Књижевне новине

IGRI SI IE |) DANA

Nastavak sa 1. strane

tika koju one praktičmo vode nije u sBsaglasnosti sa njihovim proklamovanim „programskim ž_giljevima — da to bude zaista opštejugoslovenska smotra najvećih ' nacionmal– nih . umetničkih vrednosti. Eh Ty ;

UMRO Dr VIDO LATKROVIĆ

U. sredu, 21, jula u podne u svom

· radnom kabimetu na Filološkom faizmenađa je”

kultetu u MBeograđu, umro, u 64-oj gođini živofa, ređov-

ni profesor ovog fakulteta dr Vido . \

Laštković,

Dr Vido Latković rođen je 1901. godine na Cetinju u Crnoj Gori.

| Posle završetka filozofije na Beo-

gradskom univerzitetu bio je profesor gimnazije od 1923. do 1937. godine, a od 1937. gođine honorarni nastavnik Filozofskog fakulteta u Skoplju.

Ođ 1947. godine dr Latković je bio profesor Filološkog fakulteta na Beograđskom univerzitetu, Za vreme svog dugogodišnjeg naučnog radđa dr Lafković je objavio veći broj članaka i studija iz oblasti Knjišževnosti. Njegovi najpoznatiji ra> dovi su „Simo Matavulj u Crnoj Gori“, i „Petar Petrović-Njegoš“,

NACIONALNA ISTORIJA U SREDNJOŠKOLSKOJ NASTAVI

VEĆ NEKOLIKO NEDELJA „Politika“ u svom neđeljnom dodatku vođi anketu o stanju naše nastave nacionalne i opšte istorije, koja se sasvim prirodno pretvara u neku vrstu ankete o stanju u našoj „primenjenoj“ istorijskoj nauci. An-

ketirani &u profesori univerzileta i.

srednjih škola i svi se oni slažu.

sa jednom. činjenicom... Stanje na>

staye naše istorije, ne zadovoljava. Razloga ima,.. | svi ne“ bo stanje nastave je posledica, jednim delom činjenice da mnoge, oblasti naše prošlosti, bliže i dalje, nisu u dovoljnoj meri ispitane i proučene. U proučavanju su se ·upleli i (ne)naučno šeprtljanstvo, i izvesne nacionalističke deforma– cije i čitav niz subjektivnih·š objektivnih okolnosti. Udžbenici istovije su slabi, ali oni potpuno odgovaraju zahtevima nastavnog pro' grama koji je daleko od ·toga da bude đobar. Veći deo partija ob„rađen je tako da učenicima pre omrzne nego omili izučavanje nacionalne povesti, dovoljan broj časova, preopterećenost nastavničkog kadra i njegova neđovoljna stručna i pedagoška spre ma. Do završetka ankete, verovatno je, da će ma javnost izići još niz neprijatnih činjenica koje će sliku nastave istorije u srednjim školama samo upotpuniti. ali je ni u kom slučaju neće izmeniti,

} lako je u ovoj anketi samo javno rečeno ono što se već odavno zna i o čemu se već dugo godina u poluzvaničnim i nezvaničnim razgovonima i diskusijama govori, ova anketa je saopštavanjem tih doista poraznih činjenica javnosti opravdala one koji su je pokrenuli. Pa ipak da li će ona dati i neke praktične rezultate, da ]i će se oni koji izrađuju nastavne programe za koje · je konstatovano da nisu dobri, po· starati da ih izmene i dopune, hoće li se povećati broj nastavnika da bi cni mogli da svoju dužnost pedagoga obavljaju onako kako treba, šta će biti sa kvalitetom školskih udžbenika koji u nekim partijama kasne i 30 do 40 godina za razvojem naše istorijske nauke u pravom smislu te reči? Hoće li, jednom reči, nastava istorije posle ove ankete postali bolja nego što jeate, ili će i · ova anketa biti jedno od čuđa koja traju tri dana da bi posle sve prekrilo mrtvo more. Naravno, sve ovo ne zavisi od, redakcije „Politike“ koja je ovu anketu pokrenula, ali javnost ima pravo da traži da o rezultatima ankete, pogotovu kada ona da tako

porazne rezultate kao što je ova.

