Књижевне новине

ŠTA ĆE BITI

· S DOMACOM

KNJIGOM?

KAKRO ĆE SE izdavačka preduzeća snaći %u

uslovima, mastalim, posle piwewme rejorme i

kakva će biti sudbina, domaće knjige u WObDOnastaloj situaciji — dva su, pitam;a koja, wu po-

slednje vreme, mne odvajaju jedmo od drugog svi oni koji, profesionalno zaimteresovami, na

stoje da smisle najprihvatljuije i bolno vešenje i pomwude ga sudu javnosti kao prediog za koji se, ma, žalost, unapred, zna da

„neće, svugde i ma svak mestu, biti mi pažljipo saslušan, a, kamo li prihvaćen. O sudbini

qoniace Knjige. i ekoyiomskoj powtluci izdacaciviui preduzeća, govorilo se nadugačko i naširoko, pre svega Kritički, i DYe privredne reforme, tako da trenutne zabrimute preokupacije ove vrste

deluju pre kao posledica Yanmije merešemih, Ditonja, a ne kao isključivi rezultati movomnastale

sitvacije.

Domaću knjigu je i ranije, u velikom.. broju

šzđavočkih kuća, pratila sudbina pastorčeta, koje

„Se W%EGGdO %9%ua, + MOJe Se puov, VW SUet SQGTRVO

zato da, se do kraja ne bi izmeverile izvesne drustvene konvencije koje ipak. misu prestale ·sasvim, da važe w ovoj oblasti w kojoj su počeli da, vladaju zakomi i logika stroge ekomom=

ske ?GaCUWCEC,

IVGiOCWGO Teo UrSi\e

iteravure

wvek, su, mnošlazile na, debeli filkar ekomom,skih, kalkulacija, koje su, pokazivale da se sa Lknjigama, poezije, esejistike, pa čak i Kkratke priče ne ireba uwbusLAW u, proulematične Kouvercijaune

avamtu,e.

Kako ć ” sa idavamjem, literature ove orste izgledati Sad, kad, će, usled, poskupljenja životnih, troškova wopšte, kupci još manje mnavraćati u knjižare nego do sada, i kad će doći do porasta troškova oko izdavomja knjiga, nije teško pogoditi. Restrikcije izdavačkih, planova i opšta atmosfera koja se može maslutiti na osnovu privatnih, *li poluzvamičnih, izjava ljudi zaposlenih u izdavačkim, preduzećima, siguram, je nagoveštaj da im, se piše crnje mego što se do sada pisalo. Sasvim, je sigurmo da će se kola, najbolnije, slomiti na piscima, i to na onim piscima koji ne pišu komercijalnu lite»

Yaturu,

O ag obom tremutku Dred, izdavačka preduzeća.

kao osnovni zadatak i ne lako rešljio problem, posšvavija se Yactonalmost poslovanju. LoOJGt 56,

mequvum, da će Se ta Yacionalnošt Dosuvuovanja, svesti pre svega i isključivo, ma izdavanje dela onih puwaca koje tržište traži. To znači da, će se od domaćih pisaca izdavati uglavnom, oni koji su ušli u, školske programe i koji su svojim, izuzetnim, renomeom, zaslužno stekli široku, popularnost. Mladi i mepoznati pisci verovatno neće imati nikakve šanse da se predstave publici i, ukoliko se bude radilo ovako, preterano rečeno, mogli bismo doći u situaciju da, mam, kroz desetak-dvadesetak godina, književnost

odumre.

Glomazni i nesumnjivo neracionaWni, administrativni i urednički aparat, koji se poslednjih, gadina nagomilao u izdavačkim, kućama, neće biti smanjen; om, će, da bi se poslovalo Yacienalnije, izdavati još manje knjiga nego dosad, jer će se, verovatno, izvesnim, komercijalnim, kal= kulacijama, doći na stanovište da je jevtimije izdavati manje knjiga sa više ljudi nego više knjiga sa manje ljudi. Iskustva, nekih, privatnih, izdavača iz naše me tako davne prošlosti pokazuju da se veoma dobro i ekonomski sigurno može poslovati sa malim, uredničkim, i administvationim, aparatom, ukoliko se valjano radi.

