Књижевне новине
KAKO · FINANSIRATI
_
IZDAVAČKU · DELATNOST?
ii
PRIHODI FONDA za unapređivanje izdavačke „delatnosti, koji su za 1965. gođinu, bili plamniyami,u visi od 2.256,000.000. dinaya, pretrpeli su, usled izvesnih propisa donesenih, u sklopu noih, privrednih mera, znatne izmene. Ukidanjem, doprinosa iz dohotka grafičke Đadustrije, koji je predstavljao glavni prihod, ovoga fonda, fond, je ostao bez. dovoljno materijalnih, sredstava. za Jinansiranje onih kulturno-izđavačkih, poduhudata koji su bili planirani početkom. godine. Prihodi. jonda planirami za 1965. godinu trebalo je da se ostvare na sledeći način: premeta, sredđ= stva. 623,101.000 dinara, doprinos iz đohotka gra 'fičke, industrije 1.581,319.000 dinara i ostali prihodi 51,580.000 dinara. Ta sredstva su Yaspoređena za izđavanje dela i časopisa od, poseb-
nog društvenog i kulturnog interesa (844,000.000), ·
za movihsku i izdavačku delatnost mavodmosti (700,000.000), krediti za investicije (231,000.000), ostali rashodi jonda (231,000.000), oročava'mje.. sredstava (150,000.000) ai mvezerva jonđa (100,000.000).
: 'Međutim, od 1. VIII 1965, kako je već Yočeno, ukidanjem, doprinosa iz dohotku,' grafičke industrije, fond, se našao u prilično neprijatnoj situaciji, jer je računao sa vrihođima od, cele dođine, #r raspodelio ih, a ostvario ih ·je: samo za. sedam meseci. Premda teška, situacija je ipak nešto lakša nego što bi na prvi pogled, moglo da, izgleda. Fond, je, s jedne strame, u, ovu godinu, ušao ·sa, znatnim, premetim · sredstvima, . a, 8 huge strane, tokom. prvih sedam, meseci oveč ime uplaćeno je više sredstava mego što je planiyamo. Qd, 1.623,899.000 dimara, Koliko je bilo planiramo za 1965. godinu, za, sedam, meseci
je eatizovamo. 1.230,579.000 dimara, šli oko: 75%. |
Prema tome, fondu će nedostajati oko, ·400.000.000
dinara da bi mogao da realizuje ostvarene pla» ij
nove.
. Postoje izvesne mogućnosti da fimamsiramje novinske i izdavačke delatnosti narodnosti, DO> čeb od, dama ukidanja prihoda fonđa,.preuzme federacija. Na taj'načim bi se negativna Yazlika smanjila za oko 220,000.000 dinava i predviđa, se da, bi se na taj način, planirani program, mogao da ostvari bez većih teškoća, Ukoliko do sporazuma me dođe, odobrena sredstva movala bi da pretrpe znatne Teđukcije, što, Yazume se, me bi bilo poželjno. Te redukcije bi pogodile, pre svega, izdavanje dela od posebnog društvenog interesa, pošto su meka sredstva, već isplaćena, u celimi (imwesticije i oročavanje), i pošto se sredstva za marodmosti me mogu sma-
njivati.
No čak i pod. pretpostavkom da Jedđeracijo, preuzme finansiranje movinske i izdavačke delatnosti narodnosti pitanje je da li bi kulturne
:cije koje finansira fond mogle u potptmotada A ostvarene sa onim sređstvmio, koja. su- bila planirana, i odobrena početkom godine. Prema izvesnim, kalkulacijama to meće biti 1; gućno. Za, razliku, od, ranijih, godina, kad je f odobravao đodđatna sredstva za pokrivanje Tazlike između, planiyanih i ostvaremih Yashoda, đo kojih je dolazilo usled, raznih poskupljenja, korisnici prihoda fonda su ove godine obavešteni da me računaju sa dodatnim, dotacijama. Ovo, drugim rečima znači da izvesne započete akcije neće moći biti ostvarene do kraja, da će časopisi morati prestati da izlaze kod 4. ilš 5, 10. ili Il. broja. Situacija je prilično meprijatna jer se prilikom, pravljenja kalkulacija za ovu: godinu, nije računalo sa opštim, poskubpljenjem, a, pored, toga, imala se u vidu i dosada#nja, praksa dodatnog dotiranja. No u svakom slučaju, u sklopu, opšte situacije u kojoj se našao Fond za unapređivanje izdavačke delatnosti, trcbalo bi pažljivo razmotriti i oDo pitanje
· 8 maći odgovarajuće rešenje.
