Књижевне новине

O „:Nastavak sa 1, strane

treba što tešnje i neposrednije da sarađuje sa nacionalnim organiza-. cijama pisaca i sa Međunarodnim P klubom, čiji je generalni šekretar David „Karver pratio rad kongresa COMBES-a. U novu upravu Evropske zajednice pisaca, za čijeg je predsednika ponovo izabran italijanski pesnik Đuzepe Ungareti, od jugoslovenskih pisaca. ušao je Teanasije Mladenović, dok je Drago Ivanišević izabran za člana Nadzornog odbora. .Za predsednika jugoslovemske delegacije u COMES-u izabran je Dušan Matić,

ŠTA JE SA KONGRESOM SAVEZA KNJIŽEVNIKA?

VII. KONGRES Saveza književnika Jugoslavije stavio je w zadatak movoj Uvsravi Saveza da u roku od, godinu dona orgonizuje wanredmi kongres Saveza Književonika Jugo» slavije ma kojemu bi se razmotrio i izglašao. novi staiut. Saveza, knjiševnika „Jugoslavije. Kongres je bio održan, u septembyu 1964, a, sada je već polovina oktobra 1965. Ništa se ne čuje o održavanju vam» vednog kongresa, a poznato mam, je do, je bilo dosta diskusije o wovom, statutu. SŠta' je u stvari? 'upitali smo tim, povodom, temeral– nog Ssekretaya Saveza Slavka Mihalića., Evo njegovog odgovora:

OSREDNO NAKON ODRŽAVANJA VII kongresa Saveza književnika Jugoslavije u Titogradu (24—26. TX 1964.) Izvršni odbor naše „organizacije odlučio je da se u smislu odluke VIL kongresa tzv. „Vanredni kongres“ održi u novembru .1965. godine. Na. istom sastanku Izvršnog odbora, kojemu su također prisustvovali i predsjednici i tajnici (sekretari) republičkih društava odnosno udruženja zaključeno je.da bi bilo pogrešno da se sav rad „Vanrednog kongresa“ sveđe isključivo na izglasavanje novog Sta tuta Savezi, — Predloženo je da kongres također razmotri jednu od | najaktualnijih tema našeg društvenog, u prvom redu kulturnog razvitka. U međuvremenu dolazi do privredne reforme koja nameće, čitav niz novih. pitanja kako, našoj „književnoj, organizaciji, tako i svakom, pisću kao pojediniću. Mi.se ne bismo smjeli oglušiti o čitav niz izmijenjenih zahtjeva koji še sada po | stavljaju. Ali mi također znamo da se ne rađi o jednoj administrativnoj odluci nego o dalekosežnom procesu koji je tek u začetku. — OQsta– nemo li gluhi, sami ćemo osjetiti posljedice svoje kabinetske inertnosti. Na žalost, ima pisaca koje malo zanima čitav taj kompleks pita= nja, koji isključivo insistiraju na dalumu „održavanja „Vanrednog kongresa“. Nije na meni. da do-

nosim bilo kakve odluke. Uskoro će |-

biti. održan sastanak Izvršnog odbora, koji će o svemu izreći svoje mišljenje. ' ;

Može se zapitati, zašto se sastanak Izvršnog odbora nije održao već jučer. Evo kako stoji sa činje-. nitama:' prvih dana sepiembra dovršen" je 'Prednacrt novog Statuta Saveza književnika Jugoslavije i do stavljen: svim republičkim dručtvima-·i udruženjima. Zamolili smo re publičke “uprave ·'da u. roku mjesec dana, do 8. oktobra obave razmatra» | nja Prednacrta. Jedino je Udđruže- | nje književnika Crne Gore na vrijeme završilo ovaj posao. Znam .da je u Društvu književnika Hrvatske

održano nekoliko sastanaka, slično |

kao i u Udruženju književnika Bosne i Hercegovine, Iz Ljubljane nam: javljaju da će taj posao biti obavljen do kraja oktobra. Iz ostalih republika ne javljaju nam ništa u tome smislu. w.f

Vjerojatno drugovi u republičkim društvima 'i udruženjima nastoje“ usklađiti tekst Statuta s hovonastalim promjenama i mogućom novom funkcijom · našeg: Saveza. Naime, osnova novog Statuta zamišliena je mnogo prije novih privrednih mjera. Nesumhjivo, treba forsirati odre đeni rok, ali to nikako ne bi smjelo biti na uštrb njegove vrijednosti,

CRNJANSKOVE „SBOBE“ | U BELGIJI Vaya

U HOLANDIJI, u izdanju izdavače kog preduzeća De Boekerij N. V. a u prevodu ' Pietera Grashoffa, objavljene su prošle gođine „Seobe“, poznati roman Miloša Crnjanskog.

