Књижевне новине
KNJIŽEVNE
intervju intervju intervju intervju intervju infervju intervju
ŠERI
sa literarnoem zvezdom ·
Razgovor sa Petrom Džadžićem
MOŽDA JE prvo pitanje ovog: intervjua Doteklo i zbog toga, što smo sedeli u sobi, čiji su zidovi prekriveni kmjigama domaćih” pišaca-u izdanju „Prosvete“. . i ,
— Kakve izglede ima mlad. pisac, koji piš ma jeziku jedne male zemlje da pređe gramice jezika i čitalačke publike? .
Džadžić poseduje preciznu dikciju. Odgovore koje mi daje mogućno je odmah kucati u mašinu, bez ikakvih izmena. To je: čovek kome je literatura posao, i ta činjenica verovaino.i uliva csećanje da sedite sa profesionalcem, kome weština baratanja govorom predstavlja. zamat. Reči koje izgovara, izabrane su pažljivo, sa svim poštovanjem 'koje. treba· poklanjati nečemu što ima višestruko značenje. · or
— Kakve izglede ima? Ne tako povoljne kao slikar, jer je slikarstvo univerzalni ·jezik,. kao i film, kao i muzika. Medij jezika, jedinog. i isključivog materijala od koga pisac stvara, predstavlja veliku. i monu barijeru, Za pbeziju ponekad nepremostivu. | a» e"
— Ipak, ako mladi pisac želi da buđe prevođen, ako želi.da njegova vizija sveta pređe carinske Yrampe njegove zemlje, šta da čii?
— Do čega mu je stalo? Do toga da se izrazi, izjasni, da potvrđi svoju viziju: i prođubi svoju slutnju, ili... Ne. verujem u one. koji dok pišu vide sebe kako na velikim vašarima taštine, međunarodnim sajmovima književne mode, dele autograme gospođicama iz! boljih kuća koje ulaze u život. Sve što pisac ima, to su reči maternjeg jezika.·Dok piše, on im :duguje sve, i one su sve što za njega postoji i sme da postoji. s - Sura e
Posle završenog posla, zašto da ne, neka posegne rukom prema rampi gramičme i jezičke barijere, ali sa dostojanstvom. Treba li da vam kažem zbog čega tako govorim?. Kod nekih naših. pisaca već po imemima jumaka prepoznati radosnu i lukavu primisao na zvuk Trevoda' koji mu ' vodi ruku. t ati iag"Ž 0. Taj prodor ponekad je mešavina: darovitosti, sreće i slučaja. Čovek od:slame — ne u onom: smislu. koji nam je nametnuo poznati istoimeni film — prelazi često: granice: i biva priman kao nosilac sudbinskih 'poruka čovečanstva i univerzuma. U našem veku manekeni-.su na. ceni, i literami, Pogoditi trenutak konjunkture jedne kratkotrajne konvencije i jedne beznačajne: mođe, ponekad: znači stvoriti preduslove za slupanje na varljivu magistralu svetskog, uspeha. Naša literatura željna je prodora pa nam i bizarme mrve sa monđenih trpeza deluju. kao raskošna gozba. caj)
:. Neki naši pisci kreću u svet sa psihologijom vojvođanskih domaćica koje trguju t 'frstu. Video sam desetak ovovremenih .mesija okruženih: neverovainom svitom molećivih po> tražilaca. Reč je o našim inače dragim i dragocenim gostima, prevodiocima naše literature na strane jezike, nedavno okupljenim na jed» nom književnom. skupu. Molbe su se kombinovale sa upozorenjima i prekorima, a bilo je i cimanja za rukav.' art 7 i 77 · — Šta' po vašem mišljenju određuje jednoga pisca? i . . | — Negov svet u najvećem broju. slučajeva određuju misterije detinjstva i puberteta. Osnovne njegove preokupacije uvek potiču iz vremena u kome se njegova ličnost formirala. Zbog
toga se mnogo pisaca čak i formalno vraća de ·
tinjštvu. a ' — Neki od njih to.čine i doslovno, zar me? Kao Too: Kreger ili onaj starac iz' Bergmanobih, „Divljih jagođa“? Verujete 1 u, bodelu m“, plavokose i one koji ostaju tu, šsemći? | _ |_- Demokrit je rekao: Obražovanje je srecnima nakit, a nedšrećnima utočište, ; i) — Šta ono znači 2a, Was? i | --— I nakit i utočište. U životu vidim i priznajem samo njegoševsku dijalektiku. mešanja žuči i međa.. · : „ee Da bi se živeo potpuni život, neophođan.jć i doživljaj nesreće, poraza. Ima sitnica . koje doživljujemo kao poraz i uspeha kojima se ne rađujemo. „Volim kada me ostavljaju .— kaže iedđan pisac. Usamljenost me vraća sebi“. Porazi me vraćaju sebi. Hoću da kažem; mobilišu energiju, podstiču upornost. Porazi — rukavica koju nam život neprekidno, izazovno baca ulice. Potvrda naše snage i naših, mogućnosti je da stalno prihvatamo izazov. I onaj poslednji koji še završava sa poslednjim našim dahom..... . · |. Drago more bonace'foliko je privlačno ako nismo prespavali buru. Lepota letnjeg da“na, melanholična 'svežina suftona, bića. u ogledalima svakodnevice, euforične boje jeseni, guste i kao život čovečiji mutne magle. koje: ispraćaju svaku staru godinu, dubina knjiga. bod diskretnom noćnom svetiljkom, samo pogled ili k - jedan žene u prolazu, odanost prijateljstvu —, čitavo obilje. markirano u. virovitim tokovima života, poštaje bogatije za jedan neslućeni ljudski napon kada mu prethode kontrasti koje po navici zovemo nesrećom..... „Između raja i pakla, ja sam'za oboje.u jeđi ı · Samo jedno ili samo drugo. vođi dosađi
? Zak!
ioćiš
1 anemiji, najneljudskijem od svih ljudskih sta nja. Ličnost ne umire u očaju, bolu, bedi. Ličnost umire od dosade anemije. Moderna literatura a naročito moderni film novoga talasa predočili su nam to tužno mrtvo more zakaćenog života, zbivanje bez zbivanja.
— Ne volim sentence ali recite: šta je DO vama život?
— Jeste li igrali tenis? Trening počinje sa nepogrešnim partnerom — zidom. Lopta vam se vraća onako kako je pošaljete.
.. On je ono što od njega čini naš egzistencijalni živac. Krotak, podatan, bogat — Kada smo zadovoljni sobom.
— „Dobro je što možemo tako misliti“ — rekao je glavni junak iz „Sınmca koje se ponovo rađa“. . Dobro je što možemo tako misliti. Slušajte, Džadžiću, recite šta mislite o večitim žalbama na Kkulturnu atmosferu?
'— Trebalo bi da neko sačini antologiju tih iskaza, večitih žalbi kako vi tačno kažete, i da ne stavi datume kađa su izrečene. Neki tekstovi iz 1860. izgledalo.bi kao da su napisani u 1960. i obratno.
— Šta je, po vama, potrebno za miru stvGralačku atmosferu?
— Hoćete reći — šta pogoduje stvaranju? Mirna stvaralačka atmosfera. Nemirna stvaralačka atmosfera. „Sređene prilike u društvu. Haotične društvene prilike. Teror. Nemokratija. Glad. Obilje. Rat. Mir.
Ko šta voli. Za vreme rata Andrić je napisao tri svoja romana od kojih dva epohalna. Emocionalni moto tog poduhvata verujem da je rečenica iz romana „Na Drini ćuprija”: I to će proći. . i .
U filmu „Treći čovek“ Orson Vels na jednom mestu govori o tome kako je u Italiji po-
· šsle surhorne epohe šrednjevekovlja došla velika
umetnost renesanse, dok su u Švajcarskoj, posle nekoliko vekova relativno „mirne atmosfere“ + usavršili proizvodnju: satova.
“~Qelika urietnošt stvara Se 1 u fatifahint sobnim bapučama, li i na barikadama. Nemojte verovati onima koji tvrde da bi bili veliki kađa bi imali vilu na moru. Postoji, doduše, Jasna poljana, ali postoje i zagušljive kockarnice Dostojevskog.
— Imamo dve osnovne grupacije prožaista; jedmši su odmegovanmi u, kolevkama isokorazvijenih. civilizacija · i „kultura, njihova prozna fkiva, w tolikoj meri su istančamna da se gotovo teško uklapaju u mašu mešto grublju stvaYmost. Drugi odbijaju bilo kakvu infekciju kulturom, svaka slika, ilš sonata koja se ispreči u wjihovom. životu, predstavlja opasnost da će izgubiti svoju seljačku svežinu. Ne čini HW vam, se, Džadžiću, da nam, nedostaje upravo meka vrsta noYmalnih, osrednjih, dobrih i zanimljivih bisaca, koji bi se nalazili na, sredini između Kkriminalnog žanra i romana, toka svesti?
— U pravu ste. Naličje izvesnog našeg aristokratizma je inferiorizam. Jednostavne, inteligenine, uzbudljive, nekomplikovane knjige, iz Yoda onih koje već po definiciji ne pretenđuju na privremenu večnosti, brzo i olako diskvalifikujemo: „feljtonska literatura“, „zabavna literatura“ — to na našim usnama, pod poliskom valjđa neslućenog stvaralačkog potencijala — zvuči skoro pogrdno. Džojs ili „ništa. Kafka ili ništa. Ta: složenim uzrocima oblikovana pretencioznost i čini đa nemamo jednu Vrsbu jednostavne a tako neophodne „stvarnosne literature“, istinskog i nezamućenog ogleđala života. · A * i
· Kođ nas 1 novinski reporteri pretenduju na visoko literarnu formu.
/
— Pada mi ma pamet Graham Grim. Voleo bih kada bismo imali jednog dobrog pisca koji se me bi libio da napiše kriminalni roman. A vi?
— Kako da ne. Malro je rekao da Graham Grin uvodi antičku irageđiju u kriminalni roman. Ali bi taj pisac, sa svojim" prosto proširenim rečenicama, mogao da iz&leda smešan u sređini gde svaki treći romansijer može da napiše tri stranice jednom jedinom. rečenicom.
... Eliot je godinama pisao banderole za knjige i smatrao se počastvovanim što su govorili da to čini izvrsno. Morijak vodi gođinama svoju dnevničku rubriku u „Figaro litereru“, Mno~> gi naši pisci odbili bi sa gnušanjem bavljenje tako sitnim stvarima...
— Osećate li strah kao uyedmik jedme izda vačke kuće da pogrešite u oceni rukopisa 'koji vam stighe na sto? i
— Ne, kod nas se štampa sve šo je iole dobro.
— .Jeste li zamoreni od kritike, kojom se bavite već dugo godina?
— Nisam.
— Ako godinama izričete sudove o owim, stoa> rima koje ljude pogađaju na majbolnija mesta, verovatno imate meprilike? To je posao Dpovezan sa ogromnom, odgovornošću. Literarni kritičar mi liči ma šerifa sa zvezdom koji mora da se bori sam protiv svih.
—?
