Књижевне новине
| MARLON BRANDO IGRA ·' i FROJDA NA FILMU ·
Nezavisna producentska frupa, na čelu sa poznatim filmskim režiserora Džonom Hjustonom, već duže vremena priprema realizaciju najkomplikovanijeg filmskoj umetnosti. filmska biografija »ocae plihoanalize, · Sičmunđa Frojđa. Prvobitni filmski scenario je mapisao Žan-Pol Sartr i to u tri verzije, svaka sa prosečno 1000. strana kucanog teksta, ali je Hiuston ođbio da snima f{ilm po ovom scenariju zbog jasnih antifrojdističkih tenđencija, koje je Sartr pokazao. Najzađ je pisac Kaufman sa Frojdovim biografom Eenestom MĐžomsom mapisao konačan
poduhvata u
" pitanju je
oblik scenarija, koji se bavi samo -·
jeđnom dđecenijom života slavnog psihijatra. U filmu postoje tri ličnosti: mlađi Frojđ, koga treba da tumači Marlon Branđo, njegov učitelj dr. Jozef Brojer i jedna Jepa i mlađa, pacijentkinja po imenu Sesil. MeYrilin Monro je magovestila svoje interesovanje za ovu ulogu. Sam Kkarakter Sesile, je komponovan iz nekoliko realnih slučajeva koje je Frojđ imao vw svojoj praksi i koji su mu poslužili za utvrđivanje temelja psihoanalize. U filmu, đr. Brojer prvi analizira Sesilinu psihu, koja se zaljubljuje a njega. Frojdđ preuzima slučaji i rešava dilemu. To odvođi mlađog Frojda. u niz samoanaliza, naročito analiziranja svoje netrpeljivosti prema ocu i đuboke ljubavi prema majci, iz koje se rođila njegova čuvena definicija EKdipovog kompleksa. ,
Na slici, Frojiđ sa svojom majkom.
* *
DE SANTIS O NAŠIM CRTANIM FILMOVIMA
PrHikom posete Stuđiju crtanog filma »Zagreb film«, poznati režiser De Santis upisao je u kpjigu utisaka: »Ovo je prvi put da vidim crtane filmove Koji nisu napravljeni samo zbog toga da nas zabave, nego i zbog toga da nas pođstaknu na razmišljanje«e. * #« * JEDNA ZAKASNELA PREMITERA
Ovih dana je w Bonu održana memačka premijera čuvenog neorelaističkog filma Roberta Roselinija »Rim otvoreni građa, Petnaest gođina posle štvarne premijere, nemački gledaoći su imali prilike da viđe ovo remek
:3 Ši a Tr Sa KNJIZEVNE .
NOVINE
List za Wnjiževnost, umetnost 1 društvena pitanja Redakcioni odbor:
Miloš I. Bandić, Bora Ćosić,
dr Milan Damnjanović, Slavko
Janevski, Velimir Lukić, Slav~
ko' Mihalić, Vladimir Petrić,
Izet Sarajlić, Vladimir Sta-
menković, Pavle Stefanović,
Dragoslav Stojanović-Sip
i, Direktor i odgovorni urednik
JT ANASIJE MLADENOVIĆ Urednik: ·
PREDRAG PALAVESTRA
Sekretar redakcije: BOGDAN A. POPOVIĆ
IList Izdaje Novinsko-izdavačko pređuzeće »Književne novine», Beograd, Francuska 7. Redđakcija: Francuska “, tel. 21-000, tek. račun: 101+707-1-208
Tist izlazi. svakog drugog petka. Pojeđini broj Din. 90. Godišnja pretplata Din 600, polu= " godišnja Din. 300, za inostran- . . stvo dvostruko
Rukopisi se ne vraćaju
'rehničko-umetnička oprema: DRAGOMIR DIMITRIJEVIC
Stampa »sGLASa, Beograd, Vlajkovićeva ·8B.
