Књижевне новине

revolucija, neprekidno rušenje i građenje, da ono što je juče bilo pouzđano —danas više nije, da, možda, uopšte i nema ničeg pouzdanog. I meni se čini da jedino stvarno u svemu tome jeste stalno osporavanje svega, stalna

sumnja · „u prihvaćene i utvrđene

strukture i forme, bile one socijalne

ili umetničke.“

V. Jermilov: Treba napomenuti da je dijalektički „materijalizam ~ otkrio kriterijume mprovere istinitosti istima,

a to su kriterijumi prakse, iskustva.

„Na taj način, nije nemogućno i debeznadežno proceniti stvarnost i delo načimom odvajanja mitologije od istinitog mišljenja. Ali Klod Simon zabranjuje savremenim mromansijerima đa se potruđe oko onoga, . oko čega su sc trudili „veliki romamnsijeri prošlosti: da, zajedno s čitaocem, istražuju i uvek iznova utvrđuju istinu.“

Klod Simon: „Laemac događaja «koji saopštava jedam rmomam — romansijeri hoće da predstave kao apsolutno određen i određujući i kao pun dubokog smisla. Ali taj lanac događaja, ta fabula, nikako nije verna hmonika tih događaja koji su se desili stvarno, već isključivo i samo fikcija. To znači da se WNradicionalni womansijer samo hvali dokazivanjem avog ili onog zakona. Ali taj je zakon izveden iz fabule, koju je autor izmislio od početka do kraja i koja je proizvoljna.“

V. Jermilov: „Ako je umetnost izmišljotina, · onda je ona, sledstveno tome, obmana i potrebno je ođrečći se te obmane, u ime faktografije i fotografije. Klod Simon, s jedne strane, izjavljuje dđa se sve menja, da se ništa ne ponavlja i da ono što je bilo juče pouzdano — danas nije. Ali, s druge strane, on sam ponavlja odavno opovrgnuite, provincijalno-nihilističke poplede”na tometnost. Da, iačno je, „umetničko delo jeste tvorevina autorove fantazije jeste fikcija, Ali mije uzalud rečeno da je ta fikcija istinitija od same istine [..]J. Suština umetnosti sadržana je u datom, nikad ponovljenom čoveku i u njegovoj datoj, nikad ponovljivoj sudbini. Samovolja autora nad svojim junakom i njegovom swudbinom didentična je·.samovolji nad čovekom i njegovom sudbinom. Prva je antiumetnič-

ka, druga — antiljudska. „Antiumetničko je uvek, na ovaj ili onaj način, anftiljudsko.“

Klod Simon: „Postoji u oblasti umetnosti jedna veoma zanimljiva izuzetnost“. Ma kako da je paradoksalno, ali umetnost daje ljudima nešto stvarno samo ukoliko nije „preokupirana njima. I što je umetnost više egoistična — utoliko je velikodušnija.“

V. Jermilov: „Otvoreno govoreći, ne znam o kakvoj umetnosti govori Klod Simon. Ali znam đa su svi stvaraoci svih epoha živi za nas i danas, bili obuhvaćeni strašću prema čoveku i preokupirani samo čovekom [...J. I, uopšte, čime bi se zanimala književnost, ako ne čovekom? Antičovekom? Da, ona treba da se zanima i antičovekom, ali u ime čoveka [..]. Možđa bi Klođ Simon trebalo da razmisli o iome kako strah pred ·čovekom, pred neponovlivom ljudskom ličnošću, kako bekstvo od ođređivanja njenih vrednosti — nije daleko od kapitulacije pređ besčovečenošću.“

Memorijalna konferencija PEN kluba u Dubrovniku

U SVEČANOM AMBIJENTU Knćževog dvora u Dubrovniku 7. ovog meseca počela je s radom Memorijalna

konferencija PEN-kluba u spomen na.

kongres ove organizacije održam, takođe u Dubrovniku, pre trideset godina meseca maja. Konferenciju je organizovala Zajednica jugoslovenskih PENklubova u Zagrebu, a o značaju sšamog događaja u njegovoj istorijskoj perspektivi govorio je, u svojoj uvodnoj reči, književnik „Miroslav „PFPeldman, predsednik Zajednice (koji je predsedavao konferenoiji), u skladu sa

„vao.

njenom misijom.

