Књижевне новине

P-

NOVE, :

IVREDNE

|I KULTURA

U SVIM RAZGOVORIMA koji se na sve strane

opih dana b dna oblast

ode o novim, merama, u. privređi, jedruštvenog života ostaje, na izgled,

izpan žiže maših trenutnih egzistencijalnih pre» pkupacija. Premda će nove privredme mere mesumnjivo veoma duboko da se odyaze i na pod-

yvučju 'Kulture i umetnosti, dosad, izuzev prin=

· cipijelnih, nagoveštaja i teza koje se primaju sa više ili manje rezerve, nije rečeno ništa. određeaije o mestu kulture tu novoj Yaspodeli finansliskih, syedstava, zajedmice. ı ·

Klementomna je čihjenica

da se vazvitak

prosvete, kulture i wmetnosti zasniva. nQ& odvađenoj materijalnoj osnovi j da se mnogi, u osnovi pozžitioni i korisni imstrumenti, 'pogodmi

>. uwnapređivamje privyednog potemcijala, | mogu, mehanički premositi u sve oblasti života i ||

primenjivati tamo gde se učinak rada me meri

___opipljivim je poznato

materijalnim rezultatima. Isto tako ||

da je omasovljenje kulture, kao je-

dom od, osnovnih, zadataka, socijalističke društveme zajednice, dug, mukotrpan, odgovoram i ošet-~

ljio DOSGO,

koji zahteva svestrano angažovanje

svih, kulturnih faktora, a takođe i znatna matevijalma, ulaganja. Ma, koliko.u, jednom, trenutku

izgledalo t

eško odvojiti određena sredstva 2žaq

unapređivanje kulturnih delatnosti kao meposredno meproduktivnih, me može se poreći da će

ona, kroz izvesno vreme, višestruko da se vrate, omogućujući novim, širim, kyugovima, konzumenata kulture da duhovna, dobra primaju kao ne-

otuđivi deo

treba, dozvoliti

svoje egzistencije. Pored toga, me se ukoremi vulgaYno materija~

lističko i krajnje: simplifikovamo mišljenje da se

ulaganjem, u kulturu, pomažu, isključivo oni, koji, | radeći ma, kulturi, zarađuju svoj svakodnevni ||-

hleb, gorči nego Što. izgleda onima koji iz birokratske izolacije i bezbedmosti smatraju da se kulturi Yadnici pYye svega bore za tobožnje Darazitske lagođnosti i privilegije ma Yačum, mepo= srednih, proizvođača. ii .

· U nekim,

krugovima, pre svega izdavačkim i

onim; koji su, s njima najbliže povezani, čuju, se

glasovi da ć

e hove privredne mere, bar u prvi

mah, imati negationog odraza ma kulturnu, misiju koju te institucije vrše. Govori se o Testrikcijama, izdavačkih, planova, pristupa se TYeduciranju, Yradme snage; povećanje cema hartije i, u ezi s tim, mogućno povećanje štamparskih, troškova, izaziva mespokojstvo omih koji, Ta=

deći ma području kKulture,

ostvaruju svoje

ustavno pravo Yavnopravmosti sd, proizvođačima ut svim, ostalim, privrednim, granama. Gašenje, fondova, sudbina, mnogih, planiranih, akcija, utvY=

đenih, sedmogodišnjim,

boja, postala, slovi možda.

planom, kulturnog T7a2žje neizvesna, Neki već započeti po-

će morati da budu, odloženi, kao što

će, erovatno, morati da se ogramiče meke inicijatipe od; kojih, se mnogo očekivalo. i

- U krugu 1 đa, kao i u, j

sovamje za, mačim, DYOCceS

adi koji žipe od, 500 stvoralačkog Ya=

ednom delu jammosti, postoji intere= es i ritam, kojim, će se

izpršiti ispravljanje outoyskih, primanja sinhTo-

nizovamo sa,

opštim, porastom, cend, pošto je DpO>

zato da se već godinama me privbođe kraju đogovoriš oko regulisanja autorskih primanja i njihovog usklađivanja sa povećanim, troškovima. žiĐota. Sugestija da se sistem, nagrađivanja, Tad= nih ljudi koji ličnim, rađom, vrše kulturnu, ili drugu sličnu, delatnost direkimo poveže sa 20" htebima tržišta i đoveđe u zavisnost od, komsu"

menata, kulture,

ostavlja nerazjašnjemo jedmo

bitno pitonje ha, koje tek treba maći najadekvat

niji odgovo?.

kupovna, moć konsumenta kulture 5a njem, cena kultuynih, dobara, njivo, povećati,

kako uskladiti pobećakoje će se, nesum=– odnosno kako međusobno po

. Pitanje je, maime,

vezati ekonomske interese izdavača, i me samo

izdavača, 5GQ,

tuyno omasovljenje?

čiji je osnovni cilj kul-

misijom, kultoliko pre što, s obzirom.

