Књижевне новине
KNJIŽEVNE
intervju intervju infervju intervju intervju intervju infervjuintervju intervju intervju interv,intervju intervju infervj
/07.a
sopsivemim S
174
VI STE jedan od pokretača „novog TOmoma“ u Framcuskoj. Poslednjih, desetak, godina mnogo se govorilo o toj književnoj pojavi, ali posle prvog talasa dela i pisaca koji su svrstani vw taj pravac, kako” damas „ „stoji stvar sa „novim, romanom“, da u ga je . moguće slediti u medavnim, ili sadašnjim «+ književnim, ostvarenjima? ; : ' — „NOVI ROMAN“ je bio pojava koja je u prvi mah smatrana kao laboratorija za istraži'vanja. U početku se govorilo: ta' dela su veoma interesantna, ali su nemoguća za čitanje. Navešću jedan primer koji mi izgleda najizrazitiji, primer „Ljubomore“. Objavio sam taj roman 1957, i u toku gođinu dana on je naišao samo na,veoma nepovoljne ili veoma rezervisane komentare. Predstavljan je kao sasvim neobičan pokušaj koji ne može da nađe svoje čitaoce među publikom željnom romana. Pet godina posle toga taj roman je postao dosta brzo čitljiv i svake godine prodaje se u Pran.cuskoj, po nekoliko hiljada primeraka toga dela. "Uskoro će se pojaviti u džepnoj knjizi, kao „Gume“ i „U labirintu“. Preveden je na petnaest jezika i već je objavljen u. „džepnom” izdanju na nemačkom i na egleskom jeziku, Postoji čak i jedno izdanje istovremeno na francuskom i na engleskom. koje služi za učenje francuskog jezika deci od mpeinaest godina u | američkim licejima.. Dakle, vidite da je ta knjiga postala čitljiva. Sađa je otkriveno da u mjoj postoji. neka vrsta. romaneskne niti koja omogućava čitaocu da je čita, možda ne kao običan roman, ali kao roman. A za mene je to veoma Važno. „Novi roman“, to je roman koji možda ne liči ma balzakovski, ali on ostaje, pored svega, ono što savremena publika, koja voli roman, treba da·čita kao: roman. za "Što je za žaljenje, to je da je iduća geheracija čije je poreklo u „novom romanu“ i koja se izgleda inspiriše našim iskustvima, „potpuno isključila iz svojih djnteresovanja lice i fabulu koje smo mi dovodili u pitanje, koje. smo. mi razbijali, koje smo osporavali, ali koje su ipak postojale u mašim knjigama makar. to bilo.i u negativnom smislu. Međutim, mislim da ta nova generacija koja hoće.da ide đalje od nas, kako " sama kaže, u' stvari, po mom shvatanju, pravi korak unazad budući da potpuno ukiđa te stvari,“ona ih više uopšte ne dovodi u pitanje, ona stvara ne jedan novi romam mego neku vrsfu uporednog romana koji ostavlja slobodmo polje frađicionalnom romanu š la Balzac i koji danas nema više nikakvog smisla; ona se odaje pokušajima: koji 'memaju ničeg romaneskmog jer je sva fikcija, sva uobrazilja, iščezla. To bi bila neka irsta eseja o romansijeru koji piše svoj roman, ali koji ljubitelji romana nikako ne uspevaju da svare. Može biti da se varam, može biti đa će se za tri, za pet, za deset godina uvideti:đa su i laboratorijski ogledi časopisa „Tel quel“ takođe čitljivi s romanesknog gledišta. Ne verujem pošto njihove preokupacije nisu upravo ka tome usmerene. i ·
IMENA Mišela Bitova i Natali Sayot maj„~ češće se pominju sa Vašim, kad, je Yeč o.„no' tom; Yromamu“. Šta vam, je zajedmičko a šta ·fmije? | '— MEĐU AUTORIMA „novog: romana“ u generaciji od 1950, postojalo je mnogo dodimih tačaka ali je postojalo još više razlika. Znamo da Bitor i ja pišemo veoma, veoma različite, da ne kažem anftinomične romane. Uostalom kad 'smo se stefali sukobljavali smo se u našim stavovima. ! Šta bi nam bilo zajedničko? Upravo to dovođenje u pitanje romanesknih elemenata o
kojima sam govorio: nepriznavanje balzakovskog '
lica, tradicionalnog romanesknog lica, nepriznavanje fabule, osporavanje hronologije,.itd. To nepriznavanje tradicionalnih elemenata bilo je ono što. nas je sjeđinjavalo, pa prema tome to 'su d. zajednički preci, veliki romansijeri s početka XX stoleća, koji su već oko 1900, 1910, 1920, 19830, počeli da dovode u pitanje stvari o kojima je reč (Džojs, Kafka, Prust, Fokner); 'to, važi čak i za pisce koji su se kasnije javili „kao Rejmon Keno, koji se ne pominje dovoljno „Često među, precima „novog romana“, ali čiji se roman „Le Chiendent“, objavljen 1933, malazi „direkino na liniji istraživanja koja smo potom „mi nastavili. a |
Topve KAKAV JE Beketov slučaj? | . "+ „5D — BEKBET JE postao poznat sa. generacijom od 1950. i njegovo ime je vezano za „hovi rOman“. Beketovi romani, „Marfi“, · „Moli“ i i „Malon“, njegova velika trilogija, pojavili suse pedesetih godina i, prema tome, što se .tiče3 publike, mogu da se postave na isti plan. na 'koji ·Sarot, Bitor, Simon i ja, a takođe i drugi koje, ne treba zaboraviti, kao na primer Rober, Penže.
|. U ROM CILJU pravite u Vašim, knjigama
onako mimuciozne opise predmeta, lica, situ| acija? Nije-li to način, da se pomoću, reči apn | sorbuje YeaWost, ako tako mogu da kažem, S, 800j mjemoj složemosti i đa se tako imtegri- Ya.u jedmo književno, to jest umetničko delo? NE ZNAM TAČNO, nisam filozof, nisam teo· retičar i ne: mogu da dam tačan smišao svakom elementu u svojim knjigama..Rekao. bih.da su
ar rar mei FE OI Aar Far aaKi ieKuareTrO a via (y d : zcaeaee| y ! Glavni 1 odHovorhi uredniM Tanasije Mladenović. Urednik Predrag Palavestra. Sekretar ređakcije Bogdan A, Popović. Tehničko-umetnička. oprema , Drag -. 5. Ignjatović. Mom Kapor, Dragan Kolundžija, VelimirLukić, Slavko Mihalić, Aleksanđar Petrov, Predrag Protić, Dušan 'Puvačić, Izet Sarajlić, Pavle Stefa:
Nesporazum oko krize
to elementi istraživanja koji se upravo traže i da bi ti elementi, ako bih mogao da dam neposredno njihov tačan smisao, bili nekorisni, jer bi njihov smisao već postojao. To su traganja u traganju za svojim' sopstvenim smislom. · Recimo da sam, kao i većina romansijera
· iste genenacije, zaželeo da podrobno “opišem
stvari. Treba istaći da te stvari misu objektivne stvari, kao što se to često kaže. To su stvari koje imaju vrlo izrazit subjektivni karakter. Na primer, u „Ljubomori“ o kojoj sam maločas govorio, predmeti minuciozno opisani u kući u
kojoj, se događa ceo roman, imaju očigledno ~
subjektivnu ulogu u romanu i mogu da budu vezani za samu stnast junaka, za samu strast toga lica koje pripoveda, za fo neimenovano biće koje mema lika koje nikada ne kaže ja, ali koje je stalno prisutno u toj kući u kojoj ono samo opisuje stvari. Ono što te stvari imaju kao izuzetno nije nipošto to što su opisane pomoću neke optičke sprave, nego to što su opisane od strane čoveka. Postoji neko, postoji pripovedač, koji je u toku da opisuje svet ne baš onako kako ga meri geometrijskim spravama nego više onako kako ga izobličava njegova sopstvena vizija. Samo što.je to vizija koja upotrebljava jezik geometrije. A te knjige koje imaju izgled geometrijskih knjiga strasne su knjige. To je, možda, strast polupriknivena ali je, po mom mišljenju, tim snažnija.