Pošto je holandsko izđanje čitano i u Belgiji, jer se Holandija koristi istim flarmanskim jezikom i širi flamansku kulturu, knjiga se, preso Uuvozničke knjižare De Boekeri~

Nastavak na 30. strani

| — naša štampa već

"više nema mesta: diskusiji, . ·

REKAO BIH, OTPRILIKE, DVADESETI VEK. NEKA VRSTA RELIGIOZNOG. RITUALA.

· Prijatelj moga prijatelja

Božidar BOŽOVIĆ O

POSTOJI TAKVA, stara, formula uz čiju se Dpomoć čak i matematika, nimalo naivna nauka, uči. To. jest: prijatelj moga prijatelja i meni je prijatelj, plus puta plus uvek je neopozivo i neizmenjivo plus. Minus puta minus je opet plus, a ono ostalo znamo. · OE i ATi, 72

. Sličnim ovoj formulama — koje u matematici važe, au životu, bar ovom današnjem, ne'uvelk gođinama uporno pokušava da se služi, i tvrdoglavo žmuri kad god treba da se nekako snađe oko sve češćih izuzetaka od jednog

·političkog pravila, A fo je pravilo da su neke ·žemlje sa nama na strani istorijske pravde i pro-

gresa, te su-apriori u svemu progresšivne i za. svaku hvalu, da su druge indiferenine i sa njima

koegzistji remoy.:te 'se;o»njinarsnože|.meći. 8 ova. onoy:2: ni po babu ni; po„aštričeyimyav dok ovompih mekolijup;

| prćostalih, alevaevatalwbimoževireći, mislimo=lošey

pa:prema tome: kod njih mora “biti sve loše, i tu

Od ove naše čarobne novinarsko-diplomatske formule postoji samo jedan izuzetak, samo .za. jednu zemlju ne važe pravila ove jgre. To smo. mi sami, naša rođena zemlja. Mi istovremeno: postižemo fantastične uspehe, ali smo aljkavi ·i javašlije i ništa nam ne, ide.kako treba. Mi.izvozimo robu u Tunščuziju i podižemo. dotičnoj zemlji gigantske centrale, ali kod nas inače niko ne ma da radi i Svi smo nesposobni, Drugim režima, sve ono što smo uobrazili da o drugima ne smemo, ili nije red, da kažemo, bilo to dobro ili loše, sve to o sebi samima možemo nekritično da napišemo, neodmereno da formulišemo, i da još malo i začinimo. Tako ispada da drugima njihove privredne feškoće..ili ekonomske reforme idu glatko kao po loju, da·:onde gde mi lutamo drugi vidovito od prve nalaze put — ili, obrnuto, da ohđe gde mi uspemo to prevazilazi sve što su drugi postigli.

· Ali da se vratimo na druge i na samu formulu. Da ne bismo išli suviše daleko u prošlost, do-

. volino :je da spomenemo Kongo, nesrećnog LU= .

mumbu i snage na koje se on oslanjao, ili Ben Belu, i. mjegovu situaciju, Ili, uostalom, u jednom ili drugom smislu i na jedan ili drugi način, još mnogo. koju zemlju ili državnika koje smo mi svojom formulom okvalifikovali neopozivo i isklju:čivo takvim i takvim, bez analize svih elemenata

· Jedne politike, situacije i odnosa, a onda nas je život doveo u položaj da ne znamo šta da o fome ' pišemo...“

'TakaV je položaj ovih dana nastao sa Indone-

. „zijom. : Počelo je, zapravo, još poodavno, odnosno

otkako je postalo jasno da u toj zemlji raste uficaj. Pekinga i da se shodno tome ponešto me-

„nja i Uu njenoj politici, Trebalo je gledati i ana. lizirati smušene naslove (da ostavimo po strani

same tekstove, prazne, plitke i bez trunke analize). nad vestima o udaru u ovoj zemlji, 5a kojom smo-·tolike godine, ne bez valjanog razloga, imali

. dobre odnose. Sukarno je u poslednje vreme bio

napravio nekoliko krupnih pofeza koji su u su-

· protnošti sa našom zvaničnom politikom, fačnije

sa suštinom naše politike. Napravio je svoju prgavu i besmislenu demonstraciju povlačenjem iz Ujedinjenih nacija i počeo (pre, a ne posle toga)

'Gojko ĐOGO | V |

NA VISU sečivo plavo, Rana me boli. KHrvi nema, · ~ : Na otvore limfa lije:

Ali oči, oči glupe Me izdaju. ı

Tamo u dnu meba,

Crna kora zemlje,

Po njoj vuci lutaju, ' Voleo bih' da je.mema. ·

JEZIK TIGRICH ·

o”? je more od melemg i čađi. Kudrati tigrovi. talasa 1 Peru pesak wu glavi.

da Koletira 'sB, Pekingom iako ovaj vođi ne baš"

konstruktivnu politiku. Sve to što je Sukarno učinio nije hir pojedinca, nego rezultat razvitka unutrašnjih odnosa u njegovoj zemlji, i još ponečega. Ali je naša javnost morala biti zapanjena jer, gradeći svoja saznanja na onome što piše naša štampa, teško da je mogla i da nasluti, akamoli pretpostavi išta drugo do da je Sukarno bio i ostao pionir politike slične našoj u svom delu. sveta, a i da u njegovoj zemlji manje-više niko ne misli drugačije. Kod nas se — da navedem 'i taj primer — nije p:salo dovoljno o uticajima i frakcijama u Komunističkoj partiji Indonezije, O delatnosti trockista i drugih, o metodima Pekinga na ovom terenu. Još je manje. p:sano — to je bio

Oplanjao, ili morao,,da, oslanja, o. desni: iskoro : fašističkom „kažakteru muslimansk mizacija — i tako dalje, U svakom slu hvaljujući površnosti i preteranom „poštovanju eventualne tuđe preosetlljivosti i sopstvenog smisla za protokol, dozvolili smo da naši građani sa hevericom duzžekaju promene u ovoj zemlji, nespremni na takva iznenađenja. Tako su i nedavni događaji u Indoneziji sasvim zbunili naše ljude. Docćekali smo i to da čitalac jugoslovenske štampe, dobroćudan ·a neobavešten, pa sklon da stvari prima onako kako mu se objašnjavaju, sada ne zna da li da se raduje ili ne naslovu koji mu lakonski saopštava da je spaljeno sedište KP Indonezije., Sto' bi se reklo, po onom vicu: da li mi navijamo za fligra? I ko je tu onaj pravi tigar? Ili ih je više? Ili je možda spaljivanje sedišta jedne komunističke partije društvena pojava 'do te mere podložna dijalektici da je negde za OSsu= du, a negde za radovanje?

U svemu ovome se, na svoj način, ali pre događaja o kojima je reč, snašla dobra stara „Politika“ (što bi rekli Englezi) u jednom karakteris= tičnom detalju, donevši, kao da je neko nešto unapred namirisao, jednu. duhovitu belešku, uz fotografiju, o ličnosii predsednika Sukarna i citirajući njegove reči, a. na rahum njegove poznate slabosti prema lepšem polu. Ali to je bio potez u pravcu jednog lakšeg oblika novinarstva, na liniji golicanja radoznalosti i drugih slabosti čitalačke publike (to jest u interesu tiraža), a ne postupak motivisan željom za objektivnijom, realnijom, oce=

nom i pozitivnog i negativnog u političkoj struk="

turi i političkoj praksi drugih zemalja, bez obzira na to što nečiju liniju razvitka i opštu tendenciju politike· pozdravljamo i podržavamo, a nečiju ne.

_ A bez takvog pristupa, bez takvog načina pisanja, naša će čitalačka publika, kako je svet uznemiren i nesređen, i dalje doživljavati šokove ili bar neprijatna iznenađenja,

Uostalom, tako će ići dokle god — da ponovim nešto što je moj.prethodnik u ovoj rubrici, čini mi se, jednom već napisao — naša štampa smafra za potrebno. da objavi na prvoj strani da je neki suveren našem šefu države, ili neki šef vlade našem predsedniku SIV-a odgovorio na pozdravni telegram povqćom rođendana, Kao da je to vest — a vest bi, u stvari, bilo đa ne odgovori.

oka a a a a pay daaa ea kade M O uu du ana

Ne otimljem, se toj ženi, Ona ima, jezik. koji pali.

Iz ušiju siše smolu,

Iz kostiju, mezgru

Iz mesa vatru

Iz oka maglu.,

"To je harpww i Zarien u srce mladog kita. To. je zmijski jezik.

Jezik ljubavi. HriaTa | RARTUS

ALUDNA biljko sna _—

Ž Lednija od kamena pod uzglavljem. Otryovnija od. svetlosti Š Retko cvetaš,

Ali cvet ko ugleda, U mukama moći, Umreće od mirisa,

tabu:> o prirodi nekih snaga na koje se Sukarno. ..

da treba da budemo, komunisti, Gluma neka.nam cveta u —

ŽIVOT OKO NAS –

Ljubiša MANOJLOVIĆ

Oh i ah, druže...

| WWW

KAD SI NA VLASTI, tada naročito, moraš mno- ~

go znati o ljudskoj sreći. To znanje je najbolje

crpsti iz života, Odbornici novosadske Opštine su .

