Књижевне новине

.—

POI AN OWL INE: VIM A Na 002) JT DOSLI

|I NASTAVAK SA ı : | 1. STRANE

DANA

Tijskog integrala“, Na tai način, suština angažovanosti je u ovome: „davati otpor · ideološko-političkom | svođenju kulture i umetnosti na funkciju sredstva“, tj. „braniti čoveka od svega. što hoće đa ga učini sredstvom i boriti se da on uvek bude cilj.“

Mađa su shvatanja Dobrice Ćosića, kao što se da viđeti, u dobroj meri diskutabilna, razgovori o onome što je izneo, o problemima na koje je ukazao, (razgovori u kojima su učestvovali eminenini stvaraoci i izučavaoci umetnosti) .nisu, osim nekoliko srećnih momenafa, prevazišli njegove polazne pozicije i finalnu uokvirenost. Oni su se kretali između nekoliko opštih i odavno spornih tačaka suštine umetnosti i njene uključenosti u malerijalno-dubovni svet. Glavne feze diskusije sadržane šu u ovome: „Ideološko-politička moć umetnosti je minimalna. Umetmost, ima neki veći značaj samo u određenim revolucionarnim periodima, samo tamo gde se vodi borba na život i smrt... Međutim, u doba kad takve borbe na život i smrt više nema, nema ni dovolino socijalnog opravdanja za preuveličavanjie ideološko-političke moći umetnosti.“ (Nikola Milošević), „Naše delovanje u pravcu stvaranja jedne bogate umetnosti, umeinosti koja neće biti samo sveđočanstvo i dokument jednog istorijskog trenutka... može se Ostvarivati samo građenjem novih, bogatijih, slobodnijih, mirnijih kulturnih i prosvetnih prilika...“ (Nikša Stipčević); „Dokle god se politika buđe određivala prema umetnosti i kulturi, samo onda kad joj nešto u njima smeta, ona se ne može nazivafi kulturnom politikom. Dokle god političari nastupaju u kulturi kao funkcije, a ne kao ličnosti, dolaziće do pojava koje neće koristiti ni umetnosti, a još manje politici.“ (Miloš Stambolić); „Umetničko delo može, ali ne mora da bude neposredno, odnosno u trenutku efikasno, od koristi diktatu političkih i ostalih svakodnevnih potreba. Ali svako značajno umetničko delo predstavlja društvenn vrednost u krajnjoj liniji, i onda za uzvrat, to njegovo indirektno del1ovanje. je dublje humanističko* (Sveta Lukić). i

Sve u svemu, valja nam se, bez ikakvih · snishodljivosti da je toga dosta, pripremati za dalji i nikad neokončani konkfetniji i obuhvatniji razgovor O problemu . i, smislu angažovanosti.

HB ArrArVree ape + (D. 8994,

Socijalistička „idila“ LJUBLJANSKO „DBLOĆ, centralni

dnevni list SR Slovenije, objavljuje u kulturnoj rubrici svake nedelje (već više mjeseci) aktuelne intervjue 8 javnim radmicima. U nedelju 26. juna 1964. godine odgovorila je na deset pitanja Mira Mibhelič, predsjednica Društva slovenačkih književnika. | „Jedmo od deset obaveznih pitanja, što ih postavlja redakcija „Dela“, glasilo je:

Čemu se možete rano ujutru od srca nasmijati, pogledavši kroz prozor?

Književnica Mira Mihelič odgovorila je: J

„Svojoj naivnosti, jer sam, namjeravala ljeto preživjeti u idiličnom miru Dolenjske, Tišinu, toliko potrebnu gradskim živcima, iznenada je poremetio očajan dječji i ženski plač iz susjedna zaselka, Što broji svega pet kuća i otkuda su egzekutoni tjerali čak četiri komada stoke, dok je iza mjih neodlučnim koracima išla litija uplakane. djece u dromjcima. Zatim je iz zaseoka: dotrčao, sav uplašen, moj mali sin, koji je sve OVO promatrao, pa i čuo, kako su oni, što su oteli stoku, slavodobitno izjavili i to, kako bi trebalo:sve seljake pobiti, Možda zato što kao ranoranioci ustaju već u četiri ujutru i dirinče do kasne noći za Dporez, koji uprkos svemu ne mogu platiti, pa je ovakvo izgaranje na poslu štetno po rad, jer pobuđuje salblazam kod ostalih? Nakom uspješne hajke 1 iz okolnih sela iz koncemtracionog logora za stoku čula se očajna rika, ob-= javjujući na daleko, kako dotična općina rješava svoje komunalne probleme“. | (17% PO

