Књижевне новине

< ~

f ~

Godina XV Nova serija Broj 190 Beograd 8. II 1963. Cena 80 din. ,

O |)

KNJI

T ZA KINI

ŽE VV NOS T. uMRKETMOST

MI ŽIVIMO u vremenu velike odgovornosti, koxa našeg savremenog čoveka čini u značajnoj meri posebnim bićem što tragce za otkrivanjem sopstvene suštine u okvirima najjednostavnijih dodira... Tek shvatanjem ovakve sustine i ovakv- uloge savremenog čoveka mogućno je odrediti tog čoveka u jednom univerzalnom značenju, u granicama sveta koji bitnostima istorijskog. hoda pokazuje nužnost kretanja ka idejno plemenitoj integraciji pravnih vrednosti. Naša literatura ne bi smela da zaboravi pouku velike evropske „zajednice stvaralaca: tek opre= deljenje čoveka u trenutku omogućuje opređeljenje u večnosti, u hodu ka vočnosti Pitan'e literature socijalizma složenije je pitanje. Ona mora voditi računa o tome šta J- odista naš čovek danas i ovde, kakvi su njegovi stvarni dc4jiri — rr'sponi i materijalni. — sa .ugim ljudima, kakav je njegov odnos prema ideJnom nasleđu naše prošlosti i idejama savremenosti, odakle on potiče i kuda ide.

(Broj 178, 24. VIII 1962)

AMKO BISM= sa dužnom i neophod=nom odgovornošću... preispitali naše viastito iskustvo i ceo zamršeni splet odnosa koji s n.avaju naš donašn' kulturni i umetnički život,mi bismo ne= izbežno morali da dođemo do čudnih rezultata do kakvih su, u mnogim privrednim organizacijama i radnim kolektivima, došli trudbenici ove zemlje, spremni · nepokolebljivi u uverenju da sa starim greškama treba raskinuti jednom za syagda i da treba pronaći adekvatnije puteve za ostvarenje socijalističkih odnosa u našem društvu.

tv (Broj 17% 8. vi 1962)

' SAVREMENOS „Evo još jedne reči kojoj kritika pridaje suviše važnosti, ističući je do te mere đa publika može pomisliti da je u umetnosti savremenost identična vrednosti Koliko su neprecizne grenice savremenog pokazuje i stav današnjeg žirija koji može da nagrađi jednog umetnika jer mu delo prizađa okviru „H1a1aih istraž 'anja, isto tako kao i drugog jer je njegovo van okvira priznatih metođa. U opštoj likovnoj situaciji „savremeno“ jako brzo menja svoj lik, srećom, likovna kreacija nije što i modna — „đernier cri“ zaista nije ovđe merilo vrednosti!

Slično je i sa „avangadizmom“, čiji je pojam kritike prilično kompromitovala. Ne treba zaboraviti da on nije apsolut i isključiva svojina m?!”":h, mada se kod nas često spaja s njima, cu identičnosti!

U svem· tome gleđalac, - koji. na kraju krajeva ima pravo i na svoj sud i svoj stav i koji često baš želi da shvati, đa se up-ti, da nauči kako se gleda odemo liknvno stvaranje — 0Slaje, u svojoj najboljoj nameri, đuboko zbunjen po'ršnošću, te u L.Jjoumici prima likovnu umetnost kao za-

„KNJIZEPVNIH NOPINA4“

1962. GODINE

Umetnost

društvena

svest

PRIMAJUĆI BORBU za đemokratizaciju savremene umetnosti kao neminovnost koju imperativno zahteva život, balasta lažnih vrednosti, gluposti, primitivizma. moralnog i đuhovnog komoditeta, intelektualizma, izvestačenosti, ačenja. prenemaganja. nasilnog avangardizma po svaku cenu, glumačenja, snobizma. idolopoklonstva pred svim što dolazi sa strane. konformizma. celomudrenih naklapanja i svega šta ga prit'ska i koči, nužno Je da preispitamo naše ideJe, našu svest i naše emo-

. cije; moramo videti kudđa se sve kreće naš duh i naša misao i

tražeći da se oslobodi

i proveriti pravo dejstvo naše reči.

(Broj 165, 23. ILI 1962)

bavu ili atrakciju koju ne treba shvatiti suviše ozbiljno (Broj 184, 16. XI 1962) MI NE MOŽEMO VISI, a toga je bilo, da zastupamo interese samo i isključivo svojih republičkih ćepenaka, ili samo svoga esnafa i da se samo es=nafski ili i grupaški (sveJedno), a i toga je bilo, određujemo prema životu oko nas. U takozvanim „inostranim“ poslovima bilo je nemilih i nesocijalističkih pojava, i u republičkim i u van= republičkim okvirima, pa je poseban isebičan) interes često slavljan iznad opšteg Jugosiovens.:og Proturane su često na inostrana tržišta bezvredne ili malo vredne knjige, na štetu pravih

književnih dela; prijateljske veze su često bile važnije od estetike i pravih."

estetskih kriterijuma; prilikom sastavljanja nekih antologija za inostranstvo (i to za naša teška i prilično golema devizna sredstva) izbila su javno i bez zazora razna lična iživljavanja i netrpeljivosti, i tako dalje, i tako dalje. Da ı ne govorimo o republičkoj učaurenosti koja je, sve do poslednjeg vremena, carevala i u mnogo čemu još uvek caruje, na unutrašnjem planu j kojoj) svakako može ”"-* kraj samo u novoj orijentaciji uzajamnog prožima-– nja naših nacionalnih književnos* i nacionalnih kultura. (Broj 185. 30. XI 1962) U DANAŠNJE VHRMME, kada su na= šem sluhu neophodne Titove reči O potrebi „izučavanja realne situacije radnog čoveka“, i kada mlad genera–cija stveralaci mora biti suočena sa neprijatnim posledicama konformizma duha, koji je porodio za umetnika suvišne i lažne predstave o uspehu, slavi

i priznanju, moraće ~se- -ozbiljno---prio=-||---

nuti na ispitivanje dometa ovih posledica i uzroka ovih čudnih deformacija. Jedan vid hrabrosti oduvek je isticao narode ovog našeg podneblja: odlučnost u priznavanju sopstvenih slabosti. (Broj 17%, 29. VI 1962)

NAPUŠTAJUĆI zavetrinu mira i ugodnosti, rušeći zidove nepristupačne mandarinske samovrednosti, intelektualističkog cinizma i ftranscedentalne nezainteresovamosti za sitne, prolazne brige smrtnoga sveta. pisac se približava istini i životu, Uranjajući u protivrečnos“' suoči, on otkriva čoveka i njegov položaj u remenu i prostoru. Otkriva čoveka pritisnutog iskušenjima samopregora i konformizma, odlučnosti i kukavičluka, koristoljublja i čestitosti, i iz tog čvora životnih oblika on je, objektivno, mogućnosti da izvuče moralnu.i filosofsku. pouku. koju.će. u-

plesti u svoje delo... Odgovornost 'pisacn danas sastoji se u tome da samoga”

sebe, kako bi rekao. Sartr, „stavi u posed svoje“ slobođe“, da tu slobodu ” sačuva, primeni i oplodi najnaprednijim. najčovečnijim ideinma svoga VTemena. (Broj 148, 24, VII 1962)

životne stvarnosti, kojom se

4NKETA

„KNJIŽEPNIH NOPINA“

1964. GODINA

STA UCINITI

DO VUKOVE PROSLAVE

Vesnik ı tumač

UMESTO ZAKLJUČKA

jugoslovenskog kulturnog jedinstva

nketa „Vuk i 1964. godina“, koju uredništvo „Književnih novina“ zaključuje u ovom broju, karakteristična je za mnoge naše razgovore o odnosu prema kulturnoj tradiciji i kulturi uopšte. Pokrenuta sa željom da se, godinu dana pre. proslave stogodišnjice

Vukove smrti. pred javnošću utvrdi šta”.

još treba učiniti da bi se jubilej oca

naše novije književnosti, bar u glavnim ~

crtama, obelež:o "=ko valja, i kako Vuk zaslužuje, anketa je obelodanila porazne i poražavajuće činjenice, koje pru= žaju nimalo laskavu predstavu o načinu i organizaciji naučnrg rađa iz oblasti istorije književnosti i naše kulturne prošlosti. Krećući se od ljutog skepti= cizma do oča;ničke žalopojke, od rezignirane optužbe do užurbane operativ= nosti, mišljenJa učesnika u anketi sve= doče, prvenstveno, o potencijalnim i neiskorišćenim mogućnostima studioz=nog naučnog rada na izučavanju književre tradicije; o mogućnostima koje se, neorganizovane i razbijene, sve više gube, i koje će se kroz desetak godina, sasvim izgub:ti ako. poučeni gorkim i nimalo slavnim ·isgustvima priprema. za proslavu Vul:ove što”o:sP s punim angažovanjem vlastite društvene svesti i građa” avesti ne alarmiramo čita= vu javnost, i uz njenu pomoć, po nje= nom nalogu ne prekinemo sa dosada= šnjim načinom rada na naučnom pro=učavanju kulturne tradicije.

