Књижевне новине

;

SLAVOLJUB BOGOJEVIĆ”

Salon Moderne galerije

RETROSPEKTIVNA IZLOŽBA Slavoljuba Bogojevića osvetljava razvojne faze, ovog našeg poznatog slikara, obuhvaćene u periodu od 1951. do 1965. „Devojčica s lutkom“ (slika iz 1951.) rađena u stilu lirskog realizma ukazuje na prve rezultate Bogojevića, otkriva: u punoj meri njegov slikarski senzibilitet — to je po svemu već zrelo rešenje. Ali radđoznao i nemiran duh Bogojevića nije mogao da se zadrži ovde, Unutarnji nagon i problemi koje postavlja vreme navode slikara na traganja. Nove preokupacije, životne i plastične, očigledno su prisutne u njegovoj sledećoj stvaralačkoj etapi. Vedri lirizam je zamenjem sumorom, čulnost je ustupila mesto ekspresiji, linija je postala važan izražajni faktor bođ Mjjim se prođornim vertikalama i horizontalama realnosti počela da preobražava (Fasada, Dijagnoza). U kasnijim slikama ostaće samo sećanje na viđeni svet; problem slikarske materije dominiraće kao likovno aktivan, ali nikad neće biti ugašeno slikarevo nađahnuće, njegove emocionalne mene biće uvek prisutne kao deo poetskog sadržaja slike, kao deo autorfovog bića. U ovim najnovijim slikama Bogojević je delikatnim tretmanom znao da istakne tonske vrednosti u registru jedne game — svetle ili tamne — da menametljivim. ritmom organizuje prostor nagoveštenih predela iz kojih se diskreMo pomalja sumce — simbol koji se provlači gotovo kroz sve slike Bogojevićeve današnje faze.

Tako obuzet problemom slikarske materije Bogojević ne dozvoljava da ona postane sama sebi cilj. Njega ona jnteresuje kao sredstvo, posrednik, baš kao i .predmetni svet koji se tu i tamo ogleda na njegovim slikama, ali sveden: :do 'Obriša arkikulisanih u nove stva~

ralačke celih imagimarnih' šazvučja, selnih

ili radosnih, svejedno — uvek dovoljno snažnih da nas uzbude.

MILIJA GLIŠIĆ

"Galerija Kolarčevog narodHog univerziteta

SIGURNO JE da tematsko opredeljenje ne mora imati bitnu ulogu u umetničkom stvaralaštvu, u njegovim krajnjim dostignućima. Postoje mnogi elementi — emocionalna dispozicija, formalni postupak — koji Oomogućuju da se određena tematika različito tumači, umetnički oblikuje. Međutim, sigurno je, isto tako da postoje i takve teme kod kojih su varijacije u pogledu stila i podteksta u mnogome ograničene otuda one mogu imati presudnu ulogu u realizaciji dela, u određivanju njegovih kvaliteta — pod ovim se podrazumeva sva kompleksnost ostva renja: lični udeo autora, misaone i poetske vrednosti , formalni tretman, uopšte njego-. va ekspresija u vremenu i prostoru. Reč je ovde o portretnoj skulpturi, na koju se danas gleda sa mnogo sumnje u smislu stvaralačkih mogućnosti i izražajnog dijapazoma primenljivog na ovaj motiv. Svestan okvira koji prete, mladi beogradski vajar Milija Glišić se bez dileme odlučio da kroz ljudski lik ispolji svoje skulptorsko osećanje, da iznese intimnu poruku. Verujući, dakle, da su promene mogućne i kad je u pitanju ljudski portret, Glišić upravo i pokazuje sposobnost da eksponira ne samo svoj doživVljaj sveta nego i smisao za njegovo plastično oblikovanje, za savremenu transpoziciju.

