Књижевне новине
ESEJ Prevela Mazalta
[OVEIĆANSIVI "5:
koji su mogli usleđiti ukoliko bi proizvođači običnog stakla ostali bez posla i ako bi se raširila nezaposlenost. Čak i ako postoji izvestan apokrifni element u ovim dvema pričama, one su bar bon trovate; a nema n'šta apokrifno u bome da je rimska vlast proganinla hrišćane koji su odbijali da bace zrno tamjana na Cezarov oltar. Gledano s vladinog gledišta, ovo odbijanje predstavljalo je čin promišljene i neodgovorne sabotaže mučno i trudno uspostavljenog: poretka. Poput Ahila ili Karla XII, hrišćanski mu-– čenici su bili slonovi usamljenici, Oni su žrtvovali javnu bezbednost svojoj sopstvenoj samovoljnosti, Društvo bez sačinioca bezbednosti ne može sebi dozvoliti da frpi ove džokere u inače običnom „špilu“ karata.
Motiv za kontrolisanje je očigledan. On jie čak vredam poštovanja. Ipak je jedino bitno preimućstvo čovečanstva kreativna moć ovaploćenja i inspirisana u ljudima i ženama kao individuama. Ukoliko naučimo kako da ugasimo ovu božansku iskru i ako u potpunosti iskoristimo svoje novo znanje, osudićemo ljudski život na stagnaciju i, verovatno, posle nje, na nazadđovanje. Ovo, nesumnjivo, nije tako rđavo kao što je genocid jer dok je života postoji i nađa. Pojmljivo je da mi nismo mogli postati tako vični konfrolisanju pa obavljanje policijskog — ili đavoljeg posla učiniti memogućim.. Ipak, izuzimajući genocid, teško je zamisliti bilo kakvu goru sudbinu koju bismo mogli dosuditi od pretvaranja nas samih u ljudske mmave ili pčele.
· Na sreću, ta očiglednost nagoveštava da nije potreban izbor „sve ili ništa“. Do sada je život išao napred mehanizovanjem izvesnih radnji da bi se oslobodile marginalne energije. Jedan od uslova koje ljudskom biću omogućuju da bude ljudsko biće — to će reći da misli misli i donosi odluke — je da njegovo srce i pluća rade automatski. Kad bi on morao da misli na svaki udar srca i svaki udisaj, i da ih priželjkuje, ne bi imao vremena ili energije da ih troši na uzvišenije stvari. Režim kontrole pod kojim radi srce jednog Šelija može se razlikovati toto caelo od režima slobode pod kojim dejstvuju njegova osećanja, misli i želje. Ipak ova dva očigledno neizmirljiva rešenja mogu postojati i postoje u jednoj istoj osobi; i, šta više, misli, osećanja i izbori te osobe ne bi mogli biti čak ni delimično slobodni, kao što jesu, da otkucaj njegovog srca i njegovo disanje ne moraju neprestano da se ponavljaju, a da on ne obraća pažnju na njih.
Ovo nagoveštava da, čak i u našem pretećem atomskom dobu, građani svela, uključujući tu i pisce, u izvesnim svojim aktivnostima mogu da budu slobodni — i, u njima, slobodniji možda nego ranije, ma kako god podrobno i tegobno izvesne njihove druge aktivnosti mogu morati biti regulisane. U budućoj atomskoj svetskoj zajednici biće, uveren sam, građanska obaveza strpljivo stajati u redovima, pokazivati religiozno poštovanje za crvenu svetlost i biti savesno brižan i revnostan pri ispunjavanju bezbrojnih zamršenih službenih formulara, U ovim oblastima vlasti će od građana zahtevati da budu disciplinovani kao jaganjci i ftaj zahtev će biti zakonit, jer bi genocid u ovim sferama mogao biti alternotiva poslušnosti. Mi čak moramo očekivati da ćemo videti kako javno regulisanje života prodire u intimne kutke koji su se do sada smatrali za sveta skloništa individualne slobode. Da li su građanin ili građanka A ili B genetički pođesni da dobiju dozvolu za rađanje deče?: T. altı se mapiše potvrdan_ odgovor u onom delu forniulaka' Moji je određen za službenu upotrebu, koliko će dece gospodim i gospođa A 8 4 metljivosti vlasti zvuči neizdržljivo, a on o: stati potreban, Treba imati na umu da će, čak i tađa, j uvek postojati slobodne oblasti i da će nam, kad nam postane manje mogućno da ostanemo slobodni u jednoj oblasti, postati važnije da svoju slobodu upražnjavamo snažno i kreativno u onim oblastima koje će i dalje ostati otvorene
za slobodnu delatnost, Čini mi se da u takvom svetu pisci i drugi stvara=lački duhovi (uključujući tu arhitekte, svece, konstruktore
mašina, proroke, vajare unđ so weite r) imaju veće mogučnosti, odgovornosti i opasnosti nego ikada. Pošto sloboda gasne u ekonomici i politici, usredsrediće se u religiji i umetnostima, Ja ne verujem da će se, ona ugasiti, koliko gođ nauka kontrolisanja mogla napred vati: jer ja verujem da je čovek neukrotiv kao mazga Md Obie LS SOĆA
- i prokleti posao, ti: koditrolori završe BVOJ ocentnu ovcu ili mrava. Ali izgleda
stopr iz! dee OE Dišac : avea novom svetu cena slobode biti jedno večno ratovanje 8 komitetima. . SR l to e 't imaće za pisce svojih opasnosti, za | ovi oiketi atomskog doba biti svojevoljni, nadmeni KM pravični, Oni će biti svesni. 97; Pu ČHTSri GOVORA OP staln' ti samouništenja. I svi komiteti, aeBiKRN, rodPalho i intelektualno su inferiorni prema DEO? sečnim "ljudskim bićima koji seda u Dba Kao lju u i uranjamo u dubine do kojih se n , O OrbtoR ydjiy ličnim sposobnostima. Komiteti su, nesumnjivo, nužna zla. Oni su, ipak, Goboran|ČiraJMne agencije i, kao takvim, treba im PEuE i Die o SH Ova: dužnost opiranja komitetsko: DOO BP ala obaveza kreativnih radnika atomskoB i O Oanit | neporecive činjenice. Nijedan Bo! ao SZdM, komponovao sonatu, naslikao sliku ili a truisao zgrađu, most, ili brođ. Ukoliko se ova MVRTE” lačka dela uopšte ostvare, neće ih ostvariti komiteti nego LdBka bića radeći kao individue i primenjujući U i: ua slobodu koja je isključivi izvor ljudske kreativnosti,
Ć ti da se bori'za
kom svetu stvaralac Će mora 35, atodd čak i po cenu SVOE boki OSI go 8 i to da e, se bori za slobođu ne samo 2ža OV O obeju OŠ-
av ; i ddahnjuju (Tai već i da bi ubrizgao nada Sa i Oplijeu: Aritoritetina če Se
Š d a o viša S aa ost činiti rušilačkom. Jedan od zadal ka stvaraoca u vremenu koje dolazi biće da ubedi te to % te da će oni osujećivati SVOJE sopstvene ciljeve vredne toritete da Če iko buđu insistirali na kontrolisanju celoš DOštOVa O! DOVništva Oni će dehumanizovati ljudsku PpriEVE ia način, uništiti čovečanstvo isto onako Uuspeo a anijak koji izazove atomski genocid. ČovečanSELPO. oaiti dehumanizovano, a da ne bude fizički satrOBA itete neće biti lako nndvlađati. Stvaralac će POOH E UHA ubedi da, uprkos njegovom pozivu koji je, Ope i id tako suprotan njihovom, njegovo sopstveno predaje odgovornosti nije ništa manje Va. a PO.E njihovo. Poziv pisca u atomskom dobu je da SOe Pai 55% osica“, Ali ići časno 1 prilježno samo 728 0 p _7 EO bit dovoljno. Pisac-osica biće zgniečen, Ko zgnje” Coa SBB Me ee O om anoima, morali da bude Ž • i - :. avn { OBoeO na „Bea čeGatal pisac ag pod da teče da PM , . kao i na nezvanične čilaoce. 4005 | : nat da :bOde dvo HUGO i oprezniji ođ svojih pret dnika, Ovo je uzvišen zahtev, e Do gov #7 svačijem je interesu da mu VODENI. |: svet jedva može podneti da vidi svoje pisce ostavijene posla
