Књижевне новине
Prevela Dubravka FiILIPOFIG
tekanja
četka 20 veka, a za koju se tako malo uradilo, Istog su Toda i japanska No drama, i američka burleskna komedija. To nije samo drama situacije, koja u japan-, skoj No drami otkriva svoju suštinu poput kristala, To je naprosto jedna situacija. Kristala nema... Dve skitnice, dva Đotpuno izvlašćena, otudđena sivorenja bez korena čekaju nekoga ko neće nikada doći i ko bi mogao da bude bog. Ne zbog toga šlo oni veruju u taj dolazak, iako jedan po malo i veruje, nego zato što čekanje zuhteva manje napora od ma čega dugoga. Oni ne traže značenje. Značenje je u čekanju. Njihov tok je prekinut kada u njihove kontemplalivne živote provali „Svet“ —
SLAVRO JUG
Verzi
Jugovo prilaženje suštinskim problemima života i njegovo transponovanjć u suptilne lirske izraze odlikuje se Yeoma sugestivnom i neposrednom in timnosču i emoftivnošću; svaku problem i svako pitanic koje lirski dodirne iretira kao Čo+ vekove životne korene i analiTički in osmišliuje do sinteličnog posleda na svet, izgrađuje ih kao viziju u koju je
„Zapadna civilizacija“ — ili ma šta drugo slično tome ; a moglo bi da bude napisano velikim slovima — u Jiku ufkan0. colokupno njegQVa.0r Poca i Lakija, Gospodara i Čoveka — dve kakofonske sećanje. Zbirka „Verzi* pode-
marionete ošamučujućeg užasa, Pri svom drugom pojavljivanju Poco i Laki postaju još strašniji a znakno ma– nje izuzetni. Na drugi način, inače, vreme ne prolazi, ·Danas ne može da dozove juče a sutra ne dolazi. Smi-
sao je u očekivaniu. 1 u drvetu koje preko noći, između činova, jedva uspeva sebi da stvori nekoliko slabih i lomnih listova. U tom praznom proslocu besposliče Beketove skitnice i traće vreme slične K | svetim. klaunima Zena, Vladimj" kaže: Eatyagon · kaže: „Da, podimo“. Beket kaže
pokreću. Zavesa,“
Sa pozorišnog stanovišla, u smislu večernje zabaye, jao sam jednu lažno pustu i turobnu sliku. Komad je u Slvari veselo smešan. Sav ovaj iradicćionalni aparat koji nam je došao od Rimljana kroz italijansku komediju do bunjeske, do crvenonosog lakrdijaškog klawvna sa derbi šeširom i širokim pantalonama — ovde je potpuno iskorišćen. Ali nije iskoriščen svojim sopstvenim izrazom. Svaki geg dostojan najboljeg Čaplina ili Baster Kitona preobražen je nekom strašnom svellošću — vatrom nekog strašnog suda —Č sličnom smrionosnim zracima ne= zamislivih Doja nekog drugog spekliruma koji sija u
naučno»fantastičnoj literaturi.
I ma kraju ništa mije preostalo, pošto gam već ranije rekao da je Beket umetnik savršenih dostignuća, izuzev pokušaja da odgovorim na pitanje: pošto je on moralni pisac, koliko je to istina? Pretstavljaju li njegova dela vredan sud o ljudskoj situaciji? Ja delimično u to sumnjam, Nije to oupsolutna istina, ako gledamo Svelski bol nije samo ograničen na „poslednjih dvesta godina, on je'u stvari prostorno ograničen na onaj maleni poluotok, Evropu, i na nove zemlje koje je ona osvojila. Smatram: da je glupo naproslio reći: „A gde je Novi Čovek, Junak Dvadesetog Veka?“ A svi kritičari koji prigovaraju Beketu spuštaju sc olprilike na taj nivo.,,·Pa ipak svemu, svetlo sc nikada ne gasi, Heroizam samo tinja i rasplamsaće se kad tamno vreme prođe. Društvo u kome živimo uništava ličnost, i povozanost i sudelovanje ličnosti, U prvom redu moramo definisati i naći ličnost. šamog sebe i druge — vas i mene — (ne Kjerkegorovog Godoa — „potpuno drugog“) — To je fiekući problem, površna „poruka“ Beketovih knjiga, i ona je, istorijski,
samo ĐoO povišini.
površinska i prolazna.
Što se tiče trajne. poruke,-nepovršinski: to je upravo. Bekstova glavna lemay» i du njegov sucdomije*bez vredv> nosti, je io je rasudivapje MHomena, litereturc Heroja..Svet je slep i besojljan. Alko mi uporno ocenjujemo po ljudskim merilima on je pogiboeljan, pakostan i frivolan, Samo je čovek. veran i pouzdan, ljubazan i hrabar, Samo čovek voli. Afvodita se pari kao i njeni golubovi. Zevs grmi kao prazno nebo. Ako odbijamo da. primimo svet prema sve{skim merilima, Godo ne dolazi. Ako, ga akceptiramo· za nas same, drugarstvo ljudi, bili oni prljave skitnice sa nesprefnim pantalonama ili Džim i Haklberi Pin koji plove čitavim svetom na syom splavu, drugarstvo ljudi u radu, u umetnosti, ili naprosto u čekanju, u aktu bkanja potpuno lišenom koristi, jedna je konačna vrednost — Tako konačna da daje životu savršeno dovoljno, dostojanstva i zadovolistva. Tako kažu Homer i Beket
i svi koji su vredeli ili sada vrede,
nara, koji je to pojedinac ili koji je io forum koji tom režiseru-štetočini daje narodne milione? "Trebalo bi ovim pitanjima posvetiti posebnu pažnju Kkada znamo da se jedan ostvareni loš
filma staje u proseku 80. miliona, a kratkomelražnog 4 miliona, U proseku se od prodaje, uračunavajući i izVOZ, dobije 80 miliona za umetnički, a jedan milion za kratkomoetražni film, Prosečna jugoslovenska ·proizvodnja filmova iznosi oko 30 „umefničkih i oko 200 kratkometražnih, pa iz loga proizlazi da se planirani gubitak može ceniti na više od. dve milijarde dinara godišnje. Zgustavimo se ma ovom bpodatlku i upj· tajmo se koliko je samo u prošloj Podini bilo filmova bez ikakve umetničke vrednosti, koliko jc filmova ostalo u fakozvanim: bunkerima, da uopšte i ne jzađu prdd bioskopsku publiku. Nanavno, ne kbrcba smetnuti s uma neophodnost rizika kada su pitanju umetnička. ostvarenja, ali isko tako tre-
ba voditi račuma da taj rizik.
buđe što je moguće manji. A postoji čitav niz pojedinačnih primera koji su za svaku osudu,
Ako jedan rcžiser upropasti pet filmova i sa njima ošteli sredsiva zajednjiee za mekoliko stolina miliona di-
anzanu i Jitoku, “No, idemo Ji?“ „Oni se no
vremenski
uprkos
ljena je na pct ciklusa i SVa> ki je od njih tematska eelina, svaki sadrži po jedan Ugao iz koga se gleda u sYet i čoveka. Prvi ciklus „Večerajš nji trubadur“ označava besnikovo osećanje prirode i ljubavi. Ovi su slihovi pumnmi in» timne draži i raskošmih slika prirode u kojima se zbiva, pesnikova, ljubav, dugova, ljubayna, poezija, kao i sve druge toga Zanra, nosi u sebi suptilnu ljubavnu žar i toplinu, n0= si tuge i bolove jer je liubav ljudska Svuda ista, svuda „dje buran i bujan fluidni život Čula i svuda i uvek je večna, ieponovljiva i nedokučiva. Ali ova poezija tretira, ta fluidna i razgorela stanja čovekbovih emovija na jedan posve 050ben način: sve svoja intimna preživljavanja prenosi u prirodu i sva Se pretvorila · u jedra, treperenja, prirođe, svet vidi kao zvuk i sliku i tako se izražava; Jfugova ljubav nije samo jedan trenutak intinmnoga, gorenja već trajan Žžiyotni proces u kome se događa, i stvara čovek.