Pojam skulpture za Glišića je vezan za volumen, za punu zatvorenu formu koja, bez obzira na autorova unutarnja osećanja, ima dominantno skulptorsko značenje. Ojuda su Glišićevi portreti i lišeni deskripcije. Je, makoliko da iz njih izbija psihološko dejstvo, koje nije nimalo irelevatno, njihova unutarnja snaga širi se, navire kroz napoh mase. Slobodno se može reći da su Glišićevi portreti sačinjeni kao medijum kroz koji se sugestivno oslobađa nadvladđavanje ljudske tragike, i, s druge strane, ispoljava čistota skulptorskog izraza — tektonika henarušenih čvrstih površina sliva se u upečatljivu monumentalnost,

_ Tako se u pojedinim radovima (Kukavija, Idol III, Legenda o Nikodimu) primećuje izvesna morfološka razlika u odnosu na portrete, Glišićevo suštinsko shvatanje skulp iure ostaje nepromenjeno — izložbu prožima jasno sprovedena misao i doslednost stava. Ovakvom utisku doprinose i izloženi crteži, koji skladno dopunjuju opus Milije Glišića,

Vladimir Rozić

6

PILMOVI Bergmana, Felinija, Viskontija, Elije Kazana, Antonionija, čak i De Sike, su kako trenutno izgleda, u senci. Filmovi engleskog režisera Gaja Hemiltona (koji je iakođe ostao u senci) o tajnom agentu „007“ Džejmsu Bondu, tuku po broju posetilaca, sve američke i evropske rekorde u poslednjih pet godina. JIjen Fleming, engleski Di sac kriminalnih romana, napisao je deset romana o Džejmsu Bondu, tajnom agentu Nj. Kr. Veličanstva V. Britanije. Imao je uvid u arhive Tntelidžens servisa, a i mnogi agenti IS-a pričali su mu svoje podvige. Džejms Bond ima broj 007; prvih šest su poginuli, a on ostaje živ kroz svih deset romana. On je neuništiv.

Glumac Šon Koneri, koji igra ulogu Džejmsa Bonda postao je najslavniji, u svakom slučaju najgledaniji, glumac sveta. Postao je zla-

#onosna industrijska investicija, kac

žvakaća guma ili džuk boks, kako kaže poznata i veoma duhovita italijanska reporterka Orijana pPalaći

Džejms Bond nije zlatonosan sam“! na filmu. Karden, poznati pariski krojač, već lansira modele a la Džejms Bond, pojavljuju se cipele 007, u noćnim lokalima se piju kokteli „Džejms Bond“ i viđaju plavuše kakve voli Džejms Bond, nose se perike a la Džejms Bond. Tiraž PFlemingovih romana, posle filmskili uspeha Džejmsa Bonda, skočio je na 45 miliona, a glumice koje uđu

622955

u film sa Džejmsom Bondom “uvek se menjaju) postaju internacionalrno slavne, Ursula Andres je preko Džejmsa Bonda izišla na međunarod no filmsko tržište. Klodđ Ože, buduća partnerka Bonda u novom filmu igrala je Rasina i Molijera (u Vilarovoj režiji), al. ko zna za nju? Sada će je svi upoznati zahvaljujući filmu sa Džejmsom Bondom. Čega god se dotakne Džejms Bond pretvara se u zlato. Milijarde za producente, režiserve, glumce, glumice... slava, milijarde, milijarde ... slava...

Tu almosferu stvorenu oko uspeha filmova Džejmsa Bonda izvrsno ilustruju i sledeća dva slučaja: Monika Viti, napuštajući interpretacije nekomunikativnih i alijeniranih osoba, snima jedan film gde igra jednu super špijunsku ulogu velikog agenta Džejmsa Bonda u sukhji. Richazd Barton se nada da će jednim filmom špijunskog MRaraktera, anti — Džjems Bond napraviti furore. Neki kritičari kažu da je Džejms Bond do te mere dobro skrojen po ukusu publike moderne civilizacije i potrošnje, mitova snage, seksa, brzih automobila, astronautski moderne tehnike, urlatora i stripa, da ih ima koji odbijaju da Džeimsa Bonda prihvate samo kao filmsku ins y on je za njih filmska inkarnA&čija sivarnoživeće ličnosti.