· anketa dala, oni koji pređ društvom odgovaraju za rad u prosvefi-i kulturi povedu računa i sto pre preduzmu korake da se jedma nemoguća si-

iuaoija izmeni na bolje. : „P. P-ć

mogu „nabrojati. Sla-

dosta oxkL oni se |

Dodaje se i ne-

· stavanjem u zagrižene, nepomirljive :3j ad

_ Olrmferesovanje za skandale

76:00 ŠTAMPE U CARA TROJA

Kosta TIMOTIJEVIĆ

jić“ celo rukovodstvo FSJ podnelo Mktavicuj ipak se nešto pomerilo s mrtve tačke, ipak su javni

· Da smo, toliko brinuli o nepismenosti, bili bismo odavno majkulturnija, nacija sveta. . (D. Nikitović, na televiziji)

sastavljao rang-listu najpominjanijih događaja i ličnosti u beogradskim listovima 1964, i 1965. čšođine, pouzđano se može predviđeti da će fudbalske afere biti prve na spisku fema, a da će Stevan Ostojić. biti među prvima na spisku imena — odmah negde iza Šekularca i Maknamare, a izvesno ispred Čombea, Ursule Andres i Matije Bečkovića. , Hronična poplava pisanja o fudbalu i o svemu i svakome s fudbalom u vezi nije toliko posledica · masovnog interesovanja za spori — jer bi se inače valiđa i o drugim sportovima više pisalo —' koliko interesovanja za skandale i potrebe za svr-

8b6jst febeyijae narođima d svim civilizacijama, pa ni mi nemamo razloga đa budemo izuzetak, Pošto su fudbalski skandali najdostupniji javnosti, prirodno je što je najviše i okupiraju. Usrdno nastojanje nekih li-

· stova da i od književnosti naprave skanda] osuđeno

je na vrlo ograničen odziv publike po samoj Drirodi materije. Tu neposvećenima folike stvarni nisu jasne da im je teško zauzeti stav za ili protiv. U fudbalu je svakome (osim finansijske inspekcije) sve jasno i ništa lakše nego opređeliti se za svoj klub a mrzeti onaj drugi.

Potreba za opredeljivanjem, svrstavanjem, isto je tako svojstvena svim narodima (južnjačkim, dođuše, više nego sevemjačkim — a mi smo, hvalabogu, južnjaci) da je skoro nemoguće naći zdravog, normalnog radnog čoveka koji ni za koga ne navija. Dosta ih je koji tvrđe da nisu navijači (ili da, recimo, navijaju samo za državnu reprezentaciju), 8li su to većinom potajni navijači, oni koji neće da se izjasne, Klubaštvo je. kod nas tako osobito razvijeno zato što nemamo višepartijski sistem, pa nam savezna liga (a u lokalnim razmerama lokalne lige) služi kao neka vrsta erzaca. Kad smo već lišeni tuče u skupštini, bar da je negujemo nia stadionu. Osim toga, mnogi navijači (srećom ne svi) vide u svojim klubovima manjeviše određene političke ili nacionalne simbole, pa i to olakšava opređeljivanje. ce

Štampa u svemu tome učestvuje onako kako bi inače učestvovala u političkim skandalima i međustranačkoj borbi, Svaki list na svoj način, u skladu sa svojim karakterom i opštim tonom pisanja, na” stoji da zađovolji ljubopitstvo i strasti svojih čitalaca, čeprkajući po „cakama“ ili morališući, navijajući ili proklamujući nepristranost — a naj” češće čineći sve to'u isti maby :

Ali, pored čistog ljubopilhstva i klubaštva, pos-

toji u opštenarodnom interesovanju za fudbalske afere i jedan pozitivan elemenat neslaganja 8 DO”

'stojećim stanjem, nemirenja s mućčkanjem i ma

herisanjem, indignacije zbog toga što se u naJpopulamijem sportu danas šve kupuje i prodaje, od igrača do plasmana na fabeli. Uprkos tome Što je naša javnost Već odavno navikla i oguglala na

svakojaka čuđa i pokore, uprkos tomie što od fud-

bala i ne očekuje „čist“ sport nego se zadovoljava gladijatorskim „neamaterskim“ spektaklom, ona je sačuvala ono osnovno osećanje pravdoljublja, osećanje revolta protiv korupcije, koje ne trne ni pod pritiskom najteže klubaške pristrasnosti, Tnstinktivno bpravdoljublje, sposobnost čoveko> valja pomno podsticati i negovati, jer je ona najsigurnija odbrana od ravnodušnosti i cinizma, Kad štampa svojim pisanjem podstiče revolt čitalaca. prema nepočinstvima manipulanata „vrhunskog fudbala, ona time samo čini uslugu društvu. Jer, ma koliko da se praksa kupovanja, lažiranja itd, malo promenila otkako je zbog lanjske „afere Osto-

AKO JEDNOG DANA neki dokon statističar bude ·

A -

va đa se gnuša i revoltira, svakako je osobina koju ·

tužioci intervenisali bar u dva slučaja, ipak se nekoliko mahera našlo iza brave. Kako će se fudbalski klubovi snaći u movim privrednim merama ( i hoće li uopšte imati potrebe da se snalaze) još je sasvim neizvesno, Ali već sama činjenica da se štampa, javnost i organi Krivičnog gonjenja interesuju za njihovo finansijsko posloyanje više nego što može biti prijatno, nateraće ih da obuz-· daju bahatost, da kroče opreznije i đa se bar donekle pridržavaju nekih najosnovnijih društvenih moralnih normi, 3

Pre desetak meseci, prilikom K'o sančim raspleta prve faze „afere Ostojić“, predsednik Fud= balskog saveza Srbije ođao je priznanje štampi, navodeći da su napisi u movimnama bili polazna tačka u vasvetljavanju događaja. Da. je sada kome đo rasvetljavanja događaja, morao bi opet đa oda priznaje štampi. „Ekspres“ je prvi objavio izveštaj iz Strumice (gde Ostojić služi vojsku) o tome kako regrut-fudbaler izjavljuje da ni za živu glavu” · neće da igra u „Zvezdi“, Ostali lislovi pisali to mortale od Strumice do Beograđa i u „Zvezdinom“ glavnom štabu odlučno potvrdio kako će igrati baš za „Zvezdu“ i ni za koga drugog, što su novine takođe pažljivo (da ne kažemo zlurado) registrovale. '

Za potpuno rasvetljavanje đogađaja trebalo bi raspolagati podacima o mnogo čemu, ali je već i ovoliko dovoljno za pouzdan zaključak da po sređi nisu sasvim čista posla. Da novine nisu prenele Ostojićevu strumičku izjavu, njegova beograđska izjava delovala bi manje senzacionalno, zama! pa normalno, Ovako se od Ostojićevog slučaja opet napravila afera — ali tu aferu nisu novine mi iz» mislile, ni stvorile, nego su je samo obelodanile.

Negđe ma zaključku prošlogođišnje afere, uprava „Parlizana“ izdala' je saopštenje u kome je štampu optužila za senzacionalizam,. Ovog puta se takva optužba njotkuda ne čuje. Biće da su uprave klubova ponešto naučile. A kad je već o senzacionalizmu reč, valja dođati da novine (bar kada se radi o fudbalu) niti izmišljaju, niti stvaraju senzaciju, nego samo obelodanjuju stvari koje su po svom karakteru sečnzacionalne,

Uostalom, senzacionalizam je manje zlo od zataškavanja, Oni koji se najviše bune protiv senzaoionalizma uglavnom io čine zato što su protiv iznošenja neprijatnih činjenica na videlo, Takve ne treba puštati da danu dušom. Protiv mućčkaroštva se treba boriti svim sredstvima, pa makar i senzacionalizmom. Prema svecu i fropa?.

Toliko o fudbalu, A sad, kađ bi se malo višć galame diglo oko nepismemnosti,..

#*) Prema mneproverenim bezistansko»građskokafanskim verzijama, beogradski listovi bili su umoljeni đa „u interesu mašeg sporta“ ne pišu o toj stvari, Svi su navodmo pristali, ali je „Bkspres“ prekršjo dogovor i pustio mačku iz džaka. Ako je to tačno (šio se, naravno, ne može utvrđiti) fbpalo bi đa je „Mhspres“ narušio džentimenski dogovor —o ali da je u isti mah “dučinio uslugu javnosti obavestivši je o nečemu što bi inače možda bilo prećutano, j

ŽIVOT OKO NAS

(0 1g(fh

| Ljubiša MANOJLOVIĆ

\ :

Nije ato

PRE PETNARMSTAK GODINA iz analiza koje su mi bile dostupne video sam da u nekim evropskim zemljama ima malo visolokvalifikovanih radmika među dvadesetpetogodišnjim ljudima. Jer, kadi su oni bili dečaci i trebalo da uče, vladale su raine prilike. i AM. akANk ;

Ko u našoj privredi kroz đeset godina među tadašnjim dvadesetpetogoenišnjim radnjena Lude

tražio visokokvalifikovane takođe će ih teško naći.

Na pitanje šta je uzrok, mi srećom nećemo reći da je za vreme njihoyog dečaštva bio rat. Napro= tiv, mir je, mir sasvim čvrst.

Ali, bio mir ili rat, činjenica je đa mnogi sv?šeni osnovci (desetine, cela stotina hiljađa, koliko?) uzalud obigravaju oko fabrika, Preduzećima ni na pamet ne pada da s njima sklope ugovor kojim bi oni postali takozvani učenici u privredi. Bez takVog ugovora nijedna radnička škola ne može da ih upiše, što znači da će i mnoge radničke škole ove godine ostati puste.

Činjenica je da samo u Beograđu nekoliko hi~

da ih učenika osnovnih škola traži đačko mesto u privredi, Potvrde o prijemu učenika Zavodu za zapošljavanje ne stižu ćak ni iz onog malog roi OPOSBAPOR koja su bila ranije iznazila sprem-

za to. .

. Suština je da, u jeku privrednog račumanja i preračunavanja, pređuzeća ne mogu da kroz prijem učenika trenutno uhvate dobar račun. Taj račun je za njih u toliko nepovoljniji što bi sađa morali da primene određbe iz novog Zakona o rađnim odnosima kojim je predviđeno da se prihodi učenika u-privređi znatno povećaju. } ja KM OB novi Zakon o radnim odnosima donoen, poboljšanje materijalnog položaja učenika u privredi isticano je kao izraz društvene. bžige za ove naše mlađe ljuđe. . ;

Na hartiji sve je ne može lepše biti, Samo,

nama ne treba lepota na bartiji.

Nesumnjivo je 'đa mi nešto hoćemo.

To što hoćemo, fo svakako i možemo,

Morali bismo i da umemo. /

Ne smemo dopustiti da život, kako je već za» počeo u ovom slučaju, do kraja napiše glupi ro» man o lovcu, međvedu i detetu:

Bio jedan dobar čovek lovac, pa viđeo dete kraj medveda. Tu dobri čovek nije oklevao, Opali iz puške i ubije — dete.