Predlozi za izmene u radu Saveza književnika

U OKVIRU priprema za predstojeći kongres Saveza književnika Jugoslavije, koji će se krajem septembra ove godine održati u 'Pitogrnadđu, u mnogim udruženjima održani su plenarni sastanci na kojima je raspravljano o budućem rađu Saveza književnika i o iskustvima koja su stečena u dosadašnjoj praksi, Plenum Udruženja književ nika Srbije, održan 20,.maja, izrekao je kritiku. · Saveza WMnjiževnika, postavljajući osmovnu zamenku da „Savez književnika ne deluje dovoljno u JaV-

–

nosti već se zatvorio u neke okvire taj-

ničenja" i da „Savez književnika često ~

zanemaruje demokratsku praksu u sVoOme delovanju“. U toku diskusije „plenum je prihvatio predlog upnave Udru

ženja da se pri Savezu književnika o- ~

snuje sekretarijak Saveza kao stalmo izvršno telo, bez koga se ne bi mogla

doneti nijedna važnija odluka. U ovaj”

sekretarijat bi ušli: predsednik, potlpredsednik i generalni sekretar Saveza kao i sekretari udruženja i društava pisaca, Plenum se izjasnio za princip rotacije kao obavezan princip u izboru

nove uprave Saveza. Rotacija. se odno-

si, pre svega na predsednika i genevalnog sekretara, a zatim i na sve čla-

nove pojedinih komisija pri upravi Saveza književnika.“ | Plenum Društva književnika r-

valske, koji je održan tokom juna, dao je i predlog o izmenama u radu Saveza književnika. „Predlažemo — kaže se u zaključcima plenuma — da se u statutu Saveza Kkmjiževnika Jugoslavije drugi stavak člana 2, koji sada glasi: „Sjedište Saveza je u Beogradu, a njegov je naziv: Savez književnika Jugoslavijje“, zamijeni rečenicom: „Sjedište Saveza nije stalno: po tri godine, od kongresa do komgresa, omo će se nalaziti u sjedištu jednog od republičkih udruženja... Republička središta postaju sjeđište Saveza onim redom kojim slijede nazivi republika poredani po abecedi... Predsjednik i generalni sekretar Saveza biraju se u pravilu iz ređova člamstva onog republičkog udruženja u čije sređište sjedište Saveza ireba da prijeđe i boravi u vrijeme svoga zadatka u sjedištu Saveza“,

Svoji predlog „Društvo kmjiževnika Hrvatske uputilo je i upravi „Saveza i svim republičkim društvima i udruženjima. Zagrebački „Telegram“ u broju od 24. VII prokomentarisao je ovaj predlog ivrdnjom da su mnogi postupci uprave Saveza kmjiževnika Jugoslavije doveli do izvesnog nezadovolistva među člamstvom i da je bio „doista posljednji čas da se rad Saveza književnika stavi na dnevni red“.

Da li ie Frans Fenter književnik. naroda Bantu?

U „KNJIŽEVNIM NOVINAMA“ izašlo je jednom da je Alen Patton, crnački književnik. U 224. broju, u prikazu „Crnog hodočasnika“, koji je potpisao V. P., piše da je autor te knjige LO Fenter takođe cmački književnik. TFipanms Penter (piše se Venter) jedan je od najpoznatijih burskih književnika, dosta prevođen na strane jezike, čak gća pominje i Plejađina Enciklopedija (Histoire des Littćratures, t. II, p. 1165). On piše na burskom jeziku koji se zvamično zove alrikaanıs. To 8 u stvari deformisani holandski jezilns, A;av / fa

