Књижевне новине
VESTI
SASTANAK UPRAVE, EVROPSKE ZAJEDNICE PISACA
Četmaestog i petmaestog oktobra ove godine u Rimu održaće se sastanak Uprave Bvropske zajednice pisaca na kome će se raspravljati o pravilniku zajednice 1 programu rada za 191 g. pripremama kongresa i narednih sastamaka i o drugim organizacionim pitanjima ove nove međunarocnc organizacije pisaca. Prema pouzdanim vestima uskoro treba da se pristubi pojedinačnom učlanjavanju književnika u ovu Oorganizaciju. Iz Jugoslavije na sastanak u Rim putuje Tanasije Mlađenović, član uprave Evropske zajednice pisaca.
SMRT VIKI BAUM
'Američka romansijerka Viki Baum, poznaia m čitavom svetu i često prewođena i na naš jezik, umrla je ovih đana u Holivuđu u šezdeset i četvrtoj godini Života.
Rođena u neposrednoj blizini Beča, bita je ćerka jednog muzičara sa aastriskog dvora „i naučila je đa svira ma harfi u svojoj osmoj gođini. XI jedđdanaestoj gođini „dala je svoj prvi koncert, zatim je prešla u Nemačku, gđe uči višu muzičku školu um MDarmštatu, Oko 1926 gođine ona šivi u Berlinu i tu već piše svoj prvi romam »Grand Hotel« Pošto je jevrejskog porekla, ona mora da napusti Nemačku, koja sve više postaje hitlerovska, Gođine 1931 ona se već mastanjuje u Kaliforniji sa svojim mužem Hiharđom Lertom, sađa čuwenim dirigentom u Pasadeni.
· Wiki Baum napisala je oko triđehet romana, ođ kojih sm mnogi filmovani. „Najpopularniji su »Granđ Hotel« i »Jezero Dama«,
NjJeni glavni romani: »Anđeo bez glave«, »Berlin Hotel »Bombe mad SBangajem«, »Velika Opera«, »Hipotecka na Žživot« »Krv i strast« »Krađa muđbine«, »Balerina« „prevedeni su ma mnoge strane jezike.
Napisala je i nekoliko pozorišnih .komađa i više scenarija za film.
JUBILARNA SEZONA HRVATSKOG NARODNOG -KAZALISTA
Hrvatsko Narodno kazalište 24-oP novembra počinje jubilarnu proslavu svoje stogodišnjice. Dramski atn= sambl u jubilarnoj sezoni izvodđiće samo dela domaćih autora. Na velikoj pozornici biće postavljene ove dramske premijere: »Sluge« (Cankar), »Matija Gubec« (Bogović), »Pokojnik« (Nušić), »Ahbilova baština« (Matković); na kamernoj pozornici izvešće se dela: »Profesor Žić« (Feldman), »Bez trećeg« (Begović), »Noć bez očiju« (V. Zupan), »Prometej« (B. Pleša), »Na zelnoj reci čun« (A. Diklić), »Zlatan mladić« (Cesarec) i »Petrica Kerempuh« (D. Car),
STUDIJA O ŠON O'KESIJU
Poznati Kritičar Dejvid Mraus, napisao je opširnu studiju o irskom dramskom piscu Šon O'Kesiju, čije je đelo »Plug i zvezde« imalo velikog uspeha i kod nas. Sa mnogo biografskih pođataka, koji nam govore kako je pisac svoje prve đramske rađove napisao u 14-toj godini, upotrebljavajući rastopljenu rđu, u nedđostatku mastila, kao i naš Vuk KMaradžić, i kako sađa, u osamdesetoj gođini života, još uvek mnmeumorno
KNJIŽEVNE NOVINE
List za književnost. umetnost 1 društvena pitanja Redakcioni odbor:
Bora Ćosić, Slavko Janevski,
dr Mihailo Marković, Slavko
Mihalić, Peđa „Milosavljević
Tanasije Mladenović, Mladen
Oljača. Vladimir Petrić, Đuza
Radović, Izet Sarajlić, Vladimir Stamenković
Direktor: TANASIJE MLADENOVIĆ
Urednici: MILOS IL BANDIĆ PREDRAG PALAVESTRA
Odgovorn; urednik: CiDOMIR MINDEROVIC List Izđaje Novinsko-izdavačko pređuzeće »Književne novine«. Beograd. Francuska 7 Redakcija: Francuska "“. tel 21-000, tek. račun: 101-7D7-1-208 List izlaz! svakog drugog Detka Pojedini broj Din 380. Godišnja pretplata Din 600. polugodišnja Din 300, za inostranstvo dvostruko. Rukopisi se ne vraćaju. Tehničko-umetnička oprema:
DRAGOMIR DIMITRIJEVIC. Stampa »GJLAS«, Beograd. Vlajkovićeva 8.
