Књижевне новине

PRIPOVETKE VELJKA PETROVIĆA i U MOSKVI |

MW izđanju biblioteke »Inostrana Hteratura« pojavila se neđavno u Moskvi zbirka pripoveđaka Veljka Petrovića, Pisac pređgovora koji je u isto wreme satsavljač ovog izbora, T. Popova, predsta.vlija Veljka Petrovića Kkratkom w«&bjiografijom i prikazoom njegovog plodnog literarnog đela i umetničikog proseđea. »Sva njegova dela — po rečima Popove — ujeđinjuje ieđna opšta misao, jeđmo zajedničko raspcioženje — strasna mržnja prema plemstyu, malograđanskoj ograničenosti i shmozađovoljnim parazitima i uzdizanje đivnog i plemenitog čoveka — trudbe-

nika, njegovog duhovnog bogatstva... Mao duboki humanist Petrović je uUVeKk na stran! prostih i časnih ljudi, on opeva visoka osećanja, postupke i Kkarakiere... Daleko od dekađentnih strujanja zapadnoevropske literature, Petrović sc već ranim svojim „pripovetkama otkriva „Kao umetnik-realist koji prođužava u srpskoj literaturi progresivnu nacionalnu trađiciju«.

U ovu zbirku, između ostalih, ušle su pripovetke: Bunja, Maš učitelj, Prepelica u ruci, Crucis amore, Samac, Zemija, Srce i duše, Buca i Boca. '

REPERTOARSKO POZORIŠTE U AMERICI

Poznato je da u Americi nema repertoarskih pozorišta u onom šmjslu kako su ona organizovana. u Evropi i, većinom, pomognuta od države da bi lakše i celishodnije sprovodila svoju kulturnu „misiju. Blizu stotinu pozorišta u Njujorku (uključujući i ona Koja prikazuju muzičke revije), angažuju za svaku posebnu predstavu „koja se prikazuje iz večeri u veče, dđok!e god ima publike (tako se neke predstave održe na repertoaru po neko» liko gođina i dožive po nekoliko hiljada izvedbi, a druge se skiđaju sa repertoara posle nekoliko dana jer dožive Krah).

Već nekoliko gođina se u američkoj štampi i među kulturnim ljuđima raspravlja o potrebi osnivanja repertoarskih pozorišta koja ne bi bila zasnovana na principu komercijalizma. Takva, reperioarska pozorišta koja bi u toku jeđne sezone prikazivala nekoliko umefnički vređnih dramskih dela, omogućila bi pozorišnim „stvaraocima da zađovolje svoje umetničke aspiracije, a pozorišnim upravama da vođe određenu kulturnu repertoarsku politiku. No,

| | KNJIŽEVNE NOVINE

List za književnost. umetnost ı društvena pitanja Ređakcioni odbor:

Bora Cosić, Slavko Janevski,

dr Mihailo Marković. Slavko

· Mihalić, 'Tanasije Mladenović, .

Mladen Oljača, Vladimir Pe-

trić, Đuza Radović, Izet Sa-

rajlić, Vlađimir Stamenković, Dragoslav Stojanović-Sip

Direktor: TANASIJE MLADENOVIĆ

Orednici: MILOS LI BANDIĆ PREDRAG PALAVESTRA

Odgovorni urednik: CRDOMIR MINDEROVIC List izdaje Novinsko-Izdavačko preduzeće •Književne novine«. Beograd. Francuska ? Redakcija: Francuska 1, tel. 21-000, tek račun: 101-707-1-208 ' List izlazi svakog drugog petka Pojedini bro} Din 30. Godišnja pretplata Din 600. polugodišnja Din 300. za tnostranstvo dvostruko Rukopisi se ne vraćaju. Tehničko-umetnička oprema:

DRAGOMIR DIMITRIJEVIC Stampa •GLAS«. Beograd,

Vlajkovićeva 8.

glumce .

uvek se postavlja pitanje 'finansiramja ovakvih pozorišta.

