Књижевне новине
W
Septembar u visokom granju
Postoji trenutak što baš ko zlaini
plave litice leta, il smiraj zvezde n tek ima da se rodi,
Postoje trenuci što u nama Večno. dok iz zvezdanih nažih soba,
uhu plavom sad gori,
gde suvo lišće u vazd unesrećujemo dan. Izađimo.
večnost ga· boji BEE li predeo iz sećan o katkad šum je nerazgoveine
ja što njome sja,
ad prahom što u misao plodnu
st će da dignu
Trenutak. i još trenutak, i evo:
Zuti otsjaj sunca topi se u visokom granju o čas je kad smireno otiče veliki dan:žo,
Beograd, septembra 1959
Balada o činiji
Da li me to sunce raspali, razgali, ili su pes - i i ' : ; i ama prazr i Ali odjednom kretoše vali, moćni ko čSBUNO bova GORI E U
Oni su boju mog glasa i sliku mog stasa zvali
I, bradati penom, u rt udarali nesustalo, hladnokrvno. Sve dok razvaljenog sunca, nad požarom vodo stanja Osetih kako se lomi do zadnjeg ianjira suđe O
Vetra ~ septembra, i kako iz krša izranja · Činija zaborava da u mene nasriljivo uđe. ~ i
Uzalud joj pretih usnom izgorelom
Sa kosturom mesečine što sunce u zaletu Preskoči ljuljanje gusto i sva akobogdana pro stranstya Pa, ješna i prešna, smesti se u mene.
Žavoj kantate
„.Sta ću kad na tornju svirali ruho šijem,
kad od zlatouste bod irle ne krijem, kad se oko lika sviralinog vijem, ı
kad joj kažem;
modar, muđar, muško — tri „em”...
„Sta ću kad tišini brk nadvijen brijem,
kad obnoć na zoru zvuke — kuke lijem, kad stihom po tornju kao
kad pitam:
po tornju ali znam li, čijem?
Wad4 slutim, ne slutim tornja gorak prijem, kad zavoi kantate oko
Zlatno
Maleno zeleno bplatno, sa lastom
\ a moje misli klatno
\ njiše se tim prolećem, kroz koje, eto, šećem
kao kroz dvestokatno zdanje kićeno cvećem... Zeleno platno maleno, na trećem hrastu lasta
i granje na platnu, eno,
i ram, takođe od hrasta, i misli. mi plamte plamom u šetnji hrastovim ramom.
Bogovi i konz.rve
Nestor: Otkako. je počeo ovaj dosadni trojanski rat, moja krvavo zaraćena misao razmišlja o tome da li smo ušli u historiju ili još nismo. Kalhante, kaži neku pametnu riječ na tu temu, dokle ćeš badava primati plaću kao prorok! -
Kalhant: Ovog časa i ovom nadasve nemogućom replikom ti si ušao u historiju bezočnosti. Sto se tiče plaće u novcu i natur!, trebalo bi da imaš znatno više takta i da prerasteš Svoje subjektivne slabosti, jer nije lijepo i pošteno jesti prvoklasne teleće odreske i slično, a meni davati kuhanu morsku travu. Kao da.sam jscac a ne prorok sa jednim položenm:m i dva nepoložena proročka ispita. a
Nestor: Otkači te ispite budućem trojanskom „konju o rep i nemoj da mi pominješ nikakve teleće odreske! Čuvaj se: gdje ima teletihe, nema šale.
Kalhant: Priznaješ, dakle...
Nestor: Priznajem da će na koncu konaca ispasti jeđan nula za mene. Prije svega, to nisu bili odresci već obične konzerve fabrike „Agamemnon i komp.” a usto ne teleće već duboko goveđe.
Kalhant: Ali ti si pojeo, ti sl nedvojbeno otvorio vrata mogučnosti jedenja tih konzervi.
Nestor: Pojmi, glupane proročki: ja nisam pojeo te konzerve zbog konzervatizma ili korupcionizma! To je zapisnički utvrđeno u „prisustvu više SsVJE” doka... i
' Kalhant ...kojima si, sluteći zamašitost „događaja, dao po pola konzerve — da to potpišu? X
Nestor: (pravi se da ne čuje): / pomenuti (Pavovaljani dokazni 5p!5
KNJIŽEVNE NOVINE
jedan
okna svijem? Desimir BLAGOJEVIĆ
na hraslu trećem, i granje na platnu zlatno | u rami žućkastom većem a Odo SPA oca RM altyazı privlači mi pažnju znatno, ·
'i noćnog red
Vladimir V, PREDIĆ
!
od poznan stva , smoni:
Milovan DANOJLIĆ
ralom rijem.