To blago, belo, pitomo mleko

KRAGUJEVAC je oduvek bio žeđan vođe. Ali otkad je prešao na svetski način prodaje mleka (pasterizovano, u flašama) ovaj maš žedmi” gradiju Srbiji. postao "je 'Beđan #'ileka, Za ovu nestašicu, za neuredno snabdevanje građana iedmom neophodnom hranom, razume se, niko nije kriv, svi su pravi, krivi su jedino, kao obično u ovakvim slučajevima, i ne samo u Kragujevcu, jedino Drugovi Objektivni Razlozi. :

Razgovori vođeni u Skupštini opštine Kragujevac pokazali su da Kragujevčani ipak popiju nešto malo mleka (čak ne tako malo, reč je bila o desetini hiliada litara) koje seliaci u svotim mlekadžijskim kantama, kako je upravo rečeno, i kako se kaže u takvim prilikama, „divlje“ tinesu u grad. [ .

Svi smo mi za higijenu, i za pasterizovano, u flaše dobro zatvoreno mleko. Dajmo ga građanima, ako. možemo. Ako ne možemo, ako nismo u stanju da uskladimo sve uslove i računice đa bismo pili mleko po evropski, pijmo ga, gde moramo, još malo po balkanski. Možemo ga mi zvati koliko hoćemo „divlje“, sve dok nema pasterizovanog, prirodno je da ga građani gledaju pitomim očima. Jer to je — mleko.

Slušam muziku

PREKO RADIJA slušam šlageYy o nekoj Pepiti koja je imala dvadešet verenika, Ne razumem ovu đe vojku, Zar da spadne samo na dvađeset verenj» ka? Malo. Jer {iedan filozof ie tvrđio da iman Šezdeset sedam mačina na Whoji žena može voleti mu> škarca. Uostalom, da li joj je dvađeset verenika dovoljno ili nije, morala bi znati sama đevojka, Nešto opreznosti ipak nije na odmet. U Peysiji se, na primer, smatra: Ako su dvadeset kapetana na brodu, oni potope brod. Ali, to tamo u Persiji... . i

Malo Amerike:

OBIČNO· DIREKTOR kaže kuriru: igi Unesi ovamo stolice, treba đa držimo sasta»

nak. d : \

Hoće li sad, u borbi za ekonomiju, pa ! za

„ekonomiju vremena, početi da se govori:

_ — Iznesimo stolice iz ove sobe, ovđe ćemo đržati sastanak!

Loo u e UR GO u u a u au GG a nu in O i

KONKURS ZA ORIGINALNE RADIODRAMSKE TEKSTOVE

POVODOM 40 GODINA RADA Radio-Zagreb raspisuje konkurs za originalne rađiodramske tekstove. Propozicije konkursa su sledeće: 1. pravo konkurisanja imaju svi građani SFRJ; 2. tekstovi za kopkurs ireba da buđu pisani u formi dijaloga, odnosno U formi monodrame, a dijalog može biti poetskog ili Wilasičnog dramskog izraza; 3, tekst mora imati naj-

manje dvadeset kartica, a najviše trideset pet, 5 tim što će biti kucan dvostrukim proredom, Autori će svoje autorstvo dokazivati kopijom i identičnom šifrom teksia. . ; |

Nagrade konkursa iznose; I nagrađa — 400 000 dinara, IT nagrada — 250000 dinara i III nagrada 150,000 dinara, Nagrađeni. odnosno otkupljeni tekstovi biće posebno honorisani prema rasponima honorara za određene emisije radiodramskog programa za koje budu ofkupljeni. }

Članovi žirija su Branko MHećimović, Nedeljko Kujundžić, Matija Koletić, Hrvoje Lisinski | ĆČoeđo Prica.

n Rok pređaje tekstova za konkurs je zaključno sa 1. I 1966, Rezultati konkursa biće objavljen) puteni radija i štampe najkanije do 15. I1 1066, gođine. Tek• stove ireba slati na adresu: Dramski studio BTV Za-

greb, Jurišićeva 4

| KNJIŽBVNE NOVINE