Књижевне новине

· kle,. prethodni poso! cnnj

. Tako je Živeo, samo. iridesel i četiri godine, Vojislsv: Ilić n je prestco' da postojr svcjim pesma ma i u sećanju pokolenja. , On uvek ima čitaoce 'kau š.o sveo če Knjize njegovih pesama koje se s vremena na vreme ponavlja JU; | o Stogodišnjica njegova rođenja (1830) bila je povod nelolikin:

člancima i ogledima, među koji

ma je-i moj, objavlien u „KMnjižavnim .nov:nćma”, zbog čega ue

„"namercvamo ronsgvljsi, “Što smo

već rekli o njegovim delima i životu. Ali su pov”ijcm fe sta godišnjice štampane i nekolike zbirke .nžegovih': p2sap,a, od kujih "svakako: treba ~ pomaenuti j istaći „Szbzana. dela” Koja: e

'Kra:em :proše godine fzdala „Pr?

sveta” u svojcj: Zbincć: · Srbski pisci“, ua kojoj se izdP:e: Sve štan je jedan pisac napisao, i o u kritičkoj redalcijn Reniie su a ko objavljena deta:Sıma Mata= vuljz, Leze Tuezazević, Svoetolik& Rankovića, Iva Ćip:ka, Bor:sava S:ankovića i Petra Kočića, a sad je izišco i kompletni Vojislav.

· Uredn:k „Sabranih dela. Voji• slava 1lliće“, MilormaJl Pavić pravo je da ovo cdmsEh kcažamio — veoma savesno je sbvat.o Svo ju dužnost. On je sokupig sve stihove, prozu i precisku Voji• slavljevu, do koje st danas moJglo -doći, tako da ovo izdanje sa

· drži 'tr:Cezet i četiri pesme 'koje se ne nalzze hi, u ;ednomi (h| siavljeve Đ?- ,. ""ezije. Već samo fo bic" biritapot ,

urednikov. Ali je Muorad Pavić

nijem, izdanju Vo)

povrh ioga proncšao ı Vojislavljeva p.sma, neka sasvim .zaboravljena i zaturena.·pa.je i njh obžavio, kao i peswe, s komentar:ma. ·U njegovim' ocbjašnjetjz ma, 'Đored ·svesiran:h' podataka o

"povodu zbog koga:”je lekst nu> | stao, o· ličnoštma u vezi s im ” tekstom, o: vremenu , atmosfeti,

nalazi se i podatak g3e jie pesma ili prozni tekst prvi pui štampan, a ako je pesnik posle. menjao. ili prerađivao svoje delo, onda su u napomene unesenu i varijan*e. Urednik je, dakle, Svaki, teket

. pratio, poredeći: .ga, od prvog . pojavljivanja pa.do konačne :r>» - dakcije koju mu ie Vojislav. dao

u svojoj zbirci pesame ,ili pri~

· likom „poslednjeg šimzmpanja Uu

nekom-od listova za svoga Živ?

· ta, On· je u: tom imao samo: je.

mog prethodnika: Dragutina Ko stića koji je pre više:od pedeset

: godina priredio Vojiginvljeve.t=

sme u izdanju' Srpske · književne

- zadruge, ali prethodnika :samo u 'navođenju gore pomenutih var 'janata. Pa ipak i u trme, kao i-

u svemu drugom, ·'M'lorad· Pavić

'kao urednik, komerntalor i pisac

predgovora nadmašnie svoje pret hodnike. Njegov je rad lep pri: mer kako treba..priruđivati :ovn= kva kritička izdanja, sabranih dela. . XAMMO Oe : Obiman. i iscrpam predđgover (na 170 strana!) u kome se pisac: rozumno ograničic, posmat• rajući, pesn:ka. u svom vremeni i sredini, na. kniževno-isloriisku mcnczaraf:iu, dai;e nam ma> terijalne podaike. U evoj.respra

vi ocrtan je pesnikov „razvojni. put. osvetljcn politički lik i na

ročito politčlo p>oscišvo Vojo

va ILlća u vezi sa stvernošću u

'[c je, 4ds= teži. dublji, estetska ocens, khomppnra tivno proučavanje fekstova, Iličeva. veza sa rusd.m..i drugim književnost:ma, Ilićev F,asiciže mn, elementi parnssovskxi ı simbolisti čki, Vojislav kao preleča moder

ko?oj je n=s"aialo“.

