Књижевне новине

'a'“'k""ft"u?e I.novs-?"i

DANA

Nastavak sa 1. strane

. se uplaši, nego da se nasmeje, To je osnovna gama Šajiinčeve smešne grafike.

Strah. Strah od čudnog sveta, gde

. liadi ostaju bez glavna, gde Fiuće po

_ zdravljaju Krovovima, gde ovce imaju glave vukova, a žabe vidc sVet samo ha boO-

vršini svoje bare. Karikatuza je lek protiv tog straha, Oha je poslednja vrsta Jeka. Posle nje oštaje nam 5amo jedan izlaz, a to je da svet prihvatimo onakav kakav je, i da mit= no spavamo posle ručka. To je kraj.

M. K.

KONKURS IZDAVAČKOG.

| PREDUZEĆA „OTOKAR |. KERŠOVANI“ ZA ROMAN

POVODOM godišnjice | „oslobođenja Rijeke Izdavačko preduze= će „Otokat Keršovani“ raspisuje „Stalmi godišnji konkurs za roman o mori U obzir dolaze samo ona dela u kojima pisci, slikajući sawremene događaje ili zbivanja iž prošlost',, obrađuju tematiku Koja je ili direktno vezana za život ma moru ili je takva da se u njoj oseća jača Pprišutnost mora.

Žiri u sastavu Petar Šegeđin,

Vlatko Pavletič i „Milan Cin= ković ižabfačće najbolji tekst, KO ji će biti nagrsđen nagradom u igmosu od 5BOO,OOD dinara, đeni roman biče objavljen u iz« danju samog predužeća, I ostali kvalitetni Yađovi biće eventualno objavljeni u ediciji domaćih pi= taa,

U ob#š'h pa Učešće na konkursu dolaže samo neobjavljeni tekstovi. Rulopise, olkucane na bpisaćoj ma= šihi, sa dvostitukim proyedom, potl= pisane Bifteom, iteba slati u dva primetfka na uadvesu predužećB, Autoratvo će se dokaživati trećom, identičnom kopijom, a krajnji ok sa slanje Yukopisa je 1. janua, „1966. ftegultati će biti objavljeni 8. maja 1966, na dan oslobođenja Ri« jelke,

aa-BREPy_ FOOJ B0VXC... % SRYyYyEJNUIBO BOHHEC | _ Y(HOPMATMOHC

MOŽDA SB VARAMO, ali mi švimo u uverenju da je dužnost štampe, pored ostalog, da inior= miše. Da pouzdano i tačno infor· miše. Ako je u pitanju večernja štampa njena se čak uloga umnogo me na to švodi. To, međutim, nije uvek slučaj, Momocima iž „Politika=kspresa“, · ha primer, nikako ne polazi za ru · kom da še Saberu. U broju od 928. · IV, na pr mer, ispod šlike OVORoO'dišnjeg dobitnika nagrađe na Stevijihom pozorju (u društvu sa Yediteljem) piše: Aleksanđar Lebovič, Ne, dragi čitaoci, vi verovatno mate da se pisac „Haleluje“ ne žOve Aleksandar nego Đorđe. Oh je, istina, svojevremeno, sa Aleksan' drom „Obrenovićem napisao „Neesk' odred“, ali he verujemo da je identifikacija bila tolika, ni ranije, a sad još manje, da bi preužeo i njegovo ime. Dan ran'je, opet u istom listu i pet na Rkulturmoj rani, is= —xod snimka scene iz jednog sbektakla, piše đa je na njemu Stivn

· Bojd, glumac koji se proslavio u ,

_ filmovima o agentu „007”! Neđajmo _ Be zavesti: mislilo se na agenta . Djemsa Bonđa koji igra u spomenutim filmovima. Prez'me je vaisti· nu slično (Bojd—Bond).. samo, glu mac koji ga igra, ima ireće ime: zove se Šon Koneri. | · Dešava se, međutim, da se ime „okvirno“ i pogodi! „Ali tad postoje dve verzije ba ne znamo na | koju da se oslon'mo. 'To se đogc- dilo sa lučesnikom upravo zaklju- čenog „Okruglog stola“ urednikom · francuskog. časopisa „Diožen“, čije · je ime Rože Kajoa (Roger Gaillois). U broju od 928. IV ispod njegove

· slike stoji Rože Kajo, a u tekstu.

Rože Kajom.

“ No, i to je bolje nego KATLOS. ·h- kako je u prvom „Politikinom“ iz| veštaju o tom događaju stajalo.

| ROMAN GROZDANE | OLUJIĆ NA MAĐARSKOM

| OVIH DANA se pojavio mađarski | prevođ romana Grozdane Olujić „Glasam za ljubav“, koji je 1963. godine nagrađen ha konkursu za-

| grehnčbog lista ..Telegram", Budim·| peštansko izdavačko breduzeće „Ko'B. ssuth“ izdalo je roman u masovnom '} iiražu od 55000 primeraka. Roman je preveo Zoltan Čuka.

Nagta= ,

· dobit“

— MA ZAR NE SHVATAŠ KOLIKE JE PISCE POTPUNO UNIŠTIO PRERANI USPEH? __atajvv ga,

Kosta TIMOTIJEVIĆ

LOPTA I SKALPEL

NEŽDRAVO LJUBOPITSTVO našeg sveta kad su u pitanju tuđi pr hodi očitovalo se i u poslednjoj uzbuni oko toga koliko primaju (direktno i in= direktno, legalno i ilegalnd) naši viđeni i heviđeni fudbaleri,

· On: koji su očekivali đa će na vanrednoj koh= ferenciji Pudbalskog saveza Jugošlavije o tome biti reči, da će še Visoki forum baviti prebira= fijem po prljavom vešu kao Što su afere Ošdštojić, Planinič i t. sl, morali su ostati važočarani. Kao i pisči nekoliko Wačelnih članaka objavljenih pred konferenciju, tako še i forum bavio načelnim, Buštinshuiim pitanjima. Moliko se iz novinskih izvVeštaja dB yaMključiti, konferencija PSJ dotakla ae pitanja matev'jalnog nagrađivanja pojedinaca ta= kođe samo načelno, odredđivši đa ubuduće sštalus neamatera mogu uživati isključivo igrači savez= nih ligaških klubova,

Ako se publika ipak intetesuje ža detalje me= amhterskih plata, premija, tyaostera i diugih obe

:Yač'ja, ne beba joj žameriti..Ne bi javnost o šVe=

mu tome ništa ni šžnala da štampa stalno ne ĐrO=

„valjuje škakljive pojedinosti. umesto đa-se bavi · ugvišen'jim ftemamn Mao Što je, recimo, pitanje

rotacije u Mlupskim Yukovodstvima.

Čak i ožbiljna, dostojanštvena „Borba“, koja tako pomno bazi da ne zamoči prste u sumnjiva posla vidov'tih Holanđana, Marsovaca, iravara i neamatera, nije odolela iskušenju. Odlučivši: veYrovatno da Svoju redakcćijsku reč rekne tek kada se (ako se) ražiđe veštačka magla oko fudbalersicih prihoda, ipak je objavila neku vrstu komentara, makar šamo. u formi pisma jednog skromnog čitaoca, radnika s platom od 384.000 dinara, koji kaže? „Moje je skromno mišljenje da one koji primaju toliki hovač |ne misli na svoj, nego na fudbalerski novac — br. K. T]} ne sme da bude s?amofa dea o tome javho govore kad, već mijč sramota one koji to omogućuju.“

„Bofbin“ čitalać zapravo je komentarisao Šekulavrčev „Slučaj“, A tu je „Politika“ sve wredu= hitrila i odnela šnjur ekskluzivnim „izveštajem o tome kako je Šeki hteo da nhbusti „Zvezdu“, kako je „đobijdo ponude s raznih strama“ i Wako je najzad, na sednići uprave, ipak „nađem zajeđe De jezik“ te je tako „jedna ptica ostala tu 50607, alu . .

