Књижевне новине
._ Tu —_—_:T I-
Nastavak. sa 1. strane
da nedoslednosi i omaške, koje najčešćem stranom čitaocu možda i neće pasti u oči, ne postoje ni za poznavaoce jugoslovenske književnosti. n .
U Novom Sadu, 24. 8. 1965.
; Draško REĐEP
PLAČ NAD SUDBINOM KAMIKAZA
NAŠA takozvana zabavna štampa, u potrazi za što boljom, odnosno Što „senzacionalnijom „zabavom“, potrže materijale sa svih strana, čak i sa onih koje bi mogle da izazovu, najblaže rečeno, čuđenje. Široka · „čitalačka publika voli da čita zakulisne stvari o drugom ·svetskom yvatu.. Toj publici treba ugoditi (a tizaž ncprekidno povećavati), pa se u te svrhe koristi odgovarajuća „literatura“ koju spremno liferuju. razni međunarodni · „servisi“; servis „Pari Mača“ ili servis „Tajma“, na primer. Pritom, nije uopšte važno kakve interese ili čiju politiku, u tim svojim senza» cionalnim „otkrićima“, „zastupaju autori tih seyvisa, Glavno je nadna> žiti što jače čula čitalaca. Urednici naših zabavnih publikacija, izgleda, vode jedino brigu o tome; druge im brige ne zadaju nikakvu glavobo= lju. Zbog toga, s vremena na Vvre> me, Miitamo svakakvu profašističku ili čak i otvoreno neprijatljsku kon= trabandu.
Ovih dana „smo takav idejni šverc otkrili u napisu (prenesenom iz „Pari Mača“) „Admirali su bplakali” u 439335. broju „Ilustrovane politike“. U njemu poraženi Japanski admirali plaču nad sudbinom naj=fanatičnijih vazdušnih „razbojnika, koje je ikada svet zapamtio, nad sudbinom izv. pilota-samoubica „kamikaza“, Admiral Teraoka, koji
priča celu tu fTrogatelnu istoriju „kamikaza“, otvoreno glorifikuje njihovo tobožnje junaštvo, nariče
nađ njihovom bezumnom smrću u borbi sa saveznicima i ovako za= vršava svoje izlaganje: „Poznajem mnogo „osuđdenih na život“ (to su oni koji nisu imali vremena da po' ginu za cara i svetu japansku stva — prim. 'red.);'koji su” bili savršeno - spremni . da'se:žrbvuju, · kapitulacija sprečila u tome“.
Ako ovako nastavimo uskoro ćemo počeli jadikovati i nad sudbinom Gebelsa koji je celu svoju porodicu ubio u svojoj nacističkoj ludosti.
TO SB TRAŽI
U POSLEDNJEM broju stručnog časopisa „Kemija u industriji“ objavljen je jedan stručan članak o tajnama parfimerije. Uz članak su, na pošebnom listu, u prilepljenim koverticama, „priloženi „namirisani papirići — uzorci poslednjih. pariema jedne naše fabrike. Uz te uzorke štampana su i kratka objašnjenja:
„LA CHATTE 1183. Naša kreaci-
ja već decenijama poznatog i tra-
ženog, fantazijskog egsaltirajućeg mirisa. Naročito ga tpaže žene“. „OoOBIGAN 8084. Fantazijski miris drvno-mirođijskog „sastava, ugodnog, toplog, baršunasto-narkotičnostimulirajućeg žanra“, „MISS JADRAN 587. Moderna ” nota pariske RKyreacije, drvno-kožnog, cvjetnog ugođaja. Blago nag" lašena erotska nota, mijenjena ženama“. " MBto, dragi čitaoci, kakvo blago ' ostaje lezaurisano među koricama
” jednog usko stručnog časopisa. Kak-
vo bi to slavlje bilo kad bi naša
” masovna, popularna dnevna (naro- ~
Čito večemja) štampa svoje tekstove i ilustracije mogla đa začini od-
' govarajućim mirisima!
