Књижевне новине

NJI

VNE NO

LIST ZA KNJIŽEVNOST UMETNOST ı DRUŠTVENA PITANJA

Godina XVII Nova serija Broj 263

| BEOGRAD, 27. NOVEMBAR 1965. ? List izlazi svake druge subote. | •, o r *. Cena pojedinom primerku 50 dinara

ZAJEDNIČKA ANKETA „TELEGRAMA“ I. „KNJIŽEVNIH NOVINA“

udbina

linansiranja

književnih i

kulturnih listova

i časopisa

U želji da osvetle novonastalu si-

„tuaciju književnih i kulturnih listova · i časopisa u uslovima privredne refor- ·

me, redakcije „Telegrama“ i „Književnih novina“ pokrenule su' anketu.

na koju odgovaraju urednici časopisa ·

tiranima'je postavljeno pitanje: _ Šta mislite o načinu finansiranja književnih. i kulturnih . listova i _ časopisa u uslovima. privredne reforme? OC. O ia an PLO Su

·i listova iz svih naših republika. Anke-

Dragan M. JEREMIĆ * | urednik „Savremenika“ _ORR V

PROBLEM Književnih i kulturnih časopis&.i listova kod nas još nije rešen, Njegovo: rešenje se neprekidno odlagalo, jer, je bilo :protivrečnih mišljenja o njihovom značaju i nameni. Da je:mišljenje o tome bilo ranije prečišćeno, pitanje njihovog finansiranja bilo bi. jednostavni je i lakše bi se rešilo, Po mom mišljenju trebalo bi najpre, jednom zauvek, shvatiti da ove publikacije predstavljaju“ kulturu: nužnost ili

'—- ako govorimo trgovačkim jezikom = inve-

'sticije koje se višestruko isplate. | :Časopisi i listovi ove vrste imaju bar" tro„struki značaj. Kultuma istorija jednog vremena ostaje pre svega zapisama u časopisima i listovima. Veliki deo tiraža svakog našeg važnijeg „Basopisa-i lišta: ide u inostranstvo.i vrši nenametljivu propagandu naše | kulture. · Najzađ, pravi. ljubitelji kulture i književnosti imaju u časopis'ma najjeftinija književna izdanja i najpouzdanija obaveštenja o kulturi. Prema tome,

izdavanje. časopisa i listova je istovremeno đu- ;

„nost prema našem vremenu i potomstvu, .prema našoj nacionalnoj kulturi i njenoj afirma.ciji u 'imostranstvu. i prema pravim izvorima „za „vaspitanje ljubitelja književnosti i kulture..

!? Od dotacija koje časopisi, dobijaju, na žalost, „vidjao PS ijpjhe koristi Imaju grafička pre'duzeća; mađa ,ona, uprkos tome, izbegavaju da štampaju časopise, jer na njima zarađuju manje nego na nekim drugim izdanjima. s druge strane, većina urednika tređuje časopise bez

stvarne materijalne i moralne koristi, ređakcije |

| osnovnih uslova Za pravilam · rad, & Satorat saradnika su smešno mali. Pa. ipak, uvrežilo se mišljenje đa zajednica 'tobože dotira urednike i saradnike časopisa, koji, u rade iz entuzijazma i osećanja d

Često se potrže pitanje opravđamja izlaženja književnih i 'kulturnih časopisa. i listova. kao pitanje njihovih tiraža, odnosno kvantiteta, a kvalitet se zanemaruje. Ne osporavam da imas časopisa koji se ne uređuju iz strasti nego:'po inerciji, ali tiraž zavisi od velikog broja; faktoya od Rkojih kvalitet časopisa svakako nije odlu~

čujući. i 75% 10 om, ni prihcip tiraža za dobijanje” do WorBija dovoljno razrađen, pa sč ispostavilo : drže čak ni oni koji su'se ranije za njega zalagali., A kod istih dotacija časopisi Tisu u istoj situaciji: povlašćeni su oni časopisi koje izdaju pojedina izdavačka predužeća ustanove i pomažu ih kad god je f0 Potrebno, dok drugi časopisi SVOJE „umutrašnje aa mogu da nađu samo U smanjivanju več tako malih honorara svojih saradnika. 0 OP. Trebalo bi, dakle, konačno utvr HSI nam —- bar najbolji ., — časopisi i ovi 'ža

| : itanj hodni:i književnosti · hulturna pitanja „neOpOo e onda ih pomagati otvoreno, nepo“! dho i: prea

stvarnim nijhovim potrebama iz budžeta #4

iI/t}

savremene umetnosti

| MUZBI SAVREMENE UMETNOSTI — JOŠ UVEK BEZ KRITIČKE ANALIZE 1 OCBNE

neposredno”

Wulturu, a ne posredno i. gotovo tajno iz nekih ·.

posebnih fondova. U novim privrednim merama ja vidim i tu dobru stranu što čemo se i u ovoj, oblasti kulture delatnosti suočitfi.sa stvarnim problemima i nastojati da ih najzad i rešimo... o (a iBA 0",

Stana ĐURIĆ-KLAJN urednik „Zvuka“ i

Lična.

· samoodricanja

MATERIJALNI POLOŽAJ u, kome se nalazi časopis „Zvuk“ unekoliko se razlikuje od onoga u kome su drugi časopisi u zemlji. Kao organ Saveza kompozitora · Jugoslavije, „Zvuk“ nije

dotiran od Fonda za izdavačku delatnost nego

odricanja kompozitora, izdvajao sredstva za časopis. Prema „tome, od društvene afirmacije, od prođora našeg muzičkog stvaralaštva u svet

zavise i sredstva koja.se jednim, mađa minimal- ·'

nim delom, ulivaju u izdavačku delatnost Saveza kompozitora. · ,. |

Drugim rečima: unutrašnje rezerve su nalažene umutar same, institucije — još pre nego što je nastupila privredna reforma!

LIKOVNE PRILOGE U OVOM BROJU IZRADIO BOŠKO

'Tanasije MLADENOVIĆ

| svebna zajednica

od samoga Saveza koji,je, po cenu ličnih samo- .

urednik „Književnih novina“

| HENNI

MUZET SAVREMENE UMETNO: STI u Beogradu otvoren je 20. oktobra ove godine, a da do sada niko još nigde nije o njemu nai pisao nijeđnu reč koja bi pretendovala na to da budđe stručna ·i Kritička ocena koncepcija i Kkrifterijuma primenjenih pri izboru dela naših savremenih umetnika. Ovaj Muzej predstavlja jeđinstvenu kulturmoumetničku ustanovu u našoj zemlji. On obuhvata razdobije od seđam decenija mođerne. jugoslovenske likovne umet-

skog „impresionizma „do maših đana. Jugoslovensko slikarstvo i vajarstvo između dva „svetška rata predstavljeno je sa preko 1.000 &likarskih i skulptorskih dela: posleratni period reprezentuje više od 2,000 umetničkih

Nađežđa „Petrović, Job, Konjović, Bijelić, Milunović i neki 3 drugi zastupljeni su, na primer, jj sa po preko 20 svojih reprezentativnih rađova; istovremeno, ne ki slikari i pokreti u našoj modernoj umetnosti nisu predstavljeni u onoj meri u kojoj bi po istorijskom značaju f umetničkoj vrednosti to zasluživali, „Književne novine“ će u jednom od narednih brojeva doneti opširmiji kritički osvrt o kvalitetima i nedostacima zbirke ovoga Muveja. Pomoć društva —veća i efikasnija

U TRENUTKU: dok: sam razmišljaokako da odgo vor:m na jedino pitanje zajedničke ankete „Telegrama“ i „Književnih novina“ Kulturno-proSrbije je, raspravljajući o književnim časopisima koji izlaze u unutrašnjosti naše republike došla do zaključka đa njih

ne samo da ne ireba ukidati, nego da im treba

„pružiti još 'veće materijalne mogućnosti i dati

· im punu podršku da još uspešnije nastave svoj ' rad“ (Politika“. od 19. novembra 1965).

Šta, onđa: da se kaže o takozvanim ceniralnim, odnosno „prestoničkim“ kulturnim i književnim listovima i časopisima? Da li je još uvek potrebno ubeđivati bilokog —. bez obzira na razne restrikcije koje sobom donosi privredna

reforma, najčešće s razlogom, ali ponegde i bez ~.

razloga — u njihovu svrsishodnost i nužnost

'njihova bitisanja u kulturi i kulturnom životu

zemlje? ; Ni 'T pre privredne „reforme je to, na žalost,

- bilo potrebno, pa kako onda ne bi bilo sad —

s njom i pored nje! Otuda strah, posle objavlji vamja vesti,da·'se gase fondovi za unapređiva-

· nje izdavačkih i. kulturnih. delatnosti, nije sasvim- bez osnova... Iz- novina svaki čas Witamo

kako se, po komunama, nemilosrdno krešu izdaci za kulturu, ada se za prosvetu smatra da je srećna, vrlo “srećna okolnost ako joj se finansijska pomoć zadržava —o na starom nivou! 1 \

RTAĆGUWTKCTU

· „koja, pošto ima monopolski moložaj,

"Troškovi života, i uopšte Wvi troškovi bproizvodnje ili usluga, u velikom su porastu. Ne treba nikako zaboraviti da je samo za poslednjih nekoliko godina cena grafičkih usluga, iz godine u godinu, skakala za čitavih 20 do 25% a odnosu na prethodni nivo. Cena hartiji takođe

. svake godine je sve veća, a dešava se da, na primer, s vremena na vreme, roto-papira i nema na tržištu. Razlozi nisu nepoznati, i nije ovde mesto da se o njima govori podrobnije. Zna se da je grafička industrija, uopšte govoreći, jedna zanemarena i zapuštena privredna „graha i kadrovski i po opremljenosti, i u svakom dru#om pogledu. Da bi se danas štampala knjiga potrebno je imati neverovatno velika materijal na sredstva, a za časopis ili list daleko, da-

leko. veća. · Čitav. kapital. Nekađa su bili do-.

voljni svoji prihođi i pomoć roditelja, rođaka ili prijatelja, pa da se izda Knjiga ili pokrene časopis. Danas je to pojedincu sasvim nemoguće, ili skoro sasvim nemoguće. . Upućeni smo, mači, na pomoć društva, čijoj kulturi inače služimo. A ta. pomoć se često s mukom i uz bagatelisanje određuje i razrezuje. Ko ne želi da se bavi izdavanjem pornografske ili polupornografške literature,i uopšte da se bavi takozvamim „zabavnim“ žanrom i \ičem svake vrste koji zapljuskuje i preplavljuje već godinama našu štampu i čitavo društvo, đonoseći svakojake i svačije idejne utisaje, taj mora nekako drukčije da se snalazi, „Književne novine“, koje su počele od 1948. da izlaze kao neđeljni list, da 1952. budu nasilno ukinute i zamenjene „časopisom „Nova misao“, morale su da se zadovolje da nastave svoj životni put petnaestodnevno, 1955. čak jednom mesečno; da još dvaput — usled „nedo-

statka materijalnih sredstava“ — na kraći rok, '

doduše, prekinu svoje izlaženje i da se, konano, organizuju, kao. novimsko-izdavačko preduzeće. · Biti novinsko-izdavačko preduzeće znači primafi (bar dosađ je tako bilo) nedovolinu dotaciju i orijentisati se na tzv. sporedne delatnosti, privređivati sam i autodotirati gubitke na listu koje. ne. pokriva društvena dotacjia.

Ne smatram da je to nepravilno, mada mi se”

čini đa bi pomoć društva mogla biti i veća, i efikasnija, i sigurnija, i blagovremenija. Jedncm rečju, u skladu s borastom iroškova.i tiraža,

ier i porast tiraža kulturnih 'i književnih li-'

štova i časopisa, ma koliko zvučalo paradoksalno donosi —' nove gubitke. Gubitke im nanosi i takozvana mreža za rastuvanie štampćč

neće da prođaje (ili to radi kao od bede) kulturnu štampu, jer dovoljno zarađuje na dnevnim krimiš romanima i sveskama. '

Situacija je, znači, kompleksna. :

T jedino se kompleksno može rešavafi i rćšiti. Nikako drukčije, i nikako više, kao dosad, palijativno. Da li, je to, pak, izvodljivo baš

Nastavak na 6. strani

nosti; od slovenačkog i hrval-

prosto

i „zabavnim“ listovima i sličnim"