O U ~
|
verovatno\
| agagyigagigpigiurouagimasnik
delo filmske wmethtnosti sa - tenđemcijom protiv rata. Još 1950. gO> _ Ginme,.vlađina cenrzmra a Bonu je zabranila prikazivanje ovog filma w
jasnom
Zapadnoj Nemačkoj, zbog »izrazite netrpeljivosti i buđenja rđavih strastla, Zakasnela premijera u nekoliko bioskopa izazvala je weliko interesovanje među gledaocima, koji su ispu-
' nili dvorane. Kako javljaju novinski
izveštači, posle „pređstave nemački gledaoci su se razišli u »zamišljenom ćutanja · } Wap ME 4 USPEH ' CRNAČKE, TRUPE U | LONDONU
Pozorišna trupa crmaca iz Johanesburga postigla je veliki uspeh u Londonu prikazivanjem muzičkog komađa »King-konge. NLjubav crnog bokserskog šampiona i lepe đevojke, postužila je kao glavna tema ovog komađa, koji se na kraju pretvorio u ljubavnu trageđiju dostojnu Otela i MDezđemone. Zanimljivo je đa je turneja. ove crnačke trupe po Evropi i Americi, preduzeta Kako bi se prihod od predstava i dobrovoljni prilozi wpotrebili za. podizanjie Akađemije a pozorišnu wmetnost i muziku u Johanesburgu, koja bi bila iskliučivo namenjena crcimn.
* M # DOSITEJEVA PROSLAVA U . ZAGREBU
150-godišnjica smrti Dositeja Obradovića biće svečano proslavljena u svim MWrajevima naše zemlje i pređstavljače weliku mnacionalno-kulturnu manifestaciju, U Zagrebu su otpočele pripreme za ovu proslavu koja će biti obeležena čitavim nizom pređavanja o životu i radu ovoga pisca i prosvetitelja. Građska biblioteka i sve opštinske bibtioteke priređiće Ižložbe Dositeievih đela, Na sam dan proslave Društvo književnika Mrvatske organizovaće Dositejevo spomen veče, a u svim zagrebačkim školama priređiće se pređavanja o TĐositeju Obrađoviću. : ;
* s *
KULTURNI DOGAĐAJI U SPLITU
Ww Splitu je održana II međunarođna izložba umetničke fotografije na kojoj je bilo izloženo 220 eksponata emetnika iz čitave Evrope. U ovom kulturnom centru MDalmacije Mario đeli Ponti, italijanski pijanista, do bitnik Bahove nagrađe 1956, održao je solistički koncerti na kome je izveo klasična đela romanskih i slovenskih
kompozitora,
* M #* NOVA UPRAVA UDRUŽENJA
KNJIŽEVNIKA BiH
Na godišnjoj skupštini Wwdruženja Mnjiževnika Bosne i Hercegovine
'koja je održaha 1. marta, izabrana je
nova uprava udruženja. Za pređseđnika .je izabran Dušam Đurović, za
·potpređsedđnika Izet Sarajlić, a sekre”
tar je Vuk Krnjević, * '# +
POCELE PRIPREME ZA MUZIČKI BIIENALE U ZAGREBU
Ww Zagrebu su počele pripreme za muzički bijenale koji se. održava od 17. đo 24. maja ove gođine. Ovih dana osnovan je upravni odbor bijenala koji ireba đa sproveđe organizaciju ove- priredbe.. Ovogodišnji muzički bijenale biće, kmko se predviđa, naša
najveća muzička priređba u 1961. godini, ; * O NEPOPRAVLJIVI EZRA PAUND
Jeđan ođ najvećib američkib peslikanju skrivenih erta ljudskih hanervne „klinike, gde je bio zatvoren zbog svoje saradnje sa fašistima Ži\wi sađa u zamku HBruenburg, u blizini Merana, na obroncima italijan” skih Alpa, Sklonjen ođ javnosti, Paund je, izgleđa, nastavio sa pisanjem, pa su ga čak mneđavno intervjuisali i novinari. Povod za intervju je bila biografija pesnikova koju je napisao Čarls Norman: Međutim, od intervjua sa Paundom nije ispalo ništa, jer je prisutne novinare povđdravio fašističkim pozdravom i izja=
vom da je „Cela Amerika samo jed. ma obična ludđnica«, ' ,
* M #* GOSTOVANJE ZAGREBAČKOG
· EKSPERIMENT ALNOG KAZALIŠTA U BEOGRADU
Stuđentsko eksperimentalno hkazalište izvešće danas i sutra ma sceni pozorišta »Boško Buha« scensku basnu satiričnog karaktera Đorđa Lebovića i Aleksandra Obrenovića »Cirkus«, koja je u Zagrebu maišla na dobar prijem Kritike i publike.
Na konferenciji za štampu, koja će se takođe održati, prisustvovaće ad» tori, ređitelj Bogđan Jerković i MHmetnički rukovodilac pozorišta Yianjo Bunjevac.,
*+ W #* SMOTRA MLADIH MUZIČARA
W čast proslave 20-godišnjice revo= lMucije Savez muzičkih peđagoga Jugoslavije organizuje od 15. đo 25, maja w meograđu smotru mlađih muzičara. Da bi mogao da se takmiči što veći broj mlađih predviđen je čitav niz sreskih i republičkih takmičenja, tako da će u saveznom takmičenju učestvovati samo oni mlađi muzičari koji predhodno pobede na republičkim takmičenjima. Na taj način biće obezbeđen Kvalitet završmih Ppriređbi. Ovo takmičenje treba đa buđe jedna od najmasovnijih muzičkih priređbi n ovoj godini.