must, — i suv:ša b. cploreki i ovako već cbimnn predgovor, U· ostalom, taj Galji raoa ahičva

mnogo više vremena: nada;n:o

se da će posle ovako urpela pred

govora Pavić napisati | taj anx=

: 1itički ogled kojim ce dovrš:ti “SVOJE, proučavanje ; Vojislava · I~

lića, j U. ovom predgovoru *6 sa eru> dicijom prikazsmoe got”vo sve što

čitalac treba da ana o pesniku

ečito Živi

Vojislav

(SABRANA DELA VOJISLAVA ILIĆA, UREDIO MILOPAD PANIĆ, „PROSVETA“, BEOGRAD 1961)

pre nego što pređe ma čitanje njegov:h svuhova. Soci,alno pore klo Ilića i njegovi preci; Jovaa

Il, i sem značajan ·pesnik,

pjezova porodica do Voiiglavi,eva rođenja, Vojislavljevo det:uj

· stvo; škclovamje;' prv. pokušaji

pevanja; njegova loekiira; omiu= dinski pokret.u njegovo doba; druš:vena, politččka i Mnjiževna atmosfera u doba Vojis!lavljeva mladosu; Vojislavljeva ženidbn Tijanom, kšžeri Đure' ič njena' smrt, Vojislav ·evo Dp-ija= teljstvo sa "'ijaninom sestrom Mlevom i bratom Be;ušem. taki= đe pesnikom; Vojislavijeve slu= žbe i učcšće u srpsko-Uugarskom ratu; njegovi političk; pogledi,n vezi s n'cr"vom polit ckom poezijom, socijalnom satirsm i rodo liubivim · posmema; izdavanie dveju. zbirki stihvva, drusa žŽenidba; služba u Sltar:-, Srbiji; „a radnja u „Precdnic.“ i drug:m listovima; službe u Turn-Sevoe~

rinu i državnoj štampnniji; vošue vežbe ı smrt, — to su otprilike

Ljubiša JOCIĆ ~

teme kojima se bavi pisac pred. | govora. Sve je to prikazano ži”

vo, sa poznavaniem, te se čita u slast i na dušak.

Pisac ovoga prikia i sam je'

proučavao Vojislavljoevu poezi:u i sve što se tiče niegova života

i vremena, pa s priznenjem kon

statuje da je: M.a.loraqw. Pavić u svom predgovoru pod.gao veo s nekih događaja i tai i koji nam

nisu bil: jasni i razumljivi sva

dok se nije s njima on pozabavio i razmrsio ıh.' 'Pakva je, na primer, Vojislavlieva senftimentalna veza sa Milevocm JaEšićevom, posle smrti" njene sestre, Vojislavljeve žeme Tiane, veza koja se izrazila i u nekolik,n pesmama su o Puškmovim jesmama pn= svećenim Amaliji Riznić napiss> li nizove rasprava; Vciislavljevc prijatelistvo sa Milevcm Jakši<

ćevom „još.:je dirljivije . ı zasi= .

žuje najveću pzsčnju. pa je Pavi ćeva zaslugča što je 'osvetlio te trenutke Vojislavl.eva života, kad je, u dubokoj tuzi za SVOjom preminulom Tijancm, našao

u Milevi Jakšićevoj sličnosti sa —

Tijanom.

Ove dve sveske „Sıtranih dela“ Vojislava Ilića „iukrašavaju još i triđeset i šest [ctografija. često redkih i veoma interesat= tnih (lakve su, pre avih, Tijani= na slikz,, pa Vojislav sa drugn= vima ı Vojislav sa batom Milutinom u oficirsko) „umnmiform:) U nas se ioš. ne obraća dovoljno pažnje snimcima koji su dragoceni dokumenti. jer poneksd “j še znače i svedoče wego tekstn= vi, urednik ovih det. shvatio je njihovu vrednost i W.trudio e da ih što više sakup. i saopšti.

A čitaocima i ljub'tcljima debrih stihova preporučujem „Sabrana dela Vojislava"1!ića“* koja ireba svaka naša kuće da naba vi za svoju porodičnu bibliotekw.