Iz mnoštva korisnih predloga i inicijativa, naznačenih u anketi, gotovo sar-~ od sebe izniče pitanje koje. pada u oči i najneupućenijem čitaocu: ako se, pre ankete „Književnih novina“, tako dobro, tako precizno znalo šta na planu izužavanja i izdavanja Vukovih dela do danas nije učinjeno, zašt niko ranije, na vrei.... nije nešto učinio da se te ideje realizuju, r fragmentarno? Jedan učesnik u anketi nabrojao je čite -niz izdanja kojima oskudeva lite= ratura o Vuku. Samo četiri publikacije ko: on nabraja dovoljne. su da za nekoliko godina angažuju čitavu jednu ekipu nau? radnika i istoričara književnosti, a da li danas u našoj zemlji. iko radi bibliografiju Vukovih spisa i popis literature o njemu, da li iko priprema faktografsko-hronološki pregled Vu'rovogs života, ? li «e predv” - izda= vanje arhivske. građe i jesu li već re= digovani izbori .ukovih tekstova iz određenih oblas*' i o određenim temama?

OVINJETE U OVOM BROJU IZRADIO. MARIO MASKARELI

LIKOVNE · PRILOGE I

· njicu, došla · pra” se može još mnogo Šta korisnog. va–

Ank: kazuje da na tome niko ozbi!' » ne radi i ~ do danas gotovo ništa nije učinjeno. Posao koji u savremenim uslo. na treba obavljati isključivo na principima kolektivnos naučnog rađa, u institutima, pri. fakultetima i katedrama za istoriju jugoslo= venskc knjiže nosti, vrše, možda, usa= mljeni, neumorni trudoljupci, sami, bez iči'. pomoći; pajionirani naučni radnici

koje, uprkos svim do sada ostvarenim

rezultatima njihovog rada, nijedar in= stitut, nijedna · tedra, iz ko zna kakvih (ali svakako ne naučnih) razloga nije prihvatila. :

Uwostalom, gde se kod nas kultura prošlosti izučava na moderni naučnim principima? Na fakultetima, ~de, doduše, postoje institu'! za teoriju književ= nosti i umetnosti i a eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora, ali nijedan za istoriju književnosti? U Srpskoj akadđer ii nau". koja je, pre izvesnog vremena, potivrđujući suštinske novine u svome radu, promenila ime i postala akademija nauka i umetnosti, a ni do danas nije osnovala institut za književnost, čija bi prevashodna dužn”st bila- de” priprena. naučna .izđanja naših klasik ., prvenstveno Vuka Karadž'o. koji ni sto wodina posle smrti nije đ“očekao da mu oni kojima je on dao savršeniju azbuku nego što je imaju mnoge v-:že nacije, izdaju Kritički pri:”remljena celokupna dela.

Uzroke tome žalosnome stanju, u kome. se, kao što svedoči anketa „Vuk i 1964. godina“, nalazi naša istorija književnosti, po tačnom opažanju jednog učesnika u anketi, ne treba tražiti „u obimnosti posla i u visini materijalnih troškova, već u na._.m pogreš= nim shvatanji' nerazumevanju za ovu vrstu naučnog ra” , u neorganizo=vanosti. Kad bi se shvatila važnost i dalekosežnost tog posla, onda bi se dobrom organ'”nmcijom i angažovanjem velikog broja stručnjaka savladala njegova ot'~most, a našla bi se i materijalna =»edstva, jer bi bilo jasno da bi se takvo ulaganie stostruko isplatilo“. Ne ulazeći u to.da li mi tih stručnjaka