U ciklusu „„Skozi dežć“ Jug nastavlja svoje intimne asocijacije i ljubavne nemire ali ih prenosi u novi ambijenti, u Za» mammniju i začaraniju atmoslevu — u Kišne pejzaže koji svojim tihim. romorom izazivaju dublie impresije. dug je u OVOM ciklusu olišao i noc što dalje od svojih intimnih meditacija, sađa jc suština nje govih emolivnih i misaonih preokupacija priroda i njene večneztajne- koje: naginšgić-
dosegne, ali mu (o uvek ne polazi za rukom jer vrio često izlazi iz Sfere emofivnog u raciomalističko mjditiranje, te pesma i njena Jirska potka ili ostanu verbalistički gole ili pak pređu u hladmu i narativnu meditaciju. Međutim, u ci klusu „Grenke jagode“ pesnik je zagledan u svet uzburkan i haotičan i sluša njegovu jeku u sebi; u stvari ovaj ciklus označava pesnikoyo psihološko suočavanje sa životom i pro> laznošću; iu pesnik ispoljava Sukob sa njim i iz njegovih
(„ALOŽBA OBZORJA" MARIBOR, 196.)
film poistovećuje u materijalnim sredsivima sa jednom neostvarenom malom modernom bolnicom ili, bar da budemo na planu kuliure i pnosvete, sa jednom neoštvarenom školom, _ Pomenimo još na kraju da su znaČajna materijalna! sredstva uložema u dela iz oblasti likovne umetnosti koja su putem otkupa dospela u s&kladišta Bde se iz dana u dan gomilaju, a da ni sami njihovi autori me znaju kakva će biti sudbina njihovih umetničkih, ili svejedno sađ kakvih, ostvarenja. Ovo je: samo jeđan deo opsežne teme kojom bi se trebalo ozbiljno pozabaviti. Vreme je da u oblasti. kulture 1 umceinosti poveđemo računa o svakom dinaru i da sprečimo da on ode u ambis koji ne služi pravim ostvarenjima kultue i umetnosli. Vladimir” BUNJAC
ISPRAVRA
U prošlom broju „Književnih novina iz Pregleda priloga objavljenih wu 19069. podini, u odeljku MHsejt — Članci — polemika, inpao. je sledeći deo teksta:
TROTIC PREDRAG: Varijaciie na temu Wridčarski promašaj, 187 (I- janua!?!), 1 (8); MokBorni Pomanličar. Povodom 00-godnjice rođenja 'Podors Manojlovića. 191 (22. TIcbrua?, 19; Wome i čemu služe MWulturnoe rubgike, 205 (6. septemba?), 10. .
PUVAĆCIĆ DUŠAN: Ka marksisličkoj Mrl ticl- (I). Iskustva engleskih Wiitićara, 197 (17. maj), 5 ((); Iskustva engleskih MKiitičara (nastavak), 198 (3u, naj}, <-f2 *
RADOVIĆ DUZA: Za sistematsko pirou-, čavanje, 190 (08. febyruayp), 7.
RADOJICIĆ DORĐME SDP.: Poslanak „Slov va ljubve“ despota Sleyana J,azarevića, 190 (8 februar) 9D (0: Dye pesme („slisi“) Đimit:ija KWantakuzipa,. spskop MWknjiževnjka iz druge polovine XV veka, 208 (13.
KNJIŽEVNE NOVINE.
oktobar), \; Naša epska pesma iz XI ve> ka, Gesta — dela dukljanskog Nneža VIadimira, 213 (M, decembay), 9 (10). RADUJKOV RADOMIR: Inicijativa Malice srpske, 190 (8, februar), 2. RAIČKOVIĆ STBVAN: Reč o poeziji, 189 (2D. januar), 1 (2).
•
U prošlom broju, u članku Bogdana A.