Božidar ROVAČEVIĆ

JAHORINA ·

To vatre gore, smrzmuto, lica,

i leđa što peku,

užarem i ledem čovek ma planini, zvezde došle ma DrožofT, zašto? wikad Tm, nisam, mišta dao. Pomovo isteram čovek

u pustoš, mebo, i, kamen, i nož vetra što” seče.

ve iz Točetka, dg”? eko stvaranje sveta Još: groznt}e; isterivanje iz raja ili ?alla,j sadašnjost koja inače nikad, nije tu, gde 'jo #40;Tbreme šamo' u, sećanju, moćmš „čuvđavi” ı GYOJGS

spoznaje, kako bi smešno bilo: kad bi se pred mišlju, život: povukao. Ne. kopkaj: raspalom, cokulom, po još vrelom, popcelu, kosture me podsmevaj se, da više voliš

najezdu

i majsurovijih osvajača u svojoj zemlji, postelji, ognjištu, mego juriš mikroba u svojoj krvi, u vemi krvi ili dha,

mreška se plamo5m, ma vatri, ko hleb bačem ı vodu, ' a mrak obuzima posudu meba, kao kad pričekamo da čaj

povuče,

koja je po redu ovo moć, me pitaj, mozak bi stao i sTce,

koliko još do slobode.

A zar je moglo da se predahne, a da život me pukne kao staklo. I mali plamen, kao kap vode što žedmog

okvebljuje,

kap mađe koja se ne gasi mi bačema wu, more meizbesmosti, krv koja teče u Krvi, koja samu sebe stvara i sagoreva, ruža krvi koja se Yastvara u ružama krvi ove svesti. ruža koja pali toliko novih sećanja, ledema ruža koja se ledi

i, moeshvatljioim, prostorima budućnosti, me smeš da misliš, znaš koliko je još to daleko, ali me gledaj w daljinu buta da ti se 'Gdah me” preseče; već gledaj u svaku iduću, stopu,

kao

da je ona krajnji cilj i. poslednji pedalj života.

Pahulja bi prepoznala leptira kad za drugom, zamišljeno leti, a ja? puki prostor, da li i njega znam?

Znam samo da je smrt bliža od nosa, ali i to đa

iz mje Tođenje se pomalja, cvokoću reči studeme “moći planina Jahorina, studene reči bdenmia, i smešno

Vojislavijevim. Rusi

Tas LEON OU

20%

* \

„Ovo su pripovetke o Beogradu..O Beogradu za vreme okupacije viđene očima šoesnaestogodišnjaka...Iz svakog Kolakovićevog reda, napisanog jasho , ekonomično, vidi se pripovedač sa određenim odnosom prema vremonu i ·dogođa– jima koji ga zanimaju. Iako mu je ovo prva knjiga, Kolaković ne boluje od. početničke na.ivhosti, opširnosti, preterane afektacije ili didaktike. Njegova pripovetka je čista, a rečenica jasna i puna smisla. U pojedinim pripovetknma, u „Prodavcu gipsanih figurica“, na primer, u RK „kavezu“, u „Ruci koja maše“. najbolje se ispoljio kvalitet ovakvog pisanja: priče imaju

vrednost zrelog, studioznog dela koje -.ostaje i.

koje se pamti — bez obzira na mali obim. To nas podržava u uverenju da je kratka priča, knjigom Nikole Kolakovića, ponovo stekla prnvo građanstva. Šta više, čini nam se da kratka priča, onako kako je Kolaković piše, odgovara duhu vremena i tempu našeg života.

U pričama Nikole Kolakovića — u svakoj na svoj način — prisutna je, averzija prema gadostima i nevoljama kojih je mnogo oko nas i koje samo aktivan stav svakog pojedinca i jasno opredeljenje mogu da savladaju. Nigđe to nije kazano deklarativno ili đeklamatorski sli baš u tome i jeste vrednost ove kratl:e proze,

„Stil i:faktura ovog pisca su u skladu sa dobrim tradicijama kratke priče: nema, čini se. nijedne : suvišne reči. Svaki detalji je funkcionalan. Ponegde bi cela priča mnogo izgubila

yvratak kratke priče

| (NIROLA KOLAKOVIĆ: „IZGNANIH“, „MLADO POKOLENJE“, BEOGRAD 1961)

kada bi se samo jedna reč izbacila. Zato se ove priče i ne čitaju lako. Svakom svojom pričom Iolaković iznosi jedan problem i ponekad majstorski, rašomonski, ostavlja čitaccu da dalje traga i sam traži rešenje. kakav je slučaj u „Ruci koja maše“, ili stavlja čitaoca pred pro> blem nemoći i strasti, neizmerne patnje i samozaboravpn, kao u priči „U kavezu“. Čitajući ova– kve priče osećamo da nas podilazi jeza, jer ta proza nas nezaustavljivo vraća u dane naše mla= dosti i naših budnih snova: čovek u njima prepoznaje, na ovaj ili ohaj način, deo sebe — onog malog, onog koji je u duši po malo krali „jed“ nog mučnog kraljevstva“. kako bi rekao Kami, onog koji, kao u „Marijani moje mladosti“. veruje da će njegova ljubav sagoreti sve prepreke kao živi oganj. Prepreke velike kao planin8, najvećma i naitragičnije odslikane u duši šesnaestogodišnjaka. |

I u pričama koje slikaju Beograd danas, dušu grada u ovom trenutku i možda deo duše OVOgS grada kakva će ona. biti suira, Kolaković. je uvek svoj i na određen način osoben i neponovli:v. On je rođeni Beograđanin koji Beograd i ljude u njemu vidi iz svog ugla, kao pisac koji ne trči za bizamim i pomodarskim. Čini nam se da njegave Junake poznajemo lično: čitajući, stidimo se zbog njihovih slsbosti i ponosimo se kađ oni pokažu onu energiju koja je negde i u nama samima skrivena, :

Ćeđomir PRAŠANAC |

Svaki mlađ pisac koji ulazi u literaturu mora da poseduje jedan kvalitet, sam'po' sebi znača= jan, a u izuzetnoj situaciji kada taj početnik pokušava da se dokopa mosta u velikom (i prevelikom) bratstvu po peru, veoma značajan. On mora da bude zanimljiv. Šta jednog pesnika, na primer, čini zanimljivim? Šta ga čini različitim od drugih pesnika njegovog vremena? Nikakav poseban predmet ili formalna tehnika, nikakav manir, a još manje sofistički upofireblieno zna= nje. ne mogu usamljeni da budu dovolini. Poe= snika može: da čini zanimljivim višestruko na» stojanje na uobličavanju velikog materijala, na otkrivaniu i razviianiu. fakvom odnosa prema perdmet'ma kojii će im: omogućiti da dopru do četaocavnekotMkim putegima, “44 ave Prvom SVojom zbirkom stihovhi'dravko Bu jić uspeo ie u tome delimično:;. Neobično: ie,. u

zontišiavppjlUleama, susrešti se 'sarmlodimaftoliko.

nepretencioznim a fako spontanim pesnikom, kod koga ništa drugo do čista emocija i unuirešnia mvoftreba izazivaiu poetske viđenje sveta. Ali da bih bio precizan, potrebno je da kažem: jednoe ma!ngs dela sveta. Jer. Zdravko Buiić oseća i izrežava deo sveta u vremenu koie je iza niega, opnkvos knkav je dabas. Njegovo poistovećenje sa prirodom... :

„Meme je vodio vetar Droleća

Jona *e moja ptica m velikoj. zoTi Bađemi su moje zoljublieme oči iz kojih, leto i zima cvetaju“. („Kozarčanin“)

„menianie sa nienim promenama, posedovnnie zajedničkog jezika s niom čak i u ftrenucimn emocionalnih kriza. nosi karnkter pĐroleznnefi. Očevidno je da svi niegovi oblaci i reke. Kozara·i šume, mladi liubnvnici i seoski dnbež"nr (mnda peva o'frulašu). niegova stndn. krava Di· kulja, vo Zekan i pas Šarlo, pripadaju prošlosti

Slikar gradske čame

(PEDOR VIDAS: „PONEDELJAK ILI UTORAK“,

Moderna tehnika i pastoralna tematika

(ZDRAVKO BUJIČĆ: „RKRUĆA U RAJU“, „BAGDALA“, RRUŠEVAC 1961)

i da je ovaj trenutak njegove poezije — koji nesumnjivo ima čari — trenutak sentimentalnog oproštaja sa vremenom koje iz pesnikove duše odiše: mirom i sigurnošću, onim što je sad na izmaku. Buiić je i sam toga svestan: vrlo je teŠko privoleti se i snaći u novom svetu, proširenje vidika ne donosi samo zadovolistvo, već, često, i. neslućene probleme, saznanje da je 8 jednim razdđobliem znvršeno (....o nema povratka, — Zatvoren ie plod“), ali ne i znanie a nekom novom. Naročito je to teško kad po pesnikovom sreu fako nevino i umirujuće „divnnsn jagnjad pasu“, · | i

