Књижевне новине
KNJIŽEVNE NOVINE
anketa anketa anketa anketa anketa anketa anketa anketa anketa anketa anketa
IZLAZ JE U|
VALOBIZACIJE
KRAJEM NOVEMBRA redakcije „Telegrama“ i „Književnih novina“ povele su zajednički anketu među urednicima niza jugoslovenskih književnih i kulturnih listova i časopisa, na temu sudbine · „finansiranja njihovih i adekvatnih drugih izdanja u uslovima privredne reforme. Anketi su se odazvali „Stana „Đurić-Klajn („Zvuk“), Dragan M. Jeremić („Savremenik“), 'DTanasije Mladenović („Književne novine“), Vlatko Pavletić („Matica Hrvatska“), Stipe Šuvar („Naše teme“), Husein Tahmiščić („Izraz“), Miroslav Vaupotić („Kolo“), Milan Mirić („Razlog“), Esađ Cimić („Odjek“), Mirko Bošnjak {„Telegram“), Mira Alečković („Zmaj“), Stevo Ostojić („Pilmska kultura“) i Svetlana Velmar Janković („Književnost“). „Telegram“ i „Književne novine“ objavili su identičme tekstove ankete u dva nastavka. |
· Ređakcije misu. smatrale potrebnim da u uvođu ankete posebno obrazlažu poticaje, koji su doveli do postavljanja jedinog pitanja ankete: „Šta mislite o načinu finansirahja kKniiŽževnih i kulturnih listova i časopisa u Uuslovima privredne reforme?“. Isuviše je dobro poznata činienica, da su se u'opštoj restrikciji finansijskih sredstava, što ih zajednica u vreme sprovođenja privredne reforme, uprTavo na pragu nove budžetske gođine, može da odvoji za potrebe kulture, književni i kulturni listovi i časopisi našli su se u posve iznimno nezavidnoj situaciji, Najveći deo njih bio je majvećim postotkom potrebnih sredstava za izlaženie ovisan isključivo o dotacijama fondova za unapređenje kulturne i izdavačke delatnosti. Činjenica da su froškovi izdavanja (i bez eventualnog povećavania ionako daleko preniskih honorara) augmentirali do meslućemih razmera, a da su sredstva fondova u najboliem slučaju ostala jednaka kao pre godinu đana. dovela ie i dofnfore i dofirane u gotovo beziylazan položaj. Ta činienica vidliva je manie-više posve jasno iz svih odgovora ove ankete. čime je samo potvrđena i ranije jasna prefnostevka o alarmanimoj sitmaciii u podračiu kulhurmo-owblicističke i časooime izda vačke delpfmosti. Ne menja ništa nn stvawi to, što se Đroblemi svaceđe me ankcemiuiu iednmaRom merom. pošto izvestan broj listova odđTiosno čnsomien imn kakvo-fnkvo zaleđe u mekim izdavačkim lMwćpma, odnosno u vlastitoj
usonfnoi — a u finpn«iiskom mopledu »mmvrnavO kamitnlnni — dzdavnžčiWni delatnosti, Postrwoliemin, do koih ie došlo toelrom 19065, godime,
jeklivčivo su nmndirple sa strame, fo iest iz gpvrafičkih „pređuzećay,~koja-=odnose daleko majveći
_ inostrane BOB DILEN osvaja
deo dotacija. Nužnost orijentisanja (zboš po-
· skhojeće objektivne situacije) na velika štam-
parska preduzeća vuče za sobom nemale usputne izdatke, što ih gutaju pogoni i administracija, usmereni isključivo na račun čiste dobiti — koju je opet, s obzirom na veoma niske firaže kulturnih i Književnih novina i časopisa ovoga časa nezamislivo ostvariti iznad nekog iole zadovoljavajućeg procenta. Pri tome se još uvek ističe činjenica da je osetnije povećanje izdataka mimoišlo samo onu stavku, koja uslovljava sadržajni Kvalitet robe, to jest samo pisanje u listovima i časopisima; pDovećanje troškova progutala je ona stnana, koja je zapravo — u pogledu suštinskog kvaliteta — sasvim sporedna: grafičke usluge.
U sklopu cele te bezizlazne situacije, razumljivo je da se kodđ anketiranih osetila bojazan zbog radikalnog smanjenja delatnosti kulturnih i književnih listova i časopisa (smanjenja delatnosti bilo ograničavanjem. ili čak i ukidanjem), te da su ponovo osetili potrebu da dokazuju omo što bi svima — ali ne samo deklarativno —· {rebalo biti jasno: da su časopisi i listovi nezaobilazni činioci unapređenja kulture i nauke, da prvenstveno oni omogućuju i održavaju Kkultumu i naučnu komunikaciju a da bi bez njih i kultura i nauka bile mrtve, okameniene, neaktuelne i nedostupne, te da je prema tome izdavanje časopisa i listova istovremeno i dužnost prema našem vremenu i potomstvu, prema našoj nacionalnoj kulturi i nienoji afirmaciji u inosbanstvu i prema mravim izvorima za odgajanje ljubitelja kniiževnosti i kulture.
U anketi je palo niz predloga za Ppronalaženie izlaza iz momentalne situacije. Tako ne deklarativno, kao jedam ođ povrememo mogućih· izlaza naveden jie u praksi časopisa „Zvuk“, koji izd»ie Savez kompozitora Jugoslavije, uz cenu ličnih samnodyiennia kommozitora. koji iz svojih autorskih orihoda izdvaniaiu sredsfva za tai časopis. Navedđeme su neke druge mogućnosti đa se izdvoie sredsfva iz poreza na autorske honorare i feome dodaiu i mrihodi koi se osfvnaruim od dela maših i sfpamih MWklasila, a koji eodinama već ogstmiu izdavačima, iako mwiie vidliivo da su svoim vriticaniem usmeli delovafi ma smanienie ceme Wmiizi: WDOzoreno ie madalie, da bi se dofiranmie listova i časomisa Tmeooglo ostvariti iz Yevevvi, koje bi se mogle mpći ıu nosebnom fondu iz autorskih pravn mrivih ovisacnm. zastmvelih za ovrivatne naslednike mosle peđesetf godina. pa čak i u pbostotku koji bi se skupljao iz autorskih prava
daljnih rođaka, ne pravih direktnih naslednika pokojnih književnika i umetnika, i to vez obzira na formalne zakonske razmake od predviđenih pedeset godina. Napomenuta je takođe mogućnost da se poveća sudelovanje pojedđinih preduzeća u finansiranju časopisa — pošto je upozoreno na činjenicu da se velik broj postojeće dnevne i zabavne štampe ionako ne fimansira vlastitim prihodima, nego iz drugih izvora, najčešće iz grafičkih usluga. Usputni predlozi, koji bi mogli pomoći poboljšavanju situacije kultumih i Književnih listova i časopisa, odnosili su se na potrebu mnogo izdašnijeg pomaganja javnih biblioteka (iako je tu i opet pobrebna od nekuđ dofacija), ali i na mogućnost da se „umutrašnje rezerve“ jednog dela naše izdavačke delatnosti nađu u ma– lim. tako zvanim specijalizovanim štambparijama, koje ne nose na sebi teret velikih pogona i administracije. .
_ Jedan đeo anketiranih urednika sagledao je ne samo gole finansijske feškoće izdavanja kulturnih i književnih listova i časopisa, nego se osvrnuo i na bitanje kvaliteta koje iz više razloga u ovome času jimperativno iskače u prvi plan razmafranja, iako kvalitet niie odTučujući faktor u povećanju tiraža naših listova i Časopisa sa područja kulture i knijiiževnosti. Tako je istaknuto da freba finansirati ostvarene i zacrtane programske omijentaciie kniiževnih i kulturmih listova i časopisa, a ne puke naslove, ili čak i samu naviku određeme grupe ljudi da Đo svaku cenu dzdaiu mešto kao list, ili nešto kao časoois. Istovrememo je upozoreno da o kvalitetu poiedinog lista ili časomisa ne treba odlučivati isključivo na osnovu tiraža, već na osnovu bpažljivog ispitivania kvaliteta sadržaja, „nevidljivog“ delovanja koje je pristuno iako ne i egzaktno merljivo. Prema fome, anketa očigledno upućuje na prvi konkretni
- ea ee 745 ra ebi ea rar Ve-ve—
aaa OON aar aa
Šta je pokazala zajednička anketa „Telegrama“ i „Književnih novina“ o sudbini finansiranja književnih i kulturnih listova i časopisa
u uslovima privredne reforme
Ameriku ,
»
zahvat, koji treba da stvori izlaz iz nastale situacije: izmeniti kriterij na osnovu kojega se dotiraju pojedini kulturno-književni listovi i časopisi. Izrečena su mišljenja da negde posloji prevelik broj književnih časopisa kojima je socijalma funkcija mnogo bliža od umetničke ili kulturne — a da se ne spominju već ranije apostrofirane anomalije, da se iz fonda za izdavačku delatnost republičkih sekretarijata za kulturu finansiraju časopisna izđanja koja zaista nemaju nikakve veze s kulturnom problematikom. MG
Sve te okolnosti i činjenice ukazuju na jedino moguće rešenje: đa bi se izbeglo životarenje, uslovljeno · „neđovolinim finansiiskim sredstvima, što nužno dovodi do osetljivog pada kvaliteta valja se odlučiti na valonizaciju i omogućiti određenom, koliko je moguće većem broju izđanja profesionalne uslove izlažemja; eklatantno je naime da je od veće koristi za zajednicu stimuliranje manjeg broia izdania u normalnim uslovima rađa, nego rasparčavanie sredstava, koja bi. nikome dovoljna, đovodila sva izdania u svakim danom sve bezizloznije i apsurdniie položaje. Rečeno 'je i konkretno đa bi jedan autoritativni društveni skup i jedna javna rasprava trebalo da utvrđe čemu da se da prionitet u finansiranju, i kakva su časovisna i žumralistička izdđania neophodna našoi kulturnoj sređini u ovome času.
Zahvaljujući na ovome mestu svima Koji su sudđelovali u ovoj anketi, redakcije „Telegrama“ i „Književnih novina“ nastoiaće i ubuduće da, bilo izdvojeno ili zajedničkim isftupom, osvetle i rasprave pitanjia koia bi mogla doprineti raščišćavanju ovih i drugih konRkreinih problema našeg tekućeg kulturnog
života. OGRANIORIKUATEIRUOUNIKAJNJ AAA hole ika“
T posmahbraću đok se spuštate / Dole u svoju smrtnu postelju / I stajaću iznad vašeg groba / Dok ne budem siguran da ste mrtvi“.
Dilenove pesme pokazuju da on ne= guje više stilova, da ume da bude iz-
VEĆ TRI I PO godine, tačnije rečeno od. 6. jula 1962. godine, dana kada je umro Fokner, američki književni kritičari nervozno pretražuju horizont tražeći romansijera ili pesnika koji bi se mogao smakjrati nacionalnom figurom broj jedan u oblasti književnosti, kao što su to bili Fokner, i pre njega, Hemingvej. Ne iznenađuje mnogo sto su krit.čari svoja istraživanja usmerili pre svega na brojne američke koledže, pokušavajući da odgovore na pitanje ko je pisac koga ovi budući pisci, profesori i kritičari najradije čitaju. Jedna nedavna anketa među apsolventima engleske književnosti na tri ameTička univerziteta otkrila je da je njihov najomiljeniji savremeni američki pisac dvadeset četvorogodišnji Bob Dilen, pisac pesama u folklornom maniru, kompozitor i pevač.