KNJIŽEVNE NOVINE
ipak može po-
i B smeti da rode? Ovaj stepen na
ali ja veruiem da će mu
___IZLOG KNJIGA
DŽON DJUT Logika, teorija islraživanja
(PREVEO VASILIJE TOMOVIĆ, NOLIT, BEO-RAMD 19602)
OU DJUIEVOM „OBIINOM OPUSU ova Knjiga je, pvredđ već pre rata preveđene „Podagogije i đemolcatije", jedđno od najvažnijih i, možđa, naicelovitije napisanih „dela. Jednostavnost i pristupačnost izlaganja takoreći su sistematski neophodne u tek&tu, čiji se autor zalaže za kontimnuitet zđravorazumskog i maučnog mišljenja, pa u ovoj Knjizi može zaista naći korlsna znanja i onaj ko nema
nekog stručnog filorofskog o-
\brazovanja. &O Knjizi se pri kazuje na pođručju logike oMaj ogromni preokret u mo đernoi nauci koji je doveo ne samo do prestiizovania same nauke, nego i do rađiKkalne izmene w logici koja postaje teorija istraživanja, # n filosofiji, koja još može biti samo filosofija nauke đa bi uopšte bila naučna filosofija. OUvodnu stuđiju i ređakciju prevođu V. Tomovića đao je dr Milađin Životić, koji je neđavno doktorirao upravo na pragmatizmu. Ne samo pouzdanu obaveštenost nego i lepu filosofsku obđarenost 5sadđrž i pokazuje njegova stu-> dija, u kojoj je on uspeo da
od prigodnog teksta napravi ,
malu filosofsku raspravu, lepo tentriranu oko jedne ideje, tako đa na kraju ona ostaje u svesti čitaoca kao eno Šo je bitno, potiskujući s pratom obaveštenja o autoru i njegovom delu, koja, svako može lako naći u bilo kom piručniku, Može se ra” zumeti i opravđati simpatija „Za, SVO) autora“, kad Životić nmavođi nisao da „Živimo u vremenu, koje stoji pod uticajem D>»bna Djuia“, ali se ona, ipak, teško može saglawiti s bal masivnom HKritikom, prema kojoj se DJui u svom filosćiraniu do te mere prepuštia dinamizmu i aktivizmu, đa od „antecenđentme stvarnoj“, tj, one Koja postoji pre,i nezavisno ođ aktivne „svesi\, mne. ostaje. baš, MIRA raAa CV Veja mia. .Madđa:;'ova. kitika ne.-izgleđa opravđana,\u odnosu ma Djuiev „socijino – praktični pragmatizam, \iji „mnaturalizam ponečkađ Pptlazi i u materijalizam, ona,ipak, ukazuje na Djuiev pošto oskudni pojam filosofije, oju on SVOđi na istraživanjezakona na-> učnog istraživanja, na opštu –Jogiku „iskustva ma opštu teoriju vaspitanja iČ, na proučavanje metoda zaešavanje socijalnih pitanja. Ao je filosofija, s jedne Sth\ne, naučno proučavanje starnosti, a sa druge, veština, nđa tu zaista nema mesta #72 nešto što bi se u S5pecifično\ sm,islu moglo zvati filosof\ora, Ipak ima nečeg genuiop filosoiskog, i vrlo značajog i duhovitog, u ideji da 5, situaciia istraživanja učin\ osšsnovnom ljudskom situaci,\m, mw čijem Be rešavanju sa%ji sva teorija saznanja i sva)jlososija, đok Se logika, sh\, ćena kao mietođologija, pr, tvara u teoriju istraživamji Kompletna kontrolisana situ\ aciia istraživanja zaista sadr
či sve osnovne probleme 54»\
znanja, pa njena kompletnost i Kkomtrolisanost služi MDijuiu kao kriterijum za prosuđivanie iswtorijskih rešenja u teoviji saznanja, koja ne mogu izdržati Kritiku s tačke gle»
đišta mođeme mnaučne vesti, Očigledno je da je svaka sltuacija istraživanja okrenuta nktivno prema «&buđućnosti, prema rezultatu koji tek treba dobiti, te koji se ne može pročitati iz prirođe ili stvarnosti koja postoji pre samog altta istraživanja. Otuđa vrlo dosledno Djui zastupa futuralno (ne futurističko, Kao što ZŽivotić piše, zbog razlikovania ođ termina futurizam iz istorije likovnih u'metnosti) shvatanje istine.