· Pormirajući svoje poetske slike, Buiić se služi mođernim manirom i kađa ne dozvoli đa se taj man'r niime moslvži (ler tHdna"se Yađsju stihovi pout „Zvezdana ptico meseŽžine“ i sl. neobična

kombinacija: modđerna tehnika i ppstoralna te-

matika proizvodi Vrlo- zanimliijvrpoetski efekat,

' ekvivalentan. često, snazi koin zrači sa slika DO-

znafih primitivnih slikara. Kadm se tome doda poneka izvanredmn konfmra i dđef»li, atmosfera dožarana mekolikim rečima i insisfireaniem na refrenu (knmo u pesmi „lT,jubnvnšjei“) dobiia ee eno ı čemu ie Bwiičoeva abiclfivnna vroeđmost, Sve „ostalo. nkliučujući tu i Evalitoet oglnbsđans5a Rkoši ova zbira mosi, može. da ima samo subjektivnu vrednost.

Jedan mnli, pošten i nežan dečak s Koznre, autentičan lirski duh, polušno je da ublovi U move vode, da osvoji nove vredele misli i zna= nis. Sadđoešnii niegov prečnik i rečmik nisu mu fo dozvolili i on se vrntio onome n čemu ie bio siguran — svojoj „kući u raju“. Treba verovati

.u njegov nnbređak. Za fo ima dovolino razloea,

Ali, ioš više, treba želeti da stieaniem novih (kniiževnih) znania osobine o kojima je ovde bilo reči ostanu neizmenjene.

Bogdam, A. POPOVIĆ

NIP, ZAGREB 1961)

idući u Koloni borac ko wmiruće pile sklapa oči, a dam člahak po članak uz maša kolena usred tame

ii bola 'sa svakim korakom. Yaste.

Idu borci a me znaju više da postoji mi zemlja, :

mi mebo, ni mrav mi trmva, ni puka sem vafre i žbezđe

ali zmofu semo da bi išli i ohdn kerd bi im, kiša i vetaY rastop?i crmo vwmeormn meso. da, bi išli ovim putem

1 (0 s smemo kosti. Svest ti u mustcm, toma. fwoje

pntne loži gramom mrle kan mticm, % reci što po vodi . z% uamižkućim, ecrvom klimom bije. i žiot tai što je u mosšu što o komcu visi postoće već sutra širok put za sve.

Tempo, demarn liudskog gole mese, grozme Krvi, darmnrm eve mrebmpnfe sVPSI. smeni se, pronađi Šta, si, krdo ćeš i dno, da bidoš belo mithn moko moći,

' smisla i

Fedor Vidas je novelista koji dobro vlada zanatom voštog, la> kog i zanimljivog pripovedanja. Niegova rečenica je kratka, bezlična, suva, ali ipak nijc lišena unutrašnje živosti. Trabule niesovih priča nisu razvijene ni bogate. Vidasove nmmegdote postoje samo kao pretlekst za stvaranje atmosfere dosade i ofuđonosti u kojoj se kreću niegove ličnosti, boezvoljne, melanholične unaored pomirene sa porazima od čijeg sadržnja prave jedno ps'hičko stanje norm9lno, golovo jedino moguće za prosečnu ljud-

cm migfm, ro movih demn. ovm zgrešana sm dok si ovm mrelapmnm čarm pr”nbhHhk jerdme move imrneljme Šimmka, pothetožhn slamm. čela oltmimn. irpmižmn mrtnfizika sferih, sm*ovwm. izvofypMh, časova, Kroiašlećh, Wifako, princeza i viteza, ii čovek, iznad svega čovek.

Vili, tišmn te odmosi, Ja-ho-vi-no, viče li tišimn . posle, čovek i mieprp eho, smrPmi' se, a m omdima

niogove

rasmlete,

površine nn duhine. Izbesavniući onflite j autor obhrađu'e slučai koij.ima svn opeležin To-

sku pamet i osetliivorl.