Do sađa su snimljena tri filma), a snima se četvrti film Džejmsa Bon da „Munjevita operacija“. U pbrvom filmu Džejms Bond pobeđuje nekog doktora No koji hoće da osvoji svet. U drugom savlađuje moćnu organizaciju, koja koristeći zategnutost Istok-Zapad, hoće đa pobije hiljade Sovjeta i Amerikanaca. U frećem nadmudruje jednog „đfinansijskog kriminalca koji hoće da osvoji zlatne rezerve SAD i baci svet u haos. U svim filmovima gospodari tehniiza epohe putovanja na mesec: sedište automobila se izbacuje katanultno kada Džejms Bond treba da

CrPOrTEEIEZ re Oea me TT

1) „Dozvola za ubijanje“, „Sa ljubavlju iz Rusije", „Misija Goldfinger“. __ PISMO IZ RIMA

_

607

izbaci nepoželjnog protivnika, bombarderi se pretvaraju u podmornice, jahta u leteći torpedni čamac, protivnici ginu od pištolja, otprilike svaka tri minuta po jedan, ali ginu i od atomskih zraka. Bond vodi lju= bav sa svojim plavušama na zemlji, u vazduhu i pod vodom — svim time Bond osvaja mase nivelisane zakonom „tako svi rađe“, vezane istim TV programom, istom pastom za zube...

Zašto taj film ima toliko uspeha? Zašto se o njemu “toliko govori? Vreme starih filmova je prošlo kažu jedni — ovo je novi vestern, adaptiran (a)moralu psihologije savremene mase. U epohi putovanja na mesec ne može se praviti vestern sa konjima i otrovnim strelama, nePo avionima, automobilima, ljude ireba ubijati i atomskim zracima — važno je da Džejms Bond, sa kojim se identifikuju mase gledalaca, ostaje nepovređen. "

Danas više ne pobeđuje dobar čovek (kao u klasičnom vesternu), nego loš pobeđuje superlošeg. Najzabavnije je što poslednji proriču vlađavinu ovog i ovakvih filmova za sleđećih pedeset godina, jer je pronađena magična formula hiljadu i jedne noći dvadesetog veka na filmu: avantura, seks, snaga, čuđa tehnike, sve to pomešano sa realnošću i humorom.

Neki kritičari potežu Frojđa i Tunga, iznoseći da je film pravljen prema receptima savremenih vrača moderne ili pomodne psihologije: apotekarski precizno doziranje akcije, hretnje i opet akcije i ostali elemenata: supertehnika, plavušc. skupi hoteli i bazeni za plivanje. luksuz, fantazija i humor —v što u rezultatu mora fascinirati svakom gledaoca. Drugi, pak, kažu da su tc analize luk i voda, da je suštinn uspeha filma što savremena civilizacija pretvara čoveka u kretena duhovna leniost postaje njegovn esencijelna odlika, on na filmu neće da razmišlja, nego samo da gleda akciju i da se zabavlja.

U nadmetanju često veoma duhovito sročenih cinizama prednjače

–

producenti koji neće da olako i na brzinu raskrče opijum Flemingovog Džejmsa Bonda (ima deset romana). Svake godine po jedan film, kažu oni, svake godine po Jedan novi Džejms Bond u Engleskoj baš za Božić: — neka ga publika iščekuje kao rođenje Isusa Hrista.

Tenomen bi ostao samo Kinematografski da se u viviseciranje ličnosti Džejmsa Bonda nisu umešali sociolozi, psiholozi, seksolozi i pisci, Samo u Jftaliji o njemu, sa različitih stanovišta, pisali su: Orijana Falaći, ugledna duhovita repor=terka, Alberto Moravija, Mario Soldati, Gvido Pjovene — postala je očigledno moda pisati i govoriti o Bondu. Moravija je čak doživeo nepriliku pošto su mu se neki sarkastični kritičari podrugljivo podsmehnuli što se prebacio misleći da je Džejms Bond američki agent, a ne engleski.

