Књижевне новине
RARL KAUCKI:
' Klasne suprotnosti u doba Francuske
revolucije (»Kultura«, Beograd, 1959).
Prema rečima Marla Kauckog ovo njegovo delo jedno je od ostvarenja njegove želje da »suzbije plitko poimanje materijalističkog shvatanja islorije, · „vulgarni marksizam,
koji je uhvatio maha«, da doprinese · »suzbijanju te opasnosti koja je pretila da marksizam sroza na prostu formulu i šablon«. I zaista, polazeći od zakona razvitka društva koje je
otkrio Marks, Karl Kaucki je do-
prineo dubljem shvatanju | minulih istoriskih događaja skidajući sa njih romantični sjaj legende, tražeći uvek skrivene pokretače njihovog razvitka. Cak i onda kad u tome ne bi potpuno uspeo, lo je prevazilazilo relativmo uske okvire istoriske nauke, i Kaucki je, nesumnjivo, produbio razumevanje društvenih pojava i dru' štvenih odnosa kod svojih savremeni. ka, Ali takav metod — iako ne samo metod, — nameMmuo je i jedan drugi. krupan nedostatak delu Karla Kauckog, političara i teoretičara: u velikom broju analiza društvenih i političkih pojava koje su bile od majvećeg značaja za leoriju i taktiku radničkog pokreta u Nemačkoj, Kaucki je suviše okremut unazad, u isloriju, u prošlost.
Pa ipak, sigurno je da je Karl Kaucki uspeo da prikupi ogromnu faktografsku građu koju je iskoristio u svojim istoriskim | „i sociološkim amalizama, i koja još danas pretstavlja veoma vrednu i prilično akiwelnm naučnu dokumentaciju. Tako i ovaj spis Karla Kauchog i pored loga šio može da bude wu nekim svojim ocenama i zaključcima i porečen današnjim stupnjem isloriske i sociološke nauke — preistavlja vredan dokumenat materijalističke amalize svih onih elemenata koji su klasnu sadržinu | „Francuske revolucije učinih do danas aktuelnim problemom istoriskih i, naravno, socioloških istraživanja. Tako i ireba razumeti i shvatiti razloge za pojavu ove knjige Karla Kauckog koji je bio jedna od najsloženijih pojava u no“ vijoj istoriji međunarodnog radničkog pokreta kao jedan od tvoraca savremene socijaldemokratije i jedma od najviše istaknutih figura revizio» nizma koji se ispoljio i u odnosu Kauckog prema Nenjinu i Oktobru. Ovaj spis donosi mnogo istoriskog materijala koji će biti od nesumnjivog interesa za sve maše čitaoce koji žele da steknu ioš potpuniji uvid u ranija materijalistička tumačenja dosadašnjih interpretacija Velike francuske revolucije,
- B. P.
e FPRANSOA MORIJAK:
Pustinja ljubavi
(sMlađo pokolenje«, Beograd, 1959)
Roman Fransoa Morijaka »Pustinja ljubavi«, svojevremeno nagrađen od Yrancuske Akademije i važan činilac u dđodeljivanju Nobelove nagrađe ovome piscu budi misli šire i dublje od kruga događaja koje tretira, uprkos piščevom geslu, da »ljudsko dostojanstvo nije u mislima već u pesmi«. Morijakovi junaci dovedeni spletom okolnosti u razne situacije ne samo da dejsivuju i osećaju, već i mnogo uporno, često mučno za sebe, razmišljaju (upravo razmišljaju a ne rasuđuju) i to raž-
mišljanje, ne samo da ne narušuje ,
plastičnost likova, već doprinosi celovitijem otkrivanju njihovog unutrašnjeg sveta.
Mit o borbi dveju sila života i duha, emocije i mišljenja — omiljena tema savremene zapadne filozofije, našla je svoj izraz i u ovom vtomanu istaknutog francuskog pisca, koji je doduše postavio problem kao sukob »večnih« ljudskih poroka i apstraktne istine. Rane porođene tim sukobom Morijak »isceljuje« sa stanovišta katolicizma, padajuči na taj način u nerazrešive protivurečnosti, koje sužavaju krug periferno dodirnutih socijalnih problema.
