Књижевне новине
Ekgnamslip Sf0n(rine i ei0nomske plafp
NOVI PREDLOZI o izmenama
u stambenoj politici i načinu finamsiranja izgradmje movbih stanova maveli su „Ekonomsku olitiku" da u broju od 20. jula, a. članku „O stamu — iz trećeg ugla“, preispita vrline i mame movih, predloga i stavi svoje primedbe ma mjihovu movu buduću efikasnost. · Suština movih predloga usmerena je prema tome da budući korisnici stanova — vlasnici ili zakupci — imaju više uticaja ma politiku, strukturu i kvalitet gra đenja mego što su do sada imali. Da bi se omogućili što neposredniji kontakti između korisnika i proizvođača stamova, dat je predlog da se ugase opštinski stambeni fondovi. Građevinska preduzeća trebalo „bi da kreditima i sopstpemim, sredstvima Jfinamsiraju izgradmju stamova za tržište. „Ekonomska mnpolitika” kao posebno značajam, ocemjuje predlog o prelasku na ekomomski wQelishodme stanarine, kako u movim, tako i M, starim, stamovima. Zamerajući autorima predloga medovoljnu odlučmost i određemost, pisac člamka smatra da su omi pogrešili što ekonomske „lHkirije misu uzeli kao osmobu, meto tvrde da predložene izmeme u sistem finansiranja stambeme izgradnje
„zahtevaju da se ĐomobDo ispita visima stamarine i da se mjem nivo približi visini a-
mušiteta koji će plaćati korismici kredita“. Ta meodlučnmost, ističe se u „Ekonomskoj nolitici“, „prcfi da ugrozi i samu ideju o pYo-
menama mačima finamsiramja iz gradmje stanova“. .
Nesumnjivo da insistiranje ma ekonomskim. stamarinama ima sboje više ekonomsko opravdanje. S druge strame, isto je tako nesumnjivo da bi gemeYalno ubođenje ekonomskih stanarina 0o?žS biljno uzdymalo sve porodične budžete i dovelo wu mpitamje sadašnji životni standard. Nije ma odmet wupitati se kako bi jedma prosečna Yadmička ili službenička porodica izdržavala visimu ekonom.skih, stanarina.
Saradnik „Ekonomske politike“ smatra „da me treba sumnjati da bi sam, prelaz» ma ekonomske stanarine ubrzo pokazao da oskudica stamobva mije tako velika kako se đamas iskazuje“. Mada bi izvcsni spoljnji faktori verovatno potordili ovu tezu, fo ublažemjas stambene krize bilo bi, u stvarni, prividwmo. Ti faktori ne bi bili odraz sivavme efikasmosti u TYešavamju toga problema, mego dokaz materijalne nmemoći ižvbesmih, članova mašeg društva da ekonomski izdrže „move slamarnitc. Drugim rečima, to bi značilo da bi oni čije su prinadležnosti voećo svoje stambene probleme mogli rešavati, jer bi bili u mogućmosti da ekonomske stamarime podmesu. Drugi, koji me bi bili u, stanju da ih izdrže, morali bi da zadovolje onim, čime me mogu bifi zadovoljni i zaključiti da m ono što im. je potyebno — me troaba. Takva mwmolitika teško da bi imala mmogo »ajedmičkog s mačelima socijalističkog hamanizma.
'Može se, takođe, postaviti pitanje u kojoj bi meri prelaz ma ekonomske stamarine oživeo i pod pgrejao stare i move oblike „socijalističkog Yentijerstva". Više je nego očigledno da bi u velikom.
broju slučajeva „majveće žrtve bili oni koji su stambemo majugroženiji — podstanari. Muate-
rijalna razlika između starih i novih, stanarina majjedmostavmije bi se mogla madoknaditi povećanjem, gođišnje Yemte koje mosiocima stamarskog prava đuj wpodstanarni.
Nesumnjivo je da predlog za mwwođenje ekonomskih, stamaYima, s sklopu opšte tendencije ka smerijem, umošenju ekomomskih, od' hosa i kriterijuma u svim oblastima društpemog Života, ozbiljno stavlja ma dmewmi red — pitanje:
ekonomskih plata.
obezbe- ·
Nastavak sa 2. stranc
zma. U prvo vreme ta umetnosti, je bila uzbudljiva i opojna. To je bio prvi rezultat žuđene slobode.
Međutim, tokom poslednjih dvadeset godina umetinost je, iscrpivši ideju slobode kao vrednosti po sebi, počela tu slobodu sve više da smatra za prepreku. Nekad je apstraktni ekspresionizam vodio hrabru bitku da se toj totalnoj slobodi da neki smisao. U poslednje vreme primećuju se znaci da umetnik traži dodirnu tačku sa svojom okolinom — društvenom, fizičkom, filosofskom što ranije nije činio.
Posledice slobode dovele su savremcne umetnike u položaj koji karakteriše zbunjenost i uznemirenost. Ona je dovela do krize stila u umetnosti. Umetnost se razvija iz. umetnosti, ignorišući život. Nekoliko savremnih stilova u stanju su da mose izvestan' sadržaj (apstraktni ili literarni) koji, s druge strane, sahranjuju. „U tom smislu stil, kao cilj po sebi, predstavlja usavršavamje sredstava koje nema cilja — da se podsetimo na jednu Ajzemštajnovu izjavu da su savršenstvo sredstva i komfuzija ojlja tipični za naše društvo.“
Najveći deo mođeme umetnosti, koji je izborio mesto u galerijama izgubivši vezu sa životom, zamenjuje motiv temom. Svaki pravi iznalazak, kakav je apstraktni ekspresionizam, pre ide, čini se, prema umetnosti nego prema životu, prema akademizmu a nc u Susret „smisaonoj tramsformaciji“. U slučaju apstrakinog „eskpresionizma stil hitro počinje. đa odvaja od života njegovu „početnu vitalnu energiju“.
U „prostranoj umirućoj oblasti modeme umetnosti“, dakle, postoji samo stil a ne i tema. Tema se, očigledno, smatra za nešto odveć veliko (masovni zločin), ili odveć malo (lični lirski nagon). Izgleda da se nakon četrdeset
' godina sjajne slobode, posle koje je : „7: . 4
||Boawa
došlo dvadeset godima poglavito besmislene slobode, umetmost, posmatrama na osnovu nekih movijih „razvojnih oblika, počinje da ikreće u susret temi. Izgleda da približavanje temi predstavlja pokušaj da se mspostavi pozitivan odnos između umelmika i njegove okoline.
To je, razume se, velika tema. Umetlmik, shvativši da totalna sloboda od društva predstavlja njegovu sopstvenu zamiku, otkriva u sebi odgovor= nost da svoje delo poveže s društvom.
„Umetnik, uživajući i iscrpivši anarhiju fotalne slobode ođ svake odgovornosti pred društvom, skreće sada pažnju prema novoj definiciji slobode u granicama društva. Ako je ovo tačno, umelmost samo što nije dodir-
nula jedam od glavnih problema žŽivota u ovom veku“ — završava O? Doerti. bod Anketa o Njegoševoj nagradi
UZ PROSLAVU 150–godišnice Njegoševog rođenja i prvog dodeljivanja Njegoševe nagrade za kmjiževnost, redakcija titogradske Pobjede obratila sc nekolici istaknutih jugoslovenskih književnih lIritičana i zamolila ih da odgovo re na dva pitanja: 1. Šta mislite o instituciji Njegoševa nagrada za književnost, o njenom jugoslovenskom karakteru i značaju? 2. Koja dela, po Vašem mišljenju, objavljena u razdoblju od 1. juma 1960. do 1. juma 1963. godine, mogu doći u obzir za Njegoševu nagradu i zašto?
U broju od 13. jula Pobjeda je objavila odgovore Milana | „Bogdanovića, Miloša I. Bandića, Zorama Gluščevića, Milosava Mirkovića, Vlatka Pavletića, Radoslava MRofkovića, Milorada Stojovića i Huseina Tahmiščića.