·
blatno
Gvido TARTALJA
mogu ti staviti na uvid, ukoliko to zatražiš putem propisno taksiranog a Menelaju upućenog podneska. Kalhant: E, vas dvojica pošteno ste se obezobrazili s tim lažnim zapisnicima o kojima su već informirani i vrapci po krovovima, Zapravo, bili bi informirani da ih opsadna vojska nije pohvatala i pojela sa garnirom od morske trave! Menelaj: Tako mi ovalnog ružičastog mladeža što ga moja Helena ima na lijevoj nozi iznad. koljena (ili možda na desnoj „ispod ?), ovi proroci 5u najorđinarnija bagaža. Nestore, naređujem da se u trupama pod mojom komandom otsad službeno bojkotiraju svi proroci sa njihovom robom, i uvjeren sam da će se to najpozitivnije Odraziti. i Kalhant: A kako će sc odraziti na Olimpu, molim fino? što će na to olimpijski bogovi, za ime. božje? Kako ćete skinuti sa dnevnog a njihove naredne diskusije pitanje o bespravno pojedenim konzervama? Svi bogovi će kazati da vaša Ahilova peta nije peta već želudac koji se zasititi ne može, Sto vam bogova! Menelaj: Pardon, mi smo Samo probali, pokazat ćemo zapisnik... Kalhant: A kako bi bilo da se nagodimo bez zapisnika? Dajte mi pet, odnosno sedam, tačnije deset konzervi guščije paštete, pa ću istog časa objaviti proročanstvo U smislu... uostalom, lako je za smisao. š Menelaj: Dobro, ali da znaš, Kalhante: preporučit ću kasnije vojskovođama, čak do posljednjeg krStaškog rata i dalje: pazite, kolege, ne puštajte na puškomet tu OFOČ sortu! ONE Marijan MATKOVIĆ | (Parodirao Lav Zaharov)
Ehe, nisu one plamičci, da se s njima može p kad bi i dabnuo skupivši usne u grudicu (poput naprstka) kakva
Živko JELIČIĆ i
PR ASTEE
Zapahnuo ga je mlak zrak. -
O, kako je s užitkom odbacio bijeli haljetak i promučkao ruke u umivaoniku — a Špricu je ostavio do nogu Rastresitog: ta, jesmo li „zaboravljivi ili nismo?... i vrcnuo niza stepenice, vižlast!
Koža mu se na licu i nadlanicama razdragala, ·prpasta.
Izazovno je zabacio glavu i fićuknuo za suncem, zatečen: ehe, mamagarčili su ga oblaci, hitri tkalci: zekrpali su vunastim koncem „sve rupice, kojima bi virnuo suncu i zavukli se, poput dremljivih riba, među zabate kuća. '
(Dišu, gle, uvrh uskih ulica, bezoki, a škrgastil)·
Osmjehnuo se. i
A osjetio je kako ga gurkaju laktima u slabine, uške, klimaju glavama i zastajkuju, brišući, kobajagi, rupčićima obraze, a i masne duplje, kako bi — u tom grmu leži zec -— krišom razgledali njegovc lice, dok im svojom gzanesenošćU 5 oblacima pruža (izvrsnu!) mogućnost. O
A što on tako vispko uzbacuje gubac?
Ehe ·—- pomislio je — da je snage stražnje nožice ne ide — i uzverali se UZ kameni zid kuće, promaći zabatom izvrnut naglavce (oh božel) i Šmugnutii u lijevak ćrijepa; pa se propeti i prosvrdlati gupcem rupicu u oblaku, sjekutićima je proširiti (ehe, izvnčeš gubac, a pramenje se vYunaslo zanjihan — sklopi i na čemu si?! i eto rupice suncu!
Obliznuo se i uprpao među njih,
Odmicao je vrckajući zatkom: pretvarali su se (ta znamo Se, ljudi smo!) da ga ne vide priklapajući kapke ili se lukavo zagledajući u staklo izloga: osjećao Je njihoyc poglede na potiljku., čiodaste. ;
Nosnice im trepere: njuše ga, uzbuđeni: možda ih je nadražio miris sira? A koža na njegovim ebrazima, znao je, rupičava je i može da zavara?!
