Књижевне новине

„E ENO o — I-. O ——. —

O RA IMO SI TNNNNNIS — NE — ~ — Tı~ TC TC CC O RENI

k__SN NO

O aa u O SSza a

— O o amo au

_ SK

Godina XI; Nova serija, br: 128

AMKE

H7DcZWBNCLPRFrIyau gray iaerarı (Grir

BEOGRAD, 23 SEPTEMBAR 1960

„NJIŽEVNIH NOVIN A“

PISCI PRED IZDAVAČEM

Miodrag STAMATOVIĆ ARGUMENTI I ZAKLJUČCI

Povodom moga članka o au'torskim „honorarima (»Politiod 21 avgusta) pojavio se »Ekonomskoj politici (broj S septembra) članak sa DO Lj. V. u kome su OSUštni pitanja izložena meka znat mo drukčija gledišta. Da bi se Kroz diskusiju došlo do što ijih zaključaka, bez obzira na to ko će na Kkraju biti um pravu, smatram „da nije na odmet, ako se ukratko osvrnem ma bitnija neslaganja između mene i Lj. V.

Ostavljam nastranu „izvesnu malicioznost koju je Lj. V. ispoljio u tretmanu Ovoga DPproblema, uopštavanja i aluzije na neskromnost naših autora Uu vezi sa jednom zaista nezgrapnom ali uzgredno datom jizjavom Nusreta Idrizovića, kao i pitanje da li je stvaralaštvo u Književnosti, nauci i umetnosti samo »obična«, ili ne baš tako obična „proizvodna „delatnost. (Time se, opravdano revoltiran, pozabavio Mladen Oljača u Dposlednjem broju »Kunjiževnih novina.) Ja sam tvrđio da su danas autorski honorari, gledajući u proseku, muhlativni,

{ba

a Lj. V. vrlo odlučno tvrdi suprotno i nalazi da naši autori — u prvom ređu književnici — nemaju razloga da budu nezadovoljni svojini honorarima. Izneo sam mišljenje đa bi trebalo u ovome DOgleđu nešto popravljati, a om nije ostao ubeđen da, bi to zaista trebalo učiniti.

Razume se, Lj. V. je u pravu kad kaže da se samo Snagom, argumenata može izboriti rešenje koje je društveno opravda no. Naši autori i naša zajednica samo takvo rešenje i žele, pa zato treba da pogledamo i moje i njegove argumente.

Za dokaz svojih navoda Dposlužio sam se muetodđologijom koja se obično i upotrebljava, kad se prave analize i gOvOTI! o vrednostima izraženim u nOVcu. Uporedio sam današnje sta nje sa onim od pre osam godina i naveo da je u maloprodaj noj ceni knjige 1952 godine Uučešće autorskih honorara iznosilo prosečno 15 otsto, đa je sledećih godina taj procenat 037 padao, tako da ove godine iznosi oko 8 otsto. Istakao sarn i okolnosti koje su po mome mišljenju prouzrokovale „ove promene u strukturi cene Knj ge (konjukturni položaj gra fičke industrije, zaostajanje na šeg Kknjižarstva i izvesne teškoće sa kojima se susreću Daša izdavačka preduzeća). Može se diskutovati da li je baš moralo doći do OVOBa opadanja visine autorskih honorara i da li još treba tako da bude, ali je Lj. V. prešao ćutke preko mojih brojki, ostavljajući nam da nagađamo kako jedan autor može biti zadovoljan ako danas, srazmerno uzeVši, dobije manje nego što je dobijao pre osam godina. i ja

Lj. V. nalazi da obim i dinamika naše izdavačke delatnosti potvrđuju njegov Osnovni stav u ovoj diskusiji. On navodi sta tističke podatke o broju izdatih dela naših pisaca u 1959 godini koji »nameće potpuno obmuti zaključake od moga, Međutim, za traženje ŠTO 15pravnijeg zaključka bilo bi u mesno da, je·on uzeo u obzir 1 podatke o tiražima, ·i to ne 5Bmo za jednu godinu, pa možda ne bi tada ostao tako katoegoričan u'svojim sudovima.