š iattiza:m, na, maš opšti kulturni nivo, svaki automa sa potemcianjem, isključivo ekonomskog momenta može da doveđe do usmeravamja Yvada

kulturnih, ustanova na

čisto komercijalno bDO-

slovamje, što znači povlađivonje meodmegova–

mnom, ul,ku,sv,

onih. kulturnih, potreba

šunda, i zamemarnivamju,

lavi kiča, OP bez kojih se ne može

zamisliti opšti mapredak čitave društveme za-

jedmice.

Sva ta pitanja, koja su, živo prisutna u, ovom

trenutku, 2

struktipam YrazgovoY M interesovami treba da

mopravno i nja. To bi

ahtevaju ozbiljan, mačelom i kon) kome svi oni koji su zaučestvuju potpuno avsa podjednakim, pravom odlučiva= možđa, bio i majneposredniji vid

· ostvarivamja ustavnog prava nd samounpravlja-

nje, koje je

radnjm ljudima koji samostalno vrše

kulturnu delatnost od opšteg značaja priznato

podjednako

kao i radmim ljudima u proizvodnim,

radnim, orgonizacijama.

LIST ZA_KNJIŽEVNOST, UMETNOST

Hi i . , w. \ i ) |

| UMETNICI 1 ČINOVNICI

O JEDNOM OD PROŠLIH BROJEVA našeg lista, obavestili smo čitaoce o početku ankete, koju je poveo sarajevski list „Odjek“. Anketa ima za temu migraciju kulturnih 1 javnih radnika iz glavnog grada Bosne i Hercegovine.

Posle uvodnog članka koji je pozvao zainteresovane intelektualce na saradnju, javio se mladi sarajevski pisac Sead Petahagić, autor knjige „Četvrtak posle petka“ koji trenut-v no živi u Beogradu u očekivanju da će se prilike u njegovom rodnom građu na neki način izmeniti.

'U veoma oštrom i otvorenom fekstu, kojim je proklamovao svoj budući „turistički odnos prema gradu u kome je bio grubo izbačen sa Skupštine Udruženja književnika, zbog toga što se njegovi tekstovi nisu sviđali izvesnim odgovornim ličnostima“, Sead Fetahagić tvrdi da „su političke ličnosti uglavnom primale strane delegacije u svojim kulama od slonovače“, dok su činovnici maltretirali umetnike, optužujući ih već klasičnim načinom za. neđostatak političke svesti.

Ovaj Žučni tekst jednog sarajevskog intelektualca u „beogradskoj emigraciji“ izazvao je žive razgovore u umetničkim krugovima, Bilo kako bilo, izgleda da događaji u gradu na Miljacki,. koji u sebe . uključuju i intelektualnu migraciju, nisu tako jednoštavni kao što: ma prvi pogled izgledaju, i đa bi bilo potrebno da i odgovorne ličnosti

PIL

· magiadip

. noj klimi sarajevskoj.

'KOANA.

daju svoj prilog anketi „Odjeka“. Ako i ima nešto, trulo u kultur„..Možda će ova anketa biti dobar lečnik? pa

| „KRITIKA“ I REALNOST

U SARAJEVSKOM „Odjeku“ od 15. .

jula ove godine pesnik Vuk Krnjević, koji odskora piše i kritike, objavio je prikaz romana „Bašta, pepeo“ od Danila Kiša. U ovom prikazu, na samom početku, on kaže: „Kišov roman daleko je od bilo kakvih realističkih primjesa“. Gva-– ki. čitalac mora na ovo ftvrđenje duboko đa se zamisli i da pita: kako'je moguće da jedan roman bude bez ikakvih zrealističkih „primesa; pa o čemu je onda reč u njemu? Ali, ako bude strpljiv, on će pred kraj prikaza otkriti da prikazivač o.

'Kišu kaže i ovo: „Istovremeno on

nas upozorava na stalno prisustvo realnosti koja neumoljivo, i sigurno, ruši sve ono što nije u podu-

~ darmosti s njenom „egzistencijorn“. Kišov roman, dakle, nema nikakvih primesa realnosti, ali njegov pisac-

ipak upozorava da realnost ruši sve što nije u podudarnosti sa njom. Ako je tako, đa li onda ruši i ovaj roman koji nema realističkih primesa? Ne, ne ruši. Za taj roman prikazivač čak kaže da ima „pravi literarni sjaj“. Otkud sada to? Verovatno otuda 'Ššto ovaj roman · bez ikakvih realističkih primesa sadrži čak i dve realnosti! Evo šta o to-

M. K.

„kritiku“.