/ Očeškao se bokom o :
Okretao se: o trebalo bi ćapnuti noktom jagodice, bolno, ako bi želio, da se koža, lužinasta, zarumeni»
Vrckala mu je trticom,
A on je vidio sebe u staklu izloga, ta} klinast nos! —' prpa kožom
O', než? — šaputao je glasom Grabežljivog i uskočio o hrpicu zadaka, razigranih.
S mukom se probio zarubljene solju. Jedraste krpe rebrasta mesa, Žute, njihale sc na klincima, a njemu se činilo; ulovi li ih uzicom za repove poletjele bi nad glavama poput papirnatih zmajeva, drhtave, rasipljući zrnca soli po obrazima znatiželjnika, što su zabacili potiljke plećkama i prate njihov let razrogačenih očiju; 'ili se staklo poigralo s njima i raspolutilo im lica?
Htio se izvući natraške, čigrast.
njuškaju mu
kad ovako na dvije
tusto bedro, zamičući za Ugao, vidrast.
kako izduljuje lice —_ o
obraza spremajuči .se na draganje.
izlogu: njuškali su suhe, rasplaćene ribe,
:
Pritisli su ga uz staklo ne obzirući se na njegove kretnje. Zagrebao je laktom — misleći: uvalit će ga u mekolu sise, rastresite — žiljak mu je lakta s}akutavo spuzao niz obruče rebara, itvrde. (Oho, sisa se skrila pod njih. stidljivo?) | O, da im zavuče gubac u pupak, pročeprka i bi mu se prostora otvorilo za uzmak! Zaglavio se slabinama među kukove, (Njuškaju i.ne vide ga, ili se pretvaraju?) | O, kad su gladni, kako malo volje imaju za draganie! Da su im bedra tusla, izmigoljio bi se riblji» Štakasta su i uobručila ga, gle! U stupici je! Naletio je onako prpošan (što se oslobodio nesanice) a, pred njim je toliko poslićal ribe odobravajući ili mu se rugaju?»
grizne, koliko
izbezumljen.
" >
oigrati po volji:
korist?! Staklo izloga bi se zamaglilo... — De — krcnuo je glasićem, zlurado. (Ne ćete da me propuslite? — pitao je bezglasno zvjerajući „ uokolo, ispitljiyo). O Ošiljio je ušnc i ispustio voa malijepile se, nav staklo poput mar\ice, a on se osmjehnuo zadovoljan: zaigrao Je usnama, pirjastim, i markice su“se rasule, lepršave, a ljepljive. 3 Kupio se, pretvarajući se, da je smcten. Zagledali su se uzbudeni (jer im se činilo, da se markice
„lijepe po raspolućenim ribama, naravno?) i pokušavali su vršcima
brade (che, šiljčićima kosti ne ide, slidili?)... Uzmicao „je, račji.
(A oni su razmicali sabljaste bedrenice i brinuti.) , "_-W . — Hi, hi, hi — smješkao se, izvukavši se na čistinu. Vadio je rupčić da obriše sljepoočice, lickajući usne, suhe.
— Raspolućene ribe — šapnuo je prezrivo osvrćući se na (29 Zat
propuštali ga, za-
gubac u staklu izloga: svrdlast, s trcpetljivim ticalima usana ne može biti zadovoljan njegovom živahnošću?). Kljucnuli su ga u rame, šaleći se: no, no, ne iako samoljubiyo (i lo na javnom mjestu?!) \ Prcnuo se zatkom i zabrzao ulicom. Ya CAO Zapeo je okom za sisu, udičast (ehe, oprez. kume, u vremcnima gladi može se lukavica poslužiti i jastučićem!); zagledao se ljubopitljivo s dražesno izvijenim vralom. — Lijepa — šapnuo joj je u ušku trljajući se bokom. _—- Gladna —— odvratila je sabirući podočnjake, kitnjasto. — Mirišeš na ljubice — dahnuo je, klecav. | _— Ti/na sir, vragoljane — dometnula je cigaretu skrivajući trošnost postave. ' — Obrazi, ehe — pokazivao” je prstom. — De, pripali -— rekla je saginjući glavu, krotko (a on je uslužno podmetnuo upaljač, trznuvši palcem: dok je ona siskala on se nadvio nad njenu tjemenjaču i zavukao oko u sjenit lijevak podno potiljka, između dvije propete žile: kao da se u dnu lijevka kupio pramenčić kose, ulijepljen? Češalj ga nije poduhvatio kupeći kosu u klupko. Jastučić je zaglavljen među rebra, a pridržava ga i grudnjakom, no?)