— Rože Vajan upotrebljava ižraz „duhovno oženjeni ljudi“ koji se odnosi na intelektualce nespremne da se izlože riziku. Čovek koji je sam, može dozvoliti sebi da sve izgubi, Ali ako. iza,
_ jedne kritike stoje žena i deca, kritičar će mo-
vati dobro da razmisli pre nego što oštar gest, zah me? „Mi paba — Postoji ona priča o stonogi koja nije mo» gla ni da makne kađa je počela da razmišlja o tome kako stavlja a pokret svoj ' žarhašmi, ŠON ; Teh Ako. postoje · „duhovno oženjeni ljudi“ valida postoje i oženjeni a đuhovno opet... taa pao ara ri nu ni decu. Ako·to vas muči, dragi Momo, bo> što ste i TV kritičar koji ispunjava spomenute uslove — kKkontrolišite stalno da li počinje da vam raste bela brada, ali nemojte razbijati ogledalo, već skidajte sede vlasi i čuvajte se ženskog daltonizma, , )
— Pisanje je opasam, »Đoži, zav ne?- Žema piščeva mora da podnese mnogo više stvayi od, žene čoveka koji se bavi običnijim, zanima njem. Recite mi mešto o tome?
— Žena je, prema Bibliji, poslednje što: je dragi bog stvorio, Bila je subota uveče. Bio je umoran. '
— Mislite Ii:žaista tako?
— Ne, naravno. Biti žena pisca — mislim da je to jedna feška, ponekad nezahvalna profesija. Predlažem vam da to bude tema jednog našeg privatnog razgovora. "ae
.· Verujem da su neke žene učinile. ka> pblare generalima, mucavce govornicima, · prosečnjakoviće madahntim tvaraoima. Verujem, takođe i u obrnuti proces. A možda je čitavo to verovanje otud što sam samo poručnik (doduše rezervni). · |
— Šerif nosi bronzane zvezđe? Pretpostavljam, da literarni Kritičari umesto zvežđe' nose neki moto. Kakav je vaš? bj
— Misliti kao skeptik, rađiti ao. vernik. Skerlić ga je preuzeo od Šamfora.
. Razgovor vodio Momo. Kapor
napravi
komentar
WPRGORI "a,
argumenti
NA SVIM: SKUPOVIMA rađnih ljudi, počev od zborova' birača, pa sve do kongresa, otvoreno i javno se' diskutuje o slabostima, neđostacima, neuspesima, greškama, propustima, deformacijama, anomalijama, nedoslednostima. Govori se, na primer, o niskom životnom standardu, naročito pojedinih kategorija stanovništva; o velikim razlikama u ličnim primanjima, bez odgovarajuće razlike u uloženom truđu; o niskom nivou produktivnosti, o velikom broju nepismenih. , Priča se o nepravilnoi deobi stanova, o izigravanju konkursa i njihovom pretvaraniu u formalnost, o vezi i poznanstvu, o nedisciplini i javašluku na radu, o familijarnosti u pojedinim radnim :organizacijama, o velikom broju izgub·ljenih radnih časova, o karijerizmu, protekciji, zloupotrebi položaja, neracionalnom korišćenju društvenih' sredstava, o kršenju samoupravnih 'prava građana, o neskladu između prava i oba veza. I tako dalje. š 1
Razgovori o svim ovim i mnogim drugim negativnim pojavama su. bez sumnje, dobronamemi. Svi oni kao zajednički sadržatelj imaju želju da slabosti i nedostataka bude što manje, da ih što efikasnije uklonimo kako bi nam sutra bilo lepše. No svi ti razgovori, diswusije' i kritike, koje svakodnevno slušamo na razrim mestima i sa raznih mesfa nisu bez nedđostat. ka. U nekima se konstatuje činjenično stanje, čime se ono: ni za dlaku ne menja. Drugi put se govori samo o manifestacijama i bposledica+ ma, a zaboravljaju se uzroci. Čini nam se, me đutim, da je najmanie održivo i najmanje prihvatljivo ono objašnjenje po kojem su sve ove anomalije rezultat burnog, intenzivnog, svestranog'i kakvog još sve ne, razvitka u superlativu, A takvo obiašnjenje je đanas najčešće.. Njega čini neubedljivim to što se obično ne zasniva na argumemtima. i