Popovića „Pesnik gvadskog stlimunga“, do-
šlo je do šlamparskih grešaka: u podnaslovu i u četvmaestom vedu odozEo pogrešno je napisano ime pesničke zbirke Milivoja Slavičeka; umesto ·„Pređah“, Kako je wsliampano, treba da sloji „PREDAK“. Od značajnih grešaka treba „još navesti sledeću! u trideseb petom redu odozgo „medunargdne lirike...“, a treba lirike,..“. Ovim
stoji: „meduratnc putem izvinjavamo se i autonu i Čitaocima,
da Stoji
M _
stihova zrači neka opora snaga koja se nameće i kao prkos i kao bolna gsorčina, jer čovekova, je jedina i nepresušna sSlad za beskonačnim trajanjem. Ciklus „Postržki“ je sali rična poezija i označaya noyvinu u Jugovoj poeziji; u njoi kao logičnom nastavku sYVOjih opštih razmišljanja o žiYotu pesnik se ruga ljudskim nmastranostima i slabostima; i
oštro i duhovito, i jetko i šcretski, ali ičnad svega umno i promišljeno, tako da je SVa-
poslednjem ciklusu „Gora na. štcu" dug je zašao u opšte tajne o životu, izašao je iz
_ subjektivističkih intimnih me-
ditiranja i zagleđao se u syet kao objektiynu realnošt sa svim njegoyim i pomorima i visinama. | ;
U celini gledana Jugova poe zija označava. sveže i Veoma prijatno lirsko razmišljanje o životu. Mao retko koja mlada poezija danas, ova dje sya čista i puma iskrenog muladenačkog sjaja i vedrine, Istina. ima i u njoj tuga i šeta, ima trenutaka intimnog bola, ali su dominantna „optimitsička osećanja i doživljavanja, Posebna karakteristika oyc poczije i rekao bih njena najveća vrednost je njeno jezičko i stilističko osećanje; za Juga reč nije samo sredstvo da se izrazi, već ic deo sadržaja, koji unosi u nju; reči sec kod njega javljaju kad i osećanja i misli i zato je mjihova funkcija vrlo velika. Njegove su pesme kratke, a stihovi lapidarni, švedeni na samu suštinu: izraz je pretvorem u mefaforu, u sliku i simbol, a osećanja is» kazana u njima i kroz njih dublje zrače, punije i komplek snije” psihički prožimaju.
(M. M.) | •
(PROSVETA, | |BEOGRAD,
e i ie» * jyabrana (ela Satobrijanova
1963; IZBOR I PREVOD
MILICA CARCARAČKEVIĆ)
71 Šatobrijana je proizišla či
tava romantika, mnjegoy stil bitno je Uhlicao ma istoriografsku prozu devetnaestog
veka, Flober je od njega nasledio strahopoštovanje pre ma umetnosti i ljubay prema besprekorno jskovanoj rečenici, a kakav je njegov značaj za modernu” literaturu najbolie potvrđujie činjenica da ga danas mnogi autori smatraju piscem MWwome Rembo, Scen-Džon Pers, Klodel i drugi modcčrmi mnogo toga duguju. Jezik „Života Ransea“, poslednjeg dela Satobrijanovog, po rečima nadrealiste Zilijena Graka, „miskeriozno se probija u Dbudućnost“, a porukc te Mhnjise „mucaju Yec novosti iz kraja u home će se probudili Higmbo«. Satobrijan je maročito značajan po tome što je u okviru pjočsmog izraza pryi počeo da ispituje poetskc mo gućnosti jezika. Možda Ma-
pisci
femlia od mora olela
(IZBOR HOLANPSMIH FPRIPOVEĐAKA, „NOLIT“, BEOGRAD 1%3; PREVELA VERA ILIC)
