Књижевне новине
Dilema pripovetke...
Nastavak sa 3. strane '
muačenje koje mu pozajmljuje suština i sudbina čoveka; naprotiv, izvesni drugi pripovedači skloni su da ljudskom biću nakaleme indiferentno i mehaničko ponašanje »predmeta«, tačnije — ponašanje automata. Na taj način, ovi drugi prevode svoje junake iz Vremena ljudske astorije u vanistorijski prostor »predmetnosti«. Ovakvim prevođenjem, ·savremena tematika se rasplinjava u vanvreimenom . vakuumu umesto da sc ispuni trajnim ljudskim sadržajem. Tako je Šoljanov junak (inače časovničar)u mašti obalio »gradski sat, koji je poput palme izrastao na otočiću usred raskršća«, i tada se »čak.,ni kucanje satova niic više čulo«,
. Kao pripovedačko gradivo, ta »predmetmost« iz osnova menja ustrojstvo čitave ove proze, koja se očigledno nalazi na putu svog preobličavanja, upravo — na prelazu iz među klasične pripovetke i savremenog roma: na, Izmičući skolastičkom razvrstavanju, ona bi se dala najprikladnije okarakterisati kao — kraća proza, slična onoi modernoj noveleti (short story), za koju jedan istoričar američke književnosti veli da ne priča više jedmu istoriju „nego, po ugledu na 'Engleskiniu Ketrin Mansfild, crta malu sliku ili isečak života«. No, ako takva proza negira strukturu i tematiku klasične pripovetke, JOJO? savremeni prozaisti već prevazijaze ograničenja te »modemex« proze, otkrivajući u pozadini »predmeta« ili »isečka Ži· vota« celu jednu liudsku »istoriju«: ovde, iza ćetke za brijanje, Voja Čolanović nazire i na· goveštava sudbinu melhog odsutnogz neznanca Koji se istom četkom sapunao i brijao.
Za razliku od klasičnih pripoveđača, prozaisti ove nove vrste ne pričaju neku minijaturizovanu epsku povest; u isto vreme, nasuprot izvesnim »modernim« movelistima, oni ne iznose ni svoju lirsku ispovest u prozi; u stvari, zatvaraiući zev između epike i lirike, oni dočaravaju dramu čoveka među liudima i među predmetima. Pri tom, naši novi proza· isti zgušniavaju dramu u »skeč«e svoie vrste: oni stgerišu prisustvo meke opšte mužnosti u podtekstu ispričanog događaja, kao što romansijeri pripovedaju pojedine događaje u kontekstu opšte nužnosti.
. Ovde, međutim, izvesni pisci teže da dramatične odnose među ljudima sveđu na mehaničke odnose među »stvarima«, pDri čemu — ne retko postavljaju svoje »junake« i mehanizuju njihovo ponašanje. Ispoljavajući se u tonu i stilu njihova kazivanja, ovo svođue-. mje nameće im manir izveštačene „ravnodušmosti, čak i bezdušnosti, koja se pokazuje kao jednostrana reakcija na ranjji manir ·usiliene patetike. Otuda, »junaci« tih pisaca malikuju na Dos Pasosova robotizovana lica koja »ne uzimaiu učešća u vlastitom Žživotu« (kako kaže već navedeni istoričar američke
literature). Za njih se može reći: »Promatrali su tučniavu potpumo ravnođušmih &lica« (Šolian). Ali, takva lica imaju