Zaista imponuje obim, ra novrsnost i dinamika naše 15% davačke delatnosti, kao i njen snažni doprinos našen opštetn društveno - kulturnom razvoOjU. Međutim, kada se te činjenice stave u vezu sa našom temom, može: sei nametnuti “ i ' druga

>*KNJIŽIEVNI NOVINE« POKREĆU RAZGOVOR O AUTORSKIM HONORARIMA I O USLOVIMA ŠTAMPANJA KNJIŽEVNIH

- stavka

DEBLA. OVAJ RAZGOVOR SMATRAMO NEOPHODNIM I KORISNIM, UTOLIKO PRE ŠTO O PITANJU AUTORSKIH HONORARA

niski i nedovoljno sti |

POSTOJE RAZLIČITA I OPREČNA MIŠLJENJA.

JESU LI AUTORSKI HONORARI VISOKI ILI NISKI? DA LI SU PISCI ZADOVOLJNI FINANSISKOM NAKNADOM ZA SVOJA DELA? MOGU LI ONI DA ŽIVE OD TE NAKNADE ILI SU PRI-

SILJENI DA OBAVLJAJU

I NEKE DRUGN POSLOVE,

KOJI

ČESTO NEMAJU NIKAKVE VEZE SA NJIHOVIM UMETNIČKIM POZIVOM? U KAKVOM JE POLOŽAJU PISAC PRED IZDAVAČEM? IMA LI KNJIGA NAŠIH PISACA KOJE ČEKAJU NA ŠTAM-

PANJE VREDNOST? U SLEDEĆEM BROJU

TAKO IM JE PRIZNATA

»ENJIŽEVNE NOVINE«

NESUMNJIVA LITERARNA

ĆE NASTA-

VITI RAZGOVOR O POKRENUTIM PITANJIMA ANKETIRAJUĆI IZDAVAČE, ŠTAMPARE 1I KNJIŽARE, KAO I PRETSTAVNIKE ONIH. USTANOVA KOJE SE BAVE PROBLEMIMA NAŠE IZDA-

VAČKE DELATNOSTI.

pretpostavka — da su naši pisci pokazali mnogo razumevanja za, date uslove, a izraziti i bojazan 'da bi: moglo doći do štet nih posleđica po njihovo stvaralaštvo :ako bi se i dalje zanemarivala, materijalna 'strana.

Moj sagovornik. primetio jojeni analizama.

da su danas autorski honorari prilično iznivelisani (»istOvre> meno i suviše niski i suviše visoki«ć). Ta primedba je OSno vana, ali ona je irelevantna za sporno pitanje, a relevantni su za diskusiju samo proseci dobiInače bpretpo-

je da izdavački saveti preduzeća ne predlažu za štam, pu dela koja su ispod jedne određene granice vrednosti.

Interesanino je njegovo tvIđenje da do nivelisanja honora ra dolazi zato Što se Oni »TOTrmiraju prevashodno po administrativnom i VrTIO Uuprošćenom kriterijumu — autorskom tabaku«. Međutim, sistem Dplaćanja po autorskom tabaku nije, čini mi se, tome „mnogo kriv. Primena ovakvog „načina plaćanja „(koji možda i nije najsrećniji) ne znači automatsko plaćanje po aršinu, jer 8utorski tabak ne pretstavlja smetnju za diferenciranje, odnosno ugovaranje nižih ili viših stopa honorara. Ovaj slstem za prozu primenjivan je i pre 1952 gođine, ali autori tada, nisu prigovarali visini SVOjih honorara. (Kod nas je danas u praksi ne samo lUugovaranje po autorskom tabaku, nego i u paušalnim iznosima, a i u procentima od prodajne cene knjige).

Nastavak na 2 strani

MLADEN SRBINOVIĆ: MRTVA PRIRODA »KLASIČNA«

| MALI ESEJ

| Kritičarski promašaji, oni veliki i drastični, imaju u

ne pamti, ni o čemu se više ne govori nego O kritičarskini

| istoriji literature čudnovatu sudbinu. Ništa se toliko dugo

| promašajima. Neuspele pesme, rđavi romani, ne naročito inteligentno pisani eseji O teoriskim problemima prepuštaju se jednostavno zaboravu. Kritičarski pbromašaji se | pamte i komentarišu. Ežen Si, da uzmemo prvi koliko | banalan toliko i karakterističan primer, pamti se po tome

što ga je Seni-Bev cenio više no Balzaka, a ne po roma-

nima koje savim sigurno gotovo niko ne čita. A Bent-Bev,

opet, najviše se po tom svom promašaju spominje. Otuda i strah Kritičara pred novim delom o kome tako zanimljivo govori Džojs Keri. A iz tog straha kao da proizilaze mnogi od kritičarskih promašaja.

Skerlić je, naprimer,

jednog mistifikatora, kao što je Ćurčin proglasio pesnikom iz prostog razloga što ga nije razumeo; a Bogdan Popović je, verovaino iz istog razloga, uvrstio Ćurčina u svoju

antologiju.

| asocijacija

Mada se pomenu ime Skerlić i reč promašaj, prva koja sledi je Dis i njegov »slučaj«. Ali tu je

dublji nesporazum. Poređ toga što mu se činilo da je iDis

| mistifikatot, St T | lić je ne kao književni

nevešt versifikator i nepismeni diletant, Skerkritičar, nego kao nacionalni ideo-

log, isključivo Disa iz srpske književnosti otprilike iz onih

istih razloga iz kojih idealne države. 1 baš

je Platon isključio pesnike iz svoje zbog toga, ta negacija tako otlsečna

i bez rezervi nije posledica činjenice da Skerlić Disovu poeziju nije razumeo, nego posledica okolnosti đa ju Je, na svoj. način, odlično razumeo i da baš zbog toga nije hteo da za nju ima razumevanja. Zato nam i izgleđa da

slučaj. Skerlić —-Dis ne tičarski promašaj i za, ilustraciju pojave O

y»romašajima govofi.

treba posmatrati kao klasičan Krida taj slučaj nije najsrećniji primer kojoj je reč. Ali, iako se ne posmatra kao Kkritičarski promašaj, ovaj slučaj otvara jedan novi aspekt, koji se mora imati na umu kađa se o kritičarskim Krjtičarski promašaji su utoliko tracičniji, ukoliko se javljaju u manjim i nerazijenim liteYraturama. Možda Sent—-DbBevov pogrešan suđ o Balzaku me izgleda toliko Ččudnovat kao što se u

prvi mah čini. U od- |

Mrgodna kakva jesi Nesavitljiva kakva, jesi

Tanasije MLADENOVIĆ

Treba izići konačno iz tebe

Ti si moj mir i moj pakao

Iza nas se obrušavaju vekovi

Cena 30 din

Odlažen jeod pesme

Svetlosne mnoge godine i mnogi Mnogi znaci čuđenja i pitanja

___ __________________________- == eg ——

Pola dan a pola noć

U ovom hodu Podivljalog vremena

U slušnu opnu sveta,

Zaraslim u trnje i u pe

Života i sna

Pa, ipak

Treba izići konačno iz tebe jer Kome si ti potrebna kome sam ja potreban U ovom podivljalom hodu vremena

Reč je proticanje peska na sunčaniku

Govor je ćutanje i grč pretsmrtnika

Uzvik je strela koja pogađa il ne pogađa

Plač moj i tvoj prostire se peščanim putanjama

To je cveće i tvoje i moje

Kojima se napajamo bez meze, Opojna tvorevino slučajne igre

Treba izići konačno iz tebe jer Ti si samo naopaka, mešavina

Mesečine i snov4 i trnja i ruž&

Pola, čovek a, pola zver

Spaljena krila feniksa i prah i pepeo Jauk bez odziva u gluvoj pustinji očaja

Izgubljena i poludela reč

Koja se uvek uzaman traži

Smisao nesmisla (I nesmisao smisla)

Tzbezumljena reč bačena ko kamen

TI zato:

Treba, izići konačno iz tebe...

| Iz grobne tišine dan&a

! | | lin Otrovano od mnogih sokova

POPULARNE biblioteke danas

Biblioteka kod nas treba da odigra značajnu ulogu u vaspitavanju najširih slojeva; ona treba da bude navnopravna ustanova sa Školom, a raznovrsnija po formama i delokrugu rada. Međutim, pored svih zalaganja i nesumnjivog shva tanja uloge popularne biblioteke u javnom životu-ona kod nas još nema ono mesto koje joj po njenim funkcijama treba da pripada.

| KRITIČARSKOM PROMAŠAJU

nosu na, klasične francuske pisce Balzak je mogao da se učini Sent—Bevu osrednjim piscem čak i onda kad se ne uzimaju u obzir dela, (kao, naprimer, »Žena od trideset godina«), koja ni po kojim kriterijumima ne mogu dđa se svrstaju u dobru literaturu. A Balzak je dosta takvih romana napisao. Čak i više nego dobrih. Ono što je u ovom slučaju tragično, to je što se Bžen Si Sent--Bevu svideo više od Balzaka, a ne to što mu se Balzak nije svi- | deo. Međutim, u odnosu na koga je mogao Nediću da se | Laza Kostić učini šarlatanom, kada mi u to vreme, osim Njegoša, od Kostića boljeg pesnika nemamo. Ili, koga je od proznih. pisaca prve polovine 19 veka Skerlić mogao da pretpostavi Proti Mateji Nenađoviću, koga nije udostojio ćak ni mesta u »Istoriji srpske književnosti«.

Ako kKritičarske nespretnosti ovakve vrste izgledaju neobičnijim u nerazvijenijim literaturama kao što je srpska u 19-kom i u prvih dvadesetak godina ovog veka nego u

razvijenijim, pohvalni sudovi i ocene o piscima i knjigama koji to ne zaslužuju čudnovatiji su u razvijenijim literaturama. U jednoj nerazvijenoj dramskoj literaturi kao što je naša mogućan je i shvatljiv »slučaj« OCvetićevog »Nemanje. Ali, nesumnjivo da je manje shvatljiv šumni uspeh Edmona RMHostana ili Fransoa Kopea (a Kopea je jedan sasvim ozbiljan francuski književni kritičar ravnopravno

poredio sa Šekspirom), na francuskoj pozornici.

praviti razlike. Jedno je, negacija književnog dela iz ĐO-

Zbog toga i među kritičarskim promašajima treba |

litičkih, etičkih ili psiholoških razloga (Skerlić), drugo megacija kao posledica nerazumevanja, koje obično ima kritičar iz jedne epohe, kada se obre u drugoj (Seni--—Bev, Branko Lazarević, Milan Bogdanović, itd.), a treće, klasični krilićarski promašaj kada se vredno delo negira ili

beznačajno delo. afirmiše Zbog. ocenimo hjegovu pravu vrednost. Govor o ličnim razlo-

toga Što nismo uspeli da

zima kao uzrocima kritičarskog' promašaja, ne tako retkih, rinžolost, ostavili smo” svesno postrani jer oni mogu da budu posebna tema, predmet jednog drugog i drukčijez

, razgovora sti, Već razgovora o etici.

oji ne bi išao i okviru ražgovora O književno-

Predrag PROTIĆ

Naša zajednica vrlo ispravno te ži da na svakih 5 hiljada stanovnika dobijemo makar jednu osnovnu školu. Taj problem se iz dana u dan rešava. O zgradi za osnovnu školu se ne diskutuje sa stanovišta da li je ona potrebna ili ne, već samo da li ima sredstava da se ona sazidđa i gde je podići. Ali, ako je shvatanje o potrebi škole potpuno steklo pravo građanstva u javnom životu, to se ne može reći i za biblioteke kao kulturne ustanove. Još uvek odviše malo narodnih odbora opština diskutuje o akutnom problemu prostora svoje mesne biblioteke. Još biblioteka nije ušla u plan izgradnje no=vog doma kulture ili zadružnog do ma; jedva u nekoliko slučajeva po menulo se zidanje zasebne zgrade za biblioteku. Mi ni do danas nemamo specijalno zidanu zgnadu ni za jednu popularnu biblioteku.

To nameće misao da izgradnja pro storija za biblioteku mora da uđe u perspektivni petogodišnji investicioni plan i program „svake naše opštine; to isto tako znači da perspektivni petogodišnji plan kulturno-prosvetne delatnosti pri zidanju domova kulture ili zadružnih domova treba da obuhvati i bobliotečke prostorije. Jer — biblioteka je ustanova kulture. Ako razmotrimo materijalno obezbeđenje biblioteka popularnog tipa, onda sem velikih gradskih biblioeka srazmerno mali broj biblioteka ima obezbeđena sredstva za život, stal na sredstva koja daje narodni odbor opštine, Izvestan broj bibliote ka prima dotacije narodnih odbora opština ili izvesnu povremenu pomoć društvenih organizacija. Ne ulazeći detaljno u analizu materijalnog problema — treba ipak 'da kažemo da u trenutku održavanje društvene manifestacije „Mesec ds na knjige“, od ove godine u jugoslovenskim razmerama, svi naši narodni odbori opština diskutuju plan budžeta za narednu „godinu. Tom prilikom se dodeljuju i sred stva ustanovama iz oblasti kulture. Nama se ubuduće ne sme dcsiti da od 1.015 biblioteka u Srbiji, čiji su fondovi veći. od 500 knjiga 588. ostane bez ikakvih materijalnih sredstava, kao u 1959 godini. Ako

Nastavak na 6 strami

Nađa STEVIN-NOVAMK