- SAMO CITAT
„ČAK I Ivica Osim, koji je punih sedam meseci pokušavao na sve ' moguće načine da ospori Planiničeve izjave, morao je da se „pre" da“. Istovremeno, io je i dokaz da 'su novinayi, koji su prvi pokrenuli ovu aferu i saslušali svaku izjavu Ranka Planinića, i ovog puta po· mogli disciplinskim „organima da dođu do prave istine u najvećoj fudbalskoj aferi koja se dogodila u istoriji jugoslovenskog najpopularnijeg sporla“. |
(Večernje novosti, 30, avgusta 1965),
'Donosimo ovaj cilat bez ironije i "bez malicije.. Slažemo se u potpunosti da su novinari u ovoj aferi o-. · digrali svetlu ulogu, alarmirajući " javnost i obaveštavajući je o ono-
me što je lako moglo da bude preĆutano, Caeterum censeo: bolji je
| i senzacionalizam nego zataškavanje.
ali ih je
posebno na-
|
KARIKATURA RADIVOJA ZEČEVIĆA,
ČBRČILA je vele, silno meyviralo kad čuje Engleza da francuske veči izgovara na francuski način. Smatrao je to za snobovsko ačenje i znak pomanjkanja patriotižzma, Tako, na primer, nije praštao onima koji ime grada Versailes izgovaraju Versaj -— jer ga je on sam izgovarao (i smatrao da tako svi dobri Englezi treba da žčine): Vonse/iz, Igti taj Čerčil, međutim, izgovarao je reč gayage kao gayvaž — kako to čine svi dobro vaspitani Englezi, uprave imitirajući francuski izgovor” — i mnogo mu je išlo · na živce što Amerikanci (inače zemljaci njegove majke) kažu geridž.
Nije potrebno da čovek bude po privodi sklon ~
sekiraciji i siltničarenju pa da ga ipak u tuđem 80 voru i izgovoru, pisanju i izboru reči, iritira ono” što se kosi s mjegobim. shvatanjima i odstupa od njegovih navika, Dovoljno je da čovek ima jake navike i čvrsta ubeđenja, makar ona bila pogrešna i nedosledna. i
Kod nas, na primer, mnogi ljudi izgovaraju Amerika naglašavajući prvi slog, To užagno nervira mnoge druge, koji „akcenat stavljaju na dvugi slog. Možda i one prve nervira izgovor ovih drugih, O tome ho je u pravu može se presuditi vilo lako: ako je izgovor domorodaca (tj. najpri= bližnija imitacija tog izgovora) norma za maš izgo'vor stranih imena — i ako nemamo nekog jakog fonetskog ili akcenaiskog razloga da od toga odstupimo — onda su u pravu oni koji Ameriku
aWčentuju"na dagom “slogu, jer ako čine i sami: Amerikanek.# M BSC ONAMO PRGaVA Lay ag BR 20rKako, međutim, izgovarate reč
Čast i čest ako ste naglasak gtavili na prvš slog: ili odnekud znate da tako treba (jer tako naglašavaju sami Kanađani) ili spadate u one malobrojne koji su fako navikli ne pitajući se zašto. Velika većina našeg življa, uključujući ve"liku većinu obrazovanih ljudi, izgovara Komada naglašavajući drugi slog — a usto se još nervira (ili sleže ramenima verujući da ima posla s ne> ukim čovekom) kad čuje nekoga kako naglašava prvi. Žrtve ove zablude (ili hotimične nedoslednosti, zbog snage navike) bili su i sastavljači novog pravopisa, u kome je Amerika pravilno akcentovana na drugom slogu, a Kanada nepravilno opet na drugom, .
(Kad bi pristalice drugog sloga hteli da teraju mak na konac, mogli bi da stvore teoriju o političkoj opravdanosti svog opredeljenja: Kanađani anglosaksognskog porekla stavljaju, doduše, akcenat na prvi slog — ali zato Kanađani francuskog porekla, koji sa svojim anglosaksongkim zemljacima žive u priličnoj neslozi, akcentuju treći, poslednji slog. Otuđa bi nam naše načelo nemešanja "u unutrašnje stvari daleke. Kanade nalagalo da se držimo neutralne sredine i naglašavamo srednji, tj. drugi slo.)