Osim. toga, V.«P. veli da je. Pienter

„mlađi“ (ni to nije) književnik „maroda Baniu“. „Narod Bantu“ ne postoji i to je pleonazam. Na jednom od crnačkih jezika južno od Sahare reč „bantu“ znači narod, Engleski kolonijalisti uzeli su ovu reč kao zajednički temmin za sve crne marode u Južnoj Africi. Međutim, „Bamfšu people“ ima u stvari oko dvadeset naznih marođa koji mi rasno nisu isto, a govori oko deset različitih jezika,

Ima crnačkih pisaca (Zulu, Sultu, 'Kıoksa, tri jezika na kojima se može pisati složeno) Do RKkvalitetu vavmih Fenteru. Crni narodi imaju veoma Tazvijenu štampu, na visokom. tehničkom nivou, itd. Ali Femnter, svakako, ne pripada „narođu Bantu“,

Tiosav i voće

NA KROVU AUTOMOBILA motorni čamac, a kroz prozor proviruje gla= va u šajkači i razgovara sa jednim pešakom u seoskoj nošnji. Između njih se vođi ovakav dijalog:

„Blago tebi Tiosave, ideš na more!

Ko ti je kriv što i ti ne radiš sa voće!“

To je karikatura Ferija Pavlovića objavljena u „Politici“ 26. jula. Ideja i crtež ove karikature znaino su ispod proseka; o njoj ne bi vredelo ni govoriti, da nije u pitanju pojava karakteristična za neke karikaturiste, kojima je selo postalo zahvalna i omiljena tema. Od mnogih karikatura sa ovakvom tematikom izuzeci su više nego retki, recimo Nastićev Rađojica, poznat iz nekadašnje „Vetrenjače“, ali dok je Radojica upotrebljavao dizalicu — kran za skupljanje jaja iz gnezda — što je nesumnjivo smešno — Pavlovićev Tiosav je zarađio na voću novac za Jetovanje, i zanimljivo je ko je i šta je u toj karikaturi našao smešno,

Kroz humorističku produkciju Dprovlači se poslednjih godina nametljivo iedna tema, sa kojom su humoristi i \oomičari pobrali dosta aplauza: motiv seljaka koji postepeno prima tehničke novitete i menja svoj život, Ne poričemo da u tom kompleksu prodiranja novog u selo nije bilo materijala za humorističku obradu, ali najčešće sve se

svodilo na prežvakavanje haputlijskih ·

viceva na račun seljaka i jalovo nastavljanje takvog, preživelog vicmaherstva. Pojedine varnice nule sa ovog zarđalog nakovnja nišu i ne mogu biti opravdanje za serijsku proizvodnju ovih burlesti, Il. !

- izuzecima, ušao ceo narod,

koje bi bles- | uopšte gde čulo drukčije

'J lim oglasima u rubrici ~. objavljen je' sledeći

: UDAR 23. jula, među ma-

„razno“,

„KNJIŽEVNI OGLAS — Kultur

nim, i društvenim, vadmicima Jugoslavije.. U mameri da sačuvam od zaboTaya, autentičnu gradu o istaknutim ličnostima (javnim, i društvenim, rad-

'micima) pre Prvog svetskog mata (a

posle 1900. godine), između dva suvetska rata i posle Drugog svetskog vata, počeo sam da sređujem, obimu &građu o ličnostima i pojavama ovih' vYemena. Molim, sbe dobronamerne građane Jugoslavije, ljubitelje istine i nauke, da mi dostave wevenčualne podatke kojima aspolažu o ličnostima koje unosim, u prvu knjigu od deset obrađenih Mmnjiga: dy Petru Šoću, Milanu Pribićeviću, dy Dragoljubu Jovanoviću, BožidaYu Kovačeviću i Mladenu Đunričiću. Objektivna upotreba zagaramtovama po sadašnjim, zakonima, a anonimnost obezbeđena, Podatke slati ma adresu: [...J“.

Sve baš tako piše — samo smo ime i adresu izostavili, eda se ne bi pomislilo da i „Književne novine“ apeluju na kultume i društvene radnike, dobronamerne građane i ljubitelje istine i nauke da pošalju „iražene podatke dđavaocu oglasa. Ta rezerva nije suvišna, iz nekoliko razloga.

