Књижевне новине

jer

pretstavTija prevedene metafore psihološkog, društvenog i metaf{izičkog užasa. Tako shvaćen simbolizam nastavlja se na naivnu tradiciju američke sim-

kama majboljih pisaca, gotika

shtaćena simbolički

bolike, koja je postojala pre nego što je »simbolizam« uvezen iz Francuske. Ali paradoksalno je da je ta tamna i groteskna Književnost samo užas za dečake. »Naše cveće zla bere se za bukete malih dđevojčica«.

Fidler misli da je američki roman fakav jer u američkom životu nema prave seksualnosti, pa je otuda mne može biti ni u umetnosti. Neki ameYrički pisci kao da bi hteli da kaži da u braku nisu tražili seks nego kulturu, i takav njihov odnos doprinosi različitosti američkog romana od njegovog „evropskog prototipa, mada je om primer sudbine izvesnih evropskih književnih žanrova u sveta tuđeg iskustva. »Američki roman je samo završno američki; mjegova pojava pretfstavlja jeđan događaj u istoriji evropskog duha \ao Što je, ustvari, i pronalazak same Amerike«.

U drugom delu članka Tidler pokuBava da objasni značaj trenutka i uslove koji su doveli do toga da roman i Amerika dođu na svet istovremeno, kao proizvod istovetne dumovme klime, kao izum. protestantskog duha koji je stajao između racionalizma i sentimentalizma, čežnje za ekonomskom moći i potrebe za kulturnom „autonomijom. On daje istorisku „perspektivu celog sklopa kulturnih i duhovnih događaja i strujanja koji su doprineli 1 naglasili »ulazak movog glasa u dijalog zapadnog čoveka ša svojim raznolikim »»ja«e.« Na kraju on kaže da je Amerika bila osnovana na idejama razuma, ali đa se iza njene neoklasicističke fasade zadržala osećajnost i romantični san, san o bekstvu, O obnovi mladosti, san koji joi je u-

DP.

Uz prevod priče Vilijema Foknera »Okret«, časopis „»Moskva« donoši članak kritičara i publicista Borisa iIzakova o ovom slavnom američkom piscu čije stvaralaštvo sovjetska čitalačka publika tek sada počinje da upoznaje. (Pre kratkog vremena moskovsko Izdavačko preduzeće za inostranu Književnost objavilo je malu Knjigu Yoknerovih priča.) U članku pod naslovom »Uzburkana duša« TIzakov piše, između ostalog:

»Vilijem Fokner je duboko naciomalna pojava u američkoj Kknjiževnosti; možđa baš zbog toga za straneca nije tako jednostavno da oceni njegova dela. Svim svojim korenima on prođire u američko tle. U tome je i njegova snaga, i njegova slabost«. »U Foknerovim delima odražene su složenost i profivrečnosti savremenog Života SAD, bedema kapitalističkog sveta. Sjedinjene Države su bogata zemlja, znatan je tamo broj

sadio Ruso.

KNJIŽEVNE NOVINE

· nosti i vapijućeg neznanja.

ljodi Mbo žive na nivou imućnih, ali u isti mah, niko nije siguran u sutrašnjieu, Sjeđimjene Države su zemlja napredne tehnike i nauke, ali tamo sam viđeo | đosta neprosvećeAme- Tički nmarod je amalgam mnogih na cija, ali baš među Amerikancima rane i nacionalne predrasuđe jake su kao nigde drugđe, možda, u savremenom svetu...«

»Vilijem Fokner „piše sumorne knjige na čijim stranicama deformisani ljudi pate i prolaze kroz muke. Ali zapravo to se i događa u stvar–nosti savremene kapitalističke Amerike. Junaci Poknerovih dela, burno tumarajući, traže izlaz: zar nije na isti način uzburkana i duša samog književnika?

»Pokner voli ljude, on iskreno teži dobru i mrzi zlo. On neumorno Yrazobličava 2žlo, ali ne vidi puteve za pobedu dobra. Priznajmo tu činjemicu i ne odbacujmo zbog toga značajnog umetnika. Rtazobličavanje zla kapitalističkog sveta, njegova osuda to je važna stvar tamo gde se stari svet još razmeće svojom snagom. Ali za samoga PFoknera takvo shvatanje Života stvara „stalno rastuću složenost, i upravo ono čini osnovu Svih protivrečnosti njegovih Knjiga.

LA REVUE

DES DEUX MONDES

Rađite samo za slavu, novca ogavnog Cilj krainji ne buđe nikad ni jednog

pisca slavnog!

. Ovaj Boalovljev distih najbolji je primer kako se gledalo ma autorsko pravo u XVII veku, pa i ranije. Imati neke materijalne koristi od pisanja smatralo se neđostojnim. Sam Ila MBrijer, pisac šlavnih »Karaktera« inače siromah kao »crkveni miš« i gotovo sluga kod Velikog Kondea, kod koga je bio učitelj njegove dece, poklonio je sav prihod od svoga dela ćerci svoga izdavača, i ona je od nekoliko izdanja koja su se pojavljivala brzo jedno za drugim imala velike materljalne koristi, dok je on sam ubrzo potom umro takav siromah da je za sobom ostavio Ssamo stari ogrtač i gitaru,

Do MKVI veka svako je imao pravo da preštampa tuđe delo i nije bio dužan da piscu nešto plati. Izdavači i štampari imali su isključivo pravo da koriste delo. Pisac je u najboljem slučaju mogao da dobije nešto prilikom prvog ustupanja rukopisa izdavaču. Od sređine XVI veka postojalo je meko pravo, takozvano »odobrenje Kkraljevo«, ali i ono je obezbeđivalo opet samo izdavača. I tako je to trajalo sve do 1777 godine, kađa je prvi put u zakonu, upotrebjjen izraz »autorsko pravo« | postavljen njegov smisao. Pa. i-\onda je 'to bilo veoma nćodređeno, sve ; do sredine devetnaestog: veka, kada je Viktor Igo, realan čovek, podigao pravu uzbunu protivu eksploatacije pisca i prvi put u kulturnoj istoriji postavio i odredio prava pisca, koja su do danas ostala u upotrebi. .

Zanimljiva je činjenica da je pre nekoliko godina unet jedan naročit parašraf u francuski zakon O autorskim pravima: da naslednici umr=lih pisaca imaju prava da primaju tantijeme još 14 godina preko utviđenog roka godina, ako su Za Vreme prvog i drugog svetskog nvata bili omeftani u tome; a porodice pisaca poginulih u tim ratovima još triđeset godina preko utvrđenog roka od pedeset godina. Ns.

i meka zbog

———— Božidar ŠUJICA

EDVARD KARDELJ

Razvoj slovenačkog nacionalnog pitanja

(bRultura«, Beograd, 1960)

Drugo posleratno izdanje obuhvatne i izuzetno sistematski Kreirane studije »Razvoj slovenačkog nacionalnog pitania« Edvarđa Kardelja, očekivano je u našoj javnosti 8 Ve" likim interesovanjem. Prvo izđanje pojavilo se neposredno pred izbijanje Drugog svetskog Yata, a 1958 godine izišlo je drugo izđanje za koje je autor napisao opsežan leoriski predgovor. Ovogodišnje izdanje ne razlikuje se od izđanja iz 1958 godine.

U čemu je društveno-politička i naučno-teoriska funkcija »Razvoja slovenačkog nacionalnog pitaajae?

Napisana većim delom 195938 godine u ljubljanskim zatvorima i odmah posle objavljivanja stavljena n& indeks i delimično konfiskovana, Sstudija „»Razvoj slovenačkog nacionalnog pitanja« imala je cilj da — autorovim rečima — »sa slanovišta ele" mentarnih nacionalnih interesa slovenačkog naroda dokaže potrebu DOvezivanja slovenačkog narođnoosiobodilačkog pokreta unutar šslovenačkih i jugoslovenskih okvira sa revo> tucionarnim pokretom rađničke Klase i njenom MKomunističkom partijom, a u međunarodnim okvirima sa antiimperijalističkim snagama (5—6). Zaio autor posebno ističe da je uzimao u obzir one materijale 1 naglašavao »onme istoriske procese Woji su najbolje mogli da osvete put našoj „(predrainoj i ratnoj P. C.) generaciji u njenoj borbi za društveni napređak uopšte i za napređak slovemačkog naroda napose«.

matni i posleratni razvitak snažno je afirmisao tačnost Rardeljevih stavova, i to utoliko pre što posletatni tok događaja maročito posle 13948 godine ukazuje i na niz novih aspekata nacionalnog pitanja. Ti novi aspekti takođe imaju u »Razvoju slovenačkog nacionalnog pitanja« svoju teoriskometođoiošku osnovu i autor im već 1958 gođine daje specijalna obrazlo» šenja. Reč je o međusobnim odnosima socijalističkih zemalja i mjiho• vih političkih partija; o ulozi velikih zemalja i takozvanih »rukovođe= ćih« partija u savremenom međuna> rodnom rađmičkom i socijalističkomi pokretu; o prerogativima prve zemlje „socijalizma koje je Staljin for-

....

mulisao u. duhu. državnokapitalističke i birokratsko-pragmatističke Konmcep»

'cije- nacionalnog pitanja; O razvitku, spajanju i odđumiranju nacija u socijalizmu; o postojanju nacionalnih protivrečnosti između nacija koje izgrađuju socijalizam; o odnosu posebnih nacionalnih interesa socijalističkih zemalja i interesa socijalizmzn uopšte. Itd., itđ.

Uočivši pomenuta i mnoga đruga aktuelna pitanja, Edvara Kardđelj akcentira nekoliko bitnih objektivno-istoriskih i društveno-ekonomskih odnosa i procesa — kao što je borba za višak rada u međunacionalnim razmerama i uloga društvene podele rada — koji karakterišu razvitak nacionalnog pitanja uopšte, U tom smislu važno je imati na umu sleđeće mesto iz »Razvoja slovenačkog nacionalnog pitanja«:

. tanja,

Ptice bliske mirisima Ptice bliske mirisima i ptice bliske

Vodi i svim stvarima koje se bude iza ponoći Mimi dani čije su krošnje male i niske

Bivši vetrovi i svetlost n

emoći

Zatvorena vrata na godišnjem dobu Tanki skelet jutra u zamrznutoj bari

Motka koja podupire va Suvi suncokreti omađijan

duh u zglobu

i opsenari

Prestupno sunce koje prošlosti nema Ponedeljak zaspao u postelji svoje

Ljubavnice subote i dva

golema

Koraka kiše oko ostrva koja ne postoje

Aleksandar. RISTOVIĆ

Devojčica

• Rasteš u meni pesmo i gle već hodam nag

noseći u lepoj ruci malo Što potok čuva šumu što

zvono i cvei šuma čuva plicu

što ptica zviždi sama u voću gde šumi sneg Ja nosim belu vodu i već te vidim zbunjen

na šumskoj stazi čujem (Ostavljam korpu majci i

li plašijiv hod višnje malom bratu

i dedi crmu knjigu i strogom ocu štap T. ideš blagom stazom i plač u srcu gušiš ti čitaš jedno pismo na dvoje cepaš cvet Al tu je zbilja večei, petlovi u vrtu i svetiljke u šumi i jedan prijatan glas

·Ja vraćam tvoju ružu velikom nežnom suncu i ne slušam što m}-govori crkvenjak

AL ti si iza okna i skla

paš k meni ruke

- dok te ne odvedu kući ptice i žuti pas MILIJA GLIŠIĆ: VAJARSKA SKICA -

y 7 i /

DANAS SVEZA ZELENA

ROMANa ZELEN\ RAJNRIH

BEZ

SALATA UMOTANA vu NoVi NaSTAVaAK.

REĆI

(Karikatura A. Klasa)

___ — Z —

»Otkako postoji višak rađa, posto» Je ne samo klasna diferencijacija i unutrašnji „društveni „antagonizmi, nego i borba među plemenima, marođima, nacijama za taj višak rađa. UW uslovima Kklasnog antagonizma i eksploatacije čovek se uvek borio za to da ga zadrži za sebe, odnosno za onaj deo sveta kome je svojom društvenom svešću pripađao. Različiti stepčn društvene podele rada određivao je okvire toj borbi, od plemena i antičke države grada preko srednjevekovne komune i feudn!ne provincije do modđernme nacije. Ova borba je istovremeno jedna od manifestacija neravnomernosti društveno-ekonomskopg razvitka, koji je

karakteristika svih razvojnih „faza čovečanstva« (59). Ove postavke teoriski su izraz i

događaja koji oheležavaju period od 1948 gođine.

Društveno-politička funkcija »Razvoja „slovenačkog nacionalnog pitanja« je, đakle, u tome što je njegov autor u dva oflsuđdna istoriska momenta i procesa ukazao na ono najbitnije, đajući principijelno marks5sisličko itumačenje konkretnih zbivanja i, na osmovu toga, definišući perspektive razvitka nacionalnog piU tome je istovremeno maučno-teoriska funkcija stuđije »Razvoj slovenačkog nacionalnog pitanja«, i njen vrlo značajan đoprinos marksističkoj teoriji nacije,

Franc Cengle

* ra

CiRIL ROSMACČC:

Prolećni dan

(Srpska Književna zadđruga«, Beograd, 1859)

Još pre nekoliko gođina, kađa je objavljena knjiga Wosmačevih pripoveđaka »Sreća i hleb« mogli smo sc uveriti da je RKRosmač talentovan pripoveđač i da, ume da iskoristi i one samo naizgled sitne životne pojedinosti, dajući ih, gotovo uvek, u zanimljivoj svetlosti, oblikujući ih w lepe i zahvalne pripovedačke detalje. Sada je pređ nama poduža Kosmačeva novela — »Prolećni dan« — koja te utiske potpune potvrđuje. U njoj nam pisac otkriva đa i jednostavna istorija malog slovenačkog sela, koje je do prošlog rata bilo pod

Ttalijom, imn izvanredno dramatič-

nih i uzbudljivih trenutaka. Pisac je tu istoriju ispričao vrlo živo i neposredno, iznoseći i preplićući svoja sećanja iz najranijeg đetimjstva sa docnijim zbivanjima koja preihode definitivnom oslobođenju. Draž tog pričania i jeste baš u preplitanju prvih mlađalačkih utisaka sa oporim iskuštvom Kasnijih đana, sa iskust-

· vom koje je život neumitno stvarao.

Piščeva sklonošt ka lirskom izrazu samo je doprinela đa ova novela dobije i jeđan, mesiimično možđa isu-

više, elegičan ton, ton koji mor& biti uvek prisutan kada pisac iznosi sećanja na mlađost. Kosmač je u noveli »Prolećni đan« opisao i nekoliko ljudskih sudbina, ali je najviše ba> žnje posvetio formiranju lika MIadetke, koja je jeđina i glavna ličnost čitavog pričanja. Pisac se truđio da Što manje kaže o sebi i pored toga Sto je pojedine presudme trenutke iz 'svoga. života potanko opisivao? mnastojao je da u svom pričanju što vernije prikaže čitav splet događaja koji su uzbuđivali i potresali selo, opisujući pritom i životne puteve raznih ljuđi; najviše je uspeo m ostvarivanju slika pojeđinih događaja, pa čak i onih beznačajnih, kađa je dolazila đo izražaja njegova velika Sposobnost za dočaravanje dijaloga, razgovora, prepirki i veselja seljaka. I poređ nekih nedostataka u kompoziciji, novela »Prolećni đan« biće zanimljiva za savremenom čitaoca, pa i za onog koji se pre čitanja svakog savremenom dela, pogotovo đomaćeg, plaši dosade, — Ovu novelu Cirila Kosmača prevela je sa slovenmačkog Hoksanda Njeguš. R. J.

LINE: 1] SEN SIMON

Dvor Luja XIV

(»Zora«, Zagreb, 1960)

Ono što kodđ memoara majviše privlači jesu, u manjoj ili većoj meri autentična, obaveštenja o jednom dobu, đuhovnoj atmosferi jedne epohe, načinu Života i navikama društva u jednom razdobliu. Činjenice i pođaci koje savremenici o znatnim ličnostima, i značajnim „događajima mogu da saopšte, ma koliko te činjenice na prvi pogled i u prvi mah izgleđale malo značajne i bez obzira na to kako su saopštene, imaju neodoljivu draž i uvek buđe rađoznalost čitalaca,