U JEDNOM' od Vaših eseja govorite u tom smislu o jednom, movom stavu čoveka prema stvarima? .
— REKAO SAM đa se faj novi stav odlikuje rastojanjem između čoveka i stvari, a to
znači da iako su predmeti naših knjiga pred-. .
meti naših strasti, oni ostaju ipak spoljašnji čoveku. Čovek je taj koji im priđaje neku trenutnu i prolaznu strast i nikada ne postoji duboka istovetnost između jednog predmeta i jedne strasti, čovek ostaje čovek, a predmet ostaje
. predmet. Ali, gledajući predmete među kojima
živi, čovek, im pripisuje u svakom trenutku ele= mente strasti koji su u -ftoku stalnog 'Erađenja i nazgrađivanja. Elementi strasti postavljaju se, dakle, na površinu stvari, ali nikada ne dosežu do njihove srži.
PRO ana
Rasgovor sa istaknutim francuskim romansijerom 4lenom Rob-Grijeom
/
-
/
TO NE ZNAČI da se radi o,jednom dehumanizovanom svetu? |
NIPOŠTO, nipošto! To je možđa svet kom nije potreban čovek, svet koji nije ni u kakvom dubokom saobraćanju sa čovekom, to je svet stran čoveku ali u kome čovek živi, i budući đa u njemu živi, on ga doživljava, a, doživljavaju ći ga on ga usmerava i daje mu smisao, samo jeđan smisao koji nikada nije globalan, potpun kao u XIX veku. Taj smisao je privremen, fragmentaran i u situaciji.
RADITE LI mogo. ma svojim, knjigama?
— DA, NEOBIČNO MNOGO. Radim polako,
potrebne su mi bar dve godine đa napišem jednu
knjigu i to radeći neprestano. Stoga i živim u>
glavnom van Pariza, ne viđajući nikoga i pišući meprekidno. ora ae
\ ŠTA trenutno pripremate? ;
—' ROMAN na. kome radim već dve godim i koji iziskuje još nekoliko meseci rađa, pre mego što će biti dovršen. Za sađa ne đajem naslov, ali to je knjiga koja sadrži mnogo onoga što· bismo mogli da nazovemo pustolovinom. Dok romam o kome smo malopre govorili odbacuje svaku pustolovinu, svaku fikciju, svaki zaplet, ta knjiga je pravi pustolovni romam.
DA LI i đalje pišete eseje?
— OTKAKO SAM objavio zbirku eseja izbegavam da pišem nove. Kako upravo u tim esejima nikada nisam sebi propisivao pravila 'koja bi trebalo da sledim, nego sam iznosio Taz=mišljanja o romanima koje sam pisao, rešio sam da pričekam: dok objavim jedan novi roman,.a možđa i dva, pa đa ponovo otpočnem da sagle= davam jasnije ono što sam napisao jer uvek to
„upravo. ji rnadim..kad pišem. eseje o; romanima... i da dt
AUTOR STE dva čuvena filma „Prošle godine u Marijenbadu“ koji ste pravili,.s Ale--
nom. Reneom, ii „Besmrtna“ koji ste: pravili
sami. Šta vas je navelo da se babšite filmom?
— TO: JE STVAR koja me zanima. Oduvek sam želeo da pravim filmove. .Nisam- mislio, da ću biti slobodan da ih pravim, jer mi'je.za to potrebna ista nezavisnost kao pređ belim listom hartije kad pišem romane. Odnekuđa producenti imaju poverenja u mene i ostavljaju
O, i aa ra IS [e]annm}
mi slobodu da snimam zaista sve što hoću, naravno. u izvesnim granicama budžeta, i stoga uvek prihyatam. No događa mi se da zbog toga kasnim sa svojim romanima. Već nekolike godine nisam objavio nijedan roman upravo stoga što sam imao prilike da se mnogo. bavim fjlmom do koga mi je ogromno stalo. d , Trenuino pripremam nekoliko filmova, neke:kao scenarista, neke kao autor i režiser. Najdalje sam. odmakao sa jednim filmom Koji sam pravim i koji će se zvati „Trans-Kurope Express“, - r:
e PO PROFESIJI ste bili imžemjer i počeli ste da, pišete prilično kasno. Kako je do toga došlo? | . al — DA, JA SAM INŽENJER, koji se bavio ispitivanjima. Izišao sam iz jedne velike škole za biologiju koja se zove Nacionalni agronomski institut. Vršio sam ispitivanja u labpratoriji, a takođe sam i na terenu ispitivao tropske plodove. / i
Počeo sam da pišem veoma kasno, kad mi je bilo više od #frideset godina, i ni sam ne mam kako je to otpočelo., Verovatno je dodir sa syetom probudio u meni želju da pišem.