svoje antipode ımttar iste ove kniige, na Drimer — u deci, koia nesebično žale svog oboJelog:" oca-pečalbara, mađa:' im se „om · vraća pračhih ruikm, bez Želienih, snevanih' darova (Simen Drakul: „»Tuđozemlianine). T tako. Teaguiući na rpemilu premaglašemnu drištvenost, izvesni novelisti su odveć udarili glasom na »ličČmost«. da bi najzad i ovu posledniu ućutkali i okamenili u ravnođušnosti »stvari«. Tokom istog reagovanja, oni su nasuprot nel:eldašnioi »partijnosti« fetišizovali »autonomilu« svoie reči. Pa opet, »Kmiiga pripovedaka« ostavlja utisak da se »filme o mašoj moveli damas približuje razrešenju. dramatičmog konflikta između »angažovanosti« i »Sslobode«: konflikt počinje da se razrešava u slobodi amgažovanja, u angažovanju za „slobođu, to iest u jednom nepatvorenom humanizmu koii znači isto toliko očovečenie samih stvari koliko ı ostvarenje čovečnosti. Takvo razrešenje dobija preciznu i sažetu formulaciju ı sledećim rečima: »Ispuniti svoiu dužmost bez naređčenja« (B. Zupančič: »Zabava). Komponuiući ovu knjigu, dr Čolak kao. da je bio inspirisan tezom Majakovskoga: da pesnici treba da budu razni i — dobri. Tafkva mspiracija osposobila ga je da odabere pripovedače koji su manje ili više jednaki po svom talentu, ali, isto tako. i krajnje ražzličiti (čaki sukobljieni) po svom stilu i pogledu na svet. Zato nam ova knjiga pruža, u prvom redu, jedan informativan istorijski presek naše posleratne novelistike, ne·narušavaiući pri tom ni neophođan „stanđard estetskog izbora. | _.
Radojica Tautović
INJEJPIRJRVIRDRNJE IKKONJJIKOJEI · Heinrich BŠll aaa ava ik „E.nde einer ~—
Dienstfahrit" i.
Erzahiung
Verlag Kiepenheuer und Witch, Koln/Berlin 1966.
O BELU se u kasnim pedesetim godinama beskrajno. mnor..,
go pisalo, i to s pravom, On je bio najuzbudljiviji i.najiskreniji glas jedne nove generacije pisaca u Nemačkoj, koja je bila rešena da društvo i politiku shvati ozbiljno kao moralne fenomene, Horst, Kriger kaže da se Belovo celokupno delo može sabrati pod štihvortom »moralno .angažovano savremeništvo« i da će svaka, istorija literature peđesetih godina Belovu prozu uvek morati na prvom mestu da spomene i da je hvali. Njegova patnja: zbog vremena u kome živi poticala je.iz neposrednog političkog Iskustva i pomctenosti. Njegova socijalna kritika je oštro i zlobno pogađala jednu novu društvenu realnost koja je nastajala: Nemačku Saveznu Republiku. Moralist*i' satiričar, parodist i buntovnik, Bel je dao glasa ·humanom protestu protiv jednog novog vctabliranja, U ~ poslednje vreme je ta publicistička diskusija s Belom bezmalo zanemela. A sad, cvo, on se javlja novom' pripovetkom na 252 strane. Baba š
4
i
Mark Bernar Zola njim samim
»Vuk Karadžić«, Beograd 1966; prevela Mirjana Lalić
KNJIGA MARKA BERNARA o Emilu Zoli, »sejaču bura
„i oluja«, kako su voleli da ga nazivaju, govori na OSsDOVU “Zolinog dela, onoga što je on napisao ili izjavio, o tome kako „tvorac eksperimentalnog romana izgleda današnjem ćitaocu, šta roman duguje Zoli i šta je od Zolinog dela "ostalo živo i prisutno. Kao što se interesovdo Zolinim
: književnim delom Bernar se interesovao i Zolinim javnim
wadom. On se truđio da iz Zolinih knjiga, članaka i izjava
sagleda čoveka koji stoji iza svega toga, koji misli sa
svojim dobom, živi sa svojim vremenom i malazi se uvek
'tamo gde je središtc svih pokreta bilo kakve vrste. Do.:stižući visoko majstorstvo pripovedanja u otkrivanju Zo„line intimne ličnosti Bernar
daje i atmosferu vremena drugog carstva i treće republike, trenutke kada je republika dolazila u krizu i kada je, one koji su verovali n nju,. često zabrinjavala i dovodila u časove dubokog oča-
„jania.
Ovakva knjiga" se nc može pisati bez velike privrženosti i. prave ljubavi vrema ličnosti čiji se životopis otkriva. TI Bernar niie ravnodušni biograf koji otkriva život jednog pisca i ima pomalo čudnu sklonost mnogih biografa da u bjografilama znamenitih ljudi pronalazi upravo one pojedinosti koie će slavnc ličnosti učiniti manje Velikim :i manje značajnim. Sve ono što je moglo da po. muti ·čistotu Zolinog lika Bernar. je ostavio po strani. On je imao pred svoim očima Zolinu ličnost onakvu kakya mu. se. svidela i kakvu je hteo da je prikaže svetu, Uzi. majući u obzić sve ono što Zolu može da približi Berna. rovoj, koncemciji Zoline ličnosti, a zapostavljajući sve Ono . što je daleko od te koncepcije Bernar je i onda kađa možda nije bio sasvim istinoljubiv istoričar, bio, blistav pisac. koji nas navodi da mu oprostimo mnoge proizvoljnosti. sa, kojima se nikada ne bismo mogli složiti.. |
oca. | 0 Pređreag PROTIČ
Vjekoslav Mikecin.. OON arC Suvremena fmliimmska filozofija . »Naprijed«, Zagreb 1966.
SAVREMENA ITALIJANSKA FILOZOFIJA kod nas je vrlo malo poznata ili, tačnije rečeno, gotovo je sasvim nepoznata, Zato ova knjiga popunjava jednu prazninu koja se oseća naročito otkako šu snažno ojačale kulturne i druge veze između naše zemlje i Italije. »Suvremena talijanska filozofija“ raz bija mišljenje većine onih naših čitalaca koji prate zbiva nja u filozofiji đa u Italiji, posle Đentilea i Benađeta Kročća, nema među filozofima imena koja bi bila vredna pažnje. Ludoviko Đeimonat i Đulio Preti među predstavnicima analitičke filozofije i filozofije nauke, Ugo Spirito među slebđenicima Đentileovim „(inače tvorac problematicizma), Nikolo Abanjano i Enco Pači .među sledbenicima egzistencijalizma i drugi misu svakako vrhunska imema u savremenoj filozefiji,-ali. zato nisu ništa manje inferesantni s obzirom ma to
kako prilaze wešavanju funđamentalnih “filozofskih „proble. ma.“(polazeći sa pozicija ćgzištencijalizma, logičkog pozitie „
viza +drugih savremenih 'sistema: mišljenja), "Knjiga: Vje: koslava: Mikecina. ostavlja, utisak: kompletnog i sistematskog pregleda savremene italijanske filozofije u. kome sl naveđena sva,značajnija imena i pravci, čak će se teško naći neki filozofski- radnik koji je i danas aktivan a da” nije ovdc barem, spomenht.
Posebno bih: želeo ' da 'istaknem odeljak u kome. stt iz ložena 'strujanja' u savremenoj marksističkoj filozofiji u Italiji, aı 'kome_ „je. dosta iscrpno — tačnije onoliko koliko je to prostov u jednoi knjizi ovakve vrste i ovakvog obima dozvoljavao, —: bisano o filozofskim koncepcijama Antonija Gramšija, Dela. Volpea i Čezarea Luporinija. .