Dok se još bavimo stranim toponimima, vratimo se Čerčilovom iritansu. Malo ko u našoj frankofilskoj i frankofonoj javnosti ne zna da se Versailles pravilno izgovara Versaj. Pa ipak malo ko tako izgovara, jer smo navikli na arhaični (nekad. i u Sšamoj Francuskoj pravilni) izgovor Ve?rsalj. Isto tako znamo da se Ma?seišlle izgovara Maq?sej, ali uglavnom govorimo i pišemo Ma?rselj. Poznato nam je, dalje, da se u španskom i engleskom (i još mnogim drugim jezicima) c ispred e i + ne izgovara kao naše c, neko kao s ili tome približno. „Pa. ipak sve novine pišu Barcelona a ne Ba?selona, San Trancisko a ne Sam Fransisko. Čistunci se
- veoma ljute zbog onog lj i ovog c, tražeši da se
Barselona i San Fransisko. Tradicionalisti odmahuju rukom, smatrajući to za precioznu pedanteriju. (Pravopis. ne rešava spor: u njemu gu Marsej i Ma?selj ravnopravni, a ostalih primera naprosto nema; na mestu gde bi trebalo da stoji San Framsisko, odnosno San Pran-= cisko, nalazi se San Feliče Slavo kao naročito potreban i koristan primer.)
'Da bi stvar bila još mzamršenija, ima dosta ljudi koji će, iracionalno ali uporno, zastupati j vw Versaju i Mayseju (jer. tako, brate, Prancuzi izgovaye ju, a braniti c u Barceloni i San, Francisku (jer ge tako, brate, kod nas kaže), I obratno. Naći ćete čak i takve koji se drže oblika Vesalj (zbog dubrovačkog poklisara) ali su za Muarsej (zato što
piše Versaj, Mansej,
su za vreme prvog sve{iskog rafa pohađali licej na ·
Azurmoj obali) — a, nasuprot njima, one koji će uvek reći Versaj (iz poštovanja prema francuskom jeziku) ali Marselj (iz poštovanja prema blaženopočivšem). ~ , ŠOVaJA Peci feri
Za mlađu, odnosno damas već sredovečnu generaciju sa Ćipiličkog izdavačkog područja karakterističan je primer, Tvenovog „Tome“ odnosno „Toma Sojera“. Danas znamo da se "em Sauvuyer izgovara Tom Sojer, te da ga valja tako i pisati. To u detinjstvu nismo znali, pa smo se
družili sa Tomom Savjerom, kako se dečak zvao ~
»ube i sekiracija
Kosta TIMOTIJEVIĆ
· posleratnim naraštajima — reći će neko. Ja današ-
-fija sa s ispravam oblik, dok je
'zvanično piše sa 2?
· z, a nema varijante sa s — ali to savršeno ništa . ne znači, jer jo i taj rečnik sastavljan po nekom
Savjera“ ·
u predraitnoj knjizi narandžastih korica, Današnja deca dpuže se sa Tomom Sojerom, kako je pravilno transkvibovan u posleratnom izdanju. Blago
hju decu pomalo sažaljevam iako za to nemam nikakvog racionalnog mazloga. Naprosto, meni i mojoj generaciji Toma Sojer je drug iz detinjstva, a om Soje — totalan stranac,
Ali nigu samo strana imena predmet sporova i od za ljutnju i sekiraciju. Masa drugih straMR 4 domaćih reči — baš onih gde se ne može po kratkom. postupku presuditi: pravilno=nepravilno => govori se i piše dvojako, na veće ili manje nezadovoljstvo svih zainteresovanih,
Šta da se radi, na primer, ša dubletom filozofija — filosofija? Klasičari se ne dvoume i možda su u pravu kad dokazuju da je samo filogo-
filozofija sa, ž jedna nakarada od veči, Ali za šta da se opredele laici kad naši filozofi (sa 2) ostaju verni iradioionalnom obliku i kad nam se i PFilozoski fakultet
Pravopis ni u ovom slučaju ništa ne pomaže, U njegovom rečniku, doduše, stoji varijanta sa
sasvim neuhvatljivom kriterijumu, · Tamo, recimo, dublet· spasti ~ spasiti postoji u oba oblika, dok je od dubleta ćezka > kćerka unet samo oblik kćerka (sa k)\, Zašto je to tako učinjeno, nejasno
2, j6 Teh, čiijenica da u tem rečniku postoji game ||
+... di 7 + 7 (možda i većini) bilo poznato da Vukov rečnik beleži gamo, oblik ćerka (bez početnog Kk), Neki su počeli da puštaju oba oblika, a drugi, koji su shvatili novi pravopis kao Sveto pismo (na primer „Politika“), proskribovali su oblik ćeyka do te mere da ga čak i u čituljama „prepravljaju u kćerka — na veliki jad i jed onih koji (ako ostavimo po strani lične navike) ipak više veruju Vuku, -_D Posebna su napast puristi, koji svoje lične i porodične bube nastoje da ustoliče kao opštevažoća pravila — pa tako proglase (i u pojedinim listo> vima nametnu) da, recimo, prilog gotobo ne gme da se upotrebljava u značenju skoro, ili da veznik pošto ne sme da se upotrebljava u značenju je?, DMI, da, nego samo temporalno (nakom što) itd, itd.