Otpcrjao je i ostavio je sagnutu (da li je njena briga!) :
JDDa nije otspavao, nepovjerljiv, na kovčegu punom sira, a isti-
0 na, i da obrazi nisu tako rupičavi, ne bi se miris zadržao na njima?
Sklanjao je obraze zagledajući se u tle.
— Gle — čudio se, opazivši, da su kamene ploče — kojima je ulica popločana — rupičave: ehe, da su ovako griskali oblak umjesto ploča, sijalo bi sunce odozgo, raskomušano;; i disalo bi se lakoćom. (Oglodala ih je koža cipela, ala, ne budalimo, pa su ih istucali, da se čovjek ne oklizne!) -
— Oho, griskaju, željni suhca — šapnuo je osluškujući.
i izvadila iz torbice
pripaljujući,
pripalila ili nije,
Njišu li se raspolucene'
dah iz ždrijela, mlak: krpice. pare
a noscvima kao da su sc
—PRIČa „KNUIŽEVNIH NOVIN. do
Virnuo je, zanesen. (Gore uvrh trga obkucavali su satovi, tići, razdražljtvi.) - | , — A da onjušimo sreću — predložio je sebi, bezglasno. Kimao je glavom skrivajući oči od prolaznika: tu'—— ukebao
kao da kuokaju sjeku-
ga je okrajkom oka — automatski je buffet, a trebalo je zavući prst pod prshik — kao da dokon vreba na kazaljke, nauljene, ne
bi li zamijetio njihov lijeni hod, zakopati u džepić, nalijepljen krišom na postavu, i izvući krišom bezvrijedni novčić (što ga je pokupio djeci, osmatrajući sa strane njihovu igru, odsutan prividno)...
Držao ga je zavučena u jastučiće kažiprsta i šrednjaka, i gurkao staklo vratnice. |
Uplovio je bočno, krišom .osmjebnut, kako bi se neprimjetno primakao automatskim točilima. wrARr:
Osluškivao je kuckanje žličice iza leđa (upozoravaju na nj,
che).
Sačekao je žamor, oblizujući se, uzbuđen (iko da zaustavi vrckavost ramena?). 6
— No, izaberimo, no — nutkao je sebc, raskošno, a sapet u kretnji: nadvirivao se nad stakalca opiljeći u odreske kruha, omašćene paštetom (suhi sul) i spustio obraz ramenu ispitujući emajlirane tablice nad slavinama. |
— Kruškovaci Tu smo — šapnuo je, kako bi obuzdao svoje ludasto razmetanje: kvrcne li ga netko i nehotice u rame i ispadne bezvrijedni novčić iz prstiju, otkriven je! -
Uvukao je palac i kažiprst — ne ispuštajući novčić iz stiska — u džepić prsluka i izvukao srebrenjak vršcima nokata; zastao je
malko dopustivši da ·se njegov svjetlucavi obraz odbije od ogledala
(molim, pije mi se, za mojes pare. znatiželjni namjernici).
Sabran, potražio je srebrenjakom rupicu, škiljeći.
Kvrenuo je s njim o limenu oplatu (kao da je zbog kratkovidnosti pogriješio otvor?) a istog trena bezvrijedni novčić je spuznuo s jastučića na jaslučić vršcima prstiju — i kad su sec nokti zaštitnički razglavili nad njim, školjkasto — 7kliznuo u šupljinu, podatno. “
Skakuće li ono novčić, čigrast, kroz vrludav žljepčić da kucne o polugu i oičepi slavinu ili, budalast, se prdeca po njegovim žilicama prije no što propadne u kesicu razigrana srca?
Zijevnuo je, prisjećajući se utvrđenog redosljeda kreMji.
Trgnuo se načuvši šum pod prstom i dohyatio čašicu sa slaklene police: ubacio je pod slavinu, zanjihan u koljenima.
Niz prst su mu otjecale kapi, lijeno, ljepljive (nadvio je, srećom, Vržak prsta, kljunast, nad čašicu i otkapale su u čaškasto dno, krupne). _
.— Srebrenjak — dahnuo je u lim, zamaglivši ga dahom: rasiyarao je prst+po prst: nema ga! u
O, ako se izdajnički otkotrljao onima za lezgom? Živnužše, da bi ga prevarili — o, saginju se draškajući sc uškama i pilje u izvrnuti srebrenjak, radoznali — Okrene li se, vidrasto, možda im' zatekne podrugljiy smiješak na usnama?) a
Kljucnuo je w tle okom, zabrinut. V ı -
Osvrnuo se (kako mu se gadljivo lijepe prsti) srebrenjaku ni traga! .