| uoeeeeao60000000000000000000000+
mome zaAnns zao neno oD OmnenamnanannenmenororsarosnaogsocecoGo0GooooeorGaSnQo0EGO Zo:
28!
stvara, truđeći se da ostane Ma. visini ranijih drama, „Pisac studije, profesor Kraus sa Harvardskog uni-
verziteta, usput đaje opširan pregleđ irskog Književnog genija i njegovog velikog đoprinosa savremenom pozorištu., MEPĐUNARODIA IZEOŽBA
NJIGA
Na Sajmu knjiga u Frankfurtu (Međunarodnoj izložbi Knjiga) naše izđavačke kuće zastupaće dva zagrebačka pređuzeća »Mladost+ i »Znamstvena Kknjižara«.
BALET INSPIRISAN BOKAČOM
Bokačov »Dekameron« doživeo je 1 svoje baletsko izvođenje pođ naslovom »Ljuđska komeđija«. Muziku za
,
»Al' šta je to šta je to poezija. Ova stvar u meni ova stvar izvan mene« — tako glase dva stiha najnovije poeme »Pesnicić Luja Aragona. Ne samo iz ova, dva stiha, nego i iz samog naslova poeme, nije teško zaključiti za šta pledira pesnik Aragon. U o vom svetu beskrajnih i razno vrsnih kriza i lomova, izazvanih dobrim delom.i:tehnizacijom celokupnog ljudskog života, i dominacijom, sve Većom, muke i tehnike, sve se češće javljaju zloguki glasovi o izlišnosti, „nekorisnosti, O »krizić poezije i maltene zastarelosti i uzaludnosti poetskog poziva. Pobedu naučne misli na mnogim dosad neispitanim i neslućenim područjima neki izjednačavaju s pOrazom poetskog duha čovekovog, ostajući beskrajno slepi pred poetskom suštinom već samih. tih otkrića. Ekperimente oko osvajanja meseca 1 prvih pokusa oko ateriranja na njega, ili »aluniranja«ć (evo prave reči, pravog Proizvoda galskog duha, reči po zajmljene iz francuske štampe koju jedan naš domaći genije, s tipičnom provincijalnom „žborniranošcu, i »OpSenjujući prostotu«, več „duže vremena, uporno pripisuje sebi), neki ograničeni mOožgovi pokušavaju da izjednače sa sumrakom lirike, sumrakom. ljubavi pri mesečini i tobožnjom »neaktuelnošću«ć budu ćeg pevanja o mesecu. Kao da jedna stvar po sebi, koja je postala stvar ž#za mas, automatski na taj način gubi svaki poetski smisa2! Kojeg li apsurda i koje li gluposti! To bi bilo kao, kad bi se reklo da, je otkriće Amer!ike značilo „stagnaciju u Tazvitku geografije!
Ali, ni to nije sve. .
Postoji i jedna druga varijanta ove iste teze o »krizi«, Ta druga strana međalje sastoji se, otprilike, u sledećoj tvrdnji: ako i ne postoji kriza poezije, jer je očevidno da, uprkos svih mračnih PproOročanstava, u svetu itekako ima i dobrih pesnika i, još više, “dobrih pesama, onda nesumnjivo naše vreme pokazuje (tvrđe ti isti »stručnjacić) da postoji »kriza« Žitalaca, »kriza«c ljubitelja i poštovalaca poezije. Dakle: pesnici proizvode robu koja nema Dpotrošača, te se, prema tome. nia]aze u totalnom vakuumu; to što, međutim, i dalje uporno proizvođe stihove dokaz je da 'i na području duhovnom, a ne samo ekonomskom, mogu DOstojati inflacionističke tendencije i već poznate devijacije koje izaziva hiperprodđukcija. Da bi stvar izgledala, međutim, koliko-toliko uverljiva i argumentisana, — potežu. se
DSV 2
razne priče slične onoj već ·
ovaj balekb je napisao francuski kompozitor Klođ Arje, dok je koreografija bila u rukama baletskog majstora Keoniđa Mjasina, poznatog našoj publici iz filma »Crvene cipelice«,
· Premijera baleta je ođržana prošlog
meseca u Nerviju u Italiji, na velikom baletskom festivalu.