Prisuftne strame i domaće delegate i goste — u nemogućnosti da lično prisustvuju — pozdravili su u Dpismima – širim poslanicama Jam Parandovski, Klod Avlin, Frattišek Langer, Ivo Andrić i Teodor Čokor, koji u svom pismu pored ostalog napominje da se austrijski PEN-klub pridružio akciji za pomoć Skoplju. Konferenciju su zatim u ime književnih „družemja iz pojedjmih naših republika mozdravili Mira Mihelič, Dragan M. Jeremić i Simon Drakul. r

O kongresu PEN-a 1983. godine, o njegovom značaju, rezultatima i. po> ukama govorili su Dejvid. Karver, generalni sekretar Međunarodne feđeracije PEN-klubova iz Londona, slovenački publicist France Stele i nemački pisac Herman Kestem. Kestenovo izlaganje je svojom ozbiljnošću i ukazivanjem na nekadašnju i „sadašnju duhovnu situaciju u Nemačkoj i u svetu upobpunio i mamifestacioni i radni karakter ove Memorijalne konferencije. \

Sledećeg dana održana je sedmica koordinacionih odbora jugoslovenskih PEN-klubova, „kojoj su prisustvovali predsednici, sekretari i. po jedan delegat iz svakog centra, i Dejvid Karver kao gost. On je izvestio da Međumarodna federacija PEN-klubova priprema pomoć Skoplju u knjigama, iz naučne i beletrističke literature, radi čega treba dostaviti spisak neophodnih izdanja, i saopštio neke podđatke o predstoječem sastanku organizacije PEN u Remsu — o prevođenju drame. Na sednici je potom zaključeno da se sleđeći sastanak koordinacio=nih odbora ođrži decembra meseca u Beogradđu,. Na njemu će se raspravljati o biltenu međunarodnog PEN-kluba o našoj literaturi, a delegati sa konferencije o prevođenju drame (iz svakog od četiri jugoslovenska centra po jedan) izvestili bi o rađu toga skupa. Predviđeno je da se na faj sastanak u Beogradu pozove što više članova PEN-klubova i drugih književnika. (B. M.)

plememitom i dostojansbvenom

Xe Svijet je knjiga otvorena

U NEDBELJNOM broju „Borbe”, od 8. septembra, objavljen je dosad najznačajniji iz serije razgovora Feliksa Pašića sa našim: književnim savremenicima. Sabesednik mu. je.ovog. puta Njegoš lično. Iako Njegoš nije odgovarao na Pašićeva pitanja, nego je Pašić pitao na Njegoševe odgovore, intervju je jamačno jeđan od uspelijih.

U očekivanju daljih jubileja veruje se da je Pašić već pripremio pitanja za ekskluzivne intervjue sa ugledni-

jim savremenicima: Vukom, Dositejem, Mušickim, „Pajsijem, Domentijanom i dr. U naučnim krugovima

vlada veliko interesovanje za Pašićev metod. Kriterijum je proveren.

% Da li je bilo podmićivanja

PREDSEDNIŠTVO Saveza novinara Jugoslavije, na svojoj redovnoj sednici od 7. septembra 1963. godine. upoznalo se s napisima objavljenim u listovima „Vjesnik u srijedu“, „Telegram“, „Nin“ i drugim, u kojima je objavljeno da je na filmskom festivalu u Puli, na konferenciji za štampu. direktor „Avala-silma“ Ratko Dražević izjavio dđa je potplaćivao „neke filmske kritičare, što do sada nije demanto-

·Ostavljajući u ovome frenutku po strani pitanje da li je davanje mita manje nečastan posao od primanja mita, Predsedništvo Saveza „novinara Jugoslavije pozabavilo se slučajem filmskih kritičara za koje direktor „Avala-filma“ {ivrdi đa ih je potplaćivao. Pošto su filmski kritičari u našoj zemlji, sa malim izuzecima, članovi Saveza novinara, „Predsedništvo „je odlučilo: \ a

a) da direktoru „Avala-filma“ Ratku Draževiću uputi pismo u kome će ga zamoliti da mu dostavi imena svih novinara Roje je potplaćivao i da ga upozna s dokaznim materijalom o fome, da bi Sud časti Saveza protiv njih poveo postupak;

b) da u slučaju da na svoje traženje ne dobije imena i dokazni materijal, preduzme ođređene mere u cilju zaštite profesionalnih interesa svojih članova. }

Predsedništvo „Saveza „novinara Jugoslavije već je. uputilo direktoru „Avala-filma“ Ratku Draževiću Dpismo u kome ga: je zamolilo da mu bpismeno odgovori koga je sve potplaćivao i kakvim dokazima o tome raspolaže,

novinara

fi ME | Xa mobom, beogradskom, aerodyomu, ina jedna, garderoba. Da je to gayYđderoba vidi se 7, prvi pogled, a za ome kojmo je potrebno pismeno oboveštenje ima i tabla „wa kojoj piše: wardrobe, wvestiqaire štd. na nekoliko jezika. Između Ostalih, tu stoji + zagonetna Teč FTARNEPOB. Nije utorđeno ma, kojem, je to jeziku. Postoji pretpostovka da je obaveštemje mamenjemo putnicima, bez državljanstva. | ete Novi aerodrom, mije, međutim, movator. On samo mastavlja tradiciju, stayog aerYođyoma, gde je wa izlažu za Wwmnmutrašmnjost pisalo (lepim, srebrnim, slovima na crmoj osnmobi): SORTIE DE IPINTERIEURE. To je već meka vrsta jJramoeuskog, a taj mam je jezik, od vajkada ležao. Vazdušni saobraćaj, navomo, nema monopol na prevoz stranih tuista. Železnice takođe imaju svoje eksperte za Trancuski i ostale jezike, po tako u jedmoj seriji maših vagona za spavanje piše (ili je bar doskora pisalo): DKEFENSE DE CRANER DANS LA VOITURE. tj. „zabramjeno je inatiti se u vagonu“.*) I poštanska služba ovredusYetljiva je prema strancima. Da bi im, pomogla u ofpremamju movogodišnjih čestitaka, glavna beogradska pošta istakla je bre

dve-tri godine obabeštemje kada odla-

ze poslednje pošilike za (između ostaS zemalja) Šwedskvu i ŠuajcaYsku. Nije zato mikakvo čudo što štampa gleda da me zaostame. (Ona, je, doduše, manje inspirisana „pobudom da pomogne stramim, građamima, a Č%iše željom, da prosveti domaći živalj.) Tako je lame u „Bobi“ izišao veliki oglas (ćirilicom, koji publiku pozia da Doseti „reviju ma vodi" uz učešće framcuske baletske grupe (latinicom) NOTIK KLUB DE FRANS. To je, dakle, ipak primer brige o stranim, „Yezidemtima, jer da je priredba bila isljučiDo za naš svet, bilo bi možda poučnije: HAYTHII IIMIVyB5 E ĐPAHIIE. ~

Iz pretežno mprosvetiteljskih Yazlogad, međutim, objavljeno je, u potpisu pod slikom, jedne kuće u Travniku, kako je Andrić u „Travničkoj hronici zapisao „da je gospođa Da»il namestila: kuću u stih „Luis Quimz"... Andrić, razume se, mije tako zapisao. Prepisipač u novinama sigurno je imao razloga da ortografiju mešto izmemi i uprosti, jeT bi inače svakako mapisao da se stil zove „Jovyuc Kuwwne",

Od. novijih, primera (izbor je slučajam, jer primera ima dosta) može se

* Pljuvati se, inače, kaže cracher. Ali oni koji su sastavljali natpise po vozovima možda su zaista i mislili na inat ane na pljuvanje. jer je inat gori od pljuvanja. Od inata nema goreg zanata.

Božidar BOŽOPYIĆ

ONAKO, UZGRED

POTREBNA JE CELA ISTINA

fera Dražević – neki filmski kritičari (nema drugog izraza do afera, koliko god on bio težak) pomerila se za jedan korak napred. Direktor „Avala-filma Ratko Dražević jednim pismom „NIN“-u objasnio je nešto bliže na što je mislio kad je na famoznoj konferenciji za štampu, pre više od mesec dana, priznao da je podmićivao filmske kritičare, odnpsno optužio jedan deo kritike da je bila korumpirana. Dražević sada objašnjava da nije on lično, i svesno, podmičivao nikoga, ali da je — u jednom slučaju koji nešto bliže objašnjava — platio jednom novinaru da piše reklamni, propagandni tekst za „Avala“-film i da se to, bez njegove volje i namere, objektivno svodi na podmićivanje. Dražević, pritom nije izričito i direktno porekao ono što je, u izveštajima sa konferencije za štampu na kojoj je ova afera izbila u javnost, rečeno da je on tom prilikom kazao, pa čak ni vrlo određen tekst Seada Saračevića u „Vjesniku u srijedu“ od 7. avgusta. („I ja sam pot-

plaćivao kritičare“ — izjavio je Dražević — „ali mi se to kasnije ogadilo“.) Stvar time ostaje mutna — sve dok se ne razjasni. Muna je i po tome što — jako sada Dražević insistira da je reč o pojedincima, a da on, naprotiv, novinare i novinarstvo veoma ceni — ljaga sa jednog poziva i sa jedne poveće grupe ljudi u tom Dpozivu nije skinuta. Ko su ti pojedinci? Osim toga, ako je sam Dražević potpuno nevin i bez svoje volje bio upleten u te prljave poslove, a takvom čoveku bi trebalo vcrovali na reč, onda. je ipak neko u „Avali” korumpirao te misteriozne pojedince, kritičare, — ko?

je dokumentaciju i argumentaciju primerima korupcije dostavio nadležnim forumima i instibtucijama. Tu je svakako ispravno postupio, ali time nije sve učinieno. Primanje i davanje 324, ba,

mita je krivično delo (članovi 395. i 326. Krivičnog zakonika) prema tome, ovo nije materija samo za forume i institucije. Ako Dražević već nije podneo prijavu, ostaje nam da se nadamo da će madležno tužilaštvo pokrenuti stvar po službenoj duž-

nosti. I još, -- Tako je reč o tome

Dyražević kaže u pismu „NIN“-u da,

| f i || Kosta TIMOTIJEVIĆ

* •.e \ |

navesti nedđavni člamak wu „Sportu i svetu“, gde se"pominje (latinicom, u, ćirilskom tekstu) „Rojal benk o} Skotlanmd“. Ovde je, izgleda, razlog za takvu transkripciju bila želja pišče2a (ili korektorova) da umese malo tipografske živosti. Amalogno bi se u latinične tekstove moglo umeti mešto svežine traomskripcijom „Poyan 6am* ob CyuorTaawo“,

Dalo bi se iz movina, citirati bez kYaja, ali to nije svrha ove beleške. Njem je cilj da pokaže kako se maša štampa he tuče ma Yepu. drugih, institucija i službi, miti pak vodi meku posebWu, ge-

rilu proti inostrane ortografije, mego samo upražnjava mešto što je opšte-

. jugoslovenska praksa i običaj, tako reći

nerazlučipi deo mašeg bogatog folklora.

ALLONS, ENFANTS DLP!

Ovih dama štampam je oglas kojim preduzeće „Trepča” — Zvečan Taspisuje konku?s za redovno stipendiramje „4-5 studenata IV godine ruđa?Yskogeološkog fakulteta, grupe 26 pripremu mimer. sirovina — PMS“. U oglasu se nabrajaju konkursni uslovi, a ma kra= ju mapominje da „prednost imaju deca PB, ŽPT, deca penzionisanih i umrlih radnika ovog preduzeća“ (zašto me deća PIUROP?)) itd.

Oglas je, Yeći,ćete, štivo koje me sastavlja Yedakcija, nego ga movime štam= paju onako kako ga dobiju, Tačmot A onaj ko je taj oglas sročio mogao se bašvMiz nobina maučiti upotrebi skraćenica. „Politika”, na primer, objavljuje rubrici „Među mama“ (27. III 1963): „Postupak zemljoradničke zadruge iz Alekse Šamtića ni majmamje mije pohwalam, ali je zato primer kako se me poštuje ZORO i pravo Yadmika iz istog zakona“. (ZORO je, dakle, zakom aq ne Zofo-osvetnik). U rubrici „Rod mas i u svetu” (11. V 1962) isti list piše da se „u SCF-u već duže vreme traži jedan popularni crtomi lik“. (Nigde se u tekstu ne objašnjava šta je SCF, te tako ostaje merazjašnjeno je li i to neki zakon, ili je pak Zoro-osvetnik.)

da su neki meimenovani ljudi, članovi Udruženja filmskih umetnika, ili Saveza novinara, ili obe ove organizacije, ljavno optuženi za mnečasna, krivična dela, fim organizacijama nije bio dat materijal da pokrenu sa SVOie strane postupak (Savezu novinara u međuvremenu, pred izlazak iz štampe ovog broja, Ratko Dražević uputio je pismo u kome se poziva na svoje Dpismo „NIN“ i kojim preporučuje Savezu da prouči svu potrebnu dokumentaciju u prostorijama „Avale“. Zaka-

sneo — ali bolje ikad nego nikad ovaj postupak je, svakako, sada na mestu.)

Poseban je slučaj sa sudbinom saopštenja Saveza novinara. Njega su preneli „Borba“ i „Večernje novosti“, isto tako Radio Beograd. Agencija Tanjug — iako joj je saopštenje nuđeno — odnekud nije našla za shodno da ga vredi uključiti u servis vesti, te su ga dobile i mogle da obiave samo redakcije „kojima je Savez direktno uputio tekst. I koje su to htele „Politika”, recimo, nije donela ni slova. Preneli su ga, u celosti, što ja znam, još zagrebački „Vjesnik” i ljubljansko „Delo“.

U svemu ovome, za javnost i za zdravlje našeg javnog života, bimo je da budu kažnjeni i pred javnošću o-

„beleženi svi oni koji su, na strani pri-

manja ili na strani davanja, bili upletfteni u ovaj sramanm' slučaj — ili sramne slučajeve. Svejedno da li su novinari, službenici, direktori, poznati javnosti ili ne. Bilo je da zahtevi našeg morala (i naših zakona!) budu zadovoljeni i da javnost vidi da jesu zadđovoljeni. To je i dug pređ našom filmskom industrijom, pred našom štampom, pred našim društvom uopšte.

Najzad, ako sve drugo što pokreće Dražević ostavimo po strani, ostaje još i pitanje: čijim li se parama to pođmićivalo? Kome li su od baba ostale?

TUTKALO I PRINCIPI

Beogradu se neprekidno govori

o slučaju fabrike tutkala. Ne ve~

rujem da bi interesovanje javnosti za ovu vrstu lepka toliko poraslo da nije dva vrlo ozbilina razloga. Ta se fabrika nalazi usred naselja, a tutkalo „zaudara jer su sirovine za njegovu proizvodnju ne samo podjednako neprijatnog mirisa nego i leglo potencijalnih · boleština, Izgradnjom Novog Beograđa sve je veći broj građana koji se doseljavaju i ovaj okuženi kraj. Može se razumeti ogorčenje građana što se ovo pitanje, koje je trebalo da bude rešeno, ne rešava. .

„Politika” je u dva maha, nedavno, o tome pisala. Nije stvar u tome što zaudara trulež i tutkalo: zaudara i s druge strane. Jer gradski sanitarmi jnspektor je doneo rešenje zatvaramju fabrike, uklanjanju kostiju i asanaciji terena, Sanitami „inspektor izdaje punovažna „rešenja. Kako se o zoku fabrika nije žalila,

;

dimstvenu, kratkom basusu. Evo ga:

bilo korisno đa REZT uspostavi komtakt

EPTA, robne razmene između ove dbe zojed-

nice. Po nja, #6 mo. a možda +

vodio Yačumac, predlog BCAFE,

znači „9Th,

Tencija šefova afričkih država“. Lakše

međutim,

„Borba“ je, 3. IV ·1963, koncentraciju u C mom ramcuski ministar inostramih, bo5 Hvwo de Miri je PeMd9 da bi kako bi se Yešili „problemi francuskoj oceni, oba, sarod“ že ostvariti u okviru GATT, OBOCD.” | HRKuv de Miri bO svoj prilici nije o tome šta će ma mjego» reći SEV, OAD, SBATO, ICPTU, GSP i HZMULJ.

(„Književne movine” koriste se)ovom,

prilikom, da raspišu magradmi konkurs Ko od čitalaca, budđe

šta đobiće ZXCVBNM.)

POUR OBSENIR LA PROSTOTTE

tačno Đogodio sve mabrojane skTYaćemšce,

znače }

SAMIT, ili kako se češće (malim,

slovima) piše samit — reč koja se bez i jedme Yeči objašnjemja uvukla naš komentatorski Yečmik skraćenica. To je obična fonetska tram-

— ,»

milje

kripcija emgleske reči summit, koja, · OSMI najviša tačka, najviši ste-

pen ili nivo“. Jasmo je kako se i zašto

ta. reč ilegalmo prebacila preko grami, ce: lakše je Teći

„ajvički samit“ mego „afrički sastanak, ma, vrhu“, ili „komfeic i kraće, ali i lepše. Impozamtnije. Nešto što pisac zma a čitalac može