U jednoj recenziji ne može se dati potpuna stručna analiza ovako mznaša/me Knjige iz filosofije, ali se za čitaoce Književnog lista osnovna Diuieva iđeja majbolje može objasniti prenošenjem ·„pređmeta razmišljanja u područje teorije umetnosti. Djui je to sam učinio i mi ćemo, verovatno uskoro, imati na našem jeziku njegovo glavno estetičko delo „Umetnost kao iskujtvo” (Art as Experfemce) u kome se tvrđi da umetnost nipošto ne možemo shvatiti kao imitaciju nečeg što je po sebi estetsko, što takvo prethođi svom uključivanju u proces umetničke proizvodnje. Situacija umetnika-stvaraoca „je eminentno istraživačka, pa se i wumet-
VINJETE NA 8, TI 9. STRANI IZRADIO PETAR IGNJATOVIĆ
nička „istina. može shvatiti kao heuristička (slično Sorou), pri čemu se nauka i Umietnost, u SBtvaralačkomi mor mentu, | veoma približavaju jedna drugoj. Ipak, nauku ne možemo izjeđinačiti s umetnošću, jer đok nauka izlaže značenja, umetnost ih izraŠava. U svojoj „Logici“, shvačenoj kao teorija istraživanja (1938), Djui se ne osvrće na „Logiku istraživanja* · Karla ·„Popera (1935). Ne rađi se o tematskoi srodnosti, koja je očigledna; više treba istaći razlike koje tu postoje, jer đok se Poper više orijentiše prema fizikalnom istraživanju (zbog čega je kritikovan), u Djuia se ne može uočiti tai metodički singularizam. Poper se zalaže za filosofsko fundiranje logike, zbog čega je opet kKritikovan ođd pogzitivišta Bečkog kruga, dok Djuiev logički instrumentalizam | puki metodologizam više -odgovaraju nekadašnjem pozitivizmu.
Prevođ V. Tomovića je đobar i ova Krepko napisana knjiga se može lepo čitati na našem jeziku. Izgleđa da termin egzistencijalan, ipak, tre» ba razlikovati od egzistćencijelam (kao aktualan Il aktue\am) pri čemu se prvi odnosi \a poimovni aparat Izrađen \ egzistencijalizmu, ali je. O» \ primeđba koja se upućuje Py ređakioru mego prevođi58% (M.D.)
DUBAN PLENČA
Međunarodni odnosi Jugoslavije .
U TOKU DRUGOG SVETSKOG RATA
(„RULTURA“, 1962)
BEOGRAD
· , JEDAN OD NAJBOULJIH istoričara našeg narodno-oslobodilačkog rata, Dušan Plenča govori o svim spoljnopolitičkim teškoćama s kojima se rukovodstvo narodno-oslobodilaćkog pokreta suočavalo u razdoblju od šestoaprilskog sloma stare Jugoslavije do potpisivanja mjrovnih ugovora Uu Parizu 1946. gođine, Rađeći na osnovu arhivske građe i obJavljenih izvora, obilato Kkoristeći inostranu štampu iz toga razđoblja, Plenča je đao jeđnu celovitu i jasno zaokručenu sliku kretanja međunarodnih odnosa i otkrio prave razloge zbog čega je došlo do kasnog priznavanja mnarođnoosIlabođilačkog pokreta kao jedinog pokreta otpora protivu okupatora u našoj zemlji, kao i uzroke koji su uslovili da sve đo Teheranske Kkonferen-
elje Engleska i SAD đaju oOtvorenu, a Staljin prikrivenu podršku emigrantskoj vladi i Draži Mihajloviću. U ovoj knjizi mailazimo na masu novih podataka o tome, a mnoge manje poznate činjenice su svestranije „rasvetljene i podrobnije objašnjene.