Za siže baleta uzeto je prvih devet priča iz Dekamerona, čija je proza vešto transponovana muzikom Kompozitora i koreografijom Mjasina u blistavi spektakl u Koloru koji je izveo ansambl ođ 64 igrača i igračice. Balet je naišao na dobar prijem kod publike i jeđino mu je kKleriKkalna štampa zamerala veliku slobođu u nemom prikazivanju erotičnih momenata iz ovih golicavih priča. Na istom festivalu je izveđen i balet »Fantazija u Granđ hotelu«, čiji je
autor bio opet Leonid Mjasin.
NAŠI PISCI U „»„ATELJEU 212«
Za novu sezonu u >»Ateljeu 212« pripremaju' se scenske realizacije Sterijimih, Nušićevih, Cvetkovićevih ı V. Popovićevik tekstova pod naslovom »Beograd nekad i sad. Na repertoaru je i wStrah« Dragoslava
Popovića, nova drama Miodraga Pavšovića, »Slike« Vanče Kljakovića, scenska „adaptacija „Krležinog
romana »Na rubu pameti«, a nekoliko naših poznatih pisaca priprcmiće tekstove za veče »Susret u 1961–oj gođini«.
REČ I STVARNOST
Neđavno je Bavarska „akademija lepih veština priređila u Minhenu niz pređavanja na temu „Jezik i stvarnost”, PPređavači su bili eminentni memački naučnici: Verner Hajzenberg — Logika atoma, Martin Buber — Reč koja se kazuje, Karl J. Burkhart — Reč u političkom zbivanju, Volfgang Šadevalt — Reč poezije, Vladimir Vajdđie — Jezik i oDlik. Pređavanja su održana uz Ogromno interesovanje i učešće mnogo” brojne publike, i, mada je akademski karakter bio namenjen predavanjima, mnogi odlični pretstavnici na uke razbili su akađemski okvir i otvorili živu diskusiju.
Nemački list „Ziđđojče Cajtung” objavio je u izvođu sva ta pređavanja, Za nas je od naročitog interesa pređavanje „Reč poezije” V. Sadevalta, koji, između ostalog, ovako karakteriše tri jezičke oblasti, Prva je oblast konvencionalnog svakidašnjeg jezika koji služi realnim potre bama i ciljevima. Odatle se jezik odvaja u dva suprotna pravca, podjeđnako upravljena na ispitivanje 1 otkrivanje ovog sveta i Života, Jedan teži za tim da sagleda i označi egzaktni smisao i značenje pojava u svetu, pomoću pojma i formule sa opštom važnošću, i nastoji da utvrdi jednostavne principe i opšte zakone koji se nalaze u beskrajnoj raznovrs nosti pojava. To je pravac naše novije! nauke, naročito fizike i tehnike, Nasuprot: njemu je pravac i put poezije. Njen cilj nisu jednostavni osnovni principi, malobrojne „Kkon-
KOMENTARI
„JA TRAŽIM U TOM SVETU MESTO POEZIJI“
(Povodom jedne književne turneje po Jadranu)
oveštaloj priči o Šekspiru i kobasici. (Razume se, u toj staro-savremeno-vremskoj basni kobasica gotovo redovno trijumfuje nad jadđnim Šekspirom!). Povika o »krizi« čitalaca potiče, možđa i nehotice, i bez ikakve zadnje bprimisli, i iz redova izđavača koji i male tiraže knjiga stihova dosta teško »plasiraju«, ako se već i poduhvate nezahvalnog posla izdavanja poezije.
I tu se krug zatvara. I tu basna o Šekspiru i kobasici kao da nalazi svoju punu i pravu potvrdu. Ali... ali, zaboga, krajnje je vreme da se prekine jednom zauvek s nedotupavnim primitivističkim shvatanjem da je zbirka stihova, roba... ili samo roba! Poezija se ne prođaje, ni u prenosnom ni u bukvalnom smislu. Ona se prostire. A to njeno prostiranje (da, to je prava reč!) vrši se na najrazličitije načine. Ona do-
lazi do svog čitaoca, do SVOE ljubitelja raznim putevima: i usmeno i pismeno, i kopnom, i morem, i eterom. Ona se kao sonda spušta u srca ljudi i sa bogato ukrašenih DOZOTnica, i sa prostih estrada. Ona se kupuje u knjižari, ali ona se, još i više, pozaimljuje u biblioteci, ođ rođaka, od Pprijatelja. Nju kazuju jednom masovnijem čitaocu i slušaocu, negoli što je to običan mali knjižarski kupac, i škol ski pedagozi, i vojni agitatori, i izvežbani recitatori, i neuki amteri po selima i gradovima. Nju kazuju i njeni autori po bezbrojnim književnim večerima i »Likosovim« pesničkim festivalima (ma šta mislilo nekoliko naših DTrOvinciskih „genija o tim masovnim poetskim tribinam8,).
Ona dopire i tamo gde ne stiže zbirka pesnikova. I tamo gde ne stiže pesnik. Mju »trošić i onaj koji voli kobasice i ćevapčiće. I samo onaj ko
a prirodi ! životu, du i 1 j đelanju i pažnji, u svim malim i”
velikim životnim
đe poezije nije pojam, nego slika;
njena namera nije da označi, nemo da nagovesti; njen predmet nije o» bjekt, nego ono suprotno u čemu se uvek nalazi moć, .čak i kad je to stvar; njen organ nije intelekt, nego ceo čovek. K. M.
PROSLAVA _ STOGODIŠNJICE U JUGOSLOVENSKOM DRAMSKOM POZORIŠTU
2108 septembra Jugoslovensko dramsko pozorište otvara sezonu Nušićevom »Ožalošćenom porodicom:. Povođom proslave stogodišnjice pozorišta u mnažoj zemlji pozorište će prikazati odavno vmaboravljenu komeđiju s pevanjem Ilije OkrugićaSremca »Saćurica i Šubara« u kojoj su nekađ igrali naši najslavniji glumci. Održavaju se probe dramskih dela Vlađama Desnice (»Lještve Jakovljeve«) i Jovana Hristića (.Čiste ruke), a očekuje se i najnovija drama Miroslava KYrleže koju je pisac obećao Jugoslovenskom dram-
skom pozorištu,
ANTOLOGIJA ŽENSKE EKIRIKE
U Bukureštu ovih dana izašla je iz štampe amtologija »IZ ženske lirike« u kojoj su Objavljene pesme 181 pesnikinje iz 40 evropskih i vanevropskih zemalja. Poređ odabranih pesama najpoznatijih svetskih pesnikinja štampane su i pesme četiri naše pesnikinje. Desanka Maksimović zastupljena je dvema pesmama, a Danica Marković, Vesna Parun i Florika Štefan po jednom
vodi isključivo računa O neznatnoj grupi blaziranih snobova može tvrditi da postoji »kriza« — ljubitelja poezije. Jer, ona se — prostire svuda i na svakom mestu; i svuđa i na svakom mestu stiže kao melem i uteha u mukotrpnom ljudskom bitisanju. TI zato, i zbog toga, završa jući jedno poglavlje u svojoj već pomenutoj poemi »Pesniciq, Aragon proročanski viđovito predviđa da će se pojaviti, kao rezultat čovekovih naučnih pobeda, ne svet uništenja i sveopšte katastrofe, nego »jedan svet u kome će
se pobeđivati drukčije nego topovima«, »svet po meri Čovekovoj i njegove snagec; i za taj i takv svet, tome i takvom svetu, na kraju, nazdravlja i
kliče: »Je rćelame dans ce monde-Ia la place de la poćsie«.