„Premda to može zvučiti prilično gorko za one na koje se odmosi, mnoga, Yradma mesta w izdavačkim, preduzćima veoma malo su Yadma;

ona su se pretvorila u ugodmu, i lagodmu, sine-

kuru. Ako se piscu od ugleda i dara dadme takvo mesto da, bi, lišen materijalnih, briga, mogao svesrdnije da se posveti radu ma svojoj liteTaturi, to možda mi mije toliko zlo. Ali kad se to omogućava laicima, koji su ko zna kojim putevima dolutal, među izdavače i čije uveze sa literaturom, nisu, stvar životnog opredeljenja i ljubavi nego slučajnosti i badavadžijskog ćara, sasvim je razumljivo što pisci takve ljude koji ih umesto da omogućavaju, onemogućavaju da

izdaju' svoje knjig

e, me gledaju mi sa poštova–

njem mi sa ljubavlju. Stoga bi parola što manje ljudi što više knjiga trebalo da nađe svoju, oštru i memilosrdmu, primenu, među, svima, omnima koji se bave izdavačkim, poslovima. To će, nesumnjivo, trenutno dovesti do zmatnog broja neprijatnih, socijalnih, problema, ali isto tako je mesumnjivo da izdavači, u, sadašnjim, uslovima, neće moći zadovoljavati „svoju „osnovnu dužnost ukoliko se pre budu, rukovodili sentimentalnom, bolećivošću mego stvavnim, potreba-

ma. kulture.

Itervju koji je ma istu ovu temu, 29. VIJI · ope. godine, dao „Borbi“ Aleksandar Vučo, za-

služuje punu pažnju jer pošteno i bez lakiranja · ukazuje ma majbolnija mesta u našim izdavač“, kim kućama,

Takvi otvoreni Tazgovori i pošteno wočemo stanje jedini je put da se isprave izdavačke krive: Drine, i da domaća knjiga konačno, izbegavši sve Scile i Haribđe komercijalizacije i ekonom= ske računice, nađe svoje mesto kao kultuvrma potreba cele zajednice. Ali do rYealizovanja tih predloga i plomova meće moći doći dok se

razgovor me pretvori MW, mesentimentalam, dijalog

i pre nego što se omo što smeta i koči me nazove pravim, imenom i odstrani kao mepotrebam

balast,

JIŽE

ST ZA KNJIŽEVNOST UMETNOST | DRUŠTVENA PITANJA

najmanje

aktueLmostfi MILOŠ CRNJANSKI U REDAKCIJI ·

„KNJIŽEVNIH NOVINA“ ~.

OVIH DANA u Beogradu 'boravi

Miloš Crnjanski koji se, nakon du- .

žeg vremena, ponovo našao u našoj sredini. Drugog septembra Crnjanski je posetio redakciju „Književnih novina“ i zadržao se u dužem razgovoru sa članovima „redakcije našeg lista.

NACIONALIZAM INFERIORNIH

U SARAJBVSKOM „Odjeku“ br, 15.

(od 1. avgusta) Žarko Vidović piše u članku „Nacionalizam inferiornih“ o tzv. opšesiji nacionalnog pripadanja, odnosno. o šovinizmu koji, evo, godinama kod nas uzima različite oblike i Vvidove..

„Dakle, opet, je on među nama.