Ruku na srce, svi smo mi pomalo pubisti, ali nam nije zameriti ako svoja shvatanja, ubeđenja, predrasuđe i navike — ukratko, svoje bube gajimo u sopstveno jezičko-stilskom ferarijumu ne naturajući ih drugima kao jedinu čigtokrvnu pasminu. Nije nam zameriti ni ako nas tuđe jezičke navike iritiraju, ako se od njih branimo i 'trebimo, Kaštigu smo zaslužili tek ako se damo na posao da sve tuđe bube potamanimo kako bi jedino naše pod suncem gamizale.
i *
P. S. Ovo se, naravno, ne odnosi na legitimnu borbu protiv izopačavanja i kvarenja jezika, pro- tiv leksičkih i sintaktičkih besmislica i ogtalog štetočinstva. Ali, opet, ko će jezičkim štetočinama dokazati da su štetočine!
na: |
\
· ŽIVOT OKO NAS ·
aha
Ljubiša MANOJLOVIĆ
N
Bumbari na mlazni pogon “
U JEDNOM javnom razgovoru sudija Saveznog vrhovnog suda dr Mirko Perović izneo je potrebu revizije čitavog sistema pravne zaštite i pravne odgovornosti za raspolaganje društvehom svojinom, ,
. Sudiju dr Perovića uznemirava nedostatak propisa po kojima bi, na primer, mogao biti pozvam na odgovornosti direktor koji upropasti po nekoliko preduzeća.
Ja bih dodao, ne samo direktor, Činim to da ne bi Slučajno i OVOE puta izgledalo da je direktor najviši vrh čija nas odgovornost zanima.
Ali pustimo da govori dr Perović, kome se mora priznati da je stvari iznosio bez ustručavanja i Jakovanja: . |
— ... Zar u našem društvu — kaže on — ne postoje razna da ih nazovemo „mućkanja“, koja se ogledaju u preprodaji kuća, automobila, raznih mahimacija sa devizama itd, Umesto kulta rađa stvara Be kult takvog „mućkanja“, pa se ljudi često pitaju zar se mogu tolerisati takve pojave u soci» jalizmu. Mi bismo mogli da sudimo čoveka, grubo rečeno, ako ukrade hleb (za to postoji pravni OBnov), a za ovakve stvari gde su u pitanju mili»> oni ne postoji odgovornost.
Iznalazeći dosad kod nas nekorišćena sredstva za zaštitu društvene imovine, dr Perović je iz pe> pela zaborava izvukao dragoceno zrnce:
— Uzmimo — kaže dr Perović — jedan prost primer. Još se u nas službena kola koriste za pri= vatne svrhe (ide se na plažu, na izlet itd). To građanin vidi ali praktlično ništa ne može da bi zaštitio društvenu imovinu. A poznato je da je još u Rimskom pravu postojala tzv. actio popula» ris, dakle nešto što bi se moglo nazvati popular= nom ili narodnom tužbom, koju je mogao, koristiti Bvaki građanin u slučaju kada je povređeno dobro od opšteg interesa. U nas takva mogućnost ne postoji... . g
Primer sa orvenom fablicom dr Perović je oči= gledno uzeo kao prvi koji mu je bio na domaku očiju. Uz taj primer ne bih mogao da ne hadove» žem svoje saznanje da će oči nmajšireg kruga .građana, pri današnjem našem prosečnom komadu hleba i pečenja (?), isto kao i crvene, parati oči i mnoge bele tablice na veoma besnim limuzina» ma, Pitaće se građani kakav li to teški umni ili fizički rad jza njih stoji, Iza takvog i drugih oblika besa građanin će svakako osećati Kršenje našeg novog društvenog reda. Dobro je dati mu mogućnost da to kaže kroz svoju, narodnu tužbu, Samo, ne možemo biti sigurni da će se on dovoljno često njom koristiti, da će hteti da hvata bika za rep, pogotovo ne za rogove, „Ako nemaš posla, budi svedok“ — smislio je taj isti naš narod od koga mi očekujemo. da se uvek bori za nešto veliko.
· ~ Cinjenica“je da borba -za..više ciljeve.ne deluje
svuda kod nag:suviše- savremeno, Komunisličko poštenje kao'da nije geslo dana, Češće ono ddluje kao svetleća reklama, a podrazumeva se da čovek treba da gleda samo sebe. Isterivanje visoke prav=de ostaje kao neki posao rezervisan za budale,
Možemo mi jačati naše zakone. Mreža kojom štitimo društvenu svojinu može biti od čelika, ne od paukovog konca. Ali ako se nešto ne promeni u vazduhu, u duhovima, ako komunističko poštenje ne uđe opet u modu, u mrežu će nam se i dalje hvatati.muve a kroz nju proletati bumbari.
Uskoro u našim bioskopima
MI MORAMO ići napred, to nam je svima jasno, „Mi moramo stići Ameriku. Od 'Malo-pomalo mi je. već i stižemo. 2M U američkim filmovima o podzemlju događalo
se da vidimo šefa policije ili predsednika gradske
opštine koji je vođa bande..
U našim filmovima o podzemnim poslovima oko fudbala gledaćemo kao glavnu podzemnu zvezdu predsednika suda ili sekretara kakvog odbora Socijalističkog saveza” radnog narođa.
Tu smo izgleda nešto pogrešno razumeli, Nije valjda to'ono u čemu treba da stignemo Ameriku.
· Onako, uzgred
KRUZI SALA o našem čoveku koji je polagao za bika: Iz rike položio; iz vuče pao.
\
Pisma uredništvu
x · / U UVODNOM stupcu 8VOg prošlog broja „Književne novine“ su se obratile svojim prijateljima i pretplatnicima, Povod je bio poskupljenje lista. Verujem da bi i ređakcija bila zadovoljnija, a i uvodnom stupcu bi Iepše pristajala vest da su „Književne novine“ zadržale staru cenu. Ali, ruku na Srce, 'dosađašnja· cena je dugo vremena odolevala i čitavu deceniju ostala nepromenjena! ) ; Ipak, mije mi namera da hvalim ili kuđim najavljeno. poskupljenje lista, već, kao dugogodišnji pretplatnik, želim da istaknem kako je pomenuto „obraćanje“ čitaocima i prijateljima ostavilo na mene, a verujem i na druge, prijatan utisak. Ne samo zbog toga što je tekst pisalo „iskusno pero“, već i zato što je napisan toplo, ljudski, sa nenametljivim uvažavanjem i poštovanjem čitalaca i pretplatnika, Čitajući te redove razmišljao sam o tome kako je, na žalost, retka pojava da se mnogi pozvani, u sličnim prilikama, obraćaju svojim potrošačima. Mislim u prvom redu na one Koji prodaju kobasice a nc Sek-
pira. Kada pojedini to i učine, onda to obave u vidu suvog saopštenja i sa visine. |) lek Ž
Lepa reč
Što se tiče nove cene „Književnih novina“ ona je i dalje ostala niska. Međutim, ljubitelj literature ne može đa sudi o ceni „Književnih novina“ samo na osnoVu cenc koštanja papira, troškova grafičkih Us= luga, broja strana. Njega interesira ona druga strana; da li mu list obezbeđuje prijatan susret sa literaturom, da li mu daje uvid u savremena kretanja u toj oblasti, podgrejava li njegov postojeći alinitet prema toj vrsti umetnosti.
Za mene su „Književne novine“ uvek rado čitan list i čini mi se da nema bojazni da, bez obzira na povećanje cene, za brojne pretplatnike takve i u buduće ostanu. Prema tome, verujem da nema mesta bojazni od eventualnog opađanja. tiraža, odnosno broja pretplatnika. i
Na kraju bih želeo da istaknem onaj simpatičmi (i više od toga) gest prema nama pretplatnicima da ćemo biti pošteđeni od nadoplate do kraja godine. Čini mi se da je to primer koji potvrđuje da je nad koristoljubljem preovladđalo poštovanje. Primer možđa sitan, ali ohrabrujući i dostojan čestitanja..
. Drago Božanović
NW
Banjaluka, Vase Pcelagića 44
KNJIŽEVNB NOVINE,