Tanasije MLADENOVIĆ
DEZINFORMACIJA IZLOUPOTREBA POVEREN.J A
Pre kratkog vremena, izdavačko preduzeće »Rad«a iz Beograda objavilo je, u biblioteci »Radnički iuniverzitetć drugo kolo edicije »Književnost«a. Gvrha tih popularno pisanih brošura bila je, po svemu sudeći, u tome da se preko njih što veći broj nedovoljno upućenih čitalaca Obavesti o pojeđinim „Književnim temama. Svojom Dprirodom, čitava ta biblioteka, podrazumeva maksimalno osećanje odgovornosti svih autora koji u njoj obrađuju bilo određene periođe u istoriji naše literature, bilo neke probleme književne teorije ili pak izvesne viđove savremene književne situacije.
Drastičnu povredu tih obaveza biblioteke »Radnički Univerzitet«e pretstavlja, međutim, jedna od deset. neđavno objavljenih brošura. Njen autor je Miođrag Protić. Brošura bi trebalo da Bovori O našoj savremenoj književnosti. Nizom proizvoljnosti, samovoljnih i neobrazložnih negacija i afirmacija, Miodrag Protić je, svojim neodgSOVOTnim pisanjem u velikoj meri, doveo u pitanje ugled čitave biblioteke, pošto njegova brošura, tendenciozno i lažno pret stavlja tokove i kretanja u našoj današnjoj literaturi. Iz nje, nažalost, može da, se stekne utisak da biblioteka »Rad nički univerzitet«, načinom na koji se uređuje i ostvaruje, ne prikazuje stvarno stanje u onim oblastima koje obrađuje
već počinje da služi interesi ·
ma književnih grupa koje svojom (protićevskom) isključivošću otkrivaju snažne monopolističke aspiracije.
U čitavoj našoj savremenoj književnosti, o kojoj mu je povereno da referiše, Miodrag Protić nije hteo da vidi ni da čuje nijedan ton i nijedno ime prema kome on lično nije imao afiniteta, tako da, je, umesto objektivne informacije, pružila čitaocima netačnu i iskrivljenu sliku o vidovima današnjih naših Književnih prilika i o razvitku naše Savremene literature. Sudeći po njoj, čitalac može da zaključi da u toj literaturi postoje samo oni koji se kupaju u slavi Protićeve Kknjiževno-koterijaške milosti. Svi oni koji imaju tu sreću da se ne slažu s njegovim metodom zapenušane netrpeljivosti, oni koji se, kao pisci, ne određuju na liniji njegove bezistanske »estetikec (po principu ja-tebitimeni), oni ne Žive, nema ih; o njima nije potrebno ni govoriti niti išta snati. Njih ne treba čitati, ŠtO vrlo jasno, mada indirektno, ?điodrag Protić čitavom svojom bĐrošurom i preporučuje.
Mada bi spisak pisaca koje Miodrag Protić nije udostojio svoje milosti i preporuke mogao uveliko da proširi obim OvVOg komentara, sada, uopšte nije važno koga je on i zašto uneo ili izostavio. Miodrag Protić ima pravo da ima SVOje (makar i nakaradno) mišljenje, kao što i drugi imaju pravo da fo njegovo »mišlje-
njegova brošura '
nje« nazovu pravim imenom. Sve ono što je on učinio sa mnogim našim „savremenim piscima, raspoređujući ih prema svome hiru kao jastuke u spavaćoj sobi, Miodrag Protić je mogao da, učini na nekom drugom mestu, drugom prilikom, sa, razume se, nešto više dokaza. On jedino nije imao prava da to učini u jednoj brošuri čiju je plemenitu namenu zloupotrebio, dezinformišući, s jedne strane, javnost o stanju u savremenoj našoj književnostu i, s druge strane, propagirajući one knjige i one autore Dprema kojima ima afiniteta i čija mu blagonaklonost neće biti naodmet.