Ništa manje značajan doprinos ne predstavlja ni prikaz naših ođnosa s pokretima otpora đrugih zemalja. Nepobitna je istorijska činjenica da se bez svestrane i svesrdne jugoslovenske pomoći pokret otpora u Albaniji ne bi razvijao tako uspešno kao što se razvijao. FI na pokret otpora u Grčkoj i Bugarskoi naša borba je stimulativno delovala. Sa rukovodstvima tih pokreta bila je uspostavljena plodonosna sarađnja. Postojala je saradđnja i između NOPA i „makija“.
Knjiga MDušana Plenče, dđakle, đonosi masu novih pođataka i rasvetljava me samo odnose između velikih savemničkih sila i jugoslovenskog oslobođilačkog pokreta, nego i među pokretima otpora okupirane Evrope, Pisana jasno, jednostavno i pristupačno, ona predstavlja jeđno od najboljih istorijskih đela koja govore o mnarođno-oslobo= đilačkom ratu „marođa Jugoslavije. (P.P-ć.,) -
=== iri a TO: ARE mn =="
SIMA MATAVUNLJ
izabrana dela
(NARODNA KNJIGA. BBOGRAD, 1961; PRIREDIO GOLUB DOBRAŠINOVIĆ)
SVOJEVREMENO Mafavulj je osvežio i obogatio srpsku
· realističku prozu, i tematski i
artistički: u njemu „seoskopatrijarhalnu i pandurskozelenašku svakidašnjicu uneo je wedrinu „svos mediteranskog podneblia ozarenog duha, zatim slike prilika, naravi i mIjuđi iz svih pokrajina u kojima je živeo naš narod, od kojih je neke prvi uveo u Srpsku Književnost; u u metničkom. pogledu on znači smisao za meru, jasnoću i konciznost, osobine koje je razvio i usavršio, u prisnom kontaktu sa romanskim Kknjizevnostima, a koje su u relacijama srpske pyrealističke pripovetke dale artistički neprevaziđene domete. Stoga je Matavuli uvek privlačan pisac kako onom koji mu pristupa kao čitalac tako i za onog koji piše o njemu ili pravi izbor iz njegovog dela. Wu sva tri ova slučaja važe reči Iva Andrića da svaki novi susrebk sa „Matavuljevim đelom znači proveravanje i polaganje ispita pređ velikim majstorom reči,
U svom susretu sa Matavuljem Golub Dobrašinović, Koji. je dao izbor i napisao pređgovor za ovu Knjigu, pokazao je i smisao za izuzetne umetničke vrednosti i tematskoteritorijalne novine svoga pisca i dobro poznavanje njegovog života, duhovnog razvitka i Wnjiževnog rađa kao i o pravdanu težnju da obe ıc O» Ssobine uskladi sa posebnom, peđagoškom „namenom SVOJE knjige koja izlazi u okviru „Skolske lektire“. Posle oba» veštenog i činjenicama i no» vim zapažanjima bogatog predgovora, nalaze se stanđardno antologijska Matavuljeva đela: roman „Bakomja fra-Brne“ i izbor pripoveda»
ka, bez kojih je nemoguće zamisliti „biio koje „izđanje Matavulja. U izboru Ppripoveđaka sastavliač se rukovođio i umetničkim i tematskim principom: hteo je da uzme i umetnički najuspelije pripovetke, ali i pripovetke iz svih „pokrajina za Koje se Matavulj kao pisac vezao. Stoga ćemo među osam ođabranih pripoveđaka naći mekoiilko iz crnogorskog i beograđskog Života koje umetnički stoje daleko ispod pripoveđaka iz Boke i Dalmacije. Međutim, ovakav ustupak je opravđan i nužan u svakoj knjizi koja pretenduje đa obuhvati i prikaže celo-
vitog Matavulja u svoj njegovoj tematskoj, iđejnoi i umetničkoj raznorodnosti. Pored tog standardnog dela OVde :5w. uneseni odlomci i iz drugih manje poznatih spisa autobiografsko + memoarskog karaktera, članaka teorijskog karaktera o raznim Književnmim i umetničkim pitanjima i prepiske, zatim sećanja savremenika o Matavulju i a» negđote o ovom „dđuhovitom piscu i dobrom kozeru. Matavuljev umetnički i ljuđski lik dobro je zaokružen odlomcima «iz najvažnijih Kkritičkih i Književno-istorliskih rađova o ovom piscu koji potiču iz pera Jovana Skerlića, Ive Anđrića, Veljka Petrovića, Viđa Latkovića i Velibora Gligorića. Knjiga đonosi, zatim, i koristan iInformativni dođatak Koji sadrži hronologiju Matavuljevog života i bibliografiju na,jvažnijih rađova o Matavulju. U pogledu raspoređa ovog dela knjige o Matavulju čini mi se da bi sećanja i anegdota trebalo đa dođu pre Kritika, jer ove prve „uspostavljaju prisniji i neposredniji kontakt sa piscem i njegovim vremenomiu tom pogledu nastavljaju i upotpunjuju naš doživljai Matavulja kao pisca koji stičemo čitanjem njegovog dela, đok mam kritika pomaže đa se odđređimo prema njemu, da ga shvatimo kao posebnu, objektivno da-
tu vređnošt, az informativni
prilog pruža pregršt podata.
ka, inđiferentnih u odnosu” na doživljaj · ali mašu predstavu o piscu i njegovom delu. (J.D.)
Crnu a OTR Var an —————-
VASILIJA KOLAROVIĆ
Marija Crnobori
(IZDANJE PIŠĆEVO, BEOGRAD)
OVA DIVNO „odštampana studija, na prekrasnoj hartiji, sa nizom odličnih reprodđukcija slika i uloga naše poznata dramske umetnice, Marije Crnobori, primer je za kojim treba da pođu i drugi naši esejisti.
U nas se malo pisalo u viđu studija ili monografija o još živim umetnicima. Pokoji slikar ili vajar još je i imao tu sreću; dogodilo se to i s nekolikim muzičarima ali, koli. ko nam je poznato, nijeđan Živi dramski umetnik nije dosad dobie u nas knjigu o sebi.
Vasilija Kolaković, profesot 1 arhivis}k u Arhivu „grada Beograda, na triđesetak strana uspela je da opiše „život Marije Crnobori i dvadese! četiri godine njene glume, da izvrši inteligentnu analizu pojedinih njenih uloga.
Klara u „Agoniji“: Sonja u „Ujka Vanji“ Čehova; Ljubov darovalda u .istoimenoj
drami Konstantina Trenjova; Kanđiđa u komađu Šoa; Geteova Ifigenija; Fedra Rasino-
va; Ledi Magbet; Antigoni Sofoklova; Templ u Fokne.rovom „Rekvijemu za kaluđericu“" i mnoge druge đelogađ Marije Crnobori date su Đ pera V. Kolaković Živo, 8&Up· tilno, sa poznavanjem.
Ovu studiju prati hronološki „Pregled rada Marije Crno· bori, koji je sastavio ·mnjen suprug Marko Fotez, Iz ovoga pregleđa vidi se, u „glavnim potezima, sav rad Marije Cr· nobori, od godine 1938, kađ j« počela da privatno studir4 glumu u Zagrebu, kođ Du· bravka Dujšina, da Iduće go• dine stupi u glumačku „školu, pa preko prvih rola u godinama 1940 — 1945. dok se naj. zad' posle rata nije pojavila kao Laura u Krležinoj „Ago. niji“ (1946), đa zatim koncem pozorišne sezone 1946-1947 bu. de pozvana u Beograd, u teh osnovano Jugoslovensko dram• Bko pozorište.
Na kraju knjige nalazi 6 pažljivo probrana bibliogra> fija recenzija i. druge litera. ture objavljene o Mariji Cr. nobori u našim listovima : časopisima.