' Ranjenog borca“

SA JEDNIM MORAMO. POSLE OVOGODIŠNJE PULE DA BUDEMO ” NAČISTO: NAJBOLJI PRIKAZANI FILMOVI I PORED RASKIDA SA ŠABLONIMA, RASTEREĆENJA OD BANALNIH METAFORA I LAŽNE SIMBOLIKE, INSISTIRANJA NA UNUTARNJOJ DINAMICI, I PORED TOGA ŠTO SLEDE ZAKONE MODERNOG FILMA, NISU IZUZETNO AVANGARDNI. TAKO SU U NAŠIM RAZMERAMA PRAVA OTKROVEBNJA (POSEBNO U 'TEHNIČKOM SMISLU) U OPŠTE RELACIJE MODERNE FILMSKE ESTETIRE ULAZE SA ZAKAŠNJENJEM. IAKO JE : ISPUNJENA VEĆINA NORMATIVA MODERNOG FILMA ZABRINUTI - SMO UPRAVO ZATO ŠTO JE U FAVORIZOVANJU FORMALNIH ODRE-

ĐENJA MODERNOG ČESTO ZAPOSTAVLJEN ONAJ UNUTARNJI SMI-

SAO REDITELJSKIH NAPORA TAMNO DA JE IZNOVA UKAZANO NA

ŠTUROST SCBNARIJA,I SIROMAŠTVO IDEJA. PROTAGONISTI MOQ-

DBRNOC. PILMA DOBILI SU UGLAVNOM |I FORMALNA PRIZNANJA | ZVANIČNOG ŽIRIJA I' SADA SLEDI LOGIČNQ PITANJE: KOJIM | POTEM DALJE? — ,. .

me kaže isti prikazivač u istom prikazu: „Zato njegov roman, Bašta, pepeo, i jeste zasnovan na dvije ravnopravne. realnosti: na elementima prošlosti koji su neulovljivo sjećanje i sadašnjosti koja je ironični podsmijeh prošlosti koja se pomalja u sjećanju. Kiš ne samo da ne krije te dvije nespojive realnosti nego zapravo na mjihovom

· stalnom prisustvu i gradi. svoj

pripovjedački govor“. Očigledno je da je prikazivač upao u celu ovu zbrku samo zato što nije znao šta da radi sa realnošću: da je progna, prizna ili udvoji, Nije znao samo tu „sitnicu“, ali je ipak napisao

TUŽNA ANTOLOGIJA

ZA POSLEDNJIH GODINU dana u našoj štampi pojavilo se mnogo pDuta pitanje: šta radi skulptura Matije' Vukovića „„Ranjeni borac“ is-~

pod strehe čitaonice Kulturnog

centra? | Naši nazovi trgovi su prazni. Na

Kalemegdanu staromodni portreti

srpskih umetnika služe pticama za

sletanje. 'Građ u kome živi veliki

broj vajara, izgleda da ne može sebi dozvoliti luksuz da ponegde postavi sem . kioska i poneku skulpturu.

Jedan „Ranjeni borac“ čeka da se pomakne deset metara na. čistinu trga. On čeka da neko odluči o postamentu koji me košta toliko mnogo, da se ne bi mogao nabavili za dva dana.

Danas bi se već mogla napraviti prava antologija objavljenih protesta povođom ove nesrećne skulpture.... ; 7

Ovaj tekst .je skroman prilog toj tužnoj zbirci.

Imamo jedan predlog: kada bi se svi oni koji su pisali o sudbini vajara Matije Vukovića, odrekli svoga honorara za napise posvećene nečijoj nebri-

Godina XVII Nova serija Boj 255 BEOGRAD 7. AVGUST 1965.

bd i

|P List izlazi svake druge subote · ·

Cena pojedinom primerku 30 dinara

fee veče

zi, i kada bi za taj zajednički honorar kod prvog graditelja nadgrobnih spomenika naručili kameni po= stament, problema ne bi više bilo, M. K.

GURANJE SIZIFOVOG KAMENA

U „POLITICI“ od 1. avgusta, ove godine kritičar Petar Džadžić objavio je članak „Da nema vjetra...“, osvrćući se na polemike koje su se. u našoj književnosti vodile pre ' desetak godina. Te polemike ovaj bivši član redakcije časopisa „Delo“ predstavio je manihejski: kao borbu principa dobra i zla, svetlosti i tame, anđela i đavola, Po njemu, s jedne strane, jedni pisci su ratovali za slobodu stvaranja, sivaralačku misao nesputanu dogmom pedagogije, iskrenost umetnika U. wocijalističkcm društvu i nesmetani razvoj tvoračke individualnosti a, s druge strane, drugi Disci borili su se protiv svega toga. Po njegovom mišljenju, ta borba se završila tako da su poraženi „konzervativizam, duhovno sivilo, us kost pogleda na stvaranje, književno administriranje, birokrafski .posled na literaturu, kao i uprošćeno sociološko svođenje pisane reči na odraz stvarnosti, i ne manje shvatanje o „optimističkom“ karakteru literature u „+ socijalizmu“. IT. kada su „pojedini časopisi i revije, borbeni punktovi i bastioni konzervafivizma ·. pritisnuti silom nužnosti“ prihvatili književnost koju su ra-

· nije anatemisali — „stvari su kre-

nule novim tokom“.

Ovakvim „tumačenjem , polemika koje su se vodile u t.zv. borbi između „realista“ i „modernista“ Džadžić je đao potpuno izmišljen smisao foj „borbi“, Ne samo svakom &#žBknjiževniku nego i svakom građaninu ove zemlje poznato je da pre desetak godina: u Jugosla~-

Nastavak na 2. strani