„u Šta Boba Dilena čini tako popularnim? Nu ovo pitanje nije teško odgovoriti: socijalni i lični protest koji prožima njegove pesme. „Nama nije ni najmanje stalo do angsta Mojsija Hercoga ili privatnih fantazija Normana Majlera“, piše jedan student. „Nas zanimaju stvari kao što su preinja auklearnog rata, pokret za građanska prava, šireći zadah nepoštenja, konformizmx i licemerstva, naročito u Vašingtomu, a Bob Dilen je jedini američki pisac koji obrađuje ove predmete na način koji za nas ima smisla“.
|__Bob Dilen je stekao dvostruku popularnost: kao vodeća figura u svetu američke folklorne pesme i kao tinej-
rerski muzički idol čije se ploče sa smimcima njegovih, takozvanih „folk-
rok“ pesama prodaju gotovo isto fo-
liko koliko i snimci engleskih čupavaca, Bitlsa. Po svome izgledu Dilen podseća na pravog pravcatog bitnika: f{armerke, izgužvana radna košulja, tamne naočari, duga, neočešljana kosa i m?šavo, bledo, ispijeno lice. Svoje stihove najčešće čita sam se prateći na gitari ,dok između stihova svira na harmonici, koja mu se uvek nalazi pri ruci.
eb , · Ovaj najnoviji idol američke omladine rođen je 24. maja 1941. Detinjstvo je, proveo u jednom malom rudarskom
Ignjatović, Momo Kapor,
Dragan Kolundžija,
gradiću u državi Mimesota, odakle je kako sam kaže, bežao u 10, 12, 13, 15, 152, 17 i 18 godini i u koji je, pošto bi bio uhvaćen, morao da se vrati svaki put sem jedanput. Njegovo pravo ime je Bob Cimerman, a promenio ga je zbog divljenja prema Dilenu Tomasu. U desetoj godini kupio je svoju prvu gitaru i nauio je da svira. U petnaestoj je savladao veštinu sviranja na harmonici, zaneo se pevanjem folklornih pesama i napisao svoju prvu ljubavnu baladu posvećenu — Brižiti Bardo.
Nakon maturiranja Bob Dilen je proveo šest sumornih meseci na univerzitetu, a zatim je izabrao novu karijeru: postao je putujući pevač folklornih pesama i prokrstario je Ameriku vozeći se auto-stopom. Početkom 1961. godine doživeo je svoj izvođački debi u Njujorku, u Grinič Vilidžu, postigao ogromam uspeh i pretekao mnoge već afirmisane pevače svojim komičnim, govovnim bluzom“ Uspeh ga je naveo
wa
ljudima u Americi danas...
da se pozabavi ozbiljnijim temama, i u njegov repertoar uskoro su ušle serije antiratnih pesama i serije pesa= ma u kojima se protestuje protiv socijalnih nepravdi. Jedna od njih, „Duvanje u vetar“, koju je Dilen napisao 1962. Jodine, postala je himna pokreta za građanska prava i učinila ga slavnim u ce=loj američkoj naciji.
Opšte je mišljenje da su njegove pesme „koje peva sam ili koje interpreti raju drugi pevači, stvarno revoluciorna= risale američku popularnu muziku. Do njega se plačevno pevalo o nesrećnim studentskim i gimnazijskim ljubavima, dok se sada peva o stvarima kao što su rat, inostrana politika i beda. „Sve u svemu, Dilen je u mnogome odgovoran za iznenađujuće interesovanje koje mlađa generacija ima danas za ozbiljna pitanja kao što su građanska prava i Vijetnam. U stvari, on ima direktniji uticaj na ono šta se dešava sa mladim od gotovo
ijedne druge ličnosti u zemlji“, kaže jedan njegov obožavalac.
Mora se priznati da Dilen za svoju popularnost treba da zahvali pre svagša svom izvođačkom i književnom, pa tek onda „kompozitorskom daru. Njegove melodije su prilično obične i neoriginalne. Kao literarni stilista on Mesto deluje anahroničmo, jer su mnoge nie= gove pesme pisane u maniru koji podseća na pseudo-poeziju fridesetih godina. Na primer, Dilenove „Gospodare rata“ sasvim lepo su mogli napisati 1937. gođine Kliford Odets ili Maksvel Anderson: „Dođite vi gospodari rata. Vi koji pravite sve topove / Vi koji pravite ubilačke avione / Vi koji pravite velike bombe / Vi koji se skrivate iza svojih stolova / Želim samo da zna-
te / Da mogu da progledam vašu mas=
ku... / Nadam se da ćete umreti / I da će vaša smrt brzo doći / Pratiću vaš kovčeg / Jednog bledog poslepodneva /
BOT. DILEN RECITUJE SVOJE STIHOVE NA FESTIVALU FPOLKLORNE POBZIJE U NJUPORTU
'
:- ! ·'Glavni i odgovorni urednik Tanasije: Mlađenović. Uređnik Predrag Palavestra Sekretar redakcije Bogđan A. Popović. Tehničko umetnička oprema i Velimir Lukić. Slavko Mihalić, Aleksanđar Petrov, Predđrag Protić, Dušan Puvačić, Izet Sarajlić, Volk List izlazi svake druge subote Pojedini primerak 50 dinara Godišnja pretblafa 1000 dinara, polugodišnja 500 dinara. Za inostranstvo dvostruko. 0 Francuska 7, Redakcija Francuska 7, Telefoni: 027-286 (redakcija) i 626-020 (komercjjalno odeljenje i administracija). Rukopisi se ne vraćaju. Tekući
Pavle Stefanović,
vanredno liričan, ali i krajnje nejasan, i da sasvim uspešno meša tradicionalni stil folklorne pesme sa tehnikama moderne poezije. Površinska b:tnička poza koju Dilen nastoji da nametne, skriva, u stvari, jednog izvanredno inteligentnog, senzitivnog, uznemirenog i načitanog mladića. On dobro poznaje većinu klasičnih i modđernih pesnika, i njegovi stihovi ponekad podsećaju na V. H. Odna.
Ono čime Bob Dilen osvaja to je, pre svega, njegov prkos, otpor svemu što je zvanično i autoritativno, ali i što je obično i banalno. Tradic;onalni stil njegovih balada sasvim lepo pristaje otporu koji on ispoveda: „Koliko godina može planina da postoji / Pre nego što bude sprana u more? / Da, a koliko puta mogu neki ljudi postojati / Pre nego što im se dozvoli da budu slobodni? / Da, koliko puta čovek može okrenuti glavu / Pretvarajući se da prosto ne vidi? / Odgovor, prijatelju moj, je duvanje u vetar / Odgovor Je duvanje u vetar“.
Mada veliki broj američkih kritižara nije nikada čuo za Boba Dilena, oni koji poznaju njegovo delo imaju podeljena mišljenja. Jedni. ga.ne uzimaju ozbiljno, dok drugi smatraju da on može biti važna nova ličnost u američkoj književnosti pošto uzima poeziju iz muku akademičara i vraća Je masama, što predstavlja izvanredno zdravu tendenciju. PFesnik Stenli Kunic možda najbolje objašnjava i brani „fenomen Bob Dilen“: „Ja mislim da je interesovanje za njega zdrav znak, jer nema razloga zašto popularna umetnost i selektivnija, ezoterična umetnost ne mo= gu veselo koegzistirati .Fopularna Uumetnost, je osnova na kojoj počiva lepa umetnost. Što je viši nivo ukusa u popularnoj umetnosti, nada za evoluciju velike lepe umetnosti punija je obećanjima“. -
Tako, razumljivo, Bob Dilen ne može da buđe naslednik ni približno ravan svojim prethodnicima Folmeru i Hemingveju, on je, nesumnjivo, zanimljiv fenomen koji, u stvari, više govori o onima koji su ga načinili svojim idoJom, nego o samom sebi.
L.-N.
Dragomir Dimitrijević. Redđakcioni odbor Božiđar Božović, Dragoljub S. Dragoslav Stojanović-Sip. List izdaje Novinsko izdavačko preduzeće „Književne novine“, Beograd račun broj .601-1-58. Štampa „Glas“, Beograd Vlajkovićeva 8.
Kosta Timotijević i Petar