Pored ovih, Sen Simonova Knjiga ima i druge Mvalitete. Za razliku od većine memoarskih đela »Dvor Luja NIV« poseduje i nesumnjive literar« ne vrednosti i ide među Klasična dela francuske Kknjiževnosti., Zadđovoljavajući usto sve zahteve koji se dobroj memoarskoj literaturi postavljaju i pretstavljajući jedno od najznačajnijih i majpouzđanijih svedočanstava kako e ličnosti Luja XIV tako i od njegovom đobu, knjiga Sen Simona može se, zbog svoje Kknjiževne vrednosti, smatrati jednom od najboljih memoarskih knjiga u svetskoj književnosti, KI. za francusku literaturu u kojoj se dobar sti! kođ dobrog pisca podrazumeva, Sen Simon je izvrstan stilist. Beskrajno radoznao duh, pronicljiv psiholog, 5& neobično razvijenim smislom za humor, pisac ove Knjige pažljivo je posmatrao svet mu kome živi i koji ga okružuje i svoja iskustva i opažanja. iz toga sveta i o tome svetu Naop-

štio na jeđan u mnogo čemu mepo-

novljiv način. Dvoranin »Kralja sun-

ca Sen Simon je posmatrao život

ma dvoru, bio sveđok odluka koje

su uticale: na suđbinu Francuske i” jednog dela sveta, pratio životne

puteve i sudbine mnogih značajnih

ličnosti svoga doba.

Ali to nije ieđino zbog čega bi Sen Simonova Knjiga bila značajno svedočanstvo. Blagođareći okolnosti da, ju je pisao valjan pisac, ova knjiga

. donosi mnogo od verovanja i zabluda

jeđnog sveta ođ Koga nas deli nekoliko vekova. Sen Simon je čovek svoga doba kao što je i njegova knjiga slika sveta onakvog kakvog g% je jedan savremenik viđeo. Sa svim tačnim opažanjima i zabluđama čoveka jednog vremena. A wu Knjigama ovakve vrste mnoge od zabluda neobično su nam drage i ne tako retko simpatičnije od mnogih tačnih opažanja i pravilnih suđova. A m knjizi Sen Simonovoj ima i jednog i drugog. Predrag Protić. kab #%

JALMAR BERGMAN

Markureli

(»Prosveta«, Beograd, 1989)

Istorija grada Vadćepinga, poprišta većih i manjih sukoba među lično» stima ovog romana, imala je, možđa, i značajnijih dana, ali Jalmar Bergman je izabrao baš 6 jun 1913 da bi svoje junake prikazao bez maske, mn njihovim najkritičnijim tremucima.

Bogacćenje skorojevića Haralda MHil« dinga Markurela i ekonomsko slabljenje starih, uticajnih porođica dovelo je do novih odnosa u gradu, p%, iako je sve naizgled išlo starim, dobro utvrđenim redom, mračna sila Markurelovog novca pretila je da poput vulkana izbije jednog dana na. površinu i poljulja trađicije stanovnika Vadćepinga.

Ali u pozađini eve priče o parveniju Markureiu plela se i mreža rođbinskih veza i ljubavnih odnosa, koja je još više komplikovala mnesiBuran položaj vađćepinške elite. Markurel, očekujući svoj prvi javni trijumf — da mu sin, koga je obožavao, položi mafurski ispit, đolazi do gorkog saznanja da taj voljeni sim ustvari i nije njegov. Posle đugog kolebanja 1 Dorbe sa samim sobom, borbe đa sačuva bar ostatke svoje ličnosti i svog dotađašnjeg sveta, om odustaje ođ plana đa sruši SVOg nekađašnjeg poslovnog „prijatelja, o-

kružnog načelnika đe Loršea, i vraća. · se iluzijama o svojoj porođičnoj idi- „...

li. Kađa mu se sim vraća sa ispita on potvrđuje da je potpuno zađovoljan njim. Igra se nastavlja.

Bez ikakvog lažneg morala i patetike, Bergman sc muga takvim OSsO> binama kod svojih savremenika, ne gubeći pritom ni za momenat osećanje mere. Takav ugao posmatranja omogućuje mu da otkrije nov svet, prikriven iza malograđanskih trađicija oličenih ponajviše nw društvw »Jasle Isusove« i delatnosti njegove uprave i dobrotvora,

I poređ nesum:jive težnje ka 54&> vremenom Kknjiževnom postupku dalmar Bergman ne zanemaruje ni najbolje tradicije Švedske proze. Pri čanje mu je zanimljivo i originalno komponovano, zaplete vođi majstor> ski, rešavajući pritom probleme vre mena i prostora sa neobičnom lakoćom. Rnjigu je ođlično prevela Mara Ne» šković. M: