Књижевне новине

iz starih dana

Dr Dragoslav LJUBIBRATIĆ

U KNjIZI „Mlada Bosna i sarajevski atentat“ Muzej grada Sarajeva, 1964) iznio sam razloge za pretpostavku da je Dyagutin Dimitrijević Apis, ne vjerujući u uspjeh irojke GavYila Principa, htio da za atentat na austrijskog prestolonaslednika Franca Perdinanda “7Wupotrebi komite. Ta pretpostavka dobila je jednu novu potvrdu. ~ j

To: je pismo Ace Blagojevića V. Bogićeviću od 24,· juna 1956. objavljeno u Bogićevićevo] zbirci pisama i saopštenja o sarajevskom alen tatu, u kome mu piše:

„Aprila 1914. došao sam na odsustvo U Beograd. Bio sam komandant albanske gra” nice sa sedištem u Debru, Ja i major Vulović susretosmo se sa pokojnim Apisom na Terazijama, Posle uobičajenih pozdrava i pitanja, mi pođosmo sva trojica Kolarčevom i Vasinoni ulicom u Glavni đeneralštab koji je tada bio u Gornjem gradu. Došav u Đeneralštab, on nas pozva u SVOJU kancelariju i tražeći nešto po hartijama, obrati nam se rečima:

— E, sad da vas vidim, komite, šta vredite: Do sada što smo radi ispalo jc SVe dobro i 1epo, ali šta ćemo sada da radimo sa Austrijom? Ona se sprema strašno protivu nas. Opasnost je veoma velika. Hoće da nas uništi, Imamo izvoštaje gde nan se njihov prestolonaslednik Perdinand opasno Sprema, Tivo, | izveštaj ruskog vojnog alašea Artamanova, koji nas upozorava na rešenje vojnih krugova AUstrije i Nemačke, po kojima su odlučili da naš okupitaju; od Ministarstva inostranih dela lakođe nam je dostavljen akt poslanika Hartviga, koji govori o istoj stvari i Savetuje nam veliku opreznost u našem radu prema Austriji, jer Rusija nije vojnički spremna.

Sem tih izveštaja, pokojni Apis nam napomenu i izveštaj nekog sveštenika "iz Pančeva, ili njegove okoline, kojim je javljao o pojedinim naredbama austrijskih vojnih vlasti za koje beša tačno saznao, T najposle navede i Malobabića koji je bio uspeo da bude primljen za oberkelnera u Oficirski dom lu Zagrebu. Za Malobabića nam reče kako je poslao izvcštaj o jednoj večeri koju su održali oficiri ZaBrebačkog garnizona na kojoj je držao zdravicu sam prestolonaslednik Ferdinand i da se je ista završila uzvicima: Do viđenja Uu Be“ ograđu! i Dole sa Srbijom!

Ja sam tada odgovorio:

— Ako se doile došlo, da sudbina našeg naroda zavisi od volje jednog čoveka, _ li iedne grupe ljudi, onda: dole s njima, Bićemo dostojni Sinovi svoga naroda i potrudićemo se da smrvimo tu aždaju hoja želi da proždere Srbiju. Zar od jednog čoveka da strepi ceo narod? To bi bilo strašno.

Apis je onda upitao:

— Kako?

Ja sam odgovorio: :

— Ako se ne može naći ko drugi, od nas će jedan otići (pri tom ciljajući na nas komitske vojvode i oprobane komite) i sprečiti planove te aždaje.

Na to je Apis rekao: ~)

— Treba ozbiljno o tome razmisliti.

Ja sani odgovo?nio: : Bogdan (Žerajić) još ima svojih sledbenika i „Šilja“ (Voja Tankosić) njih zna dobro, ba pošto je iu u Beogradu, neka uzme na sebe da iu stvar uredi. Apis je klimajući glavom odgovoTio: 0,

— Govoriću sa „Šiljom“ (V. Bogićević: Bavajevski atentat, Pisma i saopštenja, Sarajevo 1965, str. 120—121), |

Ovaj razgovor vođen je u aprilu 1914. godine po starom kalendaru, koji je onda u Srbiji važio. · . .

Po saopštenju beogradske policije, koje Je objavljeno u bečkoj „Arbeiter Zeitung“ od 9. jula 1914, Princip je došao u Beograd 14. febvuara po starom kalendaru to jest 21. februara po novom kalendaru. Išječak iz novima od 17. marta po novom kalendaru o dolasku Franca Perdinanda na manevre u Bosnu, koji je Mibailo Pušara poslao poštom iz Zenice Neđeljku Čabrinoviću u Beograd, Čabrinović je istoga dana kada ga je primio pokazao Principu, kome je ta novinska vijest već bila poznata, ali mu je ovo dobro došlo, da Čabrinovića po zove da njih dvojica izvrše atentat na Franca Perdinarida. Čabrinović je poslije kraćeg ustezanja pristao, pa su jeđan drugome zadali riječ i dali ruku. | .

Trifko Grabež stanovao je s Principom. kod iste stanodavke, Prije nego što j; u novinama izašla vijest o dolasku Pranca TPerdinandđa na manevre u Bosnu, oni su govorili o atentatu ma njega i na poglavara Bosne i Hercegovine Potioreka i Grabež je izjavljivao gotovost -da učestvuje u ma kojem od ta dva atentata, Princip je Grabežu povjerio svoju namjeru da izvrši atentat ma Pranca Perdinanda, a njemu je rekao da ostane za drugu, priliku. |

Grabež je preko pravoslavnog Uskrsa, koji je te godine padao 6, aprila po starom kalen= daru, otputovao Svojoj kući na Pale kod Sarajeva, a kada se poslije Uskvsa Vratio u Beograd, izjavio je Principu, da i on hoće da učestvuje u atentatu na Franca Perdinanda, Tada mujje Princip rekao da će učestvovati i Cabrino wić. Time je njihova trojka bila konačno formirana, To je moglo biti oko 10. aprila po Ssta-

rom kalendaru, | ~. U stenografskim bilješkama o razgovorima

sP m u zatvoru u Terezinu, dr Papenhajm navodi damu je Princip rekao: „Major Tan kosić wuwusste im letzten Moment, als sie schon ihnerlich bereit waren“ (Major Tankosić znao je u posljednjem momentu, Rađa su oni bili u sebi spremni). Oni su bili spremni od momen ta kada je mjihova trojka formirana. Tankosić

je tada. saznao njihovu namjeru, pošto je od njega zatraženo oružje. Prije nego što je dao oružje, Tankosić je obavijestio Apisa, koji je o tome 1915. godine pričao Čedi Popoviću:

6

U

ovde je.

wu. kada je kod mene došao jednoga dana Tankosić i rekao: NN i

— Ima nekih mladića Bosanaca, dosadiše ~

mi moleći da im dopustim da odu u Bosnu, hoću li da ih pustim? : | ja sam, doista toga trenutka, ne razmišljaju ći dalje rekao:

— Pa pusti ih!“.

Apis je dao saglasnost Tankosiću prije raz govora s Blagojevićem i Vulovićem, koji je bio u međuvremenu od 14, aprila do 19, maja po novom kalendaru, pošto je vođen u aprilu bo” starom kalendaru. On im nije ništa govorio o saglasnosti datoj Tankosiću, jer, kao što kaže Stanoje Stanojević, „uvijek je sve držao u BVO joj ruci, pa su čak i njegovi najintimniji prijatelji znali samo ono što ih se neposredno ticalo“.

Pripovedajući Čedđi Popoviću o Tankošećevom traženju saglasnosti da pusti Principa i drugove u Bosnu u cilju izvršenja atentata na Franca Perdinandđa, Apis mu je rekao, da. je „boga trenutka pomislio, da je nemoguće da takav atentat uspe, i da možda neće ni doći do njega“ u najboljem slučaju da može doči do kakvog incidenta“, Ne vjerujući u Uspjeh tih mladića, htio je da za atentat upotrebi ko» mite.

Zato je razgovor s Blagojevićem i Vulovićem započeo riječima: „E, sad da vas vidim, ko” mite, šta vredite!" Kada je Blagojević, na nje” govo izlaganje opasnosti od Austrije, predložio atentat, upitao ga je: „Kako?“ i time izazvao njegov odgovor: „Ako se ne može naći ko drugi, od nas će jedan otići (pri tom ciljajući na nas komiiske vojvode i oprobane ko” mite) i sprečiti planove te aždaje“, Ovu Blagojevićevu izjavu Apis je prihvatio riječima; „Treba ozbiljno o tome razmisliti“.

Blagojevićeva 'sugestija o Tankosićevom tra ženju atentatora među Žerajićevim sljedbenicima zaostajala je za stvarnošću, jer je Principova trojka već bila formirana i Apis je pre šao preko nje lakonskom izjavom da će govoriti s Tankosićem.

Blagojević se vratio na svoju dužnost u De bar, a Apis je nastavio traženje „oprobanih ko mita“ preko Vulovića i Malobabića, koje je

eeeooeeoeoeoooo0o00O0O-GO Ooo 0000 00 0 00 0

inosfrane [C{iH{5

· Holandski heroi našeg

Neknjiževna književnost u Holandiji |

DVADESETČETVOROGOD IŠNJI. HOLANĐA-

NIN Jan Kremer (Cremer) napisao je XMnjigu koja je tokom šest meseci štampana u tiražu od 100,000 primeraka. To se još nikad u istoriji holandske RKknjievnosti nije dogodilo. Zanimljivo je da se ovaj mladi pisac pre nekoliko meseci javio na frankfurtskom književnom. sajmu i da je jedanaest stranih izdavača, kupilo. od njega autorska prava, tako da će ova knjiga uskoro biti štampana ne samo u Sjedinjenim Državama nego i u Finskoj i Portugaliji, To znači da će uskoro gotovo čitav svet moći da čita ovih 340 strana, punih nihilizma i cinizma. Po sebi je razumljivo da su mnogi holandski kritičari hapali ovu knjigu i da su je, s druge strane, mnogi obasuli pohvalama, Čak su i u skupštini postavljena nekolika, pitanja u vezi s ovom knjigom, Jasno je, međutim, da. svi napadi i sve pohvale imaju lični karakter već i zbog toga što i knjiga ima lični karakter U tom smislu što mije roman, niti „umetnost“, već zbirka stvarnih ili izmišljenih doživljaja auto ra, ličnih smelosti i grubosti, što je ukratko: „Ja, Jan Kremer“ („Ik, Jan Cremer“, De Bezige Bij, Amsterdam), kakav je njem naslov, Veliki uspeh koji je ova knjiga imala autor besumnje duguje svojoj uspešnoj i prilično bezobzirnoj reklami, tako da su čitaoci Knjigu „Ja, Jan Kremer“ kupili zbog radoznalosti ili zbog ljutnje, Svaki Čovek koji radi sa reklamom. zna, da ona sama nije dovoljna, već da i njen objekat mora da ima neki kvalitet. Objekat reklame Uu ovom slučaju nije bio frižider ili radio-aparat već knjiga, To znači da ova knjiga mora, ili bi morala, da ima meki kvalitet — ako ne književni onda sigumo iiovački.

· Heroj našeg vremena?

Reklamni metod ovog pisca je i melod njegove knjige: hvalisati se, izazivati i, pre 8V683, stvarati sliku o sebi kao o smelom momku širokih pleća, koji živi više telesno nego đuhovno i koji se razbacuje parama. Taktički, ova slika i nije toliko izmišljena, Iz dana u dan ona se pojavljuje u kafanama u kojima mladići jedan drugome pričaju koliko su žena imali, Svi mlađi posleratni holandski pisci O tome su pisali, O pijancima, vagabundima, žemama, opojnim drogama, tučama, Ali svi oni hteli su da pišu „književnost“, Sam 'Kremer o tome govori: „Za pisca sve je to književnost, Za mene je sve to istinsko, I ja sam sam istinski, Zbog toga prijatelje tražim među običnim mladićima, Jer, i oni su istinski“, A. o sebi samom kaže: „Ja sam jedna simpatična hulja“, i iskteno dodaje: „Pišem samo za pare a ne za umetnost“, Dabome, ovakvim pisanjem zaradio je oko dvadeset miliona dinara, snimio je jedmu ploču koju su mnogi mlađi ljuđi kupili i uskoro ide u Ameriku da igra glavnu ulogu u filmu o sebi, ı

/ /

NOVI PODACI O APISOVOJ ULOZI

SARAJEVSKOM ATENTATU

zna se koje su”

jednog s drugim povezao. Ne imale biti te komite,alije sa izvođenjem toga pla na bio u vezi Đuro Šarac, Da pokušaj Principa i drugova, koji su sa oružjem prešli Drinu

31. maja. po novom kalendaru, ne bi brkao-·A~ · pisov plan, trebalo je njihov pokušaj šprije-

čiti i vratiti ih iz Bosne Taj zadatak povjeren

'je Šarcu, koji je u Beogradu bio glavni orga-

pa je bio

nizator priprema njihovog” atentata, primio,

najpogodniji da to izvede. On še toga vjerovatno znajući za, pripremamje atentata, ako nije i sam u tome učestvovao.

Kada su Vulović i Malobabić polazili na Dri nu s novim oružjem, koje je prebačeno u Bosnu oko 6. juna po novom kalendaru, Šarac je zakazivao sastanak s Danilom Ilićem u Brodu. Taj sastanak održan je 16. juna po novom ka lendaru i Šarac je prenio Iliću poruku da Prin cip i drugovi odustanu od atentala i Vrate sč u Beograd. Kad je Jlić, po. povratku u Saraje-

W

vo,saopštiv Principu poruku o. ođustanku, on na

to nije prislao. Sve Ilićeve napore da ga Uubijedi u potrebu odustanka, Princip je odlučno odbijao, S njim se saglasio i Grabež, Kao što je Apis rekao Čedi Popoviću, oni „nisu hteli da čuju za to“. i

Apisu nije preostajalo ništa drugo nego da izmjjeni svoj plan i da Malobabića, koji se već nalazio u Bosni, poveže s Principovom grupom. Na sedam—Aosam dana pred atentat, Grabeža su vidjeli u Tuzli neki njegovi drugovi iz tuzlanske gimnazije s jednim nepoznatim čovjekom, koji je mogao biti Malobabić. Kad ie od Tankosića zatraženo oružje za atentat Principa i drugova, on je rekao da jedan od njih dođe kod njega, da vidi, jesu li za atentat sposobni. Oni su se dogovorili da ide Grabež, koji je pravio bolji utisak nego maleni Princip i govorljivi Čabrinović. Po tome je on

. smatran za vodeću ličnost u njihovoj trojci

i zato je om pozvan na saslanak s Malobabićem u Tuzlu. Na pretresu pred sudom. u Sarajevu Gra-

· bež je izjavio da je na dam atentala stajao pred

~

Gradskom vijećnicom s jednim čovjekom Uupletenim u atentat, hoga meće da, oda, U jednom pismu ocu, koje je uspio da mu po nekom PpOošalje iz zatvora, om između ostalog veli: „Ve-

JAN. KREMER

Sta, međutim, to „o sebi“ znači? Odgovora

li istini sve ono što je u Kkmjizi napisano? Jedan”

od njegovih prijatelja priča: „Bili smo zajedno nekoliko dana u Parizu. Kad smo se MAN

