „Republikanske armije, zauzeo istaknute položaje i đoživeo mnogo suočavanja sa ljudima i zbivanjima o kojima sveđoči knjigom »SŠpanski rat« Upravo, zato, knjiga »Spanski rate ima svoju izvanrednu dokumentarnu vrednost i zaista se može reći đa pretstavlja ratni dnevnik XI-te Brigađe i njenih napora u borbi sa fašizmom. No iako Ren ne pokazuje veće intencije od hroničarskih, sam sadržaj španske drame, piščev jezgrovit stil, obilje doRkhumenata đistoriske i ljudske Vvažnosti, — elementi su koji dižu ovu knjigu na nivo" uzbudljivog i Šširokog literarnog panoa svih onih zbivanja u kojima je Ren na neki način učestvovao. Pređ nama je poiresna i istinita proza koja govori kako snagom «dokumenta, tako i snagom svog humanizma.

Branko Peić

*

KARE MANKKS:

”Beda-·filozofije (»Naprijed«, Zagreb, 1959)

Plod Marksovog stuđioznog bavljenja problemima političke ekonomije i istorije »Beđa filozofije«, nastala u zimu 1846—47 godine, koja je jeđan date osnovne smernice marksističkog posmatranja kako istoriskih, tako i e•*konomskih pojava. Neposređni povod pisanja ovog dela bila je Pruđonova Knjiga »Filozofija beđe«, u kojoj ovaj sitnoburžoaski socijalist, zaplićući se u protivrečnosti imanentne kapitalizmu, pokušava da nekom »ViŠom sintezom« reši probleme buržoaskog društva. Odgovarajući oštro na Pruđonov neuspeo pokušaj zasnivamja sitnoburžoaske koncepcije političke ekonomije, Marks iznosi niz svojih shvatanja koja pretstavljaju revoluciju na ovom naučnom polju. Polazeći od „inmajvređnijih nmrezultata Klasične buržoaske ekonomije (teorija vređnosti Smita i Rikarđa) Marks rešava. bitne elemente kapitalističkog načina proizvodnje kao što su vrednost robe, načim stvaranja vrednosti, rađ, višak vrednosti, akumulacija, primenjujući na ove ekonomske Kategorije svoju dijalektičku i istorisko-materijalističku metodđu,nasuprot spekulativne, kojom se služi Prudđon i ostali buržoaski eksponenti.

Odnosi u kojima se razvijaju proizvođne snage nisu večiti i prirodni zakoni jeđnoga društva, kako bi to želeli dđa prikažu buržoaski ekonmomisti, kaže Marks, već naprotiv, oni se menjaju i razvijaju u zavi-

snosti ođ stupnja razvitka proizvod-

nih snaga, te »svaka promena u proizvođnim snagama nužno izaziva promenu u njihovim odnosima proizvođenje«.Iz ovog se jasno vidi da se Marksova kritika Prudona ne ograničava samo na ekonomsku nauku, nego ima širi značaj, time što suštinski zađire u probleme razvoja društva i ukazuje kojim se putem Jeđino pouzđano može utkvrđivati istina. Istaknimo, na Mraju, odličan Pprevod Moše Pijađe i Rođoljuba Cola-

kovića. M. Z. — D.

| PJER BUUL:

Most na reci Kvaj (Minerva, Subotica, 1959) .

Roman »Most na reci Kvaj« Pjer Bul je zasnovao na priči o izgradnji drvenog mosta u divljini tajlanđske prašume u vreme Drugog svetskog rata.

Glavnu ličnost romana pukovnika Nikolsona, Bul je dao kao čoveka koji iznađ svega stavlja poštovanje konzervativnih principa i formalističkih shvatanja dužnosti. Razumlji-

} /

“

vo-je -što-takva vrsta čoveka, stavljena u okolnosti koje pritiskuju Bulovog junaka, neminovno dolazi đo apsurđnih stavova o tim Kategorijama. Pozivajući se na ustaljene krute principe međunarodnih pravila o po-

stupanju sa zarobljenicima ne poko-

rava se japanskom pukovniku Saitou — odbija fizički rađ, zabranjuje ga svojim oficirima — po cenu divljačkog nehumanog zlostavljanja. Međutim, da bi pokazao i dokazao đa su Bnglezi superiorna nacija, sa svojim oficirima, savesno, pristupa planiranju i izgradnji mosta na reci

vaj, koji zadivljuje domoroce SVO"

jom čvrstinom i uprošćenom lepotom u sređini divljine, mosta potrebnog dJapancima 774 dalja osvajanja. Ođista je Bul uspeo đa sa utančanim poznavanjem psihologije ljuđi, zasnovanom „na' ogromnom iskustvu, daruje čitaocu adekvatni lik engleskog oficira, jednog od onih koji su stvarali Britansku Imperiju. Ali kasnije, te osobine navođe glavnog junaka da načini apsurdni korak, đa se suprotstavi engleskim komandosima, gerilcima, da ih omete u izvršenju akcije dizanja u vazduh mosta na reci Kvaj i voza koji je prebĐacivao japanska pojačanja

I likovi engleskih komandosa i japanskog pukovnika Saitoa uverljivo su dati u neprekiđnom unutrašnjem sukobu i protivrečnostima njihove prirođe, čime Bul impresionira čitaoca. Muađa ne sađrži u sebi opis ni jedne scene pokolia »Most na reci Kvaje u suštini je, pre svega, jedan snažni antiratni tekst, ni dđeklarativan, ni formalan.