OVA ANTOLOGIJA obuhvata samo djedam relativno kratak period holandske knji ževnosti: dela, pisaca iz prve četiri decenije ovoga Yeka. S obzirom da je, kako ističe u svom uvodnom eseju d. J. Overstegen, „Holanđanin. poznavao prvi SYetski rat jedino iz novina, kao događaji koji sc odigraya negde daleho u Svetu", u Molandskoj literaturi nijc bilo onog 0 trog sukoba između Književnih strujanja pre i posle rata, kakav je karakterističan za Književnost naroda KOji su Yeć tada .podneli rat-
ne tegobe. Ali.i pored oyog
jom 4i'she; roči pokušava. adda, fopmalnog jedinstva obilje
imena“ u aniologiji uverava nas.u bujan i raznolik raz•
voj holadske proze tokom proteklih decenija. AMKO bismo #š“+ražili neku
zajedničku crtu ovde zastupljenih pisaca, onda bi to najpre bila sklonost prema Sslikarskim efektima, prema ov pisu i Kkoloritu, Rorene OVE pojave moguće dje, možda, tražiti u tradiciji „mnizozemskog slikarstva. Međutim, pada u oči činjenica da se Nec» ki od zastupljenih autora (Ja kobus van Loj, Just MHavelar, Leo Vroman) pored literature bave i slikarstyom, i Wu toma dualitetu interesovanja naskala je } upadljiva pitoresknosi njihovih „pripovedaka. Slikarski efekti imaju u prož=
nom . {kiyu dvojaku namenu: dok Mod starijih pisaca, YVCćma, sklonih realizmu, p&a i naturalistićčkom detaljisanju, uglavnom predstavljaju sredstvo za đočaravanje ambijenta, kod novijih autora deskripcija je Yiše simbolična i često ima u kontekstu i šire #načenje. !
Tako ova antologija nosi u maslovu. stih pesnika Gene steta, kojim je obeležena jed ma od bitnih osobina Molanđije,. uporedo ša-;ostalim „za-. stupljena je i proza" inspiri«
„m
sana mekada kolonijalnim carstvom. Oya raznolikošv ambijenta proširila je spektar i horizonte ho» landske proze, omogućivši piscima da mnogim proble» mima priđu sa šireg humanističkog aspekta. Tako, ma primer, Sarl Kdgar Di Peron u priči „Idonežansko dete brzo Ssazreya“ suptilno opisuje odnos Indonežana i belih kolonizatora; Rola Debro, TO» đen na osiryu Kirasao, piše o unutrašnjoj avaniuri MHolandanina, koji Se, Dosie dugogodišnjeg borayka u Iiyropi, vraća u svoj tropski zavičaj; E, Breton de Nes u prići
njim holandski"
„Čika em“ pruža pored 05" novne fabule i širu pamnoramu života Molomijalnih činoVnika itd.
U ovoj zbirci malo je DO" vznatih imena, pisaca koji su stekli Tenome i izyam svoje z#emlic, ali većina priča iznenađuje i uzbuđuje majsior svom kojim je napisana, Bilo da je Yeč o piscima Noj su došli posle gencracije 0Osamdesetih godina. (veoma značajne u holandskoj kpjižev mosti), ili o njihovim mlađim mastavljačima, prisutan je nmeporeciy kontinuitet pripoyvedačkog kazivanja, koje muoesii mično ide.i do. najviših, mov. Sučnosti, ovog književnog izraza, „Pripovetke dakobusa vam Moja, Luja Rouperusa, Arta vam der Leua, Gerarda EKkerena, Justa MHavelara, Jana Mdakoba Slauerhofa, Simona Vestdeikha, Mdgara Di P9Trona, Kola Debroa, Alberta Albertsa i drugih nedvosmišlenib potvrđuju ono Bio je syojim „predgoyorom 4, 4. Overstegen pokušao da dokaže: da holandska Književ-
- nos ne samo postloji, već i
zaslužuje znatno veću pažnju nego što joi se obično ukazuje,
Prevod Vere Tlić tečan i čitljiv. Informativne beleške o pojedinim piscima prelaze česio svoju prvobitnu name» nu, preraštajući u male ecsejističke celine. (J, 5.)
larme preteruic tvrdeći. da je do Satobrijana u oblasti proze reč bila samo apstraktni znak, nosilac racionalno smisla, ali u svakom slučaju, sa SŠalobrijanom je poetska vrednost reči dobila u prozi mnogo yeću ulogu nego Slo ju je imala u francuskoj pro zi osaimnaesiog Yeka. Međutim, ono što 5e pokasalo fatalnim «za apsolutnu vrednost Satobrijana kao Ppisca jeste njegov aristokratski diletintizam. Nemajući ničez zajedničkog sa Manovskim tipom umetnika,on kao da se zadovoljava da svojim delom ovekoveči ulogu koju je odigrao u životu, a naročito onu ulogu koju je odigrao na pozornici javnog Žživola SVOE vremena, To je ulisak Koji se ne može izbeći, maročito prilikom citanja njegovih „Memoara 5 omu stranu greoba“. Mo uprkos tome, „Memoari" pružaju Zivu i za» nimljiyu sliku naravi i društvenog Života jednog od majburnijih perioda francuske istorije. U predgovoru „Memoara* Šatobrijan ovako odreduje njihov osnovni smisao: „Ako mi bude suđeno da Živim, moja ličnost, prcdstavljena u ovim memofima, oličavačec... epopeju moga do bj, Utoliko pre Bto sam vie deo Mako sc svršava jedan svet i počinje movi, To isto video jc i Balzak, ali kakva razlika izmedu „MemoaYa“* i „Ljudske MWomedije“. Dok se autor „Momuedije“ gubi pred veličinom i obiljem #ivota koji njegovo delo izražava, dotle u „Memoarima“ taj Život, oličen u ličnosti mjihoVOR pisca, sabijbn u okvire njegovih „subiektivnih preokupacija, služi samo MWao og ledalo mnmjegovom sopstyenom Ja kojJv se sujetno dosađuje. Satobrijanoyog „Rtenea mnuo gi smatraju duhovnim sroduikom Verterovim, ali sšsrodnost tih dvaju likoya samo je prividna, Vorter je Mao lik oživljen wu” djeđnoj sikuaciji” tekućepž *ivota, "a- kojoj je-straspo sngačovan. On Stre „mi izvesnom „idealu, jedno,
mogućnosti osmišljenja svoje
egzistencije, Uzaludnost tog napora baca sa u očajanje i dovodi ga đo samoubistya. Weneovo očajanje mije veza mo ni za kakvu određenu čivolnu situaciju. imanentno samoi njegovoj prirodi, ono predstavlja svrhu mjegovog Zivota, koju om ne bi menjao ni'za kakvo blaženstvo ovoga, sveta. Ovo je prvi prevod Satobrijana kod nas i može sec reći da mije došao prerano. Nažalost, od čuvenc muzikalnosti Satobrijanovog stila i u najboljim prevodima malo ostaje, ali to svakako me, mora biti fatalno za uspeh OVOPZ prvog izdanja Satobrijana Mod mas, (V. AJ ~ |
MOMKA ZO CIL { ı e A Jugoszlav nepek irodalmanak tortenele yt
POSLEDNJIH GODINA .u izdaniu budimpeštanskog izdavačkog preduzeća „Gondolat (Misao) objavljena je is• torija književnosti Minc, Poliske, Rumunije i arapskih n“ roda, Tako je nedayno u OvOi ediciji izišla iz štampe i knjisa poznatog književnika i prevodioca jugoslovemskih Disaca, Zoltana Čuke, pod mnaslovom „A. dugoszlav nepek irgdaimanak tortenete“ (rstorija
Mndjiževnosti jugoslovenskih naroda“, | .
Ovo impoznatno delo U Te" prezenfativnom izdanju (syileni povez, visokokvalitetno ilustracije), na 550 strana daje celokupan pregled srpske, hrvatske, slovenačke i makedon sko književnosti, od samih početaka pismenosti, sve do maših dana, uključujući tu i mna= rodnu Književnost, -
Način na koji ic Zoltan Cuha pristupio obradi OVOB 0, bimnog materijala vredan je pažnje.