čuo sam od njega šta smo tamo doživeli! Veoma

su lepe te priče, samo“ su Wista fantazija“. Isti prijatelj još dodaje: „Kad smo dosta para zaradili hteli smo zajedno da naučimo leteti avionom i skakati s padobranom, Htelismo da treniramo kao Džejms Bond, tako da budemo na sve spremni, iako da svuda možemo da putujemo“. U knjizi i u pričama za reklamu pisac je već sve naučio, sve je već doživeo, On priča o svom grubom životu, o drskostima, kao kakav vojnik, U stvari, on nije bio vojnik jer

nije dobio lekarsko odobrenje za služenje VOj- ~

nog' roka.

U Kremerovoj knjizi žene igraju važnu, ulogu. I u odnosu ma Žžemski rod Kremer sebe prikazuje kao jednog Džejmsa Bonda. Kao i Tpilemingov junak i Kremer ima mnogo ,ljubavnih avantura sa lepim ženama, S tim šio su 'Kremerove avanture grublje, Opširnmo, kao ka-

–

drugog .

\

seli me što sam jednu osobu sačuvao, koja je upletena u atentat“.

· Jedini podatak da je Malobabić na dan alen tata bio u Sarajevu je izvještaj prote Zdravka Paunovića, koji je kao sveštenik posjetio Apisa, Vulovića i Malobabića uoči njihovog strijeljanja u Solunu. Tom prilikom Malobabić mu je rekao, da je po naređenju Abpisa i Vulovića išao u Sarajevo povodom atentata ma Franca Perdinanda, a poslije atentata vratio se u Beograd. Sačuvan je prepis toga izvještaja, koji nije potpisan, pa se dovodi u sumnju njegova vjerodostojnost.

U pomenutoj Bogićevićevoj zbirci ima je'dan nov podatak, da je Malobabić na dan aten tata bio u Sarajevu. To je pismo Vase Ristića od 21. juna 1962. Ristić je 1914. godine bio direktor Srpskog kreditnog zavoda u Tuzli On u tome pismu piše Bogićeviću:

„Posve se dobro sjećam, a to je bilo posli

je sarajevskog atentata 1. ili 2. jula,došaojeu .

Banku izjutra rano odmah iza sedam sati Rade

Malobabić. Ja sam tada bio direktor Srpskog .

kreditnog zavoda u Tuzli, Palo mi je odmah u oči da je Rađe veoma usplahirem i nervozan. Nakon pozdrava reče mi:

— Stanje je vrlo kritično, ja moram prijeći odmah u Srbiju i došao O kod Vas dk preporučite najsigumiji prelaz...

Pošto sam vodom iz Bijeljine, znao sam da Sava ima vrlo nisko vodostanje u ljeto, tako da lađa ne može do Rače, jer Drina nanese mn0go kamenja i drugog nanosa, pa se na tom mjestu, gdje nema virova, moglo lakše bprijeći i preplivati. Osim toga, zgodno se bilo neopaženo privući iz kukuruzišta do Save pogotovo uveče ili ujutro. Koliko šsam mogao vidjeti, on je na moj predlog pristao i brzo je otišao. Pošto se sve radilo na brzinu, on mi nije kazao odakle ide, ali meni je bilo jasno da ide Ž1 PPOPSROANI Bio je meobično uzrujan i ner-

m. Poslije toga on je \ išao“ ,č 198.249). tog je odmah otišao“ . (str.