Istorija odnosa erotičnog. Remona Kureža i poročne Marije Kros, krcata masom sitnih događaja i detalja, kreće se ođ prve do poslednje stranice teksta po zategnutom koncu moralnog iskušenja. Ni jedna ni druga ličnost ne poseduju dovoljno unutrašnje snage, samoodricajućeg »uzvišenog« napora, ni čistote, da bi do kraja izdržali balansiranje na granici velikog iskušenja i sprečili srljanje u »ponor« čulne ljubavi. U telesni greh, koji po svojoj prirodi ne doprinosi njihovom suštinskom, duhovnom približavanju, već nasu-
i 7 ·' prot, potencira postojeću prazninu,
simbolično nazvanu u Knjizi »pustinja ljubavi«. Interesantna bi bila paralela između OVOE romana i 'Tolstojeve »Krajcerove Sonate« pa čak i »Vaskrsenja«. Kod Tolstoja su problemi mnogo dublji, ličnosti bogatije, žahvati širi, dok je kođ Morijaka veća usredsređenost materijala s naglašenim religiozno-filozof-
_skim apstrakcijama.
Besprekorna rečenica, uzorna kompozicija — značajni Kkvaliteti ovoga dela, zađržali su uglavnom svoju autentičnost u koloritnom prevodu Ljubice Protić. Pogovor Jugane Stojanović.
Branko Kitanović
*
MEVREM BRKROVIC:
ispod samog neba
(Grafički zavod, Titograđ, 1959)
Pesme o zavičaju i prirođi, o Crnoj Gori! i njenim ljudima, o običajima i raspoloženjima, · o zaboravljenim uspavankama i prekinutim snovima. Sve to Jevrem Brković pokušava da ostvari podražavajući (neuspešno) ili Jesenjina ili Branka V. Radičevića ili Janka Đonovića. Svaka. pesma, svaki njen glas, zvuk, metafora sve to podređeno je forsiranoj nametljivoj tendenciji: da se buđe što mođerniji, što neobičniji. Međutim — ovaj pesnik je pokazao da mjegovo bavljenje poezijom ovđe nije dalo rezultate. Ponegde, kađ se Brković vrati sebi i svojim »tajnama« i »tugama«, svojim snovima i iluzijama, — napiše po koji zanimljiv stih, i poetičan i, zabavan. Bilo bi bolje da Jevrem Brković tako gleda na sebe i u sebe, a ne da samouvereno Krsti knjigu nazivom »Ispod samoga nebac«. Još uvek, ono što piše Jevrem Brković je, — ispođ poezije. U mnogolikom i višečlanom strujanju „hermetične lirske poezije mlađih jugoslovenskih pesnika Jevrem Brković' nema svoj glas, Još nije našao sebe. Kasnije, kada pesnik bude više svestan, kađa sa više ređa buđe tumačio svoje iluzije i reči — može se od njega očekivati više. U to treba on sam da
nas uveri. cije, Meto Jovanović je pronašao binsku pripoveđačku analizu, ali svaR. V. motiv i u nastojanju đa ga umetnič- kako zanimljivi za čitaoca Koji želi “ Ž ~ KNJIGE KNJIGE % KNJIGE • KNJIGE ~ ””~Z= | - IZDAVAČKO PREDUZEĆE . | | . |, . Š i BEOGRAD — DOBRAČINA 30 . _ _ - POVODOM DHSETOGCODIŠNJICE IZLAŽENJA NAŠEG LISTA ODOBRAVA SVIM KUPCIMA - 100 POPUSTA . - NA SVA SVOJA IZDANJA IZ BIBLIOTEKA: | - RADIO DELA JUGOSLOVENSKIH KLASIKA 1 BRAZ 3 - SAVREMENI JUGOSLOVENSKI PISCI ~ VELIKI ROMANI . + i SVETSKI KLASICI , Š SAVREMENE, STRANE KNJIŽEVNOSTI Š ISTORISKA BIBLIOTEKA | ~ NOO UVA (KNJIGE O NOB-i) RE |J |J Raznovrstan izbor dela domaćih i stranih pisaca omogućuje svakom ljubitelju dobre | knjige da se koristi ovim popustom, a , . | Sve knjige mogu se dobiti ZA GOTOVO SA 10% popusta s tim što je najniža ~, porudžbina dinara 1000.—. : . - Kod porudžbine ispod 1000.— dinara kupac snosi troškove otpreme. | , Š Tražite kataloge izdavačkog preduzeća »PROSVETA« — Dobračina 30. ~. Biblioteke i čitaonice, iskoristite ovu povoljnu priliku za nabavku izdania »PROSVE/TE,«. i ı . KUPON BR. 106 | KUPON BR. 106
-77
KNJIŽEVNE NOVINE,
Š |
malim”
Nekoliko jugoslovenskih prozaista
(Komisija za Kkulturne veze s inostranstvom)
Komisija za kulturne veze s inostranstvom objavila je, ovih dana, četvrtu knjigu iz serije pod nazivom »Nekoliko jugoslovenskih prozaista«. Knjiga obuhvata odlomke iz romana najistaknutijih savremenih jugoslovenskih prozaista — Mihaila Lalića, Vladana Desnice, Aleksandra Vuča, Oskara Daviča, Vjekoslava Kaleba, Dušana Matića, Branka Ćopića i Be-=, na Zupančiča. Umesto predgovora, anonimni sastavljač ove panorame, u· kratko, sažeto i inteligentno, obavestio je francuskog i engleskog čitaoca o strujanjima i putevima, o stremljenjima savremenih jugoslovenskih romansijera. Napose, o svakom jugoslovenskom piscu iz panorame, sastavljač je napisao kratke i pregledne rečenice, komentarisao pisca i delo, kao i ođlIomak koji se objavljuje.