Aleksanđar Pejović

*

EDUARDO SANTA:

Umiranje na zemlji

(»Narođna RKnjiga« Beograd — 1959

Eduardo Santa, jeđan ođ najinteresantnijih pisaca Kolumbije, u SVOjim romanima (najznačajniji »Umiranje na zemlji« i »Propala provincija«) u sociološki rafinovanoj humanističkoj intonaciji osobeno vaja karakteristike prilika, ličnosti i tema koje u sebi nose i najavljuju draži, aromu i mirise Kolumbije, otkucaje i psihološke nijanse jeđnog Života koji je »sa đubokim korenom u zemlji«. »Umiranje na zemlji« roman Kolumbiskog podneblja, sa svim autentičnim izrazima i odrazima, sa temperamentnim ličnostima, ako Kažemo u stilu profesorske teoriske' Škole, prikazuje propađanje Kkolumbiskog sela u uslovima KapitalističkoTeuđalne privrede, u znaku sociološkog društvenog procesa. Selo gubi svoju obaveznu patrijarhalnu fizionomiju i lagano ali sigurno raspađa se kao preživela i već izlišna a čak i pogrešna komponenta novonastalog života. Napose, seljakovo mukotrpno Žživotarenje i fizičko uništavanje diktatura ozloglašenog režima MKauerana Gomesa đovela je' do najgrubljeg cinizma, đo brutalnosti. To Eduarđo Santa naročito ispoveđa u liku Kantalisija Rejesa. Knjiga napisana u znaku literarnog proznog proseka. Eđuardo Santa nije izbegao crnobeli tretman i u fumačenju likova i u tretiranju i obradđi teme i materije. Inače, roman prvi put pojavio se 1954 gođine i bio zabranjen ođ Kkolumbiskog diktatora MRohasa Pinilja. Ali »Umiranje na zemlji« ostaje kao knjiga o mnevoljama i mnasiljima u Kolumbiji, o sveđočenju i toplini jedne ljubavi za seljaka, o životu samom koji je, ovđe, i vizionarska opomena: »i tela tih ljuđi bila su bacana u vođu, vešana o drveće, lišena zemlje čak i đa umru na njoj«.

Rade Vojvodić od

ANRI LEFEVR:

Lenjinova misao (»Rultura«, Beograd, 1959)

Primenjujući dijalektičku i istorisko-materijalističku metođu na Kkonkretne i novonastale društvene uslove Lenjin je suštinski doprineo razvoju i bogaćenju marksističke misli, te je sasvim opravđana potreba da se njegovo učenje đetaljnije „analizira. Toga posla se prihvatio jedan od najpoznatijih zapađnoevropskih marksista Anri Lefevr. Njegovo obimno delo »Lenjinova misao« brađuje kako osnovne

ospecifičnosti lenjinizma, tako i određuje „odđnos Lenjinovog učenja prema marksizmu. Pisana ujeđnačenim stilom i zaviđnom invencijom ova Knjiga dđetaljno prikazuje neraskidivu povezanost Lenjinovog životnog i revolucionarnog puta, nerazlučivi spoj njegove

' praktične i filozofske đelatnosti. A-

nalizirajući pregledno Lenjinov rad, kako na praktičnom tako i na teoretskom polju, Lefevr nam postupno izdvaja i otkriva koje su to nove postavke, nova konkretna rukovodstva za akciju koja je Lenjin dao. Lenjinizam se stvara u novim društvenim uslovima kao »teorija ı praksa diktature proletarijata«, vezan uglavnom za specifične probleme koji su se nametali u borbi ruskoga proletarijata. I baš ovi specifični uslovi bili su uzrok razvoju Lenjinovog praktičnog i teoretskog učenja. Sukobljavajući se svakodnevno sa novim problemima, Lenjin je znao da svojoj revolucionarnoj praksi da za osnov genijalnu Marksovi misao, ali ne da se nje slepo drži skrivajući se iza papirnatih citata, već da je živo primeni na KkonKkretne uslove, Izgrađujući tako jeđan posebni wid marksizma, Lenjin je pokazao da se može ostati veran

duhu učenja Klasika marksizma, onđa kađa se njihova đijal i materijalistička. metođa, konkre' NW. primenom na nove društveno-istor | ske procese. .