imamo, anketa “uk i 1964. godina“ ji pokazala da je poslednji čas da preki nemo naše tradicionalne umne i tor žestvene besede 5 komisijama, po po časnim i rnd='m odborima, i da učini mo sve šfn se može učiniti da naučn rad na istoriji naše književnosti i ku} ture iz mudrih, zlatoustih glava pređi u ruke radnika, u ruke onih koji će gi obaviti. Onih koji su svesni da objavit kritičko izdanje Vukovih dela, ili pri prcr- i jednu dobru ::njigu o Vuku, ka. kva je ona ioš uvek jedinstvena mono: grafija Ljube Stojanovića, znači ostva rill Z.VOuiO delo, dovoljno ve.iko di opra~đa i osmisli ceo jedan 'iudski veh Jedinstvena "nost u čitavoj našo kulturnoj istoriji, Vuk r=m i danas stotinu godina nakon smrti, svojim de lom otvara perspektivu još većeg i „ot. punijeg zbližavanšia i prožimanja svil naših nacionalnih kultura. Učenik Ko' pitarev, saradnik Gajev, prijateli Njegošev sPupljač narodnih umpmtvorina čijim su se primerom rukovodili Miladinc ', prvi predsednik Magistrata varoši beogradske i počasni građanin grada Zagrc ~ Vuk u istoriji naše knji ževnosti stoji kao. vesnik i tumač jugo slovenskog kulturnog jedinstva, i nje gova stogodišnjica, premz onome o če mu je zasveđočila anketa „Književnil novina“, neizbežno dobija opštejugo slovenski karakter. Ta okolnost obave: zuje još više: Vulcoova proslava opo mir'~ d- u = nim prilikama, kakvih će sve više biti, ne smemo ostajati na rečima, na govorima, pa ni na anketa« ma, koje mi “ivno umemo da sročim4 i izvedemo, ne” da nešto *reba učiniti, pre no štc đođe poslednjih pet minuta Bar nešto — kao što bi, možda, : za proslav: stogodišnjice Vukove smrti umesto ' 'ipih improvizacija leojima ćemo na vrat na nos pokušati da nadokna" mo '=~:bljeno i neostvareno, bila đovoljno makar đa u Tršiću podignema školu i da je snabdemo b· "varima | čttan”nma. alo već dosnd nio bil kadri da čitaocima pružimo sabrana

dela Vuka Stefanovića Kar: žića. Predrag PALAVESTRA

dr Fiktor NOPFAM4K

VERUJEM!

ađujem se i verujem da je inicijativa „Književnih novina“, . pokrenuvši -anketnu .diskusiju kako i čime dočekati jubilarnu V'iikovu 100-godiši srećan čas od kog

ljanog uraditi. ~—- „Već-ono-što.-je-đosad. -u~anketičeno i predlagano, bez obzira na teškoće izvođenja tih predloga, pokazuje kolikom se ozbiljnošću, doduše i strahova–

-njem ali i vedrijim optimizmom. gleda.

na mogućnosti dostojnog oduženja velikanu naš (ne samo srpske) jugosloven= ske kulture.

Istina je da nas istorijska iskustva u poslednjih stotinu · godina · upozorava= ju da smo obilovali planovima i dobrim namerama ali smo daleko više oskudevali u njihovim -ostvarenjima. A ti su se planovi množili i u-·naučnim ustanovema,; pod „irani. od. književnih i javnih“radnika, ali·je, i pored zala-

:obavezui" me, snmo

ganja izvanrednih pojedinaca (mislim prvenstveno na Ljubu Stojanovića), O“ stalo mnogo. praznina, .mnogo tog za čime još i danas težimo. Sve je to od“ raz naših kulturnih moći i nemoći, slas

bih sredstava, koja su upravo drama=

tično sprečavala oe*varenja samoinicijativnih akcija.

re-__-- -Svi-mi-danas,-kao-i-oni koji-su-pred

nama o svemu tome razmišljali, svesni smo i saglasni koliko nas Vuk obavezuje, da se ftom našem stvaraoOcunaučniku, lingvisti, folkloristi. istoris čaru, književnom kritič ru, državniku, čiji se životni opus utkao i u SsvetskG kulturne vrednosti odužimo barem sada, u vrmenu u kome će nesumnjivo i država i sva zajednica učiniti, što sa nije raniji” moglo očekivati radi uslova u kojima se naš kulturni život odvijao.

Međutim. ·treba podvući (što su veđ učinili i neki od diskutnnntn) da Vuk srosku nego i SVK Nastavak na 3. strani