Svi učesnici u ovoj anketi jednodušno pozdravljaju ideju da se osnuje jedinstvena jugoslovenska nagrada za književnost kao nužmost i potreba naše kulture. Opredeljujući se za pojedina dela koja bi, prema njihovom mi-
šljenju, trebalo 'nagrađiti, kritičari su ~
bili manje jedinstveni, mada se njihov izbor kretao oko nekoliko dela i imena,
Milan Bogdanović je odgovorio da, što se tiče dela, nema određenog mišljenja pošto u poslednje vreme zbog
e a -
bolesti nije pratio u dovoljnoj meri
naču Mmjiževnu produkciju. Pod' vlačeći
da je u periođu od juma 1961. do juma 1963. godine objavljeno više značajnih književnih dela, Mološ I. Bandić je svu odgovornost prepustio žiriju, ističući da će poklonjeno poverenje „dobiti stvarni smisao tek onda Kad postane opravdano poverenje“. Po mišljenju Zorana Gluščevića, dva dela zaslužuju da dođu u obzir za nagradu: Druga knjiga seoba Miloša Crnjanskog i Aretej Miroslava Krleže, Milosav Mirković u prvi plan stavlja Deobe, zatim novu verziju
Laličeve Lelejske gore i Ćutnje OSskara Daviča. Vlatko Pavletić smatra da
je Miroslav Krleža, s Aretejom, Banketom, u Blitvi (treća knjiga) i Zastavama (prva knjiga), pisac koji bi trebalo da bude prvi dobitnik Njegoševe nagrade, Radoslav Rotković svoj izbor sužava na tri pisca i četiri dela: Krležine Zastave, Čosićeve Deobe, i Lalićeve nomane Hajka i Lelejska gora. On ipaik izvesnu prednost daje Laliću — bez obzira da li je reč o Hajki ili Lelejskoj gori. Milorad Stojović u najuži izbor uzima takođe dva Lalićeva roma– na i ĆČosićeve Deobe, ali izvesnu prednost daje Laliću. Huseim Tahmiščić ostavlja drugo pitanje bez pravog odgovora; njegova je želja da niko u ovom času nc utiče na odluku žirija.
Nesumnjivo da celokupna jugoslovenska književna javnost s mestrpljenjem očekuje kakvu će odluku žiri doneti. Isto tako je očigledno da odgovori dali u anketi Pobjede rečito ilustruju i mi„Šljenje te javnosti.
oj
Tri generacije francuskih pisaca
KAKVA JE f{rnancuska za poslednjih dvadeset godina? „Koji su mjemi glavni predstavnici? Kakve su je težnje ispunjavale i pokretalc i koliko se glavnih struja u njoj može, iz savremene perspektive, uočiti? Na sva ova pitanja pokušava da da odgovor pariski „Arts“ u broju 3—9. jula ove godine.
književnost,
mi, Simon de Bovoar i Malro bili su najverniji izraz framcuskog literarmog
duha, Egzistemcijalizam se naglo širi, .
popularizuje i vulgarizuje, _ postavši
glavna intelektualna moda. Na svači-
ay aa ART alkttuelnosti |
Odmah posle oslobođenja Sartf, Ka-
jim usnama je zahtev za atıgažo
književnošću, Mmjiževnošću koja da ri o političkim i društvenim prilikama vremena strasno i direktno. U prvim posleratnim godinama Pisci na;jrazličj. tijih političkih i estetičkih orijentacija sarađuju u istim publikacijama. Svi oni koji nisu prišli Nemcima i Petenu nalaze zajedničku platformu za delo. vanje. Ali ovakvo stanje nije · dugo potrajalo. Kako je vreme odmicalo, pisci su se sve više razilazili i posle. ratno odđuševljenje je splašnjavalo, Tiransoa Morijak se udaljava od levi. čarskih pisaca i objavljuje u svom ča-.