% aaa je |,

samo da dokučuje i wagađa. NE

Reč G&ibajnm i ni kraće mi praktičnije od, re=

i crtež, nacrt (ako hoćete + deLead odnosno crtač (tehnički, ih dustrijski, modmi itd) — mego 8U samo moučnije. To Što bogobojažiljii čitalac ne zna tačmo o kakvom je poslu reč, nije važno. Odmosmo, važmo je i botrebno. Tako će imati više Yespekta. Kontejner je majnoviji aljez iZ te kategorije. To nije nikakav umetnič~

dizajme? misu,

S{{

ki pregalac, mego koamta. Konta za đus

bre. Naime, komta se zove komtežjs ner kad je mova i kad je kućni savet dužam, da je za zdrave pare klupi od Građske čistoće — pod pretnjom, da, će mu inače biti obustavljemo isnoše“ nje đubreta. Kad, službemici rečeme ~. Gradske čistoće ečemi manje od, godiwu dama wlube, TYazvale, odvale mu, poklopac i uopšte ga Yetvore w običnu koamtu, onda om đopet postaje kamta. Move komte budu mabavljena nova vozila 20 DTerađu, đubreta wu tečni, mirisni ekstrakt — opet će se zvati komtejne?nhi

Jasno je, dakle, zašto meki movinari više vole samit meqo vrh. Al zašto na samit dižu dizajmere — i zašto masedaju teyvmimološkoj smicalici sa kontejimerima — ostaje misterija.

imala je, po zakonu, da obustavi rad, Ali, ona i dalje veselo radi, kao da ništa nije bilo, a građani se guše u smradu. Da li je vuk pojeo magarca? Po vYakona,” sanitarni. inspektor ima prava r silom zatvori fabriku. Zašto se ništa ne događa? Zašto je sanitarni inspektor, grada, kađ je već doneo rešenje koje je potpuno ispravno, propustio da ga, kao izvršno, i sprovede? Koja to sila dozvoljava ovoj fabrici da nastavlja protivzakonito rad, da se podsmeva zakomi i principima našeg društva? Nečega tu ima, Neko daje podršku

fabrici i, time, kršenju zakona — a sanitarni inspektor, očigledno, u toj situaciji okleva, ako nije i odustao

uprkos činjenici što je on, moralno i'' pred zakonom, jedino u pravu. . Nije tajna da u mnogim krajevima

naše zemlje — time ne tvrdim da to mora i ovde biti slučaj, iako na to stvar miriše — lokalni organi vlasti ~

ne stoje na dobroj nozi sa sanitarnim inspektorima, jer im ovi oduzimaju, za-

ši

kad,

-%3

kontejner 20 ..

eooo0o000000000000000000000000O00000o000000O000O0OOO00O0O00O ti

da uz pomoć organa milicije

tvaranjem nekog preduzeća ili lokala,

planirani prihod, pa nisu retki ni slučajevi pritiska ili čak gsrubog kršenja

zakona. Sinitarni inspektor je DO Za; >»

konu nezavisan u svojim njega postavlja skupština a ne Dredsednici ili načelnici, i svako kršenje odluke sanitarnog inspektora, odozgo predstavlja i kršenje zakona i kršenje osnovnih društveno-politčkih normi našeg društva, pa i ustavnih principa.

Ali, recimo da u „slučaju tutkalo“ stvari ne stoje tako. Poverujmo da.će danas-sutra „sanitarmi imspektor grada sprovesfi u đelo svoje rešenje. TI da nećemo morafi da zaključimo da i u glavnom gradu naše zemlje neko mo-

odlukama, . „.

že, samovlasno i ovako eklatanino, da ~

krši zakon.

PIŠE ČITALAC i

zgleda mi pogodno da uz prethodne

beleške, i jednu iz prošlog broja,

naveđem tri rečenice iz pisma jednog čitaoca (koji ne želi da mu se zna ime verovatno stoga da ga ne bi optužili za mavijanje, pošto mu je ne“ posredan povod ono što se zbiva u našem budbalu). Pismo koje mi je poslao

jeste poduže, ali se po suštimi i tom!

svodi se na ovo što citiram:

„Za ovakvu stvar za druge slične stvari u fudbalu i u boksu i u drugim granama sporia, u staroj Jugoslaviji, u buržoaskom društvu od buržoaskih po slanika, a pogotovu od komunista, dizana je reč, stavljeni su pod sud krivci

i građanska štampa je dizala glas i

tražila sudsku odgovornost, krivaca.

U našoj socijalističkoi zajednici širokog društvenog ne treba, ne može se i ne sme da se ignoniše javno mnjenje i protesti jaVnosti. Ne može da nesmetano rađi ko hoće, i sa opštedruštvenom imovinom, i sa zdravljem i živofima naših ljudi, i sa moralnim vrednostima s? cijalističkog društva.”

Mislim da je ovaj maš čitalac

KNJIŽEVNE NOVINE

samounpravljanja