• MILAN DAMNJANOPREDRAG PROTIĆ, JO-
Pišu: VIĆ,
VAN DERBTIĆ, BOŽA DIJAK i LADISLAV .NINKOVIĆ, III ani III HI IIHHNNHHNH
: neprevedene knjie
WILLIAM GOLDING
VILJEM GOLDING, pisac o kome 5e hod nas Botovo ništa ne zna, predstavlja jednu od najistaknutijih i nmajzanimljivijih , književnih ličnosti savremene Mngleske, On je je-
dan od onih retkih pisaca KkoO- ,
ji nikađ, ni u najimanjoj meri, nisu hteli đa se potčinjavaju ukusu čitalačke publike, stvaralac Moji, sa zadivljujućom istrajnošću, piše svoju satiričnu i vizionarsku pro» zu, Roman „The Inheritors“ („Masleđnici“), objavljen prvi put u MHngleskoj 1955, godine, predstavlja. njiegovo najomi. ljenije delo. U njemu on priča povest o sudbini jedne neandertalske porodđice koja se sastoji od dva sređdovečna pa» ra, njihovih ostarelih rođiteHa i dvoje dece, Oni se su-
THE INIJERTTORS
sreću Šjednom grupom „no vih lju, homo Bapiensa, koji ubija, starleu i Jedan par i odvodćaqecu. Starac umire, druga Žem nestaje, a drusi čovek Sc ppedaje i prepušta tragičnoj ln Deca će se
utopiti U hmenu „novih ljuđić“, . ukrŠtći se s njima, NLjuđi o koOma Golding piše
su poslednjiyeandertajci i či» talac, u Mičyyom delu, prisustvuje unišnju jedne ljudske Vrste.
Golđingovi panđertalci su po Svom spolynjem izgledu slični životini a, imaju dr'Žanje majmunaxijj su nevini, blagi i dobri. Zahvaljujući svom . izvanredni razvijenom čulu mirisa, oni \ve skupljajući gljive, larV\i mJađice drveća i jeđući đake živo-
\
„HARCOURT, BRACE AND WORLD“, 1965
tinja koje su pobili tigrovi. Koriste se vatrom, mađa ne umeju sami da ie nalože, slu» Še se prirodnim kamenim 0» ruđem me obrađujući ga i, da bi se zaštitili, nose u rukama Otrnje. Idu goli, zimi se MKriju po pećinama, plaše se vode i Bahranjuiu mrivace pođ ognjištima; ponekad, prethođ>» no, pojedu njihov mozak ili koštanu srž. Ovi goli primi• tivci imaju veoma razvijenu religiju i mit o stvaranju sveta po kome je boginja Oa maika celog života, Žene joj prinose Žrtve wu pećimskim svetilištima. Ne ubijaju Žživotinje jer smatraju da je ubljanje zločin „protiv boginje. Među ljudima postoji osećanje da je jesti meso zlo; oni ne wole ukus mesa, ali ga je-
du kad nemaju šta drugo. Mrtvaci se, po njihovom mišljenju, vraćaju u utrobu boBinje Oa. Njihov jezik je veoma kompleksan, oni razmišljaiu i prenose svoje iđeje kao mentalne slike i sa velihim naporom mogu da ostvare jednostavne usporedbe | Beneralizacije,
Goldingovi „novi ljuđi“, s druge strane, hodaju Muspravno i izgledaju kao moderni ljudi, Poput njih opterećeni su grebom, ubilačkim nagonom i zloćom, Raspolažu jednom «naprednom &materijalnom wkulturom, „uključujući lukove i strele, kanoe sa jedrima koje transportuju preko zemlje na valjcima, kožnu ođeču | obuću, ukosnice i češljeve. Žive mw kućama izgra> đenim od Kolja, sami lože vatru i prave alalke i zemljano posude. Ovi „naslednici“, naši preci, imaju izveštačenu religiju i umetnost. Žrtvuju jelo i piće i svoje sopstvene prste bogu-jelen”" Njihova, društve-
ma organizacija je tako Ya vijena đa imaju grupe radni. ka koje nadgleđa nadzornik 8# bičem Poput svojih potomaka skloni su piću i provod večeri u alkoholičarskim or gijama. Niihov seksualni žŽivot je sado-masohistički 1 perverzan, Oni su nemilosrdne ubice svega Što Živi, ma isključujući i međusobmo Mu ništavanie. Lišeni oružja on su kukavice i slabići. Svakome ko je upoznat 8 preistorijom, ovaj sukob nija uverljiv antropološki, ali je ste imaginativno. „Goldingovw roman je, u stvari, istorija svake pacifističke primitivne kulture Moju uništava ra
Voborna, „razvijena „kultura. Premđa su Goldingova detaMliisanja često aspurdna oni se potpuno uklapaju u njegovu kragičnu viziju i čina njegov roman izvanredno za· n.mljivim umetničkim delom.
(L.N.}
PJ
potrebnih · a