Odgovornost za Ovu Drotićevsku zloupotrebu jedne ranije pošteno zamišljene biblioteke, u velikoj meri snose i urednici izdavačkog preduzeća »Rad«, od kojih se moglo očekivati više redaktorske savesti i objektivnosti. AKo ni zbog: čega drugog, OnO ZDOg ugleda i namene biblioteke »yRadnički univerziteta, „koja ne bi trebalo da služi nikakvim tendencioznim dezinformacijama, već objektivnom upoznavanju čitalaca sa aktuelnom književnom problemaikom. Utoliko pre što prikriveno pamfletske brošurice, kao što je Protićeva, obezvređujući lepote raznovrsnosti i mnogostrukosti naše savremeno književnosti obaraju vrednost čitave biblioteke, lišavajući je njenog društvenog i literarnog opravdanja.
Predrag PALAVESIKA
: zbivanjima. Ž Oru- o
POSLEDNJI OD TROJICE VELIKIH
Prošlog meseca je proslaviq svoj 85 rođendan, najveći Živi psiholog Gustav Jung, Koji živi povučeno u svojoj vili na obali Ciriškog jezera, Gustav Jung je poslednji preživeli velikan iz čuvene trojke VMWrojd, Adler i dung, koja Je psihološke ma= uke učinila onim što su one danas i omogućila njen đalji razvoj, Povođom njegovog rođendana dr. Jung je posetio jeđan engleski novinar i vođom njegovog rođendana dr. Junga značajnim problemima ·savrememog sveta, Evo šta dr, Jung misli o omladini: „»Današnja starija generacija gledđa zapanjenim očima ma svoju decu. Deca pretpostavljaju da žive neđoživljenim životom svojih rođitelja, životom kojeg ovi nisu bih svesni ili se nisu usuđiH «njime đa žive „..« GQ ljudima: »Za mauku'je verovatno najvažnije saznati više o ljudskom razumu. Sve što se u sves tu dđanas dešava je rezultat onoga što se zbiva u ljudskom razumu, Zbog toga bi recimo trebalo promčiti misli đanašnjih državnika i mji“ hovu psihologiju.« O Bogu i besmrrta nosti: »U ovom slučaju istina bi bila, pogrešan Kriterijum njihove vređnosti. Može se samo postaviti pitanje đa Ii nam fe pomaže ili ne u ŽZivotu. Da li čovek oseća bolje i kompletnije život sa Bogom i besmrtnošću ili bez mnmjih«? O sreći: »Mogamu đa preporučim jeđino primanje stvari sa mirmoćom i strpljivošću, jer su ljuđi đaleko ođ toga đa vlađaju žk votom što bi u neku ruku značilo i prestanak Života u čovečanskom smislu. Rteč sreća bi izgubila svoje pravo značenje kađa je me bismo mogli upoređiti sa nienom suprotnom vređnošću. Ideal je izbalansirana- sreća |
nesreća.«
~
IZBOR IZ POEZIJE RADA DRAINCA
Izdavačko preduzeće »Prosveta« pripremilo je izbor iz pesničkog stvaranja Rađa Drainca. Knjiga uskoro treba da se pojavi u #đbibliotezi »Brazde«. Izbor ·je izvršio Stevan Raičković.
EKSPERIMENAT SLAVKA JANEVSKOG
U studijima »Varđar-filma« u Skopju biće uskoro završen eksperimentalni film »David, Golijat i petao po scenariju književnika Slavka Janevskog. 'Film treba đa bude sličan »Crvenom. balonu« i »Zlatnim ribicama«. ZARBORAVI.JENO DESNO ILJE ERENBURGA ·
Neđavno je u Americi izašla Knjiga »Burni život MLasika Rojtšvancac čiji je autor poznati sovjetski pisac i publicista Ilja Erenburg. Knjiga je napisana još 1927 godine u vreme kađa je MHdrenburg Živeo W Parizu kao emigrant. Puna satire na poslerevolucionarne godine u Rusiji i ne” običnih doživliaja njenog „glavnog iunaka Jevrejina Rojtšvaneca, Knjiga dugo pre rata nije mogla da nađe izdavača. Njeno sadašnje objavljivanje izazvalo je odmah protest Ije MBrenburga jer se izdavači nisu PO“ brinuli za njegovu dozvolu, koja
svakako ne bi bila data jer je 54 piščevim povratkom 1940 gođine U Sovjetski Savez i njegova politički pozicija bila promenjena, :
Pomenuti roman je izazvao inferć" sovanje javnosti i zbog svog vali tetnog humora.