to činili i iz knjiga, Na primer, čitali su Hajnea:'" „Sreća je nestalna devo.ura koja ne stanuje

uvek na istom mestu. Ona fe pomiluje po kosi i }

nosu, poljubi te i začas odleti.“

U potrazi za opštinskom srećcm, movosadski opštinari su pronasii četiri stotine mesta na koja ona nikako nije hiela da svrati, akamoli da 52

nastani, Cet:ri stotine ijudi koji stanuju po koje- ~

kakvim rupama nišu znali ništa o Hajneovoj devojčuri, Jesu jedino o jednoj gospođi (opet Rajneovoj): e - · „Gospođa nesreća ie, naproliv, sa strašću priftisne na srce, kaže da joj se ne žuri, sedne ti na postelju i plete,“

Opštinari su rešili da bar neke od ovih muz čenika izbave bede. Opšt:nska skupština odobrila

je široka sredstva da se za socijatmno ugrožene na» bavi dvadeset stanova, :

Za, socijalno ugrožene je i kupljeno dvadeset,

6tanova, koji su čak ispali mnogo lepši i komiorniij nego obično. E - Sreča se odmah uselila u nove stanove. Me-

đutim, socijalno ugroženi ostadoše u svojim YTUw.

pama, Kažu, žao im da napuštaju gospođu nesre» ću kad ih je stara već toiiko zavolela, a još nije, došla do kraja ni sa svojim pletivom. Izmisliše još. jedam razlog. Mnogo im fini, suviše luksuzni ti novi stanovi, nije to za sirotinju, kažu. ,

Tako se u stanove u koje se uselila sreća. useliše šefovi i direktori. 546

Sve dovde, priča je skoro sa tekuće trake. Novosadsku ipak upotpunjava nešto što je čini potpuno originalmom.

Skupštinskom telu za žalbe i pritužbe. stigia:

je predstavka iz koje proizlazi: 1) da je Komisija za stanove

da se u njih ne usele većda ih predaju ljudima koj:ma su unapred bili obećani“; - PPI 2) da su naročito

iz mase od. .če- · ftiri stotine molbi izvukla „određen broj beskućnika' · kojima je data nove komforne stanove pod uslovom '

nabavljeni najskuplji sta- +

novi, jer se još prilikom kupovine znalo kome'će.”

oni pripasti, tj..da će ih se socijalno ugroženi odreći. . i

Sreća je, dakle, nuđena; nesrećni su rekli da ~

je neće, Račun je ist, je prljav.

u koliko neko ne smatra da

Poznato je da nam dobra dela često ne idu od ruke, Nećemo valjda još i naročito udešavati da

nam ne idu!

Ili sve·ovo ulazi u oblast glume. U životu glu- e mimo dobre „ljude „komuniste, Rđavo ih glumimo;,.

Ja ne kažem. da ircba da ih glumimo. bolje mi

| Hajduci

NA SEDNICI izvršnog odbora Saveznog odbora So- U

cijalist:Ččkog saveza bilo je reči o fudbalu, a u vezi! .

o onim najuticajnijim fudbalskim

s tim še:čuio i koji su se odmetnuli, kako je

funkcionerima

precizno navedeno, „od Ustava, zakona i progra-' ~

ma Partije“.

Nije, međutim, reženo kad su takvi »dmetnici bili lišeni građanskih prava. Ili Lar, kad su isklju-> čeni iz clanstva Socijalistickog saveza,

Ne hajdukuju valjda sa članskom kartom u džepu? : | : a #9 DI

Pejzaži

SBKRETAR, Gradskog komiteta Saveza komuni-

sta Beograda Stevan Doronjski je na jednom ,sastanku tu nedavno rekao: „l1suviše slikamo pejzaže umesto da ih menjamo“, f Š

U ovoj misli žahvaćenoj sa Marksovog izvora.

ima smisla i dubine. Prihvatljiv je ipak samo onaj ~

drugi deo: | i če našeg slikanja, niti je njega bilo suviše ranije

niti ga ima sada. Slikajmo mi pejzaže, drugovi,

| slikajmo. Slikajmo ih sa manje oklevanja, sa vi-

še revnosti nego dosad, sa sve punijom. . istinom. | -

Tada ćemo ih sigurno brže menjati.

Trubimo o livcu |

U POSLEDNJE VRBME sve češće izlazi u novina

ma slika jednog vrednog radnika, odličnog livca ·

Junusa Ismajilovića. a. Tako i treba,' jer —' jesmo štampa ili nismo!

Verovatno nekom zabunom Ismajilovićevu sliku novine donose u trenutku kad je prestao da”

radi kao livac. U trenutku kad se zaposlio kao trubač, '

Onako, uzgred

I JA SAM za slobodu štambe. 1 to svuđa, osim u

štampariji Narodne banke.

:. e e Na , 4 — „ “7. —— < ZLO AVC:

će 06 e CWA? e.

“ 7 , ~ < ć: ea O uva pra ,

N— <

KNJIŽEVNE NOVINE

da pejzaže treba menjati. Što se ti- i K-

li socijalistička

NOVA +