I PRE nego što ste objavili „Gume“, 1953. nikada ranije miste bisali? j : — NE, PRE. TOGA nisam pisao, ali sam bo-
čeo. sa jednim mneobjavljenim romanom koji se zove „Kraljeubica” iyxkoji će izaći verovatno po»
· sle romana na kome sada rađim, pošto sam uvek
do sada odbijao da bude objavljen. ; 'Komnen Bećirovi
književne kritike
Nastavak sa 10. strane cije), ili omo što želi Gluščević (poverenje u spremu, zrelost i erudiciju najmlađih kritičara, kadrih, sa svoje strane, da, pametnim školovanjem, od eseja i studija do kritike, ne obratno, dokažu svoju vređnost).
Poverujmo Gavriloviću da je izlaz iz krize mogućan ako se, Sutra, pojavi jedan Skerlić „koji bi „krvavo“ napao“ trenutnu zagušljivu situaciju ili ako se, otrežnjujuće, shvati i oseti da je kritika „pored svog estetskog trenutka prevashodno moralni čin“, š
Primimo kao spasonosan lek Lukićev zahtev za oformljenjem „opštijeg kritičkog stanovišta“ koje bi omogućilo procenjivanje pesničkog dela u kontekstu istorijskog trenutka, umesto dosadašnjih besplodnih parcijalnih valorizacija.
Učinimo tako, pa pogledajmo đa li bi se nešto izmenilo na bolje, da li bi naša književljuljano dostojanstvo. Sa sigurnošću tvrdim da se ništa ne bi ni izmenilo, ni poboljšalo. Zašto? Zato što su pojave i vrednosti, na koje se ukazuje kao na izlaz i spas, prateće pojave, uslovljene vrednosti, nuz-produkti, One se, čak, nezavisno ne mogu ni pojaviti, a ako se, kojim čudom, i pojave — ostaće bez dejstva i značaja. U redu — kondenzovana interpretacija, ali na :osnovu-kakvih. principa; u redu —.s5istemafsko i brižno školovanje kadrova, ali:u kom „cilju; u redu — jeđan nov Skerlić, ali s kakvim to „krvavim“ nonkonformizmom, s kakvih pozicija; u redu — „opštije stanovište“, tja istorijsko, ali kakvo!? Istorijsko stanovište može biti idealističko, utilitarističko, „mehanicističko, univerzalističko: itd, Presudan je dakle, kvalitef..A on je, suštinski, sadržan u imanentinoj strukturi društva, duha, i istorijskog trenutka. Onoliko koliko smo u stanju/da izmenimo. te strukture (njihov odnos), toliko smo, ili približno toliko,
u stanju da izmenimo i kvalitet fenomen&. koji ih čine i prate, Hzle:}, Hr tati) Š
IV,
OD POSEBNOG je značaja reč u diskusiji Vojislava Đurića. Iz dva razloga: prvo, pred: nama je univerzitetski autoritet; i, drugo, taj autoritet iznosi pogrešne teze, daje neodržive preporuke. · Obie | Logor ak ya Profesor Đurić je pošao od jedne pogrešne pretpostavke i od jedne očigledne protivrečnosti, i na tome zasnovao svoju kritiku kritike. ·. Pogrešna pretpostavka je u, ovome... Da .bi mladi. kritičar (koji ima 25 godina i koji.je tek završio fakultet) — kaže Đurić — napisao, va– ljanu kritiku o novom delu Oskara Daviča, on mora da upotrebi godinu: đana vremena.đa pročita sve što je Davičo napisao. „Pošto mladi kritičar nije u stanju da sve to učini, đa pročita celog pisca, šta on onda može.da. uradi? On može da grdi ili da piše panegirik..To,i jeste naša nesreća“. — Vojislav Đurić, međutim, vidi nesreću koje nema. Bolje je i poštepije bilo pretpostaviti da je mladić, zainieresovam za književnost, u. toku srednjoškolskog -i fakulietskog obrazovanja, odvojio dovoljno vremena, da