: Ocenjivanjem đosadašnjh, rezultata mogućno je- zaključiti da je fond imao veoma važno mesto i korisno dejstvo u usmeravamju izdavačke delatnosti, da je doprineo realizaciji mnogih krupnih izdavačkih, poduhvata. Zbog toga je shvatljivo. što preovladava mišljenje da je uloga fonda. bila značajna i da bi trebalo omogućiti njegovo dalje postojamje, tim. pre što se smatra'da položaj kome se malaze izdavačke organizacije zahteva u još većoj meri da se društvenim sredstvima stimulira i usmeTavd ova delatnost. Syedstoima koja bi dobijao iz budžeta.Republički fond za izdavačku delatnost nastavio „bi svoje korisno de finanš yonje ·'kanitalnih, dela, listova i časopisa iz Kulturnog i! đružtnemor žimota, jubilarmih izdanja i.dela 'od-posebnog :društvenog i kulturnog in teresa, Mat ŠOLr !
; # %'
delovanje: finamsi-"
LIST 7A_KNJIŽEVNOST UMETNOST 1 DRUŠ
ao UT Ne: NNNN
i '
JUBILEJ o JOSIPA VIDMARA
14. OKTOBRA navršilo se seđamde set godina od rođenja Josipa Vidmara jednog od najistaknutijih slo venačkih pisaca. Po završetku osnovne škole i klasične gimnazije Vidmar se 1914. godine upisao na Visoku - 11 odakle je mobilisan i poslat na front. Od 1915. do 1918. nalazio se u ruskom zarobljeništvu. Nakon ra-
«VA
.
ta studirao je u Ljubljani, Pragu, Beču, Parizu, Zagrebu, Krakovu' i Bonu. Književnim radom Josip 'Vid mar počeo je da se bavi još u toku
studija posvećujući punu pažnju is~
toriji književnosti, književnoj krij- .
tici: i, književnoj eselistici. Od. 1925.
do.;1997. izčavao je književnu revi- ·
ju „Mritika“ i bio jednn od osnivača književne rev'je . „Sodobnost“, Rat ga _je zatekao na dužnosti 'dra-
tehničku školu u Pragu,
i
njen „predsednik. Posle rata Josip
“ 'Vidmar je vršio. niz istaknutih dru
štvenih i političkih funkcija. Bio je
' predsednik Veća naroda Narodne
skupštine i predsednik Prezidijuma
"Narodne ·skupštine · Slovenije, redovni profesor na Akađemiji za po>
·:zoričnu: umetnost u Ljubljani, pređ~-
sednik Nacionalnog komiteta za
mir, predsednik. Saveza književnika Tugoslavije itd. Godine 1952. izabran je. za. predsednika Slovenačke aka-
demije 'nauka'i umetnosti i na toj .
dužnosti nalazi se i danas. Gođine
1960, Josip Vidmar je dobio nagradu za životno delo Saveza književni
kai Saveza izdavača Jugoslavije. Bogat, raznovrstan i plođan stva
"ralački rad Josipa. Vidmara doprineo je naročito jačaniu kritičke mi- ·
sli a slovenačkoj kniijževnosti. Pored FranaiLevstika, Vidmar je bez
_ sumnje najznačajniji kritičar slo-
; turga: Narodnog pozorišta u.Ljub · . wljani. Bio 'je'jedan od osnivača Os- ' . vobođilne fronte i od 1943. godine
venačke književnosti. Pored obimnih studija o Otltonu Zupančiču i Francu Prešernu, koje se mogu smatrati vrhunskim dometima naše novije kritike, Vidmar je napisao bezbroj književnih i teorijskih rasprava o lteraturi, umetnosti i pozorištu po-
' ftvrđujući svoj visoko razvijeni kri. tičarski,dar.. Humanista' i moralista,
sposoban da prihvati nova strujanja ali i spreman da se suprotstavi ispraznom „larpurlartizmu, kritičar čvrstog logičkog sistema, jasnih shvatanja i „precizno izrečenih sudova, Josip Vidmar je jedan od najznačajnijih. književnika današnjice, svakako najugledniji kritičar slovenačke literature,
COMES O AVANGARDI
U RIMU JE od 4, do 9. oktobra »držan kongres Evropske zajednice
pisaca:(COMES)'na kome se;rasprav.