Može se slobodno reći đa su objavljeni odlomci, bar unekoliko, najavili i odredđili atmosfere, literarna opređeljenja, i osnovne motive romana koji su pretstavljeni: »Lelejska !Gora« »Proljeća Ivana Galeba«, »Mrtve javke«, »Kocka je bačena«, »Radni naslov beskraja«, »Gluvi barut«, »Bijeli kamen« i »Sedmina«.
Međutim, čini se da preveđeni odlomci pomenutih romana — nisu uvek najsrećnije izabrani. Prirodno je, sastavljač je i ovoga puta imao »subjektivni ukus« i, prema tome, jedna objektivnija mera ponegđe je izostala.
R. V.
*
METO JOVANOVSKI:
Luman aramija
(Kultura«, Skopje, 1959)
Ovo je jedna istoriska priča koja se kao legenđa prenosila s kolena na koleno da ostavi tragove jednog vremena punog događaja i bura. Potresna priča koju su i starci i deca prepričavali uvek kađ bi svom sabesedniku hteli da govore O SVOjoj prošlosti ili prošlosti svojih predaka. Na tom živom izvoru inspira-
IZDAVAČKOM PREDUZEĆU PROSVETA
BEOGRAD — DOBBAČINA. 30
Ovim potvrđujem da ću se koristiti popustom od 10% na iznos od dinara .,s tim da ću Vam poslati spisak knjiga koje želim.
Pošaljite mi Vaš katalog.
O DO DO O A AUN UL LuNUNuW }GGCOTTU*TU1U""1] "FCC -q--RP8Rhao nono ro n Ji • NI
- Ime i prezime
___________________- _ _—_—– e UIIS:-n In q_—-_zanimanje FI „mesto i datum. E n
– e ————-
ki oblikuje, đao je jednu malu istorisku povest uglavnom namenjenu
našim mlađim čitaocima. Njegov pokušaj da svestrano osvetli i u pot-·
punosti objasni jeđan detalj iz proŠlosti privlači pažnju. Građeći svoju povest na već gotovoj građi, on je umeo da iskonstruiše puno detalja, da ih međusobno poveže i uklopi u celinu kako bi upotpunio lik Lumana aramije i pokazao osnovne karakteristike onoga što je bilo značajno za jeđan određeni istoriski period. To ujedno znači, đa se Jovanovski nije zadržavao samo na onome što mu je ova istoriska priča pružala kao fakva, nego je išao i u proširivanju radnje, i u prođubljavanju psihologije heroja. Na taj način on je čitaoca približio radnji i omogućio mu njeno neposrednije doživljavanje.
RP: see
S. ROSLAV i V. TRAG:
• • —— e. Signal iz Ciriha (oRad«, Beograd 1950)
S. Koslav postao je nesumnjivo jeđan ođ značajnih autora senzacionalističko-avanturističke zabavne proze, koja. obrađuje problematiku obaveštajnih službi i zbivanja iz Drugog svetskog rata.
Njegove romansirane dđokumentacije »YTragom mnmasilmika«, »Događalo se iza kulisa i »Generali obaveštajne službe« rađo su čitane, kako zbog
živosti stila tako i zbog svoje dokumentarnosti. Sađa se S. Koslav pojavljuje sa svojim do sađa mne mnogo poznatim koautorom, tačnije nepoznatim autorom, čije učešće u pisanju knjige »Signal iz Ciriha« nije lako utvrditi. Međutim, bez obzira na to, knjiga »Signal iz Ciriha« na veoma neposređan i popularan način obrađuje one događaje koji su možda -ne mnogo interesantni za jednu du-
s
n &
7
đa dozna neke od viđova naličja onih događaja Koji su se odigrali u toku Oslobođenja naše zemlje i odmah posle Oslobođenja. Ovđe čitamo povest o banđi ustaških zločinaca koji su svoje zločine potvrđivali ne
· samo nizom ubistava već i pljačkom
svojih žrtava i narođne imovine.
Takva jedna grupa banđita, progonjena od MNarodnooslobodilačke vojske uspeva da u Sloveniji, na granici Hrvatske i Slovenije zakopa sanduk dragocenosti, da docnije, pošto je uspela da se prebaci preko granice u Švajcarsku, organizuje povratak u zemlju rađi prigrabljivanja zakopanih dragocenosti.
U ovoj Knjizi čitamo zanimljivo ispričanu povest o izdđajničkoj emigrantskoj grupi, o njihovim trvenjima i o akcijama naših organa bezbednosti i svim zapletima koje tako neminovno prate zbivanja ove vrste.
Za čitaoca, koji ima afinitet za ovu vrstu proze, knjiga S. Koslava i V. Traga »Signal iz Ciriha« biće dobrođošla. B. P.
%
KAREL ČAPEK:
Pripovetke iz levog i desnog džepa
(»Rađ«, Beograđ, 1959)
NI pre ove zbirke Čapekovih »žaoki« i prefinjenog brušenja ljuđskih slabosti i mana, nismo sumnjali u Kvalitet ovog čehovljevski bodljikaVOg pera i humanošću opsednutog pisca. Ali da od pitomog sarkazma do humanog srca i toplih osećanja nema ni korak razdaljine dokazao je Čapek baš ovom zbirkom „Roja nosi fako inventivni naziv: »Priče iz
levog i desnog džepa«.
Izgleda da su 1928 i 1929 godina bile vrlo bogate za Čapekovo stvaralaštvo jer je celu zbirku napisao w toku ove dve godine.
Tema skoro svake pripovetke je nekakav kriminalan slučaj, krađa, ubistvo ili drugi viđ nesreće. „Međutim, nisu to sumorne teme i sadržine romana jedne Agate Kristi ill Simenona, ali ni parodije na zločinačka dela i policijske intervencije. Čapek se držao zlatne sredine. To su priče o sitnim brigama i tegobama običnih ljudi: raznih OSsObenjaka, avanturista i birokrata svih vrsta. Zločini se najčešće dešavaju slučajno, nenamerno i uvek je obrt radnje uzdržano komičan.
Uzmimo samo sadržinu tri-četiri pripovetke iz ove zbirke. Sa kakvom pronicljivošću i lirskim nađahnućem
je stvarana pripovetka »Pesnik«. Posle jedne saobračajne · nesreće Krivac beži automobilom. Jedini
svedok je pesnik koji nije zapamtio Droj kola, ali se nekom magičnom pesničkom moći, na osnovu jedne svoje pesme i asocijacije, setio broja. I tačno, kola su pronađena. Lepe Su i pripovetke »Plava hrizantema« i »Izgubljeno pismo«. One ne teraju čoveka na grohotan. smeh nego na blago „razvlačenje usana. To je humor koji može da oraspoloži 1 razonodi. Čitalac će posle svake, samokritički pronaći sebe u Čapekovim ređovima i reći — tačno 'je, svi mi nešto od toga nosimo u sebi! Ovo je jedna ođ najboljih satirično-humorističkih knjiga koju je objavilo pređuzeće »Rad« iz Beogvada. Miodrag Mladenović * Gorke poruke
(»Bagdala«, Kruševac, 1959) Kako napominje Trajković, poema
»Gorke poruke«, napisana je »da se ne zaboravi kamena ploča na kojoj
piše: streljani od Nemaca, 13. X. 1942 ~
godine u Krivoj Reci« i zalio »za njih i ove pesme sa kamena, o dobrim ljuđima, o belim pticama, i O hrastovima iz mračne šume sećanja«. I zato:
»Zastanimo za trenutak
na ovom putu bez puteva, Zastanimo za časak
i osvrnimo se oko sebe. Bacimo pogled preko grobova...