Odmah za „Politikom“ javio še „MKhsbreš“ sa nešto detalinijim .pođdacima o viš'ni „ponuda” i sa nešto izraženijom skepsom prema uveravanjima uprave „Zvezde“ da Šekularac za ostanak u klubu nije dobio ništa u gotovu,

Sleđile su „Večernje novosti“, očigledno pogođene time što je konkurencija obrala kajmak, ali ipak rešene da još nešto iscede iz tog „slučaja“.

.Pošto se, međutim, više ništa vredno nije imalo . iscediti, „Novosti“ su se dale ha eksploataciju ale-

re Plan'nić, koja je toliko sočna da se može cediti do mile volje pa opet da ne presuši.

Od nedeljnih listova „Svet” je još pre „Bor-

be“ našao imgenioznu formulu da svoj komentar”

objavi u formi pisma jednog čitaoca, koji vrlo opširno i dokumentovano insistira na dva zanimljiva i dosad nedovoljno obrađena momehta:

(a) da #su pr'manja neamatera tri, četiri pa i više puta veća od primanja glavnog inženjera 'Trepče, generalnog direktora Zenice, profesora univerziteta, hirurga svetskog glasa itd. itd, — zato

· Što su sportska društva oslobođena misa fiskhkm\mih

davanja (koja inače plaća svaka privredna organizacija) te su tako u stanju da kao svoiu „čistu prikazuju jednu lažnu, privilegovanu dobit; :

(b) da je neodrživ argument prema kome se fudbaleri moraju tako izdđašno plaćati jer bi u inostranstvu bili još izdašnije plačeni — a neodrživ je zato što bi generalni direktor Zenice, koji u Jugoslav'ji prima 120.000 dinara mesečno, kao direktor „železare u Klivlenđu primao 5.000 ili 10.000 dolara, i što bi hirurzi, atomisti, dirigenti i drugi takođe u inostranstvu zarađivali basnoslovne švote, pa 'pak kod nas proporcionalno nemaju plate ni približne prihodima nćamatera. | Ono prvo se teško može pobiti. Zajednica aista uzima od proizvođača lavovski deo viška vrednosti, pa oni zato ne mogu da imaju neamaterške

prihođe. Pitanje je, međutim, đa 1' bi se primania. smanjila

fudbalskih neamatera oselno (ili išta)

'Mkagioa dHskwsiju,“

kad bi klubovi plaćali dažbine kao privredne organižacije. ı

___Na ono drugo može se odgovoriti da zakon po» nude i potražnje Važi kako za cenu robe tako i #8 cenu živih ljuđi, Možđa u inostranhštvu jedan hirurg svetskog Mlasa žarađuje koliko i poznati fudbaler, a možda i više. Ako kođ nas dobar dribler vređi četiri buta više od dobrog hitutga = to je naprosto zato što nam je čelifi puta po trebniji.,

Još jedno zanimljivo tumačenje dobili smo ovih dana od Vladice Popovića, kapitena „ZVveč“ #det, U intervjuu koji je dao „Beogradskoj hede1ji”, Om ovako #yezmira stvar: „Slučbenik mije teško biM, a me može svako da bude Sekulavac ili Lola Novaković. To je jedno i majjednostavalje objašnjenje ža jemomen o kome ovorimo, Još mešto: teško je nekom ko radi w brojestji koja je kratkog veke da še pošle 15, najviše 20 godina whlijuči M, Weku dugu, Zbog toga oho što fudđbaleri danas zarađuju nije dovoljno da se obezbedi ćgžistenčijd do Maja \ota, AKO se 16RO leap

ai j 0 bi thebdi ii "da

primanja fudbalera Wwišu, nešto što

Am M]UO) IS

Ako se tako gleda, saisšta bismo mogli da Skl= nemo to pitanje & dne)yhog Yeda. Petnaest do dva= deset godina igranja vredi koliko četrdeset godina ma kog drugog rađa i ieba čoveku da obezbedi egzistencju do kraja života. Muka je, međutim, što zavidljivi plebs ne gleda „tako“, nego mu je do uravnilovke. Teorija o „jednakim (ili bat približno jednakim) stomacima“ okrenula se i protiv neamaterfizma. Sitničavost i nerazumevanje zagorčavaće vot sporiskwı radnicima i forumima još mnogo, mnogo godina.

S druge strane, nema mesia suviše dugoročnom pesimizmu. Dok se javnost postepeno bude privihavala da „tako“ gleda na primanja boslenika I i II savežne lige, nizom društvenih, samo» upravnih i, zakonodđavnih mera postepeno će se regu lisati rasponi i proporc je — na opšte zadovoljstvo. O tome, uostalom, Hovore podaci iz „Zlainog veka“*) gde su bronološki dati slučajevi koji su uzvitlavali majžešće strasti i primeri nekih najvažnijih intervencija za sprečavanje ekscesa:

1978, Zbrzičevp mesečni prihod, u „Voždovačkom“ iznosi 2,270.000 dinarđd,

Pohapšena, cela upraba „Grobljanca“.

1991. Šlicmaher dobija 5 miliona premije a pobeđonosni gol (Rakovica — Lepemica 1:0). Domentijanović dobija sportski „Rols-rojs“ ža odbranjeni penal (Pretiš — Tomos 7:?).

1999. Vanredma konferencija PSJ utvrđuje da pojedinačne premije me mogu premašiti petoštruki ismos mesečnih brihoda univerzitetskog projesora (prema proseku za prethodnu. godinu).

2005. Abdurahmankalfić traži ispisnicu iz „O“. timpije“. Mešečna plata mu, se povećava ma 42 MD.**) i

Doneta uredba da mesečni brihod, jedmog igrača (stavtna osmova i batijabilna primanja) me Vože biti %»eći od, opštinskog budžeta #a podizanje dve do tri školske zgrade (odnosno opštine u kojoj se malazi seđište kluba).

2065, (na današnji dan) bosle dđoadesetogodišnje Dubrovniku i 750 MD (u devizama) da se iz Buvme vrati u „Karaburmu“, Burma ukiđa vicekonžulat wa Karaburmi.

2045. Pajcek uzima 2.800 MD da bređe W „Zute“ du“ i isto toliko da ostame Ww „Partizanu“. Posle kračeg kolebanja uzima, jahtu od Saveznog Jonda za unapređenje masovne fizičke kulture i odlazi u Urugvaj. :

2065. (na današnji dam) posle dvadesetotodišnje javne diskusije i stestrane debate, ipgldsan Ošmobvni rakom o ličnim prihodima meamateYd, DO kome tramsfeY (odmosmo makmada za obhbVbu, WgOtvora) me Može premašiti desetostruki iznos nmagrade za životno delo.

%*} Fedor Đak ı Živa Str. Vlađalački: „Zlatni vek neamaterizma od Zajedničkog jezika do Osnovnog zakona“ (Pančevo, 20660). |

% MD je oznaka za Megadinar, novčanu jedinicu od . milion dinara, uveđenu 2001. godine kako bi se ređukćijom suvišnih nula pojednostavilo knjigovodstvo.

»*#) Strahinja Gugutka, levo Mrilo reprezentacije, š ne Guta Gugutka, naivni slikar iz KormanB.

e sML— e

Ljubiša MANOJLOVIĆ

ŽIVOT OKO NAS

(Mani

Sa našeg privrednog okeana PRIJATNO MI JM kad neko od naših političkih . rukovodilaca, onih uglednih drugova za lije su ·Bgovore i izjave stupci novina, raaio i mali ekran uvek otvoreni, to ume i da iskoristi. Ne misim da ih prosto upotrebi (možda, zioupotrebi) nego baš da ih iskoristi, da preko novina, radija i teu.cvizije dobru reč kaže na dobar način. Da ćiuaocima (siušaocima, gieaaocima) od toga posle nešto obvane, da zapamie, da mogu čak qa citiraju Ovo ii Ono, To kesce, na primer, pode za rukom ašku iomcu, predsedniku Savezne komisije za drustveni nadzor. Postigao je to i kad je, pre nekoliko dana, urcunijku Tanjuga davao izjavu o nežeijenim pojavna u privreunom i drustvenom živolu.

„Paško Romac je. izmedu ostalog primetio sledđeću pojavu u društvu:

— Ako, recimo, direktor i njegov stručni štab nepromišljenim poslovnim postupcima dovedu preduzeće u težak finansijski polozaj, posledice njihov:h postupaka najmanje će snositi oni sami... »truvnjaci 180 m.ggu ua Nacu MpUsao ı ila ga U preduzećima koja rinansijski bolje stoje, a gro kolektiva ostaje da spasava što še spasti može, podnošeći bez svoje kriviće materijane i druge teškoče.

mu, tako izloženu, pojavu Romac je uzgred ka» gao i mnogo izrazitije:

— U svim mornaricama u svetu važi pravilo da kapetan poslednji napušta brod koji tone. U našoj privredi a oštećenog broda najpre beže kapetan i oficiri.

Mio, to se meni dopalo u reči jednog političkog radnika. Ta figura. Zvonjenje na društvenu ob}ez« nost koje ima svoju boju, svoju melodiju. Koje u mašoj sVesti može i glasno da odzvanja: Ki

Dakle, pošto ovakvi privredni kapetani (ne samb u činu Giteitiora), uvek ispiivavaju i ljudima pri« ređuju hove potope, treba ih, čim pomole glavu, vesioom po guiavi, .

Gorećemo ; y

i NAJZAD ĆE POČETI da radi beogradski krematorijum. Počeo bi i ranije, ali sanitarna inspekcija nije dala. hazlog: dipmjak je bez prečistaka, pa može da se zagadi vazduh koji mi Ž.vi udisemo, Ali hismo mi u svemu tako zadrtia nacija. Specijalna komisija pronašla je da se može i boz prečistača. Grobljanskoj upravi je ipak dat rok da do kraja godine prežisvuač obavezno nnbavi. i

I šta sad, treba li prečistač ili ne treba. Ako treba, zasio Ga Dez HN/caa PUuzvudln0 daa da QL

! rad? Ako ne treba, zašto zahtevati da on pak, u određenom rolu, bude nsbavijjen?

Tu je stvarno teško pohvatati konce razuma. Ali i m.jč vasMO..rM BeuOD „e Da li MOJ pretvarati u. prah. i pepeo. Jer, ruku na gigoy 10 smo baš zaslužili, Š ENE

i-tetkki Sb LHB KLHI Knjigo naša lepa, knjigo naša mila...

vg VREME kad se knjiga nedovoljno čita ne samo kod has nego i u svetu, za svaku je pohvalu napor beogradskih „Večernjih novosti“ (1D. april 1905) da istakne i drukčije primere.

omponeeanraninmma

, |H raechWN,a CRADNJE BA e ogbaja Ce Og KMHUIGČ sa a e wa. OVO ~ ce. e uwva YTpm nyia obmiDha 30MMy. TO: ntwojuwMu8a, pobona y moponuttt RWpoOnTa, eh KPR Pade WrORGIRREAM y.

bBOpM rcwMo nopea eMtaeekor }OWu UDppanWyckW, n Wed9pdJy- MBševaTi\Wy: " rS0PpAaIMJS? Cnapkv, koja yMecTruyje y akpoČarčknj Tad%W rpyne

Bapon. SiBMN M Cnapxc. Maana apywcHha CTMMe, 3MBibe y RonHoHoj MDkOMM, wjM je UeMwap y EAPypry y 1UKovčkoj. Ma nhyubha Sarbbaph mourrov, a MacrabiWWM 0) MeYO TAKO nouIYOM ĆaonuPTaRajy OM (kole. Cy khXiy ORNNMMD :). Am tura he OMYM B%O UMPKycka ursTP% i WNibhaHa 3 MenoaaYow Npabuy, & ROiuYAp Će neMiun)awa y fMĆMy Me Nabe Majy Chapyrw.

Onako, uzgređ

U ELEKTRIČNOJ CENTRALI su opet počeli da čitaju Plutarha. Naročito onu njegovu krilaticu: „Kad se ugase sveće, sve su žene lepe“,

KNJIŽEVNE NOVINE