Milena .Zajecov — Dariš *

,

VALTER SKOT:

Ajvanho (Nolit«, Beograđ, 1959)

Srednji vek u istoriji Engleske, buran po širokim zahvatima i veli. kim borbama za vlast, uzbudljiv Do svojim unutrašnjim kvalitetima, o, stavio je i u literaturi ovoga narođa značajna sveđočanstva. Jeđan od pi. onira engleskog istoriskog roma;

prvi koji je dublje i zagrejanije ušao u analizu i karakterisanje SVOBa do. ba, Valter Skot je najveći đeo Svoga književnog „interesovanja «pog tio motivima, uzrocima i Đosleđicama

tih dramatičnih događaja. U ogrom.

nom opusu pisca »Rventina Dervar. đa«, »Gaj Maneringa«, »An Gajerštaj. na« i mnogih drugih značajnih i za, nimljivih ostvarenja, izdvaja se »Ajvanho«, roman o prvim: Krstaškim ratovima u Engleskoj i svim onim, sitnijim i krupnijim, događajima ko. je jeđna takva vatra nanese: s jedne strane, svirepost i bezobzirnost neza. sitog plemstva, koje je tađa bilo n najpunijem bujanju i sili, beskrupus loznost i pljačka, manifestacija nje. gove neograničene moći i, s druge strane, otpor siromašnog seljaka protiv zločina, pokušaji da se ođupre nasilju, uime pravđe i slobođe, Na čelo toga otpora stavljaju se vitez Ajvanho, »gorski car« Robin Huđ i krali Ričard Lavljeg Srca koji svos jom plemenitošću privlače sve w. gnjetene i ponižene. Ima u živom o pisivanju ovih đogađaja neke ro. mantike i legenđarnosti koje su sro dne mnogim momentima naše istoris je. Valter Skot je bogatu faktografiju sjajno obrađio raskošnim jezi kom i stilom punim dinamike i les pote. : Branko Jovanović

* KAREL PTAČNIK: Dvadeset i prvo godište

(»Zora«, Zagreb, 1959) ,

Karel Ptačnik pripađa generaciji onih čehoslovačkih mlađića kojima je poslednji rat uzeo sve' najlepše oblike mlađosti. Obučeni u slaba, gotovo providna odela, pokupljeni iz takozvanog Češko-moravskog protektorata, okruženi bajonetima Vermahta, ti mlađići su pošli iz svoje Oopustošene zemlje u vavilonsku kulu II Rajha, gđe je trebalo da rađe za nje-

govu pobeđu. Ali ti češki ljudi; ·poš )

tekli iz naroda i u mnogo čemu oličeni u liku Kovanđe (oji Wćdbičć potseća na Hašekovog BŠvejka), i u nmajnemogućnijim uslovima nisu Dpostali robovi, nisu Kklonuli duhom i znali su đa živeti treba i da se treba boriti makar i za časak željene slobođe. I pored sve surovosti ambijenta u kome se nalaze, i poređ svih nanosa bola koji se slažu u njihovim dušama, ti mladići — Ptačnikovi junaci — koliko su surovo životno istiniti, toliko nose u sebi i znamenove je“ dne lirske čežnje za životom. O mladosti u žicama, o mladosti kojoj je oteta mlađost, eto o tome priča ova poema, koja nam je približena u-

spelim posređovaniem prevodioca ZO.

re Simić,— Valentić. B.P.

er BCake e

NOVINE

Cist za književnost, umetnost i društvena pitanja Ređakcioni odbor:

Miloš L Bandić, Bora Cosić,

Slavko Janevski, dr. Mihailo

Marković, Slavko Mihalić, Pe-

đa Milosavljević, Branko Milj-

ković, „Tanasije Mladenović,

Mlađen Oljača, Vladimir Pe?

trić, Đuza Radović, Izet Sa•

rajlić, Vladimir Stamenković.

|

'h;

+ '

Urednici:

CRBDOMIR MINDEROVIC PREDRAG PALAVESTRA

Direktor: TANASIJE MLADENOVIĆ Listi I2zdaje Novinsko-izdavačko preduzeće »Književne novine“, Beograd, Francuska “. Ređakcija: Francuska “, tel. 21-000, tek. račun: 101-707-1-208 List Izlazi svakog drugog pet ka MuJedini broj Din. 30. GOdišnja pretplata Din. 600, r-!Umodišnja Din. 300, za inostran” , stvo dvostruko.

Rukopisi se ne vraćaju. Tehničko-umetnička oprema: DRAGOMIR DIMITRIJEVIĆ

• Odgovorni urednik: CEDOMIR MINDEROVIĆ

Stampa •»GLASs, Beograd, Vlajkovićeva 8