Way Aleksandar A, MILJKOVIĆ
Karlo · Kasola Tvrdo srce
»Mladost«, i Zagreb 1966; prevela ferka 'Belan ;
KASOLINU ·LITERARNU · PRODUKCIJU misu obilazili wi izdavači, ni nagrade, :ni prevodioci. Pa i čitaoci su još uvek zainteresovani za'nju. Eto. čak smo i mi toliko sreć ni — ovog puta posredstvom Jerke. Belan koja je roman prevela. i zagrebačke »Mladosti« koja ga je izdala u svojoj čudesno široko' ili. šaroliko konciviranoj ediciji »Sirius« — da „dobijemo već i drugi njegov roman,
Karlo Kasola'se rodio! 1917. u Rimu. Diplomirao je književnost te sad radi kao profesor šrednje škole. Pored romana i pripoveđaka. “objavio je i jedan putopis, · :
—— o o e E —
sKraj jednog službenog putovanja« je izveštaj o jednom „,
procesu u rajnskom malom gradu Birglar, provedenom u sumnjivoj brzini i neupadljivosti u ciglo jednom danu. Optuženi su Grul Otac i njegov sin, obojica predstavnici jednog isto toliko časnog koliko i izumirućeg zanata, Kad je Grul Sin već bio na kraju služenja svog vojnog roka i kad je zapravo već trebalo da bude otpušten iz Vojske, otac i Sin su demonstrativno i javno spalili jedan džip bundđesvera. Kakvo. je tu. jurističko činjenično stanje? Da li je to samo grub ispad 5 oštećenjem 'stvari. ili podmetanje požara u nameri sabotaže? Jesu li oba ova autsajdera počinila samo besmislicu? Da li su hteli da demonstriraju. ža pacifističke ideje? Da nije možda čak i »komunizam«
"bjo posređi?
Ovaj početni stav pruža moralistu i društvenom Hriti-
| čaru Belu čitavu skalu satiričnih tema i preloma. Kako
se, na primer, ovo fatalno činjenično stanje odražava u glavama mesne političke i jurističke prominencije. Kako ga. vide svedoci: pripadnici bundesvera, saobraćajni sociolog, Sveštenik i razne dame različitog glasa,
Bel je tu često u tokovima svojih najboljih satira i pavodija. Ceo splet gluposti, konvencija i praznog hoda u nemačkom društvu Bel ume da otkrije. Ima tu preciznih pasaža o poreskoj politici, o službovanju u bundesveru, o katoličkom kulturnom poslovanju. Jezik mu je konzervativno-parodistički birokratski nemački, koji trajnim nizanjem ovakvih suvoparnosti dobija razgolićujuću funkciju punu humora, . :
Bela nikako nc napušta njegov već i u svetu poznati klovnovski motiv, pa je otud razumljiv i njegov međunarodni uspeh, koji.je. stvarno zaslužen, Njega čitaju od Moskve do Madrida, Ali je vrlo zanimljivo to što je on danas tako reći jedini zabavljač dveju Evrop i što kao takav povezuje naš podeljeni kontinent.
Ke Oh O Aleksandar POPOVIĆ
|UOD KNJ
Radnja romana »Tvrdo srce« odvija sc u letovališnom
- selu Marini — zatalasano more, mesečina i borici, sve je
to tako divno i primamljivo, skoro da deluje kao prospekt — u kojem junakinja Ana stalno živi, vodi ljubav i pomalo pati. Radnja je jednostavna: ljubav, more i Usamljenost. A jadna Ana baš nema sreće; jednom je Volela (sestrinog falš verenika koji je bio i otišao... istina je da će je posle zvati, ali ona ne može da mu izađe na oči jer mu nije bila veyna) i sad može jedino da se podaje i povremeno pati, tiho i dostojanstveno, Čudna deyojka koja ima hrabrosti da se prepusti skoro slobodnoj ljubavi iako živi u malograđanskoj sredini, O Kasolinoj literarnoj snazi prevodilac uverljivo govori u »Belešci o piscu« ma kraju knjige: »Sukob pojedinca a. sredinom, elegija ljubavi i usamljenost, teme su koje Kasola voli. Njegov lirizani postiže domet kad se dotiče psiholoških tema i kad se inspirira prirođom«. i
TI tako u stilu »pričam ti priču« 220 stranica UbPesciljnih ljubavi na obali mora ili jznajmlienoj sobi, začinjeno sa nešto pejzaža, malo srceparateljnih patnji i nespretnog seksa. Sve veoma lako za čitanje, još lakše za razumevanje a najlakše za zaboravljanje,
Kasolino »Tvrdo srce« je vrlo pogodna knjiga za letovanje ili za vikend (mnogi već imaju slobodnu subotu), ali vrlo je verovatno da je moguće pronaći način za. prekraćivanje vremena koji neće koštati 35 novih dinara. koliko za ovu Knjigu traže knjižari. i
Prevodilac je uspeo da se održi na pišćevom sladunjavom njvou., Za utehu možc da posluži uverenje da iako od Kasolinog romana i napora Jerke Belan meće biti mnoso koristi, neće biti ni velike štete.