sopisu kompromitovanog | Monterlana, Žuandoa, Žionoa. Sledeću generaciju, koja stupa na literarnu Scenu početkom pedesetih godina, sačinjavaju
Rože Nimije, Antoam Blonden, · Žak TL,oren, Mišel Deon i mmogi drugi. Sve njih spaja, kako tvrdi „Arts“, prezir prema angažovamoi prozi, metafizič. kim temama u romamu i prevelikoj ozbiljnosti njihovih slavmih prethodni. ka. Egzistencijalizam je odbačen, socijjalni problemi vremena se potpuno zapostavljaju. Nimije i njegovi jednomišljenici vole da pričaju sadržajne i zanimljive istorije koje poseduju puno privlačnosti. za čitaoca. Ljubav, žena, zadovoljstva od obimnog života bivaju rehabilitovani. Ali ni ova ironična i bezbrižna reakcija na Sartra nije bila dugog veka. Sredinom pedesetih godima u prvi plam izbijaju pristalice takozvanog „novog romama“: MRob-Grije Bitor, Natali Sarot, itd. Oni se okreću Prustu, Džojsu i Kafki, nmalazeći u mjihovim delima podstrek za romameskmu revoluciju koju žele da dovedu do kraja, odbacujući redom sve iradicionalne elememte romana: fabulu, ličmosti, hromologiju. Ali i među najvatrenijim pobornicama avangardnog izmaza sve se više u poslednje Vreme
' uobličava težnja za ublažavanjem eks-
tremnih stavova. Oni humamizuju svoj svet i nastoje da pronađu novc puteve koji vode čitalačkoj publici.
Što se tiče poezije, „Arts“, završavajući sumami pregled savremenc francuske lMmjiževnosti, razlikuje njena
"dva osnovna foka” danas; jedan stavlja
akcenat na jezik, na forme i mogućnosti poetskog govora kao takvog, i
nažavanju. (P. Z
Razgovori o romanu u Lenjingradu
od 4. đo 5. avgusta održaće se u Lenjingradu razgovor o savremenom romanu u organizaciji Zajednice evropskih pisaca, Prcma informacijama dobijenim iz Rima, u kome se nalazi sedište COMES-a, u ovim Trazgovorima učestvovaće oko 50 Istaknutih evropskih romansijera i kritičara.
U ime jugoslovenskih književnika — članova Nacionalne delegacije COMES-a, ovom sastanku u Lenjingradu prisustvovaće: Dušan Matić, Ciril smač, Ivan V. Lalić, koji je pozvan u svojstvu generalnog sekretara Raveza književnika Jugoslavije i '"Tanasije Mlađenović, kao član Izvršnog odbora COMES-a., ~
Po završetku razgovora Wu Nenjingradu evropski pisci će imati nekoliko prijateljiskih susreta sa sovjetskim piscima u Moskvi, a Izvršni odbor će 12. avgusta održati plenarnu sednicu u Jasnoi Poljani.
TRR
O SARADNJE KNJIŽEVNIKA JUGOSLAVIJE I ITALIJE
Poseta službenc delegacije italiianskih pisaca našoj zemlji na čelu sa Đankarlom Vigorelijem, naišla je u krugovima italijanskih Književnih krugova ma veliki odjek. Književni neđeljnik „La Miera letteraria“ iz Rima posvećuje ovom dogadaju Jedan članak i posebno ističe važnost i Značaj odluke o osnivanju zajedničke italijansko-jugoslovenskce Kknjiževe nagrade koja bi 5ec dodeljiyala svake godinc u Veneciji i Za-
grebu i „takođe objavljuic i imena svih članova inicijativnog odbora. F ONE 1 1 JUGOSLOVENSKA KNIŽZEVNOST U | BUGARSKOJ
U knjižari za stranu kniževnost wu Sofiji 20. juna je otvoreno odeljenje za prodaju knjiga iz Jugoslavije. Poslednji put jugoslovenske Mnjige su se prođavale u sofijskim knjižarama 1948. g. Veze su se uspostavile ponovo posle 1959. god. kađ je dozvoljeno privatnim građanima da naručuju knjige iz Jugoslavije. ; |
doš prvih dana posle otvaranje odeljenja prodate su znatne količine knjiga iz oblasti književnosti, istoriie i filosofije.
U prostorijama Narodne biblioteke u Sofiji otvorena je i velika izložba jugoslovenske knjige, koja je izazvali: veliko interesovanje u bugarskoj javnosti.
*'OOOR ok VOZAREVIC U VENECIJI
Koristeći se gostoprimstvom umetničke galerije „II traghetto" u Veneciji, poznati jumoslovenski slikar Lazar Vozarević je od 27. juna do 5. jula u ovoj kući izlagao četrna-
est svojih ulja i dva crteža — dela nastala lokom prvih šest, meseci ove godine.
U svojoi uvodnoj reči, objavlienoi u vrlo reprezentativnom Mkaftalogu, kritičar Toni To
ninato ističe da se u vazvojnu liniju jugoslovenske umetnosti ovih poslednjih godina, pod određenim profilom, uklapaju i „aktuelne“ vizantijske vizije NK.azara Vozarevića. Antičke ikone, figure tragičnc i pijetozne basnoslovnog sveta, svojstvene Slovemima, nalaze ı Vozarevićevim platnima move odjeke, Smatra Toninato, napominjući dalje đa u ovom slikaru možđa postoji jedna spoljašnja đopadljivost i dekorativnosti još uvek dosta vezana za arhaičnu viziju.
„VELIKI MAR“ ERIHA KOSA U SOVJETSKOM SAVEZU
Wu Sovjetskom Savezu ovih je dana, u izđanju „Inostrane literature“, objavljena zbirka pripoveđaka Eriha Koša pod zajedničkim naslovom „Veliki Mak“, Pripovetke dje prevela EB. Rjabova.
„Veliki Mak“ je objavljen u prevodu '. Virta. Predgovor ovom izdanju napisala jc N. Jakovljeva.
#9
JUGOSLOVENSKA LITERATURA U JEDNOJ BUGARSROJ ISTORIJI KNJIŽEVNOSTI
Nedavno je izišla druga, poslednja Kknjiga „Ogleda iz istorije slovenskih Kknjiževnosti“ bugarskog univerzitetskog Drofesora Mmila Georgijeva. To je opširno delo koje iz istorijskog aspekta, na 880 strana, prikazuje, tumači i upoređuje književnost Srba, Hrvata, Slovenaca Makedonaca, Čeha, Slovaka, Poljaka, i Lužičkih Srba. U stvari, to je đru go, znatno prošireno izdanje „Slovenskih Jliteratura u ogledima i primerima“ (1949-1953). dugoslovenskim | Mhnjiževnostima u novoi knjizi posvećeno je 300 stranica.
Pošto je autor rešio da što šire obuhvati likeraturu slovenskih naroda, njegovo delo na mnoga mesta ima isključivo informativno — bibliografski karakter. Knjiga ima pretežno osobine popularnog izđanja. Autor je ispričao sadržine najvažnijih đela, đao je objašnjenja i o namerama. pisaca, o istorijsko, stvarnosti i sl. Književno-kritički i estetski elementi gotovo se ne primećuju. Presudne su Ssociološke ocene.
KMnjiga je pođeljena na nekoliko delova: Stara slovenska literatura, Mnjiževnost wu periodu humanizma i reformacije, Preporod i romantizam, Od romatizma Kk realizmu, Kritički realizam, Simbolizam i realizam u periođu imperijalizma, Socijalistički realizam, .
M. Georgijev je pokušao da obuhvati književnost Jugoslovena do naših vremena, ali je uspeo đa to učini tek do prve decenije našeg stoleća, Literaturu posle tog razdoblja autor ie razmotrio suviše usko. Prvi delovi knjige predstavljaju jeđnu prilično potpunu informaciju o presudnim #•okovima u razvitku jugoslovenske književnosti đo prvog svetskog rata. U posebnim je ogleđima prikazano stvaralaštvo mniza pisaca i pesnika. Iz srpske kniževnosti: ĐD. Obrađović, Vuk,1. St. Popović, Njegoš, Br. Rađičević, Zmaj, Đ. Jakšić, L. Lazarević, V. Ilić, Al. Santić,
Dučić, Rakić, Abrašević, Nušić, Bora Stanković. Od Hrvata: M. Držić, Gundulić, Iv. Mažuranić, Prerađović, Senoa, A. Kovačević Wranjević, Matoš, Ivo Vojnović, Nazor. od Slovenaca: Prešern, Levstik, Aškere, Cankar i Župančić. Ocenjujući te pisce B. Georgijev je preuzeo mišljenja napredne jugoslovenske književno-istorijske misli, iako se tu i tamo nije priđržavao kriterijuma umetnosti, nego kriterijuma sociologije. r
Deo knjige koji obuhvata književnost posle prvog svetskog rata daje samo dđelimičnu predstavu o bogatstvu literarnog života u JUugoslaviji. O književnim strujanjima i protivrečnosima. wu tom periodu rečeno je sasvim malo. Date su opšte ocene istorijske stvaTmosti i političkih događaja. Imena pesnika i pisaca, o kojima je autor napisao opširnije ili kraće ogledđe (Ivo Andrić, R. Zogović, Br. Čosić, M. Krleža, A. Cesarec, Ivan Goran Movačić, Prežihov-Voranc i Kajuh) nisu poyezana sa tokovima razvitka jugoslovenske MWknjiževnosti. Ižvesna subjektivna gledišta poremetila su namere autora.
Makedonskoj savremenoj literaturi posvećčena je posebna pažnja. O njoj autor govori s naročitom toplinom i podvalači uspeh no“ vijic makeđonske poezije i Pprozc.
RR M PRE PARIZA
Pozorišna trupa |„Madđlen Reno-Zan-LuiBaro priprema ovih dana u Parizu komad Semjuela Beketa „Lepi dani“ (Happy Days), a režiju vođi Rože Bien, i
Međutim, Parižani neće imati prilike da prvi viđe ovaj komad čuvene trupe, pošto će ga ova prikazivati najpre na Festivalu U Veneciji, 28. septembra, i potom kod nas U RBeograđu, 5. oktobra, To bar saznajemo i? pariskog L'Expressa! .
!OONM TELEVIZIJA ZA SLEPE
Doktor Alen HB. Di Mont, pionir na istra” živanjima u vezi sa mogućnostima televizije, i tehnički savetnik laboratorija kuće Di Mont iz Njudžersija, izjavio je ma Trećem međunarodnom simposijumu televizije, koji je održan u Montreu, đa će slepi uskoro m0” ći đa „gleđaju“ programe na televiziji.
Prema dr Di Montu, televizija buđućnosti će biti u stanju đa prevaziđe očni vid, te će omogućiti da elektronski talasi đopru nepo" sredno do mozga slepih, koji će na taj način zaista, biti u stanju đa „gleđaju“ slike tele" vizijskog programa.
| Direktor 1! odgovorni urednik: 'Tanasije Mlađenović. Urednik: Pređrag Palavestra. Tehničko-umetnička oprema: Dragomir Dimitrijević. ReIL Bandić, Božiđar Božović, Dragoljub S. Slavko Mihalić, Pređrag 16 Stefanović, Dragoslav Stojanović-
Bogđan
Dušan Puvačić, Izet Sarajlić, Pav sip i Rosta Timotijević.
dakcioni odbor: Ignjatović,
Miloš Dragan Kolundžija, Velimir Lukić, A Popović (sekretar redakcije),
Protić, ” čun 101-20-1-208..
e štampa „GLAS“, Beograd, Vlajkovićeva &, |
e List izlazi svakog đrugog petka. Pojedini broj Din. 30 Gođišnja pret blata Din. 600, polugođišnja Din. 300, za inostranstvo dvostruko.
e List izđaje Novinsko-izdavačko .pređuzeće „Mmjiževne novine” BeO? grad, Francuska 7. Ređakcija Francuska 7. Tel. G26-020. Tekući Tž
i BA ML ~
"drugi koji teži išključivom lirizmu i iz-