Sagnuo se — kao da je čašica puna i on će srknutli, oprezan, da se tekućina ne prolije — 1 osmotrio tamo pod visoke limene stolice, na kojima su sjedili oni, što žamore.
Sapinjao je usne, da obuzda podrhtavanje brade.
Skrušen. ;
(A on se danas htio upustiti u zapletene poslove?!)
Stidio se klecavosti koljena i htio ih je sapeti strogim pogledom (ce da, poslušat će?!) i kada je kliznuo niz goljen okom, izgubljen, uzdrhtao je: u dnu poruba nogavice ljeskao se srebrenjak.
Skupio ga je hoktom, zviždukajući prpošno; a pripazio je, da ne bi liepljivim prstima dotakao tkaninu.
_. Kriomice je šiljkom jezika pokupio i ono nekoliko kapi s dna ašice osviežujući se sa zadovoljstvom. da mu je srebrenjak pod isom (u džepiću prsluka, naravno!). | Svrnuo je vratima, uzbuđen: srebrenjak je u džepu, a on je liznuo i oblizao čašicu, a onaj, kad rastvori večeras automatsku kasicu i pročeprka po srebrenjacima, opsovat će prostački, ehe. Svojim samoljubljem umalo da nije doveo sve u pitanje: da se samp još trenutak zabavljao divljenjem samom sebi, ode kruškovac~kro rupice, čiodasle, na limu. ' - ” OR SOL
— No, možemo li k njima? zapitao je sebe, strogo, zastavši,
(Eto, da je sunčan dan, sačekao bi dok sjenka ne kimne glavom, izvaljena na bok, pripuzno odana?»)
____Kremuo je, ispršen, a dah mu se oplitao oko vrata, poput razvijorene kravate, krpast.
Pristupio im Je, oborene glave, stidno.
Izgubljen. /
. (Da li se ono s novčićem zaista dobro svršilo? Nije li toliko puta ispio čašu piva posluživši se bezvrijednim novčićem, a sad je jedva pokupio i nekoliko, kapi?! Ako se namagarčio, uvalit će se sam u stupicu; zar nije odustajao od bilokakvog poduhvata, kad bi zatajio novčić?!)
— Budalo — osorno ćć sebi, ne podižući glavc.
'Trudio se da uskladi svoje držanje prema njima: opustlio je rukave i uvukao ruke (ehe, zar nisu bezruki?), vrat je useknuco među ramena (a što će mu i vrat i glava, kad ih ni oni nemaju?)
— Dc, opipajmo ga, i kuš, Toma — odrezao je, tvrd.
Provjerivši prstima srebrenjak u džepiću prsluka, virnuo je odozdo, nestrpljiv.
; — Gle, nema kartončića sa cijenom — vrisnuo je, ugledavži
PO MO pFeG OOGNu eo ešene (kao da ih je prodavač,
SRT LE 00 PIRGHN primakao krišom, dok se on bavio glupostima estraga i novčić!)
č S
apnuo _je okom, zvjerasto, sad rcver, sad rukav (kupalj,
naravno, kao što je i on šupalj, što se danas...), smeten.
Ustuknuo je žmirkajući? podno srednjaka, na tlu, ležao je kartončić, bijel.
> No, izvrnuo se, — no — lješio je sebe, ojađen.
Tih. i
— A ti ga. prevrni na pravu stranu — Ššapnuo je sebi, pakosno.
Sagnuo se ludast i pružio prslc: kad je kucnuo o staklo,
osmjehnuo se, sjetno (ako si, kume, vidio sklonost sreće u ono nekoliko ljepljivih kapi, de, onda se ne srdi na izvrnuti kartončić...) : Stegao je usne i počeo kupiti sebe rasuta: bradu je podigao
uvis vrškom prsta, a rame ko rame uspelo se uškama: udahnuo je punim grudima i' bočno spuznuo niza. staklo vralima.
Uvukao se gupcem u sjenu, skupljen u naklon.
-- Cijena? — šapnuo je pokazujući izvrnulim palcem na izlog. ORESCi Bože, zar nemate na kartončiću — zacvrkulao jc glas iz sjene, ljepljiv poput onih kapi, što mu maločas pokapaše po prstu (ehe, kad bi ove riječi poželjeli pokupiti šiljčićem jezika, trebalo bi ga zavuci u grudicu usana, s korastom navlakom rouge-a...) .
— Nema — oglasio se poput jeke, krotak, (Ulomak iz romana »VOJVODA+«)
{ea
Tr rv Ke