Pre svega, sa izuzetkom Milama Pribićevića, svi navedeni još su živi (ili su bar bili živi u trenutku davanja ovog rukopisa u štampu), pa bi bilo najbliže pameti da se relevantni biografski, bibliografski i drugi podaci traže od njih samih. Da su pokojni, obraćanje javmosti bilo bi opravdano — kao što je opravdano u slučaju Milana Pribićevića, koji sam o sebi ne može više da pruži nikakva obaveštenja, Ovako nije jasno da li se davalac oglasa ikad obraćao živoj četvorici, da li su oni odbili da mu odgovore, da li njega uopšte interesuje ono što oni sami o sebi mogu da kažu?

Od posebnog je interesa pozivanje na „sadašnje zakone“ (kakvi su to sadašnji zakoni, za razliku od kakvih i kadđašnjih?) i obećavanje anonimnosti. Čega ireba da se plaše dobronamerni građani i ljubitelji istime alo pošalju bona fide podatke jednom bona fide istoričaru?

Uostalom, kakva je to prva knjiga koju sačinjavaju tako disparafne ličnosti? Po kojem su MKriterijumu odđabrami u jednu grupu dr Petar Šoć, Milan Pribićević, dr Dragoljub Jovanović, Božiđar Kovačević i Mladen „Đuričić? Po vremenu javnog delanja, . ili DO književnoj i političkoj orijentaciji, ili po azbučnom ređu?

Dosad još kod nas nije objavljem oglas u kome bi bilo rečeno: „Pišem paškvilu proti Pere Perića, pa molim, sve one koji o mjemu Yaspolažu kompromitujućim, podacima da mi ih, stave ma, ubpid“. IT na takav bi &e oglas mo-

ŽIVOT OKO NAS

LJUBA MANOJLOVID

____—HR>_—_”

GDE SI, DRUŽE?,

novinama kakav člančić — obič-

no dopis novinskog čitaoca — na temu: „dmaže“ ili „gospodine“, To &u, često, oštri protesti što naša zajednica uopšte dopušta drukčije oslovlijavamje nego sa „druže“ i „drugarice“. U zabrani oslovljavamja sa „gospodine“ i „gospođo“ neki ljudi vide čak jedini način da se, kako kažu, očuva jedna lepa i skupo plaćena tekovina rvevolucije. Takvi predlozi, čak i tako isključivi, potiču iz čista srca. S pobudama je, dakle, sve u najboljem redu.

Ali, opet, zar da narediš mekome kako da te oslovljava?! Kao da je soci-

Goovinami na vreme pojavi se u

. jalizam kasama! I kao da bi naši ljudi,

pod ovim našim svojeglavim | nebom, prihvatili takvu komandu?!

Stvar, uopšte, nije tako prosta kao što nekima izgleda. ;

„Druže“ i „drugarice“ rodilo se u revolucionarnom madu i bilo usputni izraz duboke zbližemosti KkTOZ zajedničku borbu za iste velike ljudske ciljeve.

U toku oružane revolucije „, „drugarice“ dobilo je širu primenu na osnovu same činjenice što je odjednom silno proširen krug boraca za bolje

_ društvo, Takvo oslovljavanje je, u tim

najtežim damima, kad je ginuo drug za druga, dobilo još dublji smisao ljudske povezanosti, o |

U {renutku oslobođenja zemlje, naročito u toku mjene obnove, kad je u

novo, revolucionarno kolo, svi se dru-

jedva da se oslovljavanje nego sa „druže“ i „drugarice“. Naređivanja za takvo oslovljavanje, koliko znam, nije bilo, Bilo je

garski uhvalili za ruke,

dmuže“ i Pri

s malim.

na marginama štampe

Kosta TIMOTIJEVIĆ

Anonimnost

garaniovana

'žda neko odazvao — kad bi ijedne nor vine pristale da ga štampaju. Listovi u svetu primaju svakojake oglase, sitne i krupne, lične i porodične, političke i komercijalne, dobrotvorne i kamuflirano pornografske. Ima listova koji uopšte nikakve oglase ne objavljuju, a ima ih koji štampaju svali plaćeni oglas bez disWMriminacije. Veliki svetski listovi, koji drže do svog dostojanstva i reputacije, obično plaćaju ljude specijalno zadužene da pažljivo čitaju primljene ogla=se, proveravaju njihovu tačnost (OsoObito kad se oglašava neka roba), a škartiraju sve što je nedolično ili sumnjivo. di Kod nas takvo proveravanje uglavnom nije praksa, Smatra se da oglašivač sam odgovara za ono što nudi ili traži, Oglasno odeljenje teško se može upuštati u proveravanje da li „intelektualac {koji} traži poznanstvo stasite imtelektualke, byaka Yadi“ ima poštene namere, đa li će biti dobar muž i da li je uopšte intelektualac. | Dobro je što se u principu veruje u dobre intencije oglašivača. | „Nešto malo proveravanja i selekcije možđa ipak ne bi bilo na odmet.

| možda:-katkad..objašnjavanja - jednog čoveka drugom zašto, Zbog kalevog

života i kakvih snova, treba jedan drugome tako da govore.

Pa kad nam naređivanje nije onda bilo potrebno, što bi nam bilo nužno danas? Zar nije danas sasvim dovoljno da jedni drugima, recimo stariji naraštaj mlađem, samo objasnimo šta znači oslovljavanje sa „druže“ i „drugarice“? Pritom da obavezno kažemo i kakav životni sadržaj, kakvi ljudski odnosi, moraju da stoje iza takvog oslovljavanja, To jest, ko je drug, ko drugarica, kakvi su to ljudi.

Uzgred bismo' morali objasniti da oslovljavanje sa „druže“ i „drugarice“ podrazumeva i druženje u zlu i dobru.

Dakle, nismo za „gospodine“, Mi smo svi za „druže“, Ali, ne za golo „druže“.

KRILATICA „NE TUMBAJ ČOVEKI“ rijatelj koji prati ove zalbeleške, pravljeme onako uzgred, naročito me zamolio da — makar i s izvesnim zakašnjenjem — odam priznanje „Polibikinom“ komentatoru Draganu Markoviću. I to zbog naslova koji je Marković dao jednom svom napisu. Naslov glasi: „Ne tumbaj — čovek!“ Predložio bih Markoviću da „Ne tumbaj — čovek“ uzme kao stalno ime rubrike koju bi vodio u svom uglednom listu. „Ne tumbaj — čovek!“ je srećno nađema reč koju bi trebalo češće ponoviti povodom mnogih ljudskih mesreća.

DEMANTI ·

roneli su se bili glasovi đa ću Dpi| nešto o telebu. Da ću o teletu

Disati briču. Nije istina, O teletu neću napisati ču, Neću ni o volu. Ali hoću o konju. Taj konj o kome ću pisati priču nije neki suviše fini konj, Ono što mi zovemo „gospodin konj”, to ovaj konj nije, To će biti sasvim običan konj. Ukoliko bi bio od plemenite pasmine i možda dobitnik trkačkog derbija, taj

konj može postati jumak moje priče 0

samo ako slomi nogu.

U stvari, pisaću priču o konju koji ·

više ne imaži zob, o konju koji više ne rže, O mrtvom konju. O konju koga je mesar već raščerečio na plećke i buto-

ve, O konju čije se meso ne prodaje ~

ni po biljadu i po ni bo h*liadu dinar: O konju koji se još može dobiti po pef stotina dinara kilo, O njemu ću napisa

| KO-OPRODURCIJA ,

Kad neka neč počne pogrešno: da se

"upotrebljava (kao na plimer Kaldmbup metež, ili implikas ~

u značenju 2Dbrka, mi cija u značenju opasnost), davolski je teško vratiti joj pravo značenje i ube. diti svet da novo značenje nije rezul. tat legitimnog semanltičkog razvoja ne go običnog neznanja.

· Slično biva s rečima koje novine lansiraju u pogrošnoj transkripciji kao što su hula-hop umesto hula-hup (hula-hoop), džu-boks umesto džuk«

da žive kao nakaze dok ne odu u zaborav. Ko će sad objačnjavali da treba reći buldozer sa z a ne sa ž, i zar je važno? Glavno je da mašina dobro radi i da je ne 'ostave da rđa na kejčj,.) Jfrs%)"

Ima, međutim, reči koje su godinama (ako ne i decenijama) bile tačno pisane, pa pogrešnog izgovora,

narodu

·t0V

se kasnije, pod uticajem . i u štampanom .

boks (juke-box), buldože? /umesto bul- . dozer (bulldozer) — rečima osuđenim

Wii i 83%

“IA

obliku pokvarile — kao na primer reč. Žl

skalpel, koju naša štampa (s retkim izuzecima) danas piše skalpe?, Priličnom broju stranih reči preti ta sudbina, jer je naš narodni genije neumoran, a lektori su već umorni od sizif{ovskog posla.

Tako je sad ma udaru reč kopro= Sa đuhkcija. O. poslednje vreme ona se sve · češće izgovara kao kooprodukcija, a

na zatvaranju pulskog festivala (pre>

nošenom preko televizije) čula se ne> koliko puta 'i iz usta festivalskih funkcionera. Zasad još u novinama nije štampana sa duplim o (ni kao

kooprodukcija, ni kao ko-oprodukcija), · bo ali će jednog dana i to doći na red ~

alko taj solecizam preovlada u govoru.

Izgovor kooprodukcija temelji «se. ili na nesvesnmoj analogiji sa rečima kooperacija, koordinacija i t. sl., ili na

verovamju da. je reč nastala od pre- ·

fiksa ko- i imenice oprodđukcija — ili pak na neukom strahu od greške koju

čine deca kad kažu zologija, a seljaci

kad kažu koperacija (u oba slučaja s jednim, kratkim o), Bilo koja od ove

tri pretpostavice da je tačna, u opasno=

sti smo da se.nastavi tvorba novih oblika po istom sistemu i da tako dobijemo reči koolaboracija, koorupcija, i koolokvijum. Uostalom, ako se strana

reč oprodukcija zameni domaćom opro- ·

izsbodmja, možemo doći do sasvim nove ..

i originalne: kooproizvodnja. (Ne smeba što bi tu strani prefiks bio nalepljen na našu imenicu, tim pre što smo se

već pomirili sa bastardnom kovanicom ::

reizbornost.) :

Šalu na stranu. Izgovor kooprođukci= · ja još nije uzeo razmere epidemije, pa mu se blagovremeno može stati na put. Bolje je sprečiti nego lečiti -— naročito u jeziku, gde lečenje ne pomaže. dopustimo da pobedi izgovo? sa dva o,

pravopis će kad-tad morati da sankci- „,

Ako

oniše pisanje sa dva o, Jer tako smo se „...

Vuku zakleli.

ar SI SOBIBTMVN

x» SIT,

ti priču s mnogo topline, A. o teletu“00 neću. Neću ni o volu. : ceh

: orecai

SOLITERI sija

S vaki čas neko zameri malim grado-

vima, gde su male kuće a velike #V*.

bašte: što će vam soliter?! Bh, što će...“ 1 Kad ·'bi se govorilo: kuća na deset, na petnaest spratova, pa hajde. Ali soliter! Kako to gordo zvuči!

I kako se odozgo sve lepo vidi: čak. „., i

i kome kokoške'hoše kvupnija jaja, Predsednik komune popenje se lepo.“ | bez lifta (koji ne radi) na soliter, uzme JJ

durbin i može da nadgleda da li ro“ štilj dobro radi i, uopšte, da li se dobro izvršava privredmi plam komune, ~

„ANGAŽOVANA“ UMBTNOST vw

jednom povelikom gradu u Srbili snažna žena koja simboliše po

bedu u ratovima pod raznim kra= |

ljevima u uzdignutoj ruci.držala je kru~ „U

nu. Sve je to bilo delo vajara visoke ·

klase (Augustinčić).

Snažnoj ženi su odsekli ruku pa na” pravili protezu. Proteza je deblja, gru blja, ali je to sad delo jednog „Sve snog“ sina radničke klase. više ne drži krunu, nego — buktinju.

ONAKO UZGRED

I proteza

| U TRENUCIMA SLABOSTI neki. ljudi iznose kase teške po dvesta kilo grama. * LO NEON

LIKOVNJ PRILOGE IZRADIO MIRO GLAVURTIĆ

KRI WOVINF