omlr Dimitrijević. Redakcioni odbor: Božidar Božović, Dragoljub nović, Dragoslav Stojanović-Sip. Kosta Tirnotijević i Petar Volk, 'Movinsko-izdavačko pređuzeće „Književne novine“, Beograd Fran»
? i OTR
pročita sva glavnija Davičova dela, tako da je novo piščevo delo i za njega novo, jedino još nepročitano. A. zatim, za uspešne studije svetske književnosti (koja grubo posmatrano ima stotinak velikih pisaca) profesor Đurić zahteva četiri godine rada (za svakog pisca petnaest dana), a za studiranje dela jednog pisca, Oskara Daviča, celu jednu godinu. Tu, zaista, nešto nije u ređu! i : cya i . Sto se pak, tiše protivrečnosti, ona je sadržšana u Đurićevom pojimanju suštine (novinske) Književne kritike i ličnosti koja treba njome da se bavi, Podržavajući Zorana Gavrilovića, Đurić smatra, s jedne strane, da „novinska kritika mora da bude (...) refleks, i to brz refleks“, a, s druge, insistira da i kod nas, kao kod Francuza, književnu kritiku treba da pišu ljudi ispod čijih imena stoji „član Akademije nauka“, Na nesreću, postati akademik kod nas mogućno je, po pravilu, s kojih pedeset-šezdeset godina najmanje, a u'\tim godinama, takođe po pravilu, refleks („i to brz refleks“) postaje luksuz.- Tako je Vojislav. Đurić ostvario teško zamisliv| ideal kritičara — starca s mladičkim refleksima. Tako, na kraju, nije dao ni bogu božje, ni popu popovo, već je zatvorio krug koji nije ni trebalo. otvarati,
KAD SMO, dakle, već uočili da je čas i minut za izvesna bpitanja i nekolebljive odgovore, uočimo i to, najpre, da se istini mora služiti otvorenih „očiju, odgovorne svesti i potpune savesti, it od
. Nedvosmisleno je sledeće;
1) Kriza kritike postoji u veoma oštroj formi i predstavlja odraz opšte krize kulture. · :
2) Kriza kritike jeste kriza njenih kriterijuma. Svaki drugi kriterijum u ovom trenufku, osim marksističkog, neprikladan je i, u krajnjoj instanci, jalov, a marksističkog nema ili se izbegava. Ji
3). Kriza kritike jeste kriza stvaralačkih ideja (na najširem planu) i tesno je povezana s krizom ideologija (buržoaske i komunističke) s krizom dva pogleda na svet, dve koncepcije istorije, s krizom njihovog sukoba. |
Ali o ovim složenim procesima i relacijama, presudnim za Stvaranje nove kulture, treba govVoriti podrobnije i studioznije; i kojom drugom prilikom. ~ 1
Dragoljub S. Ignj atović
j OSS ; i 5 inostranstvo dvostruko. List izdaje ist. izlazi svake druge subote. Pojeđini primerak 30 dinara. Godišnja pretplata 600 dinara, polugođišnja 300 dinara. za o A cuska 7 Ređakcija Francuska 7, Telefoni: 627206 (ređak errosunsyupjuipe |} ef[uof[[0opo Our[e[[o1eUu1O%} 060-8609 (eppoBukopisi se ne vraćaju. Tekući račun broj. 101-11-1-208 Štampa „Glas“, Beograd Vlajkovićeva 8.. ; Mapa Ma aayan a a EM wu