Aleksandar BADNJAREVIĆ
Danilo Radojević
Boograd i njegove ulice
»Turistička. štampa«, Beograd 1966.
U BROJNIM UTISCIMA koje jedan grad ostavi na namornika, svakako je jedan od najautentičnijih onaj koji čine imena njegovih ulica. Ulice, kao, svojevrsni spomenici ljudima i događajima, najvećrniji su pođaci o nacionalnom sluhu, kulturnoi baštini i ištorijskim preokupacijama gradova, Po imenima ulica prepoznaju se gradovi-heroji, gradovi-mučenici, gradovi-muzeji, — ili gradovi-skorojevići . Ulice govore otvoreno i neumitno i onda kad bi grad hleo da prećuti poneki stari ožiljak, ili. neku svoju ne mspelu mnovotariju
Knjiga »Beograd i njegove ulice« autora Danila Radojevića predstavlja bogatu zbirku brižljivo prečišćenih činjc• mica o imenima gradskih ulica, Knjiga je snabdevena i hvonološkim registrom koji govori kako je koja ulica tokom vremena menjala. ime. Možda spontani i neurbani razvitak Beograda ni Đo čemu nije toliko očevidan kao po promenama trasa i imena njegovih ulica, Od onih »30 sokakaz, koje je 1848. godine odobrio popečiteli wvnutrenih dela Ilija Garašanin, po kojima se vidi da je varoš krenula na put svoje wrbanizacije (ulica »Šarene'meane“, »Safarova«, »Ruzmarinova«, »Jelenska«, »Policijska«, »Ciganska«, »Tesna«, »Kriva« 'itd.), danas jedva ako se i zna sa kojim ulicama su'se fi »sokaci« poklapali, Izmene maziva ulica Vršene suviše puta (1884, 1886, 1893, 1896, 1906, 1908, 1909, 1930, 1940, 1943, 1946, 1947, i 1965), od čega su najveće Promene izvršene 189. i 1930. godine, Po ovim izmenama najjasnije ' se viđe istorijske mene koje je grad preživljavao; na primer, sadašnja Beogradska. ulica u Zemunu od 1872, do 1942: zvala se kao i danas, pod okupacijom je dobila ime Zagrebačka, a pod Austro-ugarskom zvala se
· Barragasse,
Kolike pohvale treba uputiti skromnom autoru knjige »Heograd i njegove ulice“, toliko prekora zaslužuje mnehat uređivača i izdavača (»Turistička štampa«) u pogledu njene opreme. U knjizi manjkaju urbanistički planovi, skice, kao. likovni i foto prilozi važnijih spomenika u gradu. Izostaje ı inventivnija obrada,
Možda je mesaglasnost između vrednog sadržaja i oskudne opreme Knjige još jedan podatak o siromaštvu duba naših turističkih propagatora! .
Ostoja ĐURIĆ
Brana CRNČEVIĆ:
Božidar MILIDRAGOVIĆ Slepi pevač I
DUBOKA JE NOĆ, za kapcima slepint Ostale sunce viđeno pre slepoće živ plamen sačuvan, da više me strepi, U glasu u kome i zvezde canoće: Duboka je moć za kapcima slepim
Ir (Orfej u Polju).