:Sadržaji novela uzefi sa i SVO kodnevnog života. i tn više sa

iz niegove

izdan

jnvlžaju da bi isto tako nenčeki-

vano iščezle, beznačajni svakidđa=šnji dijalozi: to su elementi od kojih pisac stvara štimung, nedešovanja, monotonije. dosađe iz

kože nema izlaza. Obrasce ovP=

kve literarne estetike dali su Džems Džois i Virdžiniin Vulf. iz šiies je jednog, eseia Vids uzeo naslov za svoju kniigu + moto za prvu novelu Virdžinija Vuif te dvadesetih godina ošte kkritikovnala ftread:'riomalme :romsnsitere wboe fogn što su kemsfruisali dramuafične fabule i sliksli \iudske W«rnktere u nanefim efoneiinman, tražiia, je istovremeno da se Disei r'krenu dubinpma unukrnžsieg sveta poiedinca čila su čulž i qveg} prožefi mnogsohrošinim im= pDresijama., haofičnim ceečuniilmn i uskomešnnim orežipvliovnnm?*i'ma kota feku spmnfpeno. bez reda i \ovičkog smisla Teedor V'idoss nan-

psihološke introspekcije. U ovom bogledu je pod nesumnjivim i velikim' uticajem Zamija i nekih ameoričkih pripovedača. Vidas neguje racionalno strog) krečiroil+ sani, logički čvrsio povezan način pisanja, suvu i hladnu rčenicu kojom beleži samo fakta i osnovno doživljaule, ne upuštajiući se pri tom u fansne i onširhe nBnalize duševnih stania. Nad svim njegovim. jun»eima lebdi senka

swnce za, oru, Šmrnčiš se. m svetlosti te zaslepliuje.

· ebo pleme. stemenn moe. oblek Pržan žeđi, ideš oromohbroem., ili blofobrnm. šta da bymeš, ideš, 17907 de. .pnečo plem'mn, arozdnniš. se, a mrnlk te zoslop!juje,

pofem»i swifemie hm Ymorema, opet bole .oči od zorč,

smojoš se suze ti đerdam ma Kkapcima, ·

alnogz događaja. zatim ap stiliznie pomoću jednostavne fr», zndržavpnjući se pri tom haiv.še TT. izgledu pojiavn. na omisu pnMWrefn i elemoentnrn:h fizičkih i dušev nih reakoiia. Prva rriža u Kknizi, „Ponedoelionk li utorak“, ima go tovo programeki knrakter, Vidans om'suie ne"olil:e iutarnih časova u životu fedđnog čoveka. ni po čemu izuzetnih ili uzbndliiv"'h,,Ustajanie, doručak, šetnin eradstim Uulicama. to ie skoro sve Mmnrnštvce utisnka koje tom prilikom iunmak pripovetke prima iz spolines sveta, uspomene koje se iznonadno

lazi se na liniii mnfitredi nomnlnos Drosnmoms kazivanin i u nabla" moderno sen?ihi:fela

nezaboravnog Moersoa. Kao i Mer so, tako i oni žive m arneu»du kro

ocset- MU nečemu štn je.prirodno zn nih,

lijpvog na, noesmanij drhfai. nn naš Hši zvnk. Šoefnin plovmn iičmocfi u noveli „Ponedeliak ili stovnk“ predstavlia, n stvari. miniipiurmnı i uprošćenu reprodukeijim *uvwene dšetnie Džojsovar T,eopolda Blumn ulieamn Dnblina.

Dok wu komnonovaniu novela Videos ndbucuie sve Walupe Kklasičme s<frukfure. dotle u samom «filu izhegpvn fehnikm fokn svesti, asocijoživno pisanje, metode

Na besmisao postoianin rensuiu mehanički, refleksnn, rduzacepn= lom svešću nesposnbnnam mn a kakvo dnbiie razmišliunia, Otuda nufor poklanin mnuqročiiu pn= žniu sliksniu liudekih poetnnnWka onakvih kul:vi se op! 2snažsniu sa tsčke mledišfs pnoemutrnča, kelvi se vide snolia, a ne.iznntrn. Primenu „Đihevinriefikieaae maetom-a nalazimo u Vidasovoj prozi koji

Ooyernen pan eoeee KNJIŽEVNE NOVINE