Књижевне новине

MANIFEST NOVE REDAKCIJE

Pre kratkog vremena, s izvesnim zakašnjenjem, izišao je prvi vogođišnji broj »Savremenika« koji je ujedno i prvi broj što ga potpisuje nova ređakcija (Dragan M. Jeremić, Pavle Zorić i' Vojislav Čolanović). Kratkim uvodmikom novo uredništvo obeležilo je početak nove faze u uređivanju ovoga časopisa koji je za proteklih pet godina izlaženja stekao zmačajno mesto i nesumnjiv ugled u našem kultumom i umetničkom životu. Izlažući načela kojima će se »Savremenik« „ubuduće wmukovoditi, redđaktori kažu: -

»Prvo merilo u usvajanju rukopisa za objavljivanje biće samo kvalitet onoga što je napisano. Nova redakcija će nastojati da proširi broj svojih saradnika, nuđeći prostor svima onima čiji je estetički stav inspirisan

Pumanizmom. Ona će uskratiti HOstoprimstvo samo autorima koji nedostatak stava zamenjuju tobožnjim awangardizmom. Na svojim straniceama, »Savremenik« će vođiti samo jednu borbu, borbu za umetnički kvalitet, a samim tim i protiv svega onoga Što taj kvalitet nema, protiv nekulturnih pojava, protiv dilentatizma, protiv jednostranosti, protiv neumetnosti, protiv nehumamosti.

Nova serija »Savremenika« nastojaće da pored objavljivanja značajnih. MImjiževnih dela svih vrsta, mnogo pažnje posveti i sistematskom praćenju Književnih pojava u svetu, razmatranju problema svih umetnosti! i društvenih pitanja u vezi sa kultueom, kao i razmatranju niza naučnih

Duško TRIFUNOVIĆ

| DUGO SUŠENA TYRĐ ·

kad zdrobljena bukne

Moj vuk jede to od čega tvoj vuk žive moja dugo sušena tvrđ.

mučno Žive vuk. pa crče.

Već sam pristojno izvikan skot

od vrsne vreže

da smem naglas i tamo gde mnoga paščad tek reže jer na mene je red.

(A to što još nisam stigao da moja je pogreška gorđa) Ja znam svoj naum napamet smak svoj

i ceo ritual već vidim oko njega

i već sam zadovoljan.

Dovđe mi je tvoga nutkanja pečene (Moj vuk jede to od čega tvoj vuk

Šta bi još hteo čemu da se divim kad tako usko i ukoso

27. ČASOPISA

i fHlomzofskih problema, naročito omih koji su aktuelni a malo poznati ma šoj šipoj kulturnoj javnosti, Ukoliko časopis hoće da na svojim stranicama reflektuje duh našeg vremena, on mora voditi računa o nizu pojava koje kod nas još uvek ne, izlaze iz okvira naučnih instituta i radnih kabinetaz. Pp.

ABTONHHI( MATIUE (CPIICRE

BOŠKO NOVAKOVIĆ O RADU DRAINCU ~

Kao pesnik Radđe Drainac morao je dugo da čeka na svoju rehabilitaciju. Jedna od najzanimljivijih pesničkih ličnosti između dva rata, Drainac u poslednje vreme ponovo privlači interesovanje kmjiževnih kritičara i istoričara. U januarskom broju časopisa dr Boško Novaković u toplo i mestimično poetski intoniranom eseju »Nedosanjana Hipnislandija Rađa Drainca« nastoji da ukaže na neke nesumnjive vrednosti Drainčeve poezije i đa razdvoji i odvoji ono što je u toj poeziji i danas živo prisutno u nama i nesumnjivo autentično od poze, Želje da se sablazni i zaprepasti malograđanin, deklarativnosti, literarnog i neliterarnog blefa, efekata radi efekata i ostalog balasta koga ova poezija nije bila ličena.

»U međuratnu srpsku poeziju, kaže Novaković, lirika Rađa Drainca unela je izvesne sveže i osobeme tonove«... »Bez đubine prodđornijih misli, svedena na nekoliko osnovnih elemenata sštvaralačkog postupka, Sskučena i pored ščarolike širine svoijh geografskih imena, na jednoličam krug motiva, gubeći često dah i prelazećči u Vverbalnu proznu igru, neujeđnačena u postupku i rezultatima, poezija Rađa Drainca obeležava u svojim najboljim trenucima lik jednog pesnika kome se ne može OSsporiti nađahnutost i osobenost. Jeđna pregršt stihova iz Brotikona, ponekad gotovo eteričkih, fluidnih, lirski lakih ! prozračnih, jedan izbor pesama (u svakoj njegovoj knjizi će se naći po neka) sasvim strog i kritički izbirljiv ođupreće se uspešno novom ukusu i novim muerilima«.

P. P-ć

(Još dok mi u tvrđi hladna svetluca ta vatra pola mi spokoja satra a polovinom strepim)

A verujem da se moglo i mimije: stajati u sređini

lipšem od časti a biti po strani,

i prisiliavaš da bledi u njoj

i da zidove porukama šara —

sreće.

crče) smak svoj i

i ceo obred već

i već sam zadovoljan.

naprasno živim ovaj životuljak

za koji ipak nigde nadđomestka nema.

TI dok ne strune sve oko uboda

pa snova ne zaraste

zato sam da ovo buđe ruka a ne da je slatka Đesma neutralna.

U moje vreme

a to je okruini ćistac sa obe strane Hrista —

bili smo ljudi

i bili jestivo ljudožđersko zbog toga neko postade kOrov a neko bista kamena.

Obilazim svete spomenike .i vraćam se kroz korov među žive

kao s pogreba.

Ko kamen prvobitno nešto se u meni usprotivi: a šta je sa mnom

koji od rođenja

čuvam pod krilima crne lastavice:

ja kada poletim

da jato poleti celo

kad dignem teška krila božije ptice da sunu

i crnim zadive sjajem..:

K'o kamen prvobitno i staro nešto se u meni usprotivi i ne da da se dajem.

Ni jedna omča dostojna nije moga vrata. U mom životu ja sam najvažniji i sve moje ima prošlost samo moju

đok traje nadgrobnost ova. A iskušenja će doći —

večito nastaju samo teški đani —

i vatra će biti strašnija od svih strašnih sevova

teh

Ne glava,

pa se sad valja jureć' sve žurnije. Tudost, bes ljubavni ga dok se negde pokorno ne Ma šta da je, marim ja,

ne ljudsko lice. da na vašem

obazrivo mu, prepozmat sebe

žalosno glup osmeh zalud će u rite njegovih crta da uplete žicu —d da nestvaran je,

Obalska geometrija

slomljene trstike

prekinut struk blag tupi ugao

. geometrija smrti odsečka naviše:

Četiri

jedno mora Se ; jedno za inat jedno svejedno.

jadno svejedno jedno za inat

jedno što da ne se. , četiri žuta

jedno mora Četiri zelena, jedan crn.

OBAOAC LUMI O AA a TO US O RV U re

Ali od srca moga memljivu zemunicu y mi želju jedinicu

nisam li u sređini nema me ni po strani.

Ja znam svoj naum napamet

KAROLJ AČ A4utoportret, u polutami

zvezda sistem skriven to je.” Brige što kruže, ivar koja misli:

razvraćen kosmos pod } Jednom, odjednom, nešto krenulo je

jedno što da ne

TI toliko isto unazad:

perspektive

Slovenački časopis »Perspektive« (urednici Dominik Smole i Janko Kos), koji je počeo da izlazi tek pre nekoliko meseci, stekavši vrlo brzo ugled jednog od najpažljivije uređivanih književnih časopisa kod nas, u petom (januarskom) broju, između ostalih priloga, objavljuje prvi {iragmenat najnovijeg i vrlo obimnog dela poznatog francuskog književnika 1 filozofa Žan-Pol Sartra »Hritika dijalektičkog uma«, Pragment u »Perspektevama« tretira Sartrov odnos prema metodi i osvetljava veoma zanimljiv i kompleksan odnos marksizma i egzistencijalizma.

Ova Sartrova rasprava pobuđila je još pre objavljivanja veliku pažnju ' svetske javnosti i odjeci tOg interesovanja doprli su i do nas, utoliko pre što je, prilikom neđavnog boravka u našoj zemlji, pred stuđentima, Sartr sam izlagao neke osnovne principe SVOE novog dela. Zato je inicijativa ljubljanskih »Perspektiva«, da se slovenački čitalac bar putem fragmenata upozna sa tim delom, korisna 1 vređna pažnje.

DELO

MATIĆ NA GOVORNICI

Nova rubrika, Govornica, otvorena je u januarskom broju »Dela« i u njoj će biti štampami »odgovori na pitanja interesamnima u ovom čagsuc. Pitanja i potpitanja su: đoprinos jugoslovemske literature novom shvata– nju sveta; apstrakcijay prazna deskripcija i prazno estetiziranje; problem društvene vrednosti umetnosti; angažovanost,; iđeološki neotpori, modernizam-realizam, teorija distance. — Donosimo ovog puta nekoliko fragmenata iz odgovora Dušana Matića.

»Literatura, kao i svaka umetnost, živi od samosvojnosti, od originalno> sti, od snage da na jedan izuzetan i nepredvidljiv načim reši neke zagoneike i neke probleme koji se u literaturi jednog vremena, ili kroz dđu-

kad praviš

vidim oko njega

čelom skliskim.

goni

skloni. • al glava nije Leđa okrenute

licu

pomislio ne, bi

shvatiće u sebi.

(Preveo s mađarskog A. T.)

u jednom razgovoru

gi period, postavljaju. (...) Za svakog pisca, kome je do pisanja zaista sta10, problem se postavlja kao ličan i često isključiv. Ne može se od pisaca kao takvih tražiti da donesu izvesno novo shvatanje sveta, već pre da donose nova. shvatanja, i to ne ona koja mi od njih očekujemo (kađ ih očekujemo, znači da su nam već poznata); zašto bi oni bili samo ilustratori tih naših shvatanja? Na njima je da otkrivaju, da, stvarajući, razlistavaju 1 bogate našu sliku sveta. Snaga jednog književnog dela še u njegovoj mmogosmislenosti, u bogatstvu interpretacija, koje savremenici ili buđući čitaoci u njemu otkrivailu«, >»... Pitanje odnosa čoveka i društva ostaje da se danas sagleda u novoj, tačnijoj svetlosti: bez hipostaziranja ni individue ni društva: izuzetnost našeg ovog parčeta zemlje po tu je cenu, i po tu cenu i vređi ono što se naziva našim nepristajanjem ni na jedno ni na drugo »carBWtvO«.« E

»Za literaturu najbitnija su, u krajnjem slučaju, đela. Pa tek onđa pisac. Stvaralaštvo nije za mene nikakav mističan čin: i, prema tome, pisanje, kao stvaranje, zahteva ZaoOkupljenost, punu zaokupljenost onoga Woji piše, i ako se anmgažovanošću naziva zaokupljenost jeđnom stvari, ili jednom idejom, dubokom pređa-

nošću jednom cilju, onđa bi prva 4

najvažnija angažovanost njegova bila upravo angažovanost prema stvari svog pisanja I OVO kažem s izvesnom ograđom, đa je to bilo i đa će to uvek biti bimo za pisce kao što je bio Flober, ili Džems Džojs. Ima primera. koji zbunjuju. (..) Može se desiti đa neki izvrsni pisci usled zaokupljenosti svojim. delom budđu Yasejani za sve ostalo. Ne tražite više budnosti od njih nego Što je mogu dđa imaju. Mislim đa je pomalo preterano uobičajena predstava o piscu kao nekoj sveukupnoj ličnosti koja u svakom trenutku ma da »pravilno« reagira na sve. Totalnost čovekovu, mislim, možemo naći tek u lancu ljudskih odnosa, a ne ostvarenu u jednoj jedinoj inđiviđui. Pisanje je jedan težak i komplikovan ljudski posao; to zahteva apsorbovanje celog čoveka; za druge stvari života pisac mora često đa se oslanja na poverenje u druge, na onaj isti đuh i onu istu osećajnost na koju se oslanjaju ostali ljudi u drugim moralnim i SsOcijalnim pitanjima«.

OII|AJI

{VA e/04/ 004

O POBZIJI DESANKE MAKSIMOVIĆ

U januarskom broju časopis đonosi članak Veronike Tušnove O zbirci pesama Desanke Maksimović »Miris ze-

mije«, koja se neđavno pojavila na”

ruskom jeziku. »Stvaralaštvo Desan=ke Maksimović' je toliko Wlisko mom srcu, kaže ona. da ne mogu da govorim o njemu bez uzbuđenja... U ovoj knjizi svaka je pesma, svaka

Slavko JANEVSKI

Po mutnim vođama sajgonske reke plove brodovi pažljivo spori kao da su među tek prohoda · lom đecom. Desiće se da gvožđe ovo smrvi trule đaske i, evo, plivaju mrtvo po vod. banane i koosi | davi se čovek ili žena. A u džunkama će se naći mačka, i pile, i koza. Prava lađa Nojeva.

Na doku kraj reke okupljaju se radnici i čekaju da počmu da mese hleb. Danas će se istovarivati đo noći. O — ruik!

Iza vrata, uniformi Se pokazuje sivi zartončić s pečatom. 1 sv. Petar otvara raj. Sajgon. Ulica. Žute zastave sa tri CrVene linije i ljudi. Otud pristani-

šta, iza zida, džikljaju kao Oštri plećati šiljkovi, žute · bele katarke. I na njima zastave, sa suncima. zvezdama, 5S 'krstovima, ppodrhtavajuće vizit-karte

„dalekih zemalia.

Drugom ulicom, pravom i žurećom prema centru grada iđe, kao na štapovima, dežurni Dpolicajac Fung. polako, a olena mu se ne savijaju. Prošao je polovinu svoga Života, ali jak je, mišićav, s čelom od politiranog kamena. Korača i broji kapi vre

Rumeno nebo nad

inicijalor kosmopolitizm

za: =

anjem, za prostorom, a jeaw e svetu, po kontinen morima; misao da De

sestre ili ljubavnice; jednom rečju, u modernu poeziju uneo njenu važ nu icomponentu, nikad i ničim nezasićenu čežnju. i Jutanjem i traženjem: nedost – nog. Time eziji, koja dina počela naglo

dao jedan nov momenat, novu

itispecifičnost, onaj kosmopol : zam, koji su mmogi vodeći Pr

nici tadanje „moderne 9 prihvatili i dalje razvijali. Utvrđen je presudan uticaj i na samog Apolinera. Kad su 1948. godine objavljena celokupna de Ja Bleza Sandrara i istaknuti datumi kad je šta napisano, VIdelo se đa se mnogim osobenostima modeme poezije prvi pi sani trag nalazi kod Sandrara. Ni neki naši pepsnici između dva rata, kao Crnjanski sa SVO jom „Sumatrom“ i Drainac sa svojom možda malo preteranom „Geografijom“, nisu izbegli nje govom uticaju.

Nemiran duh, od prve mlado sti Sandrar je lutao po svetu,

strofa, prožeta, zasićena, „mirisom zemlje, mirisom snega, šume, vođe, mirisom „samoga života. U njenim stihovima se divno isprepliće »začuđenost detinjstva« i muđro razumeva~– nje koje je svojstveno samo velikim i štedrim dušama koje dugo pate...

... Pesnikinja voli zemlju, đomovinu, ljuđe. Ona voli život. Ona govori o onome što viđi, što oseća; ali njen dar zapažanja je tako veliki, ona ume tako da pronikne u bit stvari da je bogat i suptilan svet koji nam ona otkriva prepun neobičnih boja, mirisa i zvukova. Taj svet je organski vezan za ličnost pesnika. Desanka Maksimović se rođila i ođrasla u njemu. Potočići koji teku iz dalekih pređela detinjstva, nose je kroz ceo život, ne gubeči svoju čar i postajući sve dublji 1 mabujaliji. Njena poezija ne mili po zemaljskom tlu. Ona je krilata iako joj je postojbina zemlja.

Napon života u stihovima D. Makslimović je fakav đa ne može a da se me suprotstavi svemu tamnom, žalosnom ! strašnom. Kao svaka istinska ljubav, njena ljubav prema čoveku je alttivna; ali patnja zbog čoveka ostaje patnja i neophodnost borbe ostaje teška i neminovna dužnost... Poezija Desanke Maksimović je uvek borba u kojoj život mora da pobeđi. Njenom bogatom stvaralaštvu koje potvrđuje život tuđa ie bilo kakva deklarativnost. Ono je prirođno kao disanje.

Pročitati »Miris zemlje« velika je rađost za svakoga kome je poezija draga. Takvi stihovi su potrebni lju-

dima i u rađosti i u tuzi Oni pomažu đa se Žživi« — zaključuje Tušnova. S. B.

| ZO RAB ZA A ALA!

mena. Do njegove smene ıma ioš dva časa i sedam minuta. Škripe rikše, viče dečurlija, CVIle udareni psi-dosadno. Retke senke su kao melem. Preći na desni trotoar i sunce te već tresnulo čekićem po potiljku. Fung vađi iz džepa &omad isisane gume za žvakanje i baca ga u O'tvorena usta. Žvaće sporo, po taktu slogova što mu se vrzmaju po glavi — do-sad-no! Čekrk. Okreće se i nikad se neće sasvim „okrenuti. Neprestano crpljena i uzalud prosuta voga pred „žednim pirinčanim poljima. Košulja mu je vlažna ispod mišica i na leđima. Znoj. S njim može u toku jednog dežurstva đa natopi komad suve anamitske zemlje. Ruše mu Vise niz kukove. Lakat desno nabija se u tvrdu revolversku dršku-kolt s burencetom. Dosadno!

Dosadno, nego? Idem kao baun pred svadbu, dugonog, uspra vam, a oštar miris svežih konjskih balega truje mi dušu. P-os-j-e. Sada sam ja ovde vlast, ze preko mora, a ja još umem da govorim niihovim jezikom. B-n-v-o-a-j-žžž! Srećan put, ms-j-e. Sada sam ja ovde vlast,

Sajgonom

ORO AM a IT O O 0 UMRO BLBZ SANDRAR

a u modernoi poeziji

sve iole interesantne

\ išao * : obiša sveta. Tako je, sa ne-

ajeve 4 Š, punih šesnaest godina života. na tio roditeljski _ dom, obišao

ondašnju Rusiju, od Mo eda do Vladivostoka, bio u Ki ni Jermeniji, Persiji. Docnije je itovao Africi, Americi, po lionezijsćim OVO U tom u po Svetu promenio je ai Ponimahja, od cirkuskog artiste pa preko trgovačaog putnika do novinarstva i književnosti. Napisao je preko trideset Knjiga poezije, Pputopisa, · romana i rominsiranih biografija pustolova i raznih ljudi neduha. O evean svetskom ratu izgu bio je desnu ruku, ı prijatelji su ga iz milošte zvali Blez-sanbra (Blez–bez-ruke).

Nedavno, pre dve tri godine napisao je i jedno interesantno delo o Sarajevskom atentatu. u &ome sa gimpatijama piše o nama. Nnjegova glavna dela su poeme „Uskrs u Njujorku“ (1912), „Proza T'ransibirca i male Žane Francuskinje„ (1913), „Rat u Luksembrugu“ (1916), „Panama, ili pustolovine mojih sedam ujaka“ (1918), „Deventaest gipkih pesama“ (1919), „Kodak“ (1920), romani i pripovet: ke: „Zlato“ (1925), „Male crnačke priče za decu belaca“ (1928), „Rum“ (1930), „istinite istorije“ (1937), „Opasni život“ (1938) i najzad njegove lirske autobiografije „Zgromljeni čovek“ (1945) i „Bufleger“ (1948).

„1.

ARTS

UMETNOST I NAUKA

U poslednjem broju Šarl Lapik objavljuje članak pod naslovom »Umetnik nema veze sa naukom«, a u pod= naslovu kaže: »Opasna je današnje obmana koja se sastoji u povezivanju tih dveju disciplina različite inspiracije«. Osnovne misli toga članka su sleđeće:

»Umetnost je divna stvar, nauka takođe. Uostalom, stvaralački postupak nije sasvim bez veze u jednoj i drugoj disciplini, i radosti otkrića u obema veoma su slične. Obogatiti svet jednim naporom duha i primiti od njega u naknađu neku vrstu odobravanja, evo procesusa i rezultata koji mogu zaneti naučnika, kao i umetnika. Međutim, prvi napreduje

postupno ispredđ jedne istine kojoj

njegova potvrđa daje vrednost, dok · umetnički stvaralac nastupa u neverovatnom đa bi ostvario delo, čija je vrednost po prirodi neproverljiva. Dakle, te dve discipline ne mogu istupati na „isti način, niti prelaziti iste prostore; i to neumesno zbližavanje, koje đanašnje mnoge »provodadžije« zapinju iz sve snage da O-

bave među njima. odvešće ih neiz

bežno đo najžalosnijih posledica. Si-, gurnija nego ikadđ u svoju moć i svoju koheziju, nauka se time ne izlaže nikakvoj opasnosti. A sa druge

strane, savremena umetnost veliki

je bolesnik koga neka loša veza može samo grubo da izloži još većoj propasti Umetnost uopšte danas DO” trebuje mnogo mire. malo istine, i što je moguće manje tih stranih pod-

vrivanja, koja mogu laskati njenoj

taštini na štetu njenog napretka.

N. T.

ne ti. Žes-u-i! Ja, A. bili su ti dani udrobljena paprika u S” ćčetu. Bombe, montirane na gra” đanskim biciklima. Čije — ne znam. Tempirane eksplozije. Tač no u podne, zbog panike. Bum! Muvali su se Sajgonom svakak-

vi: američki crveni krstovi, re“ wolucionari, generalske garde, popovi, Pred vodoskokom: žena ranjena i dete mrtvo. Spasi mi dušu, m-n p-a-bp-a. Čekaj, to Su sutra zvonila svadbena žzVvond· Mo se beše žen:o? | Do-sad-no! Rikše i reklame. Dental cream, blue gillette blade, sony trade mark. made in! 1 Amerikanci i” maju ista slova kao Francuzi, Sada i mi, Ostala nam azbuka. Pogledai, u radniic: ovoj Va?“ nice, pletene korpe, šaren: SVE“ ci. Što -e Reziš ti tamo za te?” gom? Trguješ s L-a-rom, ume sto da se pogrbiš.i da sadiš Di" rinač. Pokazaću ti ja jednog da na. Vatru pod tabane i npred. Kako sam? Ma nemoj. Treba možda i raport da ti podnesem Ja sam takav ~ takav, Id: dođa" vola. Onakav sam kakav koči da budem. Vatru pod tabanč. Upaljač, šibica Kako to beše na francuskom? ... A-l-m-t! Hej,

KNIIŽEVNF NOVINB