·Da li su zaista sve ove negativne pojave rezultat burnog razvitka? Ako jesu, ne čine li one fakav razvitak aosurdnim i ne umaniuju li, njegovu vrednost? Ne bi li rezultati takvog razvitka trebalo đa budu upravo obrmuti? Za uzroke mnogim slabostima sa kojima se. u svakodnevnoi praksi sukobliavamo ne treba tražiti “u neđovoljno intenzivnom i ne baš svestranom . razvitku, čime se.stvarni razvitak ne negira, niti se'niegov, značaj. umaniuje?! Jer, ako se govori o nedovoljnom zalaganju i angažovanju, o neđisciplini na poslu, o niskoj prođuktivnosti rada, onda se mora priznati da taj razvitak niie bio švestran. A to utoliko pre što,se sa takvim i sličnim slabostima i propustima susrećemo: privređi i prosveti, u kulturi i zdravstvu, u frgovini i fudbalu. na selu i u gradu. Priznati da taj razvitak nije bio svestran, ne znači rezignira> no điči ruke od svake akcije već naprotiv, boziv za veče angažovanje, o i
__U mnogobrojnim. izvešlajima. u KojiMid š& analizira rad „u Boa periođu“ u uvodnom đelu #6 ObičHo ažć MaRO je taj Weriod ispuhjen „krupnim“, „značajnim“, „velikim“ rezultatjma. A u nastavku se govorni o propustima, 6 neđosfacima i slabostima. u radu. Prva tvrdnja je obično u isklju čivoj suproinosti sa drugim. Jer, zaista je nejasno kako se mogu postići krupni.i značajni rezultati ako je rađ bio slab, nedovoljan, neorganizovan, itd. L<4y BOAVTAJ
. Ne bi li onđa trebalo tvrđiti suprotno, iz čega bi se mogao izvući praktičan zaključak, da će veće angažovanje, veće zalaganje, veći napori, doneti veće rezultate i uspehe i veće radosti. Ovako proizlazi da se iz neđovoline aktivnosti vađaju krupni rezultati. što znači da veće angažovanje nije mi potrebno!
| Pomenuto objašnjenje nije samo logički, ne-
održivo, već ima i veliki praktični značaj, što nameće potrebu da se pravilno i prihvatljivo formuliše, · |
"Nikola Racković
| Poziv | na preiplatu
| MOLIMO PRIJATELJE 1 PRETPLATNIKE · „KNJIŽEV- | NIH NOVINA“ I „SAVREMENI.. KA“ DA OBNOVE PRETPLATU ZA "1966. GODINU. PRETPLATA ZA OBA NAŠA IZDANJA. . IZNOSI PO 1.000 DIN. ZA GO- DINU DANA, A TREBA JE SLATI NA TBKUĆI RAČUN 601—1—208. MOLIMO DA SE NA ČEKOVNOJ UPLATNICI TAČNO OZNAČI ZA KOJE IZ- DANJE SE. ŠALJE PRETPLATA T.DA LI JE REČ O STAROM ~. .II NOVOM PRETPLATNIKU.,
Glavni i odgovorni uređnik Tanasije Mladenović. Uređnik Predrag Palavestra. Sekretar ređakcije Bogđan A. Popović. Tehničko ume{tnička oprema Dragomir. Dimitrijević, Redakcioni odbor Božiđar Božović, Dragoljub S.
Ignjatović, Momo. Kapor, Dragan Kolundžija, Velimir Lukić. Slavko Mihalić, Aleksanđar Petrov, Predrag Protić, Dušan Puvačić, Tzet Sarajlić, Pavle Stefanović, Dragoslav Stojarović-Sip, Kosta Timotijević i Petar . , VoIk List izlazi svake druge subote. Pojadini primerak 50 đinara Godišnja pretblata 1.000 dinara, polugođišnja 500 dinara. Za inostranstvo dvostruko, List. izdaje Novinsko izdavačko preduzeće „Književne movine“, Beograd | |Francuska %. Redakcija Francuska “7. „Telefoni:. 627-286 (redakcija) i 626-020 (komercijalno odeljenje i administracija). Rukopisi se ne vraćaju. Tekući račun broj 601-1-20, Štampa. „Glas“, Beograd Vlajkovićeva 8. :
(7