— piše Vidović. — Prošlo je dvadeset godina našeg taktiziranja i ba-

ratanja: „nacionalnim ključem“, Dva ·

deset godina mi vjerujemo ida/je taj „ključ“ garantija ne samo za nacionalnu ravnopravhost, nego i za bratstvo-jedinstvo i suzbijanje sva-

kog osjećanja neke nacionalne. pri .

padnosti komunista. Pa, ipak,. nacio

nalizam se pojavio čak i među „ko-

munjstima“. Utoliko je on i nov“,

Vidović dalje govorni o tome ka-

ko komunist komunistu danas svrstava, već prema tome kako 'govori i kako piše, ekavski, ili ijekavski, u ovu ili onu naciju i kako traže jedan od drugog jasnu i obaveznu nacionalnu opredeljenost, Istina, svuda

gde se radi o. takvoj macionalnoj isključivosti. i meprikrivenom šovi- .

nizmu, čiji su mosioci članovi SKJ, Vidović „Kkvalifikativ komumist

'piše pod znacima navoda, I s pra~ |

vom. "NM ia i 1

Vidović se zalaže zapravo komunista da se nacionalno. ne dekla~. višu, pa zaključuje: „... slobode nacionalnosti nema, ako ja memam

pravo da ne pripadam i ako dikta-

tori to moje pravo — pravo slobo~. dne ličnosti — negiraju. Sloboda nacionalnosti je nemoguća bez slobode od (podvukao Ž. V.) nacionalnosti, jer se inače sloboda nacionalnosti može shvatiti kao pravo

· jedne nacionalnosti na ekspanziju i eksploataciju druge“.

\Vidovićev članak je.u stvari pro-

· test, pravedna pobuna protivu mo> “re nacionalne uskogrudosti koja, iz

odreeđnih ekonomskih, socijalnih, psiholoških i drugih razloga i uz-

roka, sve više dobija maha i pro-

sto pritišće čitavo naše društvo. Kofkovto, pak, ima veze sa socijalizmom i socijalističkom ideologijom, to je đahas jasno iole politički pismenom čoveku. Članak ,Vidovićev

upravo znači alarm, oštar.i ·ogorče-

ni, protivu, takvih pojava. Međutim, Vidovićev bunt protivu isključivog i uskog nacionalizma ne izgleda nam · da daje adekvatno rešenje u predlogu da se prizna pravo slobodnoj ličnosti o nepripadnosti ovoj ili onoj

naciji. Nacije su istorijska stvarnost,

i tu'se zasad mnogo, ne može pro-. meniti. Ono što bi se moglo promeniti, i što bi komunisti bili dužni da promene, jesu izvesna nakaradna

· se zna da ne padaju s neba!

shvatanja..o međunacionalnim odnosima, među koja. nesumnjivo spađa i već famozni „nacionalni ključ“ koji,ovu zemlju, između ostalog, košta. milione „i milione „mnapodmog novca.

i „ Ali. to.je priča · za sebe, Kao

što je i priča za sebe gde leže uzroci i.koreni ovakvim pojavama, za koje

NEDOSLEDNOST ~

I OMAŠKE U DVOBROJU

7: „EVROPE“ /

NEDAVNO JE objavljen dvobroj pariskog časopisa Evropa, (jul-avgust 1965), posvećen jugoslovenskoj Mnjiževnosti. Kako sam ja, u sklađu sa sugestijama recenzentske komisije Saveza književnika Jugoslavije, izvršio izbor tekstova jugoslovenskih autora za faj dvobroj, smatram za svoju obavezu da, i posle pisma Slavka Mihalića, generalnog sekretara Saveza književnika novosti, 17. jul 1965, str. 11), skrenem pažnju na sledeće: o