**.*
NOVA VERKOROVA KNJIGA U AMERICI
»Staze
ljubavl« štampana su u Njujorku dva dela po
Pođ naslovom
znatog pisca »Yišine morace: đecembrac i »Msje Prust«. 03;
Veltanšaung ovog pisca — Kaže jedan američki Kritičar — blizak je Kamijevom, Ove dve priče kao da su reminiscencije Antola Frans&, sm manje skepticizma i verbalne veštime, ili kao evociranje mlađosti Žorža, Diamela,
»Sloboda
KOMENTARI
"TENESI VILIJEMS O FUNKCIJI POZORIŠTA
U jedmom cd poslednjih brojeva, Tenesi Vilijems odgovara jednoj novinarki mna pitanje: Zašto su se dramski pisci Tenesi Vilijems i IdlHjem Helmgsm, a i đrugi, »odlučili za prekopavamje bĐo Judđdmicama?4«... i wašto su poslednje pozorišne predstave publiku »kinmjile, potresale i prosto izbezumljivale veoma neprijatnim, ličmostima koje su se veoma neprijatno ponašale i govorile veoma neprijatnim jezikom?« Ovaj ođgovor istovremeno je i whvatanje (TG-–tačka gledamja) funkcije pozorlšta poznatog dramatičara,
uLjudđi su sWrušeni, zastrašeni i pri dnu duše opterećeni osečanjem Krivice, svi smo mi takvi, ma koliko se očajnički trudili đa izgledamo drugačije. Mi sami mnogo ne verujemo da smo u euštini dostojanstveni, pa čak ni da smo.i čestiti, te nas prema tome, utoliko više zanimaju one ličmosti ma wcemi koje đele maše skrivcne stidove, strepnje, i odi komada O mama samima tražimo da nam kažu: Ja te razumem. "Ti i ja smo braća, život je surov, ali pogledajmo mu zajednički u oči, i uhvatimo se S njim zajednički u koštac,
TG za koju se zalažem sastoji se u ovome: da u naše očajničko doba mnljedna zmečajna oblast ljudskog iskustva, i reakcija na ta iskustva, ne sme biti zabranjena dramatičarima, filmskim scenaristima i televizijskim piscima, naravno, ukoliko se iznosi sa poštenom namerom. i sa O56– čanjem mere. Tome bih još dodao da ratovati protiv ove tekovine u slobodi dramskog stvaranja znači ratovati za nešto Što se opasno približava jednoj vrsti kulturnog fašizma, koji je porođio spaljivanje knjiga i »korigovanje« svih umetnost. Veličina »sHamleta« nije u samoj stvari nego u načinu. Ono što čini »Hamleta« tako velikom dramom jeste dramski lirizam najvišeg i najtrajnijeg ređa i strast za otkrivanjem nedostojanstvenih i često neđoličnih istina o iIjudskom rođu.
Lišite umetnošt našeg vremena njenog jedimog vrela, koje je pravi izraz njenih strastveno ličnih problema i njihovog obišćenja kroz rad, 1 ostaće vam tle toliko sušno da na njemu čak ni kaktus ne bi mogao prosvetati.
Nervni sistem svakog doba ili na cije predstavljaju mjegovi, „odnosno njemi stvaraoci, umetnici. 1I ako je ovaj nervmi sistem duboko poremećen onim što se oko njega, zbiva va toga šistema če neizbežno odslikati tu poremećenost „nekađ na uvijen način, a nekađ sa grubom neposrednošću, što zavisi od umetnikovog temperamenta i njegove sposobnosti samosavlađivanja.
BREHTOVE DRAME U NJOJORKU
U Njujorku je štampano novo izđanje Brehtovih dela koje je pođ na» slovom »Seđam dđrama« mwuređip i pređgovor mapisao Erik Bentli.
Po rečima Alena Prajs-Džonsa u New York Times Book Reviewu, kao i u većini slučajeva kada Je reč o dobrim, ali ne velikim đramskim delima, ova se dela manje čitaju a više izvođe, ona su više mogućnost za interpretaciju nego definitivaz prođukat (kao kođ Ibzena i Čehova), ona, takođe, otkrivaju Brehtov Dpogled na svet koji je đoživljavao transtformacije ođ nihizma do čistog i jeđnostvanog brehtijanizma koji je, velik ili ne, Ww pozorištu učinio velike promene.