To je ugodna varijanta ove poeme, pesma »Počinak«. Poemom »GotWw poruke« ci je pokušao da umetničhi
oživotvori neđavnu prošlost, vrenia mraka i rata, zverstava i nasilja G% kupatora. Za svaku pohvalu ja njed4 gova namera, njegovo angažovanje, "Ali — njegove pesme još nisu dogs voljno poezija. Naglašeno su retorične, patetične, staromodno određene, On nije uspeo da osećanja i parole uzida u tkiva pesme, u njene korena i sokove, u pesničku viziju višega reda. Saša Trajković je i pored to. ga napisao više lepih stihova.
ij * Izabrane novele (»L,ykos«, Zagreb, 1959)
U svom dođatku »Književna tribi=na« donosi novele pisaca raznih narodnosti, čija su nam imena bila manijc-više poznata, ali su novele nove. U dodatku je objavljeno i se-
dam priča “domaćih pisaca iz Zagreba. Sada se tih dvadesetak novela
RNA
pojavilo zajedno, u jednoj Knjizi.
»Tanja« — zove se prva domača priča.
Tanja je učenica sedmog razređa. Soljan se nje seća, ili je tako zamišija, da je ona sama biologija, pa se u nekoj telesnoj slobodi prepušta nagosti i nekima kojima je naročito stalo do nje, ali ipak ostaje čista, jer ima malo godina za prestup koji bi se pamtio. Ona voli nekog bezimenog mlađića koji je u tim stvarima još i slobodniji od nje. Profesor Taško ih zatiče u periferiskoj Wtiaji i osvetljava in Dbateriskom lampom, ” Nastavnički kolegijum zatim zaseda, povodom Taškovih modrica, jer je taj Pavle Korčagin tako premlatie znatiželjka, đa je đošao u pitanje opstanak seđamnaestogodišnje đevojk&mn primernoj gimnaziji.
Novela je kao i naslov suviše ljupka i željna zbilje. Pisac se krije iza redova, ali se viđi. Kao u spomenar, tako je Antun Šoljan uneo ovde neke svoje snove koje možda ne Žele svi da čitaju.
Priča Višnje Stahuljak je ekspre= sivna. Mnogo tačaka, crtica, dijaloga. Bračna boema. On, oženjen — slika u svom ateljeu nju — udatu. Razgovaraju muđro i namešteno. Otuda toliko lakonizama i šamara, koje on (opet on!) trpi kao kakav Mazoh. Nije jasno zbog čega tolika Kkrutost u životu, događala se ona ma ivm samom ateljcu.
U ovoj knjizi objavljene su još novele Vojislava Kuzmanovića, · Zlatka Tomičića, Dragutina Brigjevića i Vaneta Marinovića.
Od inostranih pisaca objavljena je novela Franca Kafke: »Umetnik u gladđovanju«, »Pismo iz Kine« Kurta Kusenberga, vanredna novela »Morski orao i štuka« Šveđanina Sivara Arnera, »Nisam bio preko« Fransisa Skota Ficdžeralda, Foknerova novela »Lov na lisicu« Mao Dunova fluidna priča »Jedne letnje noći«, »Idući kući« Vilijama Sarojana, »Savršen svršetak« Mareka MHlaska, »Prirođan događaj« Alberta Moravije,
LJ. K.
VINJETE NA OVOJ STRANI IZRADIO MANRIDTIN· TREBOTIĆ
li :: Keš E
KNJiŽ EVNE NOVINE
List za književnost, umetnost i društvena pitanja Redakcioni odbor:
Bora Ćosić, Slavko Janevski,
dr Mihailo Marković, Slavko
| Mihalić,
Peđa Milosavljević. Branko Miljković, 'Panasije UI Mladenović, Mlađen „Oljača, Vladimir Petrić, Đuza Radović, Izet Sarajlić, Vladimir Stamenković. | Direktor: TANASIJE MLADENOVIĆ | Urednici:
MILOŠ I. BANDIĆ PREDRAG PALAVESTRA Odgovorni urednik: ČEDOMIR MINDEROVIĆ . List izdaje Novinsko-izđavačko pređuzeće »Književne novine«, Beograd, Francuska 7. Redđakcija: Francuska 7, tel. 21-000, tek. račun: 101-707-1-208 List izlazi svakog drugog petka. Pojeđini broj Din. 30. Godišnja pretplata Din. 600, polugođišnja Din. 300, za inostran=stvo dvostruko. : Rukopisi se ne vraćaju. Tehničko-umetnička oprema: DRAGOMIR DIMITRIJEVIĆ Stampa »GLAS«, Beograd, Vlajkovićeva 8.