Iscrpno se služeći bibliografijom (delima A. Barc8, M. Bogdanovića, V. Gligorića, S. Janeža, 5. dežića, M. Rombola, M. Leskovca, S. Leovea, D. Matića, D. Pavlovića, M. Hizgbara, M. Mustića, M. Savkoyvića, J. Skerlića, D. Stefanovi» ća, M. Uroševića, B. Vodni«
ka. i drugih), on, tako reći U celosti, prihyata. ustaljena mis lienja o vrednosti, mestu i zwačaju kako pojedinih naših pisaca, tako i narodne MKnjičevnosti. Uz očeyidno vrsno poznavamic naše Književne i nacionane istorije, knjiga je pisana Vvecoma Živim, zanimljivim, istoyremeno seriozuim je zikom, sa očitom željom da sc događaji i ličnosti prikažu Objektivno čak i onda kada to, prividno, šteti kulturnoj istoriji naroda kome narod jpripada. (Na Drimer, svo do druBOE SVetskog rata istoričari mađarskog „gradanskog drušiva prečćuikiyali su macionalmu pripadnost porodice 'rinjski | MPrankopan. Autor OVO nedvosmislenom jasnoćom ispravlja.) i
Da bi mađarskom · čitaocu — kome jo delo prvenstveno namenjeno — Što više približio pojedine pisce 1 učinio ih razumljivijim, autor u Knjiševnoj istoriji mađarskog naroda pronalazi približno adckvatan Jik i upoređuje ga 5 našim piscem ~ Branko Radičević). Osim 0vOga, knjiga je ma više me sta ilustrovana citatima orjginalnih (preveđenih) tekstova pojedinih pisaca i odlomaka
(Sandor Pete.
ic narodnih pesama, UZ naučan opis istorijske pozadine datog vremena. Auto iakode nonametljiyo | obraća pažnju i na momentc u hojima sc susreću muadarska i jJUgoslovemska Mnjiževnost prošlih vremena (napredna, revolucionarma književnost),
Sto se tiče maše Mnjiževnosti između dya raia, a naročito savremenih pisaca, aUtor i lu smelo i jasno iznosi svoju reč Moja sadrži mnogo pohvala, ali ponegde i ocene za koje, možda, vreme djoš nije sazrelo, ili koje ne bismo prihvatili. Jedan od nedostataka dela je i to šlo aulor ič nekog razlogi izostavlja miž značajnih imena naše saVremene hnjiževnosti (npr. Miodrag Bulatović).
Da bismo razumeli pobude zbog kojih je ovo značajno de lo objavljeno, treba istaći OVO:
— od Kraja prošlog veka do danas ma mađarski jezik je prevedeno više od sto dela (zbirke poezije i proze, narodmih pesama i pripovedaka, kao i dela pojedinih naših pisaca), od kojih su neka doživela i više izdanja, (Na ovom mestu treba istaći i sve veću al tlynost Misaca i prevodilaca vojvođanske mađarske nacionalnce manjine, kao i izdavačka preduzeća „Porum“ i „Brat-
styo+jedinstvo“ u Novom Sadu.) SG
— aulor ovog obimnog izna= čajnog dela, Zollan Cuka, u toku SYORK bogatog, skoro četrdesetogodišenjer Pprevodilač+ kog rada, preveo je više od trideset dela (Ivc Andrica, Miloša Crnianskog, Branka Ćovića, Vladana Desnice, Marin: Držića, Jakova Ignjatovića, {[vana Gorana Kovačica, Miro- · slava Morleže, Vladimira Nazora, Petra Petrovića Njegoba,i čitavog miza maših pisaca; O» sim oyoga, proveo je narodne pesme i pripovetke).
Imajući ovo u vidu, nameće se misao da je „Istorija Mmnjiževnosti jugosloyenskih maroda* logičan kraj jednog plodnog prevodilačkog rada. Ipak, želeli bismo da nije {akho,..
Najzađ, sigurno je fakodc i lo, da je visokom Kkvalitelu O vog dela mnogo doprinela i stručna saradnja Lasla Hadrovića, dopisnog člana Madarske akademije mauka i profesora univerziteta, i književnika Sto jana D. Vujičića, koji jey po red Iekiorskos rada, znalački izvršio izbor ilustracija. (FP. %.,)
PIŠU: MILIVOJM MARKO-
VIĆ, VLADIMIR ARANĐE- ·
LOVIĆ, IVAN ŠOP I PHEDOR ŠBŠUN \