Na slici, Breht i Rurt Vajl.
* *
VEČE POEZIJE: BRANKA MILJKOVIĆA
2. februara u sali Rađničkog univerziteta »Đuro Salaj« po inicijativi Wdruženja književnika Srbije i zađužbine »Ras« održano je veče poezije Branka Miljkovića, Petar Džadžić pročitao je svoj članak iz »Politike« posvećen Miljkovićevoj zbirci »Vatra i ništa, a Dragoslav Grbić govorio je o sudbini pesnika i njegovog deJa. Stihove tragično preminulog Pesnika recitovali su članovi beogradskih pozorišta i mlađi dramski umoctnici. U muzičkom đelu programa sudelovali su članovi hora Beogradske opere sa đirigentom Milanom TBajšanskim i pijanista Živojin Tovanović.
*
ueseegremie aiu uaenez eu ·erzana ri rIue aaa
Kad se neznanje pomeša s malicioznošću
U »vTelegramu-, zagprebačkom listu za kulturna i društvena pitanja (broj od 3. marta 1961.), Antun Šoljan je prikazujući knjigu »JUBOslovenska lirika«ć koja je, kra jem prošle godine, objavljena u Varšavi na poljskom jeziku, ispisao, poređ ostalog, i sledeće rečenice: »Jeđino Što se u prilog Ove antologije može reći jest to da smo Očekivali i gore«; ili: »Knjiga nam donosi gomilu imena, stotinu i petnaest pjesnika...;. postavlja se pitanje: nije li bilo pametnije izabyati dvađesetak koji zaista mogu reprezentirati našu liriKu..; ili: »Ovo je dosadna Knjiga; ili: »Ova knjiga i dezinformira«; ili: »Ova knjiga je i nestručna, i tako dalje, sve u istom veoma »Struč noma«a duhu i stilu.
Kao jedan od trojice sastavljača ovog zbornika, (druga dvojica su Novak Simić i Drago Šega), smatram da je radi obaveštenja čitalaca »Te legrama«, a i svih onih koji prate kulturne događaje kođ nas, neophodno da izjavim sledeće;
1. U pogovoru »Jugoslovenske lirike«, Čiji su potpisnici Novak Simić i autor ovih redaka, vrlo precizno je rečeno da sastavljači poljskoj čitalačkoj publici ne pružaju antologiju; štaviše, da uopšte nemaju takvih Ppretenzija, s obzirom na kratko razdoblje od nepune dve de-
cenije kojim je knjiga đena.
Autor kratkog napisa u yTelegramu« nekoliko puta insistira na tome da je ovde reč o antologiji, što nije sasvim lišeno, određene namere. n
2. U istom tom DOBOVOTG vrlo je precizno rečeno da je u pitanju presek ili panorama savremene jugoslovenske lirike, i to u vremenu od 1941. godine, mači od narodnooslobodilačke borbe do naših dana, a to će reći do 1957., kada je knjiga bila pripremijena za štampu i od kađa čeka na publikovanje.
3. wTelegramov«a pisac izražava svoje veliko čuđenje Što je Ovakvol — po njegovom veoma autoritativnom i struč nom sudu — lošoj Knjizi napisao predgovor tako ugledan poljski pisac kao što je Jaroslav Ivaškjevič! (U ovom broju »Književne novi-
·' nec donose taj predgovor, tako da će čitaoci imati prilike da se uvere kakav je utisak ostavila savremena juposlovenska lirika u Poljskoj). 4. Kritičar »Telegrama« takođe se čudi što u pomenu-– tom zbomiku uopšte nemas, Miroslava Krleže; što je Nazor zastupljen samo sa jed-
ome-–
nom pesmom, a Tin Ujević .
»samoca sa tri. Podsećamo čitaoce da Krleža „posle rata nije objavio ni stiha; da je - Nazor objavio nešto malo pesama, od kojih je svakako
»Titov naprijeda najbolja i, ako se baš hoće, antologijska; da je Ujević posle Ooslobođenja publikovao tek jednu knjigu stihova, i da je poznato svakom gimnazijalcu da je njegov glavni lirski opus nastao između dva rata. Ovo isto važi i za neke druge naše pesnike.