ljalo o karakteru i mogućnostima književne avangarde. Veći broj pisaca iz gotovo svih evropskih zemalja, među kojima su bili nobelovci Salvatore: Kvazimodo, Haldor Laksnes i Žan: Pol' Sartr, raspravljali su nekoliko: dana o sudbini avangarde, u mođernoj književnosti. Po-
·._red:uvodnog. izlaganja Morisa Nadoa,
Cena pojedinom primerku 50 dinara
Godina XVII Nova serija Broj 260 BEOGRAD, 16. OKTOBAR 1965. ·
List izlazi svake druge subote ii
ARTUELNOST ove stare slike Peđra Berugetea, čiji je naslov „Sveti Dominik nađgleda „spaljivanje „jeretičkih knjiga“ (u „RKolekciji Prado muzeja u Madriđu), nije n stalno rastućoj „umetničkoj vrednosti koju imaju sve dđobre stare slike. Niena aktuelnost je neprijatnija i surovija: ona nam, Wu neđostatku originalne {otografije, služi Kao ilustrac!ja „jeđnog „događaja koji se nije ođigrao u sređnjem veku, nifti 1953. godine hađa su hitlerovski inkvizitori nadgleđali spaljivanje „jeretičkih“ knjiga, već đogađaja koji se desio pre kratkog vremena, pre nekih desetak đana, ma prostranom trgu uz obalu Rajme u nemačkom građu Diseldorfu. Uz patetičnu „pesmu „Ponesimo svetla u mračnu nemačku wvemlju, kao kapi na našim dlanovima“ neki đanašnji Nemci, oni koji se možđa sećaju 1933, a možda i omi Moji se 1933. i ne sećaju, posipali su benzinom i spaljivali Knjige Albera Kamija, Gintera rasa, Fransoaz Sagan i Eriha Kestnera. Bez obzira zvali se oni pripadnicima „Akcionog komiteta za zdravu literaturu“ III pripađnicima jurišnih trupa neke desničarske, profašističke organizacije, sam čim spaljivanja Knjiga, koji je izvršen tipično nemački, uz propisnu dozvolu kancelarije javnog ređa u Diseldorfu, zapa> njio Je i razgnevio sve napredı ne intelektualce sveta — mi Bmo suviše smrti 1 nesreće viđeli u svojoj okolini, “sa više zla osetili na svojoj Kkoži, isuviše gorčine popili zbog svojih misli i Iđeja, đa bismo . mogli ostati mirni i ravnođušmo bezbrižni pred crnim đimom Koji se širi sa trga pored Rajne wu Diselđorfu, Taj đim zamračuje 1 onaka tamne i vamagljene vidđike, peče oči i buđi zastrašujuća sećanja: naše generacije isuviše dobro wnaju Sta dđolazi posle paljevine Knjiga. Ali one znaju i nešto drugo: da će vatra iđeja iz svih tih paljenih i spaljivanih, onemogućavanih i zabranjivanih, Knjiga ipak mn% kraju razvejati srednjovekovni mrak. Poređ gnušanja, to je jeđina poruka koju danas možemo uputiti u Diselđorf. TI ne samo u DiseIđorf. \
svakako najiteresantnije fumačenje avangarđe dao je Žan Pol Sartr, čija je osnovna misao bila da se pravom novom. avangardizmu evrop ska književnost treba da uči od nama još uvek nedovoljno poznatih literatura „Azije i Afrike, Viktor Šklovski, istaknuti sovjetski KritiČar i teoretičar književnosti, govorio je o avangardi u ruskoj književnosti 20-tih godina, dok je Vasilij, Aksjonov, jedan od najpoznatijih sovjetskih književnika mlađe generacije, govorio o avangardi sa gledišta najmlađe generacije sovjetskih pisaca. Od jugoslovenskih pisaca u diskusiji Wu učestvovali Oskar Davičo i Miodrag Pavlović, čije je izlaganje izazvalo veoma povoljne komentare i ostavilo zapažen utisak na učesnike kongresa,
Pre početka kongresa održana je i godišnja skupština Evropske zajednice pisaca na kojoj je izabrano rukovodstvo. organizacije i. utvrđen ·plan-rada za narednih nekoliko godina. Konstatovano je da kao već učvršćena i uhodana organizacija pisaca, COMES treba da pomogne itvaranju sličnih asocijacija pisaca na lrugim kontinentima, pre svega u Latinskoj Americi, Aziji i Africi, Takođe je konstatovano đa COMES
Nastavak na 2, strani