Књижевне новине
fribina tribina
NOVINE
ODGOVARAJUĆI na moju kritiku knjige „Afrička svitanja“, na koju sam stavio niz Vrle krupnih zamerki, kako na predgovor tako i iZz-
bor, prevod i beleške o piscima,, dr Radoslav,
Josimović. je bezbroj grešaka, netačnosti i de vzinformacija jednostavno preskočio, a zadržao se na nekim pitanjima koja su mu se učinila spornim. Tako on nije mogao da odgovori na to kakva je koncepcija ove knjige, koje su niti koje povezuju ovu {oliko heterogenu književnost, zašto u svom predgovoru nije prevodio veliki broj stihova i citata, zašto je egipatska i magrebska književnost ušla ı ovu prozu „Crne Afrike“, zašto je arapsku književnost koja predstavlja jednu celinu podelio na azijsku 1 afričku, zašto nije govorio o problemima afričkih pisaca i zašto nije pravio razliku između pisaca koji pišu na arapskom od onih koji pišu na francuskom. Dr Josimović je jednoštavno „previđeo“ moje zamerke da ne postoji spisateljica Abdel Aziz, jer to može da bude samo muškarac, da nije Bent nego Bint, da Badr Šakir as-Sajjab nije Libanac mego Tračanin, đa nije Ridah nego Rida, da je menjao ne ke misli uzete iz, „La Revue du Caire“, da Teš ner i Peres nisu pisali istorije arapske književnosti, da mu nije poznato šta je kod nas prevedeno iz arapske književnosti, da je dezinformacija kada kaže da je bilo nemoguće doći do svih značajnih proznih ostvaremja egipatskih pisaca, prećutkuje kako se usudio da. piše članke za Tinciklopediju gde za arapskog pesnika Abdi Nu vasa 726—813) nalazimo sleđeće reči: „Libertem ski, bahovski i' bufonski duh“. Evo još nekih grešaka u imemima koje prošlog puta nisam po menuo: nije Tahar nego Tahir, nije Sfar nego Safar, nije Sraibi nego as-Saraibi (koji piše na arapskom). Sve ove greške i dezinformacije čitalaca za dr Josimovića šu „gole tvrdnje“.
Tnteresanino je da dr Josimović koji u Pred govoru ovu knjigu hvali i predviđa joj ponovno izdanje, sađa uopšte ne pominje prevod ža koji ponovo ističem da se ne “može čak ni upoređivati sa arapskim originalom, da su čitavi pasusi preskočeni, da ima teških materijalnih grešaka; kao da pisac predgovora nema ništa sa tim što je izbor loš, što je arapska književmost tako loše predstavljena, što ima puno biografskih i bibliografskih grešaka u beleškama o piscima, što nije navedeno čak ni ono što je kod nas preve
demo itd. Tako je šsVe to „zabo-
r
ravio“, on se ipak pita kako je mogao Savet za kulturu SRS da dotira jednu lošu kmjigu!
Da bi se odbranio od mog na bezbroinim greškama zasnovanom tvrđenju da je predgovor „Bgalimatijas tuđih misli o umetnosti, muzici, mitologiji, etmologiji, nabacanih bez reda i sistema“, dr, Josimoviću služe kao glavni argumenti to da su taj predgovor čitali recenzenti — Mnjiževnici, lektori, da je Knjigu dotirao Savet za kulturu SRS. da je „Borba“ štampala u nastavcima delove predgovora, da je mnoštvo publiše tapšalo njegovim predavanjima o ovoj temi, da su hiljade slušalaca radija imali prilike da čuju „izvestan broj ideja iz istog predgovora“ i da se niko nije našao da mu zameni. Ja ne verujem da dr Josimović ozbiljno misli da su to dovoljni razlozi da predgovor i knjiga buđu dobri. Za mene je to samo dokaz da je dr Josimović svoj predgovor dobro unoVčio i sebi dobru reklamu pravio. Da li su recem zenti i urednici listova i radiostanice dužni da maju sve? Da li je među svima jkoje je pomenuo dr Josimović, uključujući i njega, bilo nekoga koji je stručnjak za afričku i arap= 208 književnost? Da li neko od njih zna arap=ski? Za reč „kief“ nisam tražio da proverava da 1i je Bodler znao arapski ili me, već da napiše ćef. Naser nije dozvolio, kako kaže dr Josimović, da mu se pripovetka koju je kao srednjoškolac skicirao objavi wu „La Revue de Cajre“, niti je časopis trebalo da traži dozvolu za to, već je nakon objavljivanja na arapskom. u nizu lis tova i časopisa (pošto je objavljen konkurs za nastavak i preradu pripovelke, u stvari skice za dužu pripovetku, o bici kod MRašidajblizu Aleksandrije između Engleza i Egipćana 1807
E.) svakolu svetu mogao da je prevede i objavi. .
Jahja Hakki, Jusuf, Idris i Jusuf as-Sibai se ne pojavljuju u ovom časopisu, kako tvrdi dr Josimović, jer oni pišu samo na arapskom, Već je časopis „La Revue du Caire“ preveo na fran cuski neke mjihove pripovelke. Po jedna pripo vetka Justfa Idrisa i Mahmuđa Tejmura su objavljene u „Politici“. Da Ji to znači da su oni i njeni saradnici? Mesto „La Revue du Caire“ koji je ukinut,“ preporučujem dr Josimoviću sledeće časopise za književnost i kulturu koji izlaze u Kairu, ali na žalost na arapskom, jeziku: al-Magalia (Revija), aš- Ši'r (Poezija), al Katib (pisac), al-Kissa (Pripovetka), ar-Risdla (na
Za SR Pi
KOMENTAR |
ODGOVOR |EDNOJ ANI.
Nastavak sa 9. strane
dobio „ma slučaj“, pa ga je boše fri godine bračnog „nesporazuma“ napustila; Vi sami ude šavate „slučaj“ odričući se prava da birate i osvajate što ste izabrali, prenoseći to pravo na drugo lice, Zato se nemojte čuditi ako Vam Va ša Muza okrene leđa i pođe s nekim kome je više stalo do nje. Jer šta ona može, šta mogu ja misliti o Vašoj ljubavi za literaturu kad ste spremni da je, bez otpora i borbe, odgurnete ako Vam tako rekne neko koga ste Vi pro glasili ža „objektivnog sudiju“, postavili na pijedestal i ovenčali aureolom? Ljubav, kad je istinski, a ne samo slepi instinkt, lišen, razuma i sopštvene svesne volje, kad nije nešto što se samo mora ilime mož:2, nego nešto štoseihoćei sme, odluku o Svom ostvarenju neće prepuštiti ni roditeljima, ni bogu, ni slučaju.
Ne bih želeo da sam nepravedan prema Va ma. Možda Vi sve to niste tako mislili kako ste napisali. Možda ste samo hteli savet kako biste okončali nedoumicu u kojoj ste. Možda Vam samo nedostaje samopouzdanje, a ne ljubav. Možda su Vam poznafi slučajevi grafoma– na, ljudi koji hoće i moraju ono što ne mogu. Da vi niste jedan od njih vidi se već po tome što tražite mišlienje, savet, sud, što pomišljate i na to da prestanete pisati. Grafoman bi tražio jedino priznanje, ali ono mu nije potrebno: ne ma tog suda koji bi ga odvratio od daljeg pisanja. Vi možda hoćete naprosto da proverite ne precenjujete li svoje spisateljske sposobnosti, ne traćite li trud i vreme koji bi se mogli upotrebiti za društveno korisniji rad, ima li ikakvog izgleda da u toj oblasti stvorite nešto od vrednosti.
Moram Vam pošteno priznati da ja to ne znam. Ali kako to, očevidno, Vi još„manje znate, reći ću Vam i ono što samo nazirem i nagađam, ne bih li zalutalom namerniku koliko toliko pomogao da iziđe na put. . EO
Oma dva sastava (jedam u stihu, đrugi pro- -
zni) i četiri nepovezane stranice (uvodna reč i đijalozi.iz neke neoantične drame) koje ste priložili pismu svedoče o matprosečnom stepenu pismenosti: što ste hteli da kažete rečeno je jednostaync, jasno i jezgrovito, jednom rečju: književno, što znači: na način prihvatljiv za čitaoce. To ipak.ne isključuje da kritički nastro= jenom čitaocu bu i tamo ponešto zasmeta. Uzmimo onu pesmu o tugovanju posle raskida, jer ona jedina predstavlja zaokrugljenu celinu. On je otišao, ona se u dugim noćima pita: kako — čemu — zašto? Odgovora nema, samo jedna vrela suza. Sve je to dovoljno prosto i skladno, i zato lepo, i pored one suze na kraju, koja mi deluje pomalo bolećivo, sentimentalno —
oveštalo.
Međutim, kad, u drugoj strofi, vidim da” je on otišao
Posle mnogo bvrememd,
I miza majljepših vuspomenmdq, preda mnom se pojavi slika gospodina u fraku koji, opraštajući se od ljubaznog domaćina, kon vencionalno — učtivo uverava da ćix sa sobom poneti „najljepše uspomene“ na svoju .posetu, Jednoštavna, iskrena prirodnost kojom se odliovan tuga napuštene žene odjednom. je naruena nečim uštirkanim i lakovanim.
'Kako je prosto, toplo i uverljivo kad se ona
žali: Otišao 5i
A da ti pogled, ni jedmim, treptaojem, nije
· pitao:
„Da li te boli...“ „_-f a kako neuverljivo, i kako zbunjuje Dpovršnost i plitkost (da ne kažem banalnost) njenog obrazloženja zašto joj na rastamku nije pružio ni ruke:*
Znajući da više nisi u stanju pomoći.
Zar je uopšte želeo da joj pomogne, on koji je
|ima“*
N
\
Jošiednom o arapskoj književnosli u „Aflričkim svitan
Dr Hasan · KALEŠI
sprava), as-Sakafa (Kultura), al-Masrah (Pozorište), al Kitšb (knjiga), al Hilšl (Polumosec), al-Fik» al-mu-&sir (Savremena misao), Magalla al-kitib al-arabi (Revija arapske knjige) itd.. Dr Josimovića je naročito revoltiralo to što sam ja konstatovao ideološku zbrku u njegovom predgovoru. Pa zar ona to nije kada artapsku književnost deli na afričku i azijsku, kada stav lja zajedno kmjiževnost „Crn9 Afrike“ koja se tek rađa i arapsku čija je tradđicija duga 1.400 godina, kada su mu jedini podaci iz „La Revue du Caire“ pored pedesetak arapskih časopisa za Književnost i kulturu, kada ne zna fizionomiju časdpisa koji mu služi kao jedini izvor, ne zna ništa o ljudima i delima koje pomimje pa se eto desilo da se poziva i na misiomare? Zar može. biti idejno i ideološki ispravno kada se piše bez znanja i poznavanja predmeta, kađa se piše laički i nestručno? i | ; Kada arabista Gabrieli piše maqama i uvek samo tako, ili ruski arabista makama
i uvek samo tako, svakako da znaju zašto tako
pišu (to zavisi od toga kako ko franskribuje arapski guturalni konsonani k). Ali kada dr Josimović jednom piše maqama a drugi put makama to znači da on ne zna zašto. On je napisao ova oba oblika misleći „valjda će jedan oblik biti pravilan“. Ja se pitam takođe \zašto je napisao Mayibye, a ne Majibuje! On može da citira i deset definicija O. Tome šta je makama, a da opet, ne. zna šta ona znači, jer. nije mijednmu malkamu pročitao.
Kao što nije pozvan da piše članke o arapskoj književnosti, dr Josimović isto tako nije kompetenton da govori o evropskoj ili vaneVvvopskoj crijentalistici, je” om. nije orijentalista, nije nijedan dan slušao orijentalistiku, ne zna nijedan orjjentalni jezik. Potpumo se sa dr Josi movićem slažem kada me šalje u Kairo, jer je Kairo danas cemtar arabistike, centar arapske književnosti, arapske misli i centar svih kulturnih i idejn'h kretanja u arapskom svetu. T io ne?samo ja, već i svi oni koji misle da se bave problemima arapskog sveta, Kod nas se gotovo ustalila jedna vrlo negativna pojava: u mnogim institutima, uključujući i onaj u kome dr Josimović radi, politički, ekonomski, društveni, idejni i književni problemi arapskog sveta obrađuju se isključivo na osnovu izvora na emgleskom i francuskom, a ne na OSnOVIL originalnih arapskih izvora. Pa čak se i knjige
Hugo KLAJN
tako ravnodušan prema njenom 'bolu? Pa ona meditacija, sentemcija, šta li je (u 6. strofi):
Možda za veliko i ljudsko wu nama
Čovek zbilja mora, sbojski da propati.
Znači: što ju je on ostavio, što je ona sama i niko je ne teši, što nju to boli i što će čak š jednu suzu da prolije — to je nešto „veliko i ljudsko“, Nisu li to i odveć krupne reči zadogađaj koji i nije baš tako izuzetan? I da li je zaista neutešna ona koja veruje da „svojski pati“ jer porađa nešto „veliko i ljudsko“,
Tako se ono što zvuči istinito i nadahnuto smenjuje s nečim što odzvanja glasno ali šuplje, a čitalac čija je osetljivost veća nego njegova blagonaklonost počinje podozrevati . da pesnik, opsenjen bleštavim frazama, i svoje do življajčiće pokušava prikazati kao „velike“ doživljaje. Ako mislite da su te moje primedbe stroge, možda i surove — u pravu ste: namemo SU . takve. Jer smatram da pisać im spe treba da se privikava na strogost, osobito prema sebi. I da bi takva lekcija i Vama mogla biti od koristi. Pod pretpostavkom, razume se, da ne gre šim čitajući — sad više ne ono što ste napisali (o "biti ili ne biti koje zavisi od mene), nego ono među ređovima: da volite poziv Spisatelja, da ste zato i krenuli tim putem i da hoćete da Vam se kaže dokle ste stigli i da li ste na pravom putu.
Koliko je meni poznato, postoje tri puta, a Vi se, rekao bih nalazite negde pred raspuiicom, Prvi je najteži (ili najlakši, kako za koga), put za nekolicinu izuzetnih, onih koji 5 lakoćom savlađuju i najveće prepreke, jer ga ne prelaze (pešice nikad ne bi stigli), nego ga Preleću jašući na svom krilatom Pegazu, kao Vešfica na metli, i s mesečarskom sigurnošću neza drživo hrle svojoj meti, Izvinite, to nije put za nas. . Sata
I drugi put je tegoban, put za planinare želj= ~
. str. 62 i 68 ravno deset pula
|
KNJIŽEVNE adi. i tribina tribina tribina tribina tribina tribina tribina tribina tribina tribina tribina tribina tribina tribina tribina NO a
|
pišu o raznim problemima arapskog sveta, a da se ne konsultuje nijedna knjiga na arapskom. O ovoj negativnoj pojavi je Lilo reči i
na osnivačkoj skupštini Društva orijentalist
Jugoslavije koncem prošle godine. vi Ja nisam tražio od dr Josimovića da imena pisaca piše „njihovim pravim arapskim imenima“, jer znam da on to ne može i ne zna, ma, da je u jednom ovakvom pretencioznom predgo voru tako trebalo da učini, već da ih piše oma ko kako ih mi u našoj zemlji pišemo, što je i 'pravilno. A da ne treba pisati Mostefa već Mustafa, neka dr Josimović otvori str. 486 Pravopi sa pa će se uveriti da treba pisati Mustafa. Da je dr Josimović pažljivo pročitao knjigu za koju je predgovor pisao, video bi da samo' na stoji napisano Mustafa .I on umesto da preskoči ovo Pitanje, kao što je učinio sa nizom drugih, insistira na · pisanju Mostefa, zato što om piše na francus~
_ kom. Kakve veze ima ime sa lim da li neko
piša na francuskom ili kineskom?
Zahvaljujem dr Josimoviću što je izneo u javnost činjenicu da smo koleginica Azra Mehmedbašić „Jevtić i ja nabisali prvi urniverzitet ski udžbenik za studente arabistike, A da li je u vezi sa nekim pitanjima u pravu dr .Bajraktarević (ne Barjaktarević) ili ja, tu dr Josimović ne može ništa da kaže već će o tome dati svoju reč stručnjaci. Što se tiče značenja „zanbaqatun“, to je jedina primedba Koju sam prihvatio na rukopis od 600 strana, i to više iz 'kurtoazije, jer · „zanbaqatun“ znači: „zumbul i ljiljan po arapsko-ruskom rečniku Baranova, ljiljan i krin po arapsko-nemačkom „pyrečniku Wehra, i „esencija od jasmina“ po arapsko-arapskom rečniku „al-Mungid“, Ali postavlja se pitanje: kakve veze ima zumbul, moja knjiga i: En Bajraktarević:· sa greškama dr Josimoića? ;
Na kraju, hteo bih da istaknem sledeće: kroz ceo cdgovor, dr Josimović se sa čuđenjem pita zašto šam se hašao baš ja da kritikujem ovu knjigu, a ne hiljade đrugih. Dr Josimoviću je dobro pomafto da je moja struka arapski jezik i književnost, da mi je dužnost prema čitaocima i izdavačima da ispravim sve greške i dezinf. cije koje Knjiga sadrži, da osudim jedam, poštupak koji može biti vrlo loš pres9dan: da svako ko zna francuski ili engleski smatra sebe kvalifikovanim da se bavi afričkom ili arapskom književnošću. Ali, postoji još jedan ozbiljniji razlog: napisao sam u ime desetime i desetime mojih svršenih studenata Orijemtalistike od kojih neki rađe u struci, a neki van struke, a koji bi svakako bolje, savesnije i siručnije uradili ovaj posao, naročito što se prevoda fiče.
Ovim je za mene diskusija sa dr Josimovićem na ovom mestu okončana; nađam se da će se u budućnosti dr Josimović baviti onim što mu je struka, jer i za afričku i arapsku književnost stručnjake freba stvarati kao i za svaku drugu struku.
me visina sa kojih se daleko vidi, za ljude koji tu žele da sebi postave spomenik trajniji od tuča. Isklesavši ga u dolini, oni ga valjaju uzbrdicom do svog vrha, tu ga još Jednom osmot re, kritički, strogo, neumoljivo; pa ga nezadovoljni, survaju u dolinu i počnu, s nesmanjenim žarom, iznova da ga grade, boljeg, savršenijeg. Većina tih dobrovoljnih sizifa i ne dos= pe do đovrši i postavi svoj hip, mnoge tek pos ftavljene spomenike sruši prva oluja, a poneki još stoji.. Ko hoće da ide nasigurno, a ne da snage i sredstva ulaže u nešto sasvim neizves=
" no i rizično, kloniće se tog puta.
Možđa je Vama po ćudi treći put? Molim lepo. On je sa blagim usponom, ravničarski. Kri vudav, ali lagodari, put za snalažljive i umešne, uspešne. Ako ste od tih, i ako sanjate o best= selerima i popularnost, o tome kako ste predmet divljenja i zavisti, onda ne traćite skupoce no vreme na vajanje ili bisanje, na smišljanje
· i doterivanje; to će Vam vreme biti potrebno
za sklapanje i održavanje korisnih poznanstava, za zađuživanje onih koji Vam mogu pomoći ili odmoći u Vašoj književničkoj karijeri i u zbrinjavanju dece Vašeg duha, za usavršavanje Vašeg načina izražavanja, Vašeg instrumenta, ka-
ko biste na njemu mogli fino da odsvirate sVačiju pesmu, DO porudžbini. Bill
Naravno, alo ste sebi uvrteli u glavu da ne
treba da budete samo virtuoz u imbproviziranju
po volji naredbođavaca i ukusu potrošača; ako hoćete pošto-poto da ne budete samo instrument, negc i kompozitor, i da Vam pesma živi, me kao spomenik — na trgu ili Pavrnasu, svejedno — nego u glavama i srcima ljudi, u svetu 0 kojem ste snevali, ako uspehu po cenu sitnih ili: krupnih odstupanja od onog o čemu tako zanosno umete da pišete'(kada to žele Vaši DOručioci) pretpostavljate da makar i nepriznafi stvarate svoje delo — e, onda ćete se verovat= no pridružiti onim ludim sizifima koji su u stanju da i takvo fvrdoglavo samoodricanje Dpro-, glase za ispeh. n Ali onđa je neophodno da na Vreme trenivate kako biste se naučili na strogu, SUTOVU planinsku klimu, i ma to da čvrsto stojite na svojim nogama i uporno idete za svojim ciljevima, da. gledate svoiim očima i mislite svo jom glavom, i odlučujete i postupate na svoju odgovornost. Čak i kađ je u pitanju 'biti ili ne biti daljeg pisanja. i
i školovati,
Glavni i odgovorni urednik Tanasije Mlađenović. Ured nik Predrag Palavestra. Sekretar redakcije Bogđan A. Popović. 'Tehničko-umetnička oprema „Dragomir Dimitrijević. Ređakcioni odbor: Božidar Božović. Dragoljub 5. Ignjatović, Momo MHapor, Dragan Kolundžija, Velimir Lukić, Slavko Mihalić, Aleksanđar Petrov, Predrag Protić, Dušan Puvačić, Izet Sarajlić, Pavle Stefanović, Dragoslav Stojanović-Sip, Kosta Timotijević i Petar Volk. "List izlazi svake druge subote. Pojedini primerak 30 di mara. Godišnja pretplata 600 dinara, polugodišnja 300 dinara. Za inostranstvo dvosžiruko. List izdaje Novinsko·izdavačko pređuzeće „Književne novine“ Beograd ·Fran• cuska 1, Redakcija Francuska 7, Telefoni: 637-206 (redak cija) i 626-020 (komercijalno odeljenje 1 administracija). Rukopisi se ne vraćaju, Tekući račun broj 401-11-1-008 Štampa „Glas“, Beograd Vlajkovićeva 8, i (kes : . /_ % | 4 |G e | e O ie % \š •
#“ \ \ Vo.