5. Neki autori zastupljeni u panorami bili su, u raznim prilikama i po različitim DOvođima, u Poljskoj i pisali o Poljskoj, pa su, u poljskoj štampi, razumljivo, više i pre vođeni od ostalih. Treba li ebjašnjavati da su pomalo i želja izdavača i nekih prevodilaca, a pomalo i neki dmi gi oportunitefti, nalagali da se i te pesme i ti pesnici objave u knjizi, utoliko pre što vred nost njihovih radova nije bila ispod određenog Književnog nivoa?
Posle svega što je rečeno jasno je ko dezinformiše. na šu javnost. Ali je isto tako jasno da bi sa autorima o-” vakvih napisa, kao Što je Ovaj Šoljanov, bilo sasvim iluzorno ma o čemu dđiskutovati, jer su oni, kao Što sČ
viđi, nešto zbog neznanja, a vrlo verovatno i nešto zbov rđavih namera, obično dis kvalifikovani za svaki ozbiljan i pošten razgovor. Našn će sredina, međutim, još du. go izgleda morati da se miri sa činjenicom da joj razni ignoranti, u raznim. prilika ma, dele lekcije i sole pamet.
Tanasije MLAĐENOVI«:
PTHILIIDUUUII}U}{-{{H-{——U—{{}——--{–-{{1{1-–{1{111-{Z-{ 110111 {177 00011 117 {1177 |{-––{|–{–-–_]|–-–{–-|||
» iZvrstan
FI L--M
PORAST
U (RTEŽU, PORAST U KADRU ~
Nastavak sa 7. strane
ma da stidljivo, ipak preduzela nešto da se pokrene, kadar nije više svedem na podjednako širok plato na kome se sve odjed nom vidi jasno kao na dlanu, ponesad je to samo Ogromno lice aktera ili njegova ruka, ili cvet među njegovim Prima, pa nam ova dinamika _ svedoči da se događaji zaista dešaVa jer, mada različitim. sredstvima b» kazuje ipak neke «metičke 0%% bine svojstvene stvarnom Živo» tu.
Evo sađa onih divnih filmskih romana, čije projedci= je trajale su večerima, \akav Je Yecimo Žideks Luja Pejada, bes krajna hronika čudačaih gangsterizama,. finih iznenađenja i nemogućih obrta u koji današnjeg stripa o MJuliji Džons, može da traje neograničemo Jer upija u sebe sve komiplikovano mogućnosti života ne vodeći ni krajkom pameti računa o logici ovih sprezanja. Ovde može bit reči o jednom dublje osvojenom
prvih
poput
integritetu koji se ne oslanja jedinu na stilizovanost dekora ili maglašenmu izuzetnost platoa · ma „kome se drama odigrava.
Osobenost ovog bes&rajnim Va“ rijantama lukavstava i protivu kavstava, sačinjenog filmskog stripa dolazi iz unutrašnjih sloboda 'pripovedaštva kome nje važno ništa sem suštinske, OG" motavajuće kičme fabule što šč pozreće u beskraj jednostavnim i jedđinstvemim obrtima, gazeći na svom putu uverljivost, dra” maturške sklupule, logiku Ve!” mensku i prostornu i sve Što | i moglo da mu ma na koji način zasmeta. Tako svao otkriće U fabuli koje se pruža gledaocu istovremeno je otkriće i za SVĆ aktere priče ma kako značajnim protivuzrocima mne bili u stanju da do njih dođu, otkrivajući 0” vom finom naivnošću svoje Dr padnosti jednoj igri kojoj 20” iu početak i kraj, razbijaju iluziju Žživljenog, istipskoš doga đaja. Na taj način prostor KO“ jm se proteže fabula posto samo zato da bi se oma Ž do kraja pa možete videti dam Pariz nastanjen is&ljučivi stanovnicima vaše priče, lšene skoro u potpunosti spored“ opštoj autentičnosti ambijenti potrebnih lca. Ovo ignorisanje običnog života za račun prip" vedanja sadržaja, ovo dizanj muku od stvaranja ma koje Vi ste veštačkog, uz bomoć. stat dokumentarmog oblika, don rezultat priče za SĆ «ao: artističkog jedinstva wi tek iz današnjez aspekta total no emancipovane filmske emo” sje može dati nezamenlji Ovo osećanje otrgnutost., vota fabule za sebe, koje 6 savremenom filmu potpuno! o »lovno jzgubilo, zadržalo 5Č 3 n velikoi meri u stripa »Đmanu poput onog o Po Tarani, sveđenog na određeni broj lica, omolnosti i eksterijer koji Živi svojim zasebnim „i munkulovskim, u Velikoj mel još wvek začaranim žiyotom., | - Bora ĆOSIĆ
žj”
i
g Uti“ i
| |
did