1. Dvobroj Evrope ne donosi sve tekstove koje sam ja odabrao. U njegovom sadržaju ne nalaze se, na žalost, pesme Branka Miljkovića, Vlađe Gotovca i Borislava Radovića. Prema belešci redakcije te pesme su zaturene i biće objavljene u jednom od sledećih brojeva. U sadržaju.se ne nalaze ni tekstovi Dragana Jeremića, Slavka, Leovca, Tomislava Ladana, Janka Kosa i Dominika Smolea.. U sadržaju se, međutim, nalaze pesme Dragog T, Todorovića i Mire Alečković, koje ja nisam predvideo za parisku Evropu i koji,dakle, ni na koji način ne "predstavljaju sastavni dep moje banborame. Niti mi je poznato na koji način su uvrštene u dvobroj Evrope,

niti pak mogu. da pristanem na

(Večernje ·

Godina XVII Nova serija Broj 257 BEOGRAD, 4. SEPTEMBAR 1965. 1 List izlazi svake druge subote

Cena pojedinom primerku 50 dinara“

Četvrte Struške večeri poezije odvijale su se u svečanijem ambijentu nego ikad do sađa, Preko peđeset Književnika iz Sovjetskog Saveza, Čehoslovačke, Rumunije, Bugarske, Poljske, DER „Nemačke, Ttalije, Grčke i Jugoslavije Okupili su se u ovom živopisnom građiću, na izvoru Crnog Drima iz Ohriđskog jezera, đa bi svojim „stihovima pokazali da su pesnici svih naroda jeđinstveni u svojoj ljubavi prema čoveku. Poređ festivala poezije, na kojem su mnogobrojni pesnici čitali svoje stihove, održan je simpozijum na temu „Odgovornost pesnika pred sobom i svetom“ i dođeljene su nagrade za najbolju zbirku godine, najbolju neobjavljenu pesmu, nagrada „publike za. majbolju pesmu i nagrada za najbolju neobjavljenu pesmu koju su - čitali· inostrani gosti, građ braće Morstantina i Dimitrija Miladinova, neimara makedonske kulture i strastvenih, boraca za nacionalno oslobođenje Makedonije, bio je gostoljubiv domaćin ove značajne međunarodne kKnjiževne manifestacije.

| naknadno inkorporiranje tih pesama : u izbor jugoslovenske poezije.

2. Više od 250 stranica pariske Evrope, posvećenih jugoslovenskoj kKnjiževnosti, kriju u sebi, na žalost, i niz grešaka koje su načinjene u trenutku kada je čitav materijal bio već van ·domašaja sastavljača. Ponekad

· je izostala bio-bibliografska beleška

(na primer uz novelu Branimira Šćepanovića); ponekad je godina rođenja autora prepisana iz sastavljačevog. rukopisa netačno (Blaže Koneski, na primer, nije rođen 1912. već 1921. godine); ponekad je izostajala napomena ispod proznog tek-

. sta da je u pitanju fragment. Ipak

je drastična, nedopuštena omaška učinjena onđa kada su Antunu Šoljanu pripisane obe novele pod naslovom Crvena mrlja. Čitaoci zagrebačkog Foruma, u kome su 1962. godine objavljene ove novele, lako će se setiti da je autor prve novele Slobodan Novak, a druge Antun Šoljan. Nadam se da će ova omaška, na čelu ostalih, biti ispravljena u jednom od sledećih brojeva Evrope. - 3. Sastavljač ne snosi odgovornost za nedoslednost i omaške ovde DOmenute. On je, međutim, u saradnji sa nizom prevodilaca, sa dvama generalnim sekretarima Saveza književnika i sa dvema recenzentskim komisijama, pokušavao da realizuje jugoslovenski dvobroj Evrope u meri ovog trenutka naše književnosti, i oseća kao neophodnost da se od tih i takvih nedoslednosti i

:omaški ogradi, Prema vestima, koje .

stižu iz Pariza, jugoslovenski dvobroj Evrope, sa dve i po stotine zbijenog teksta posvećenog literaturi i kulturi ove zemlje, primljen je sa pažnjom i odobravanjem. Bez sumnje da zasluga za takav prijem ide u prvom redu ređakciji Evrope i Savezu književnika, koji su bili inicijatori i organizatori Ovog posla, Sastavljač bi, međutim, živo želeo Nastavak ha 2, strani

Rodni