Rrajem prošle godine, PFordđova fonđacija odlučila. je da finansijski pomogne ovakav eksperiment. Ona je dodelila svotu od 559 hiljađa dolara za četiri profesionalne pozorišne Kompanije, što pokriva izdatke «za desetoro glumaca wu četiri izabrana pozorišta. Ova dotacija, uz ređovam prihod, omogućuje izabranim pozorištima đa sproveđu svoju repertoarsku politiku kroz periođ od tri gođine.,

Četiri pozorišta koja su dobila đotaciju · su: »Feniks« (Njujork), »Eli« (Hauston), »Arena« (Vašington) i »Vorkšop« (San Francisko). Ovo je prva sezoma u kojoj će ova četiri pozorišta početi da ostvaruju svoju repertoarsku politiku i da đokažu kako pozorište ne treba smatrati samo Kkomercijalnom zabavom, već Ba treba negovati i pomagati kao kulturnu instituciju i umetnost,

\

PROSLAVA 50-GODIŠNJICE . SMRTI LAZE KOSTICA

Ww.okviru centralne somborske svečanosti 9. i 10. đecembra pređviđeno je više značajnih „akcija: „Izložba faksimila i dokumenata iz Života i rađa velikog pesnika, književne večeri i izvođenje najpoznatijih fragmenata iz dramskih dela NLaze Kostića od strane mekog eminentinog pozorišta. –

S obzirom da je pesnik proveo poslednjih đeset godina života u Somboru, jubilej je usko vezan za taj grad. -

Posle Stamatovićevog članka u »Politicić od 21. avgusta u kome je istaknuto da su honorari za umoetničku prozu rasli sporije nogo što su »za ovih osam godina rasli minimalni dohoci svih drugih kategorija«, »Ekonomska politika« odgovorila je člankom Lj. V-a u kome se osnovne Stamatovićeve tvrdnje pobijaju ili žele đa zaobiđu. Ovaj razgovor produžile su »Književne novine« od 9. septembra, napisom Mlađena «Oljače: »Da li pisci traže doživotnu sinekuru?%- Opravđano nezadovoljan nekim stavovima »Ekonomske politike«, Oljača Je insistirao na pitanju romana, »j]}er je upravo roman onaj književni oblik oko koga se, i po našem mišljenju, nepravde u plaćanju naoštrije ispoljavaju.q „Smatrajući razgovor o visini autorskih honorara »neophodnim i korisnim, utoliko pre što o pitanju autorskih honorara postoje različita i oprečna mišljenja«, »Književ„ne novine su 23. septembra istupile sa anketom: Pisci pred izdavačem,. želeći da se u ovim razgovorima raspravlja pre svega.o sledećim bpitanjima: ;

— Jesu li autorski honorari visoki ili niski? Da li su pisci zadovoljni finansijskom · naknađom za svoja dela? Mogu li oni da žive od te naknade

ili su prisiljeni da obavljaju.

i neke druge poslove, koji čeSto. nemaju nikakve veze sa njihovim „umetničkim pozivom? U kakvom je položaju pisac pred izdavačem? Ima li knjiga naših pisaca koje če-

kaju .na · štampanje . iako im-

je priznata, nesumnjiva umetnička. vrednost? : »Književne novine« su tom anketom želele da povedu razgovor o položaju pisaca u našem društvu. I vodile su ga, plodđonosno,. skoro dva meseca. U ovim razgovorima, učestvovali su, pored Miodraga Btamatovića i Mladena Oljače, Stevan Raičković, dr Mi-. livoje Perović, Padil Hadžić, Predrag Palavestra, dr Bratko Kreft, Božiđar Borko, Mirko Božić, Milivoj Slaviček, Ivan Ivanji, Jugana Stojanović, Dragoslav Andrić, Mila Đorđević, Tomislav Ladan,.·Miodrag Bulatović, Čedomir Minderović, Aleksanđar Vučo, Mihajlo Stojanović, Predrag Milošević, Živan Milisavac i Lepa. Perović. U anketi nisu Učestvovali samo pisci, već i prevodioci, pozorišni radnici, muzičari, 'pređstavnici Jugoslovenske autorske agencije i Sekretarijata za prosvetu 1 kulturu Saveznog izvršnog veća. Tako su ovi razgovori O-

buhvatili ne samo pitanje DO-

ložaja Disca u našem društvu, nego su, dođuše u manjem obimu, zahvatili i položaj na» ·ših umetnika, i stvaralaca u opšte. „” | .

OMENTARI

PISCI PRED IZDAVAČEM

KNJIŽEVNE, VEČERI. .U OKVIRU »MBSEC DANA KN3IGBe

%

U ovogođišnjoj akciji »Mesec dana knjige« uzeli su učešća mnogi naši pisci, učestvujući u Književnim wvečerima. Navođimo samo večeri organizovane uz saradnju Udruženja književnika Srbije: U Čurugu (za decu) — čifali su svoje rađove Desanka Maksimović, Mira Alečković i Arsen Diklić; U Barajevu (za. đecu) — Dušan Rađović i Dragan Lukić; U Novom Sadu — Čeđomir Mindećrović, Mira Alečković i Božidar 'Timotijević; U Kragujevcu — Čedomir Minderović, Milan Đoković, Ljubiša Manojlović i Mlađen Oljača; U Topoli — Čeđa Minđerović, Milan Đoković i Mladen Oljača (posle čitanja svojih rađova pisci su odgovarali na pitanja); U Vrbasu — Čeđomir Minderović, Predrag Palavestra i Mlađen Oljača (posle čitanja svojih radova pisci su' odgovarali na pitanja); Na Autopula »Bratstvo-Jedinstvo« — JanMo MĐonović, Đorđe RHRađišić, Slobodan Berberski, a u drugoj: grupi Ivan Ivanji, Bora Rađović i Žarko Đurović; U Beograđu (Škola »Njegoša, za decu) — Trifun Đukić, pre đavanje o Njegošu; Biblioteka »Radoje Dakić« — Čeđomir Minđerović i Milorađ Panić-Surep; Narodni univerzitet. Paliluia — Slobodan Džunić, Branko Miljković, Dragoslav Grbić i Božiđar Timaotijević; Radnički univerritet — Milorad Panić-Surep i Božiđar „Timotijević; Đom Kulture Stari grad — Nikola Drenovac, Dušan Radović i Dragan Lukić; Za omlađinu Vračara — Ivo Andrić; Za pređuzeće »Anđa Ranković — Branko Copić; U biblioteci »yovan Popo-

Polazeći od toga da je položaj pisaca, kao i ostalih umetnika u osnovi pravilno Dostavljen i zadovoljavajuće rešen, učesnici u razgovorima isticali su pitanja koja stoje otvorena: nemogućnost da pisci žive od svoga Kknjiževnog rađa, što se naročito odnosi na, pesnike i esejiste; Opadanje autorskih honorarau trenutku kad rastu troškovi života i lični dohoci ostalih kategorija; neravnopravan položaj pisca pred igdavačem; teškoće naše izdavačke delatnosti, velika skladišta neprodatih knjiga, slabu prođu i nizak tiraž domaće knjige; želju za književnom i prevodilačkom Hrofesionalizacijom; nesiguran položaj dramskih autora; pojavu da 1 neke knjige kojima je priznata literar-

wiće — Mira Alečković i Branko. Čopić; U Sremskim Karlovcima — (za decu) — Dušan Rađović i Dragan Lukić; U Požarevcu (za građane i m Domu JNA) — Mlađen Đuričić, Božiđar Movačević, Desimir Blagojević i Nikola Drenovac; U Svetozarevu — Stevan Raičković, Anto» nije Isaković i Zoran Gavrilović; U Zemunu — (Skola »Petar Kočić« kola Drenovac i Nikola Trajković; U Kruševcu — Oskar Davičo, Dušan Matić, Dobrica Cosić; U Inđiji Nikola Drenovac i Nikola Trajković; vić, Dušan Baranin i Pavle Zorić.

. PROSLAVA 125-GODIŠNJICE »KNBAŽEVSKO-SRPSKOG TEATRA«

Proslava 125-godišnjice prvog pozorišta u Srbiji počela je 23. oktobra u Kragujevcu svečanom #akađemijom na kojoi je profesor dr. Vojislav Đurić govorin e rađu osnivača, prvog. Srpskog pozorišta Joakima Vujića, a ansambi »Ateljea 212« Dpriređio je pozorišno veče »Teatar Joakima, Vujića«. i

»UMETNIK. U SVOM STUDIJU«

Pod ovim naslovom u Njujorku se pre kratkog vremena, pojavila Kknjisa tekstova i fotografija Aleksandra Libermana. Knjiga je rezultat auto-

rovih · poseta velikom broju savremenih slikara koji žive u Parizu i neka kombinacija između Vasarija i popularnih viktorijanskih »Gledđajući "ova lica — veličanstveni patos Derena, Pikasa kao »zvezđu«,

na vrednost čekaju svog izdavača, itd. Ilustrujući svoje tvrdnje, učesnici u našim raz 'govorima isticali su da je Disac »nadničar u noćnoj službiqa, da je »udeo autorskih honorara u kalkulacijama za književna izđanja suviše skroman, da su »honorari za književne tekstove smiješno i Otužno nerealni«, da je »pitanje nagrađivanja poezije skoro i nerešivo«, da, poštoji »jeđna vrsta pisaća kojima često uopšte ne pada na um da po stavljaju zahteve o adkevatnijem honorisanju njihovih dela — to su kritičari, đa se pisac ne nalazi samo pred iz davačem već i pred mnogobrojnim drugim faktorima od kojin zavisi njegova delatnost, da »lmjiževni poziv zahteva celog čoveka, da se može

-

Danas svako piše kritike i prikaze, naročito o knjigama mlađih pisaca. Kao da je prikazivač knjiga tek nešto slično njihovom prodavcu. I to onom, koji obilazi ustanove i preduzeća sa unapred naučenim, nesrećno: odabranim tekstom za reklamu koji više zasmejava nego što reklamira: »Verujte, knjiga je popularno pisana!« itd. Postoji verovatnoća da baš ti i takvi Kritičari-prikazivači sa malo save-

. sti i odveć mnogo slobode uzimaju na sebe ne tako lak zadatak — prikazivanje KEnjiga! I to na nesreću mladih autora, obično onih koji izdaju svoju prvu ili drugu knjigu. Zapravo onih, kojima je 'tako potreban pravi uviđ u njihovo pisanje jer na početku ulaska u svet literature nemaju dovoljno iskustva, pa i znanja.

Dužnost prikazivača je da pored ostalog U ĐDOZOTME v a pisca na opasnosti koje kruže oko njega, i da svojim pronicljivim primedbama ukazuje na pravi put, Oslobođen balasta i svega onog što nije i ne može biti literatura. Uprkos tome, prikazi se pišu sa sve manje lucidnosti, poznavanja osnovnih predispozicija za tako krupan poduhvat koji je, možda, najnezahvalniji, ali svakako vezan za formiranje umetničke fizionomije jednog, pogotovo mladog pisca. Sve više su Kreativni nadole, usmereni ka površno-

sti i lepim rečima ispunjenim .

prazninom, više pseudo informativni a manje znalački! Po-

[D | KRITIKA

staju obično nabrajanje sa već otrcanim kritičarskim rek vizitima, jednom reči —- retorika prikazivanja,!

Osetni neđostatak senzibiliteta postaje već navika kod većine mlađih kritičara na koju se publika i pisci ne mogu naviknuti! Oni koji su upravo pozvani da kažu svoju reč, mišljenje, obično ćute. Zašto? Ili se pak jave kasnije kad se slegne »prašinaa. A tada je već kasno. Kasno, možda zbog toga što se slabo čita? Možda zbog brzine vremena koja nas uvek upućuje na ono dolazeće, predstojeće a na račun onoga što je bilo i ostalo »nesažvakano%?« „er, skloni smo da zaboravljamo previše brzo!

·Uzalud se mladi pisac anguažuje kadđa sav trud i napori pod. olovkom mneodgovornog kritičara koji, obično, njegovu knjigu do kraja i ne pročita, dobija · samo #bibliografsko značenje sa ovlaš protumačenom porukom. To je taj nedostatak većine prikaza od po jedne do dve Šlajfne sa inicijalima ili bez njih umesto potpisa. (Možđa se i autor takvog prikaza stidi da ga potpiše? A, ipak ga je napisao!). Zašto?

- Mladi očekuju osvrte na Knjige, već renomiranih, „da kažem pravih kritičara u koje se veruje zahvaljujući njihovom bespošteđnim naporima da pravilno i netendenciozno objašnjavaju Književna dela, umetničke tvorevine, dostig-

nuća. Dimitrije. NIKOLAJEVIĆ

<

eseja. .

"Najviše tražene knjige

U BEOGRADU .

~»

Jugoslovenska književnost:

\

·1. BRANKO MILJKOVIĆ: VATRA 1 NIŠTA

2. MIHAILO LALIĆ: HAJKA 3. PRAVOPIS SRPSKOHRVATSKOG KNJIŽEVNOG JE.

ZIKA · 4. BRANKO MILJKOVIĆ: POREKLO NADE, 5. SAŠA PETROVIĆ: BEOGRAĐANI

OON,

Prevodna književnost:

· HENRI GRIN: ŽIVOT

ON Uı e O —

BOGA

9. DŽEMS DŽOJS: PORTRET # 10..LEON URIS: ODSUSTVO OD BUĐENJA 2

(a a a ai OP ya ak A NON atta Ne a NU ACA O

Matisa kao starog pašu, spiritualnog Ruoa, radost Arpovu i lepotu Brakovu — čovek bi, neznajući ih, moBao pomisliti đa su to istaknuti članovi Francuske Kkomuoediijiec«, kaže jedan kritičar.

Sem mnogih detalja iz Života wmetnika, kvalitet knjige je u tome što autor, i sam umetnik, zna šta da upita pri intervjuu, šta đa zabeleži; ima poseban dar đa iz tih ćutljivih ljuđi izvuče sve sem banalnosti.

govoriti »o apsolutnom neđostatku literarnih mecena u našem društvu«, mada »bez podđdašnog mecene nema književnog procvatac i mada »O mecenstvu nije deplasirano govoriti, jer ne viđim da je bez savremenog socijalističkog mecenstva moguće pomoći umetnost (ne umetnika)«, da bi pri ovakvom »tempu izdavanja muzikalija kompozitor morao da, živi dvesta godina, da bi doživeo štampanje svih svojih dela«, itd. Iznet je i čitav niz predloga: da se poboljšanje naše izdavačke delatnosti može ostvariti ne samo putem dotacija i drugih društvenih davanja i olakšica namenjenih knjizi, već i većom mobilizacijom unutrašnjih rezervi u izdavačkim preduzećima, da bi se mogla »sklopiti neka vrsta Kkolektivnog ugovora između Saveza književnika i Udruženja izdavačkih pređuzeća i organizacija PNRJ po kome bi svi izdavači u zemlje preuzeli na sebe obavezu da iznosi hono' rara ne buđu ispod određenih minimumax«, da ćemo i mi kao pisci pre ili posle morati »da dođemo do zaključka da je relativno najpravednije ono rešenje koje je davno UsVvVOjeno u svetu — da pisac dobija određeni ugovoreni Drocenat od bruto prođajne cene stvarno prođate knjige«, da se mora javiti i literarno mecenstvo, da treba »pratiti složeni proces ostvarivanja autorskih prava«, a formiranje visine autorskih honorara »prepustiti slobođnom ugovaranju, uz obaveznu asistenciju svih društvenih faktora«, da se ne može odstupiti od principa da je i knjiga roba, mađa roba Dposebne vrste, i da i ona mora da podleže ekonomskim zakonima koji regulišu naš društveni Život, pa prema tome neizbežno moraju da utiču i na rađanje umetničkih tvorevina i na položaj umetnika u našem društvu, u kome će, jedino, »sa porastom naših materijalnih snaga i bogatstava, a i kvaliteta književne produkoije, konstantno rasti broj ljudi koji će moći da žive od svoga, književnog rađa.

Danas, kao i dva meseca ra• nije, kad su pokrenule ovu anketu, »Književne novine« su uverene da se nisu prevarile u oceni da razgovore o visini . autorskih honorara i o položaju pisca u našem društvu smatraju »neophodnim i Korisnim«. To potvrđuju i odjeci naših razgovora u »Telegramuc a i u »Borbi«, koja je ovim „pitanjima posvetila stranicu neđeljnog izdanja, ne pominjući, začudo, inicijativu našeg lista, koji danas zaključuje svoju anketu.

. ŽIKA LAZIĆ: DAVID LUTALICA

. VOJA TERIĆ: SEDAM VOJNIKA

. POEZIJA: BUNTA I OTPORA

. MIĆA DANOJLIĆ: KAKO SPAVAJU TRAMVAJI 10. STEVAN JAKOVLJEVIĆ: SUZE I OSMESI

„HERMAN HESE: STEPSKI VUK |

.„ERIH MARIJA REMARK: POZAJMLJENI ZIVOT

. GAETAN PIKON: PANORAMA SAVREMENIH IDEJA . NATALI SAROT: PORTRET. NEPOZNATOG

..ĐAVEL SPASOV: NA POČETKU STOLEĆA

7. ŽIL ROMEN: NEOBIČNA ŽENA 8. JULIJAN. STRIJKOVSKI:

„fesija« popularni autor

POLICAJAC , GOSPODA UMETNIKA U MLADOSTI

a =: a e < < Ka ea, a, at aa e i a. —8>.- alo a ia > wa

NOVA KNJIGA PJERA BULA

Američka Kritika smatra da je wu svojoj novoj Knjizi »Plemenita pro: »Mosta ma reci Mvaj« đao novu đimenziju romanu o špijunaži — sem razonode, neizvesnosti i misterioznosti — obuhvatio je, zahvaljujući opažanju velikog romansijera, ličnost špijuna koji je u ratu sa samim sobom, Kao što je »Most na reci Kvaj« po svemu različit od drugih ratpih „romana,

»Plemnita profesija« stoji iznađ svega napisanog o špijunaži. Oma daje jedan poseban aspekt pitanju Koje sebi postavlja svaki čovek: Da li je Bpijun heroji ili nitkov?

PONOVNI USPEH DELA DŽEMSA

EaDŽIJA Ranopreminuli američki . pisac Džems Ejdži čija se knjiga »Smrt u

porođici« pojavila neđavno i Kođ nas, napisao je još 1936, jednu poetsku reportažu pođ naslovom »Slavimo slavne ljuđe«, u kojoj opisuje prilike na Jugu Sjeđinjenih država prvih godina „Kuzveltovog Njudila, Pošto je časopis »Forčun« ođbio da

štampa ovu reporiažu zbog njenog smelog tona i načina tretiranja BO" xrućih problema, MEjdži je nju pro« širio i ilustrovao sa peđesetak foto grafija sa istog terena. Knjiga wu kojoj se pojavila ova reportaža bila je ignorisana od Kritike i uskoro zaboravljena. U njoj je Kjdži ostao weran svojoj „životnoj „Kkoncepciji: čovekovoj predodređenosti da buđe mešto više nego isključivo materi“ jalno ovaploćenje prirode.

Sađa, posle 20 gođina, ova Kjdži« jeva Knjiga probudila je novo in« teresovanje među kKritičarima i iz davačima zbog svoje trajne vredno sti i ponovo je štampana.

NAŠI KANDIDATI ZA »OSKARA«'

Bulajićev »Vlak bez voznog ređac po oceni američke Nritike spađa u najbolja strana đela prikazana u 5sećzoni 1959—60. na teritoriji SAD, tako da će učestvovati u velikom internacionalnom takmičenju za nagradu »Oskar«, MPoredđd MBulajićevog filma, Savezna komisija za slanje filmova na inostrane festivale, koristeći se novom klauzulom Akademije za dodđeljivanje »Oskara« po kojoj poje•dine zemlje mogu same da đelegi» raju neki svoj film, odlučila je da pošalje Štiglicov »Deveti Kkruge,

HOL HOLBRUK. U NAŠOJ ZEMLJI

Američki glumac Hol Holbruk priređio je u Savremnom pozorištu 27. oktobra pređstavu »Mark 'Tven ve čeras« na kojoj je uspešno tumačio đelo velikog američkog humoriste i dđočarao njegov lik.