OVDE ME PRATI SMRT tanesto ruže žarhe Koja odbeže oku i dan pomrači,
U velikom uzdahu zemlje više hema varke! Dolazi cvet koji zna Šta: znači ,
Ovde me prati smrt umesto Yuže žayke.
Ovde me prati smrt umesto vode krotke.
Ne wuzlećtu tice što sleteše odvažno
Na zemlju koja ih sape istinom crvene bpotke Slepljena krila ni da manu lažno! . Ovde me prati smrt umesto vode krotke.
Ovde me prati srmt, a dočekaću cvet. Od danas sam mrlav za sve Yeči tužne Svoj glas he prilagođavam uz svet, Čekam kap zore i mesečine južne. Ovde me pratt stmt, a dočekaću cvef.
III (Božur kod Sazlije)
Š TA DA KAŽE BOŽURU hog srete kod Sazlije Rumen samu i krhku kako da osokoli? Pevač, na put do slepoće, uze da ga skrije, 'Kao sve viđeno što presta da boli, : U zenicu .— egElas... kod Sazlije...
Stalo je vreme. Tu godine me žute. Nag, „Samo jedan cvet nadcvetava tugu. Cvetovima nikad neće biti đrag
Ko ga tibere, mirisaće na. dugu
I božuri će mu napustitt prag.
IV (Slepi pevači)
pob SLEPIM NEBOM iđu slepi pevači Ka ptici žaru reči živoj u bedem Zatvoriše se sa slepim suncem, jači, Glas da održe, vreme da uštede, Pod slepim hebom idu slepi pevači.
Da kažu: Sunce, više im vid ne treba. Vatru održavaju ohi koji je neće videti. Videla ih prazna zehica hebal... .
Do povratka uže oni će glasom bdeti ' Da kažu sunce više im vid he treba.
O veđri pevači koji se hose sa tamont! Oblak im u glavi u oblaku zrho bune Plane u vatru, u reč, u sunce iskopano Iz očiju slepih, miluje i kuhč,
O wedri pevači što sei nosite. sa. tamont!,
O (Noć u 'POlju) |
kr
KAPLJE KUPINA KRUPNA sa krupta crna grožđa U polje... i zvezda da se ospe, ni da. kaže ime... Samo se tica vraća makhoh 2žime I u pusto vreme čuje se pesma drozđa.
Samo je Polje, jedan cvet ga čuva
Pevač je zakopao frulu, ko! pepeo da razgrne? Samo hoć — kupina, hi vetra da dune... Bar da tica drozd crhu kupihu kljuva.
O vreme mrtvo, bar voda đa poteče: Sunce s ove strane spali ljute zolje. Sunce prolazi kroz hoć — pesnik reče, Kosovi stu otišli — ostađe ham polje!
VI (Utve)
ENO OD NOĆI odvoji se tica! Otvori oči da tužne utve odu... . A mislio si da su kamehoga, lica Pevale da skamene i vodu. Eno od noći-ođvoji se tical
VII (Frula)
UJE SE FRULA čuje neviđljiva
4 stvarna u glasu koji je izdvaja Iz tankog grla; od oka se skriva, Voda koja izvoP? svoj wtaja. Čuje se frula, a niko je me viđe Ko bi da je silom odvoji od pesme Gde je ta usna? Samo glas ide I kada je noć i kad se pevati te sme Čuje se frula, uvek, živa Za dobro i zlo i čas kad krilata Javi se iz mas na sve Što se zbiva I nema joj kraja, pesmom data Čuje se frula čuje nevidljiva.
PIŠIBBĆUOIS
Nema čoveka koji je veći od dosade. |
Postoje ljudi koji ne postoje.
o : • Jednoga dana i mi ćemo sanjati lepšu prošlost.
: e + Niko me ne može naterati da mislim sve što kažem.
| kd | Svakom besmrtnom čoveku cilj je svakoga dana
| | sve dalje.
KNJIŽEVNE NOVINE