Sa ovim se slaže mavodđ Duša onda povjerenika Narodme odbrane u Bio GOBISOAA Bogičćeviću od 2. juna 1956. da je Ma(SDra Va OBPiĆ da pređe Savu na Crnoj Bari

; U Solumnskom procesu Malobabić je izjavio, da je u Srbiju prešao „posle svetog Petra,

dan dva“, to jest oko 1. jula i otišao u Beo

grad. Apis ga je powlije nekoliko dama uputio

u Loznicu, da se sastane s nekim povjereni- ·

cima. Otuda se vratio posljednjom srpskom lađom iz Šapca 12/25. jula i došao kod Abisša, od koga je dobio uputstvo za ponovan pre-

laz u Austriju i rađ u slučaju rata, ali je isto ·

ga dana uhapšen i držan u zatvoru sve do eva~–

kuacije Srbije 1915. godine, kađa ga je Vulović.

oslobodio u Kuršumliji. . eeoeooeeeooeonooeo o e

Leo van VLIJMEN

kav dečak koji još nije prošao pubertet, en opisuje svoje ljubavne odnose sa prostitukama i bogatim ženama. Njegov prijatelji o tome govori: „Kad smo u imostramstvu, om hoće uvek da „Spasava“ meku prostitutku. To uvek košta ne»> koliko hiljađa guldena. Razume &e da je to Ob No, u svakom slučaju, on je dobar

Ko je Jan Kremer?

Gotovo svaki čovek koji ga zna kaže da je Jan Kremer veoma stidljiv i da retko i vrlo slabo govori, Ali kad priča o sebi, počinje tečno i lepo da priča i sam ne uspevajući da uhvati gde je granica između stvamosti i fantazije. Njegova majka, koja nije još čitala ono što on piše, kaže: „Jan je uvek imao izvanrednu fantaziju. Kao dete bio je jednom dva dana u Nemačkoj, a posle je napisao nekoliko članaka kao da je video celu Nemačku“. Drugi kažu da se Jan Kremer pretvorio u svoji Opis, da stalno živi u ekstazi hvalisanja, Gotovo svi govore da je nemiran čovek. Ponekad popije litar rakije i padne u nesvest, a ponekad nekoliko ne» delja ne pije i ne puši, Kada je otišao iz Ibize dugovao je u barovima nekoliko hiljada guldena, a u Pariz je drugi put putovao da bi u nekom hotelu vratio dug od 20 guldena. Kad je od izdavača .dobio prvi honorar kupio je mondensko odelo, a odmah zatim sportski automobil. o

· Kremer mrzi umetnost i umetnike. Poznatom holandskom slikaru kao je „on je đubre“, a kad je bio studeni slikarske akademije verovao je u „barbayizam“ (peineture barbarisme). Tada je želeo jednu svoju &liku da proda za milion guldena i kada, je video da nema kupca koji bi toliko plakio bacio je sliku u kanal, Ali otad veoma intenzivmo madi na sopstvenoj reklami i služi se svim što mu može kovistiti pa i sopstvenim rođendanom: rođen je 20, aprila, Što znači pod znakom ovna (aries), a pod tim istim znakom rođeni su Hiller, Landru, Ajnštajn, Lenjin, Gorki, Hruščov, Zola, Marlon Brando, Kremer tvrdi da je on sinteza svih ovih ljudi i, otkad je to saznao, sebe zove „Zver“. .

O svemu fome i o mnogočemu drugom BO” vori on u svojoj knjizi. I gotovo svaki Holanđa-

“min sve je to pročitao, Izvan svake sumnje je da je Jan Kremer psihološka pojava, kao što je činjenica da se ovom pojavom bave mnogi 'psiholozi, Šteta je jedino što sve to ide na račun istimske mjiževnosti: jer, OVU 'knjigu su čitali i mnogi ljudi koji nikad nisu čitali ono što jeste .mjiževnost, pa misle da književnost izgleda kao ova Kremerova knjiga, Možda jš još gore to što će ova knjiga biti preveđena najmanje na jedanaest jezika. Za holandsku književnost to, svakako, nije dobra propaganda: “No, šta da se radi? Kremer i njegov holandski izdavač misle kao stari Rimljani: novac na smrdi — iako se za Kremerovu knjigu to ne može sa velikom sigurnošću reći.

KNJIŽEVNE NOVINH

Karelu Apelu (Appel) re-.

ALI a Ua —