Kako se vidi, veliki su sporovi oko protivurečne ličnosti Džejmsa Bonda. Analize se šire i razgranjavaju — idu od kinematografskih do 50ciološko-psiholoških. Analizira se njegov izgled, nervni sistem, hrana, piće, garderoba, fotografski aparat i pištolj, golf loptice (tu se možđa kriju fajne poruke), političko mišljenje Džejmsa Bonda. Zatim broTesionalni moral, automobil, izbor, osvajanje i napuštanje žena (Džejms Bonda ih sve ostavlja), izbor litera= ture. A propos literature, kažu da je Plemingov junak od klasične literature čitao „Alisu u zemlji čuda“, kriminalne romane, a ponekad nosi Bibliju — ona mu služi kao kamuflaža za pištolj. Analizira se vreme i ambijent u kome je stvoren. Džejms Bond 007 — je, kažu, pros dukt hladnog rata, filmski adaptiran za klimu polupacifične koegzistencije, tj. vreme sadašnje, vreme pregovora SSSR-SAD. Džejms Bond nije samo međunarodno lociran, on je, kažu njegovi „flimski ocevi“, nad čovek bez nacionalnosti, univerza= lan je (u 57 zemalja je najgledaniji film). Istina, kritičar demohrišćanskog lista „Popolo“ vidi u toj univerzalnosti izvrnufi vid nacionalizma (u froidovskom smislu) i izraz jedne ideološke pozicije. Glumac sam kaže da misli da je Džejms Bond pomalo možda i fašistoidan, jet ubija hladno, kalkulatorski i uvek kada neko ne misli kao on. Opsesioniran je automatskim mašinama, automobil mu je surogat snage, kao” i oružje agresivan je, jer je nesiguran, kad ubija pozli mu kao dak. tilografkinji koja po ko zna koji uf ispravlja i prepisuje” istu ·stranicn.-. Dragi podsmešljiivo dodaju da je Bond toliko protivurečan da, DO svoj prilici, glasa za laburističku pazrtiiu.

Neki analiziraju Bonda: antipatičan je, nikad ne biva ranjen, ne umire, ne uzbuđuje se, neznalica je, ništa ne čita, ne sluša dobru muziku, nikada ne ide u pozorište; interesuju ga šamo žene, eksploziv i eventualno — kartanje. Autor Fleming ga je opravdao: „Ne može da radi sve te stvari. Mora čuvati ener giju za sledeću knjigu i za sledeći film“.

Drugi fvrde suprotno: „Dobro jede, dobro se oblači, lojalan je, nepotkupljiv, dobro zavođi žene esteta je. Slobodan je — niko ga ne veže — samo dužnost prema Nj. Wwr. Veličanstvu kraljici V. Britanije“. Ne freba ga analizirati uopšte, kažu treći. Isti je kao i mi, kao i naši snovi, kao i naša savest: zbunjujuća. Sin je našeg vremena — treba ga obavezno podvrći psihoanalizi, Uuzvikuju psiholozi.

Neki sociolozi zaključuju da je Džejms Bond heroj koji ne izlazi iz šema civilizacije potrošnje. Iživljava se gastronomski i seksualno, O5novna mu je slobođa da ubija — to mu je dozvoljeno od strane njegove države.

Njegovi „filmski ocevi“ kažu da sada, kada je stvoren mit Džejmsa Bonda, kao nekada Tarzana ili B. B. znači sad kad živi u publici—.A niko više nije potreban Džejmsu Bondu: ni današnji režiseri ni producenti, — čak ni sam sebi. Pošto je Bond postao naša rđava savest —o „on je besmrtan“, kaže jedan od njih.

Ne bi imalo smisla, u nizu raznih mišljenja o Džejmsu Bondu, ne. pustiti samog Bonda da i on o sebi Paže nešto: „Nije teško, izjavljuje Bond, postati dupla nula (agent 007) kada ste spremni uvek da ubijate“. TPilm ima poruku — film nema moruku. Dok pisci. psiholozi. seksolozi i sociolozi me završe spor oko woruke i stalog, publika se zabavlja gledajući Džejmsa Bonđa svako sa svog stanovišta i. izgleda, ne misli na poruku. Možda bi jedino -eki maliciozni Jugosloven. balkan"i prosečnog, nešto manie nežno sepvnog sistema od prosečnog evrop "kog, koji se zabavliao glednjući 'ilmove Džejmsa Bonda. ipak osta vio poruku — ne Džejmsu Bondu ili publici nego nekim jugoslevenskim režiserima: napravite dobar wmetnički film koji se gleda. a za Džejmsa Bonda — Jako ćemo!

Mladen Božić

KNJIŽEVNE NOVINE