Књижевне новине

Veno TAUFER ~

i rešenia

VREDAN DOSADAN GLADAN PRANTIĆAN MUTAN BESTIDAN HITAR MODI RAN NORMALAN žŽELJAN VOLJAN DA. VAN IDEJAN U ROGU U KRUGU U LESU OBRAZ U LJUBAVI VAZDUH U PLUCIMA UTONUO U MISLI KAO NA NHHE-

SIMA BAS U JAMI NEMIR U LJUDIMA MRAK KAO U ROGU

Siovenacki pravopis SAZU, 1962. S 16 S 15

jutro se razdžilita da st kYOVOVL zaista zaslepljeni zelenim Rkopitama ali podne je ved popodne i smrad muešino nad krovovima se oteže

i za vrat i za bas po trbuhu se cedi

tek za oviHi ili onij MBlom Čuči Volar nazeb ne Teškirati suviše kijavica je premalo prezrela gljiva se raspukne i na obzorju truli

mpša će Oliči u jal na krovovima puče zmaj jauče

pribrano zeleni đorđe iz ranog baroka tačka buče

O MENI — SAMO NEKOLIKO REČI. Pratio sam Mordehaja svuda. Nisam beležio mjegovc reči, ali sam pamtio šta de govorio. Često 5u me obuzimale sumnje; tada me je on hrabrio, jer je verovao u stvar i ja sam iznova bostajao oduševljen borac, da bih ponovo padao u još mračnija iskušenja. Ako jc on bio SVČIlost, ja šam bio tama; mislim da sam postao njegova senka. Kada ga jc nestalo, našao sam se u praznini, daleko od svega, daleko od, hnjugovog groba, od Španije, Sve jć zaboravljemo, sve je pokrio pepeo, ali dogod postoji ovaj svet, dogod postoje prirodni zakoni koji su jači od istorije i od ljudi ja verujem u ordehajev povratak, u povralak naše mladosti, ı slobodnu šbpaniju, Ali, verujem i u propast svega što postoji.

Sudbina moga prijatelja bila ie Tfantomska: tako se pojavljuju i iščezavaju zvezde u nekoj dalekoj tišini. U početku su njegove naučne teorije proglašavali maštarijama kakve su 5ć mogle naći kod H. Dž. Velsa. Pronalasci ove vrste uvek su bili opasni! Zato je dugo prikrivano: postojanje nacrta za vremensku mašinu. Političari su se uvek odrticali nauke koja se me uklapa u sistem njihovog mišljenja, uvek su bili spremni da nas uveravaju kako logika i ontologija ne zavise od promenljivih naučnih gledišta. Postojeće GOROM izglasani zakoni i »propisani« način mišljenja ostali su nepri kosnoveni! A hođ po prošlosti, pomeranje vrednosti i preinačavanje pojedinih događaja. udarali su u temelje društva, pa makar činjeni i u najbolioj nameri. Počeo je da se Šri glas kako ic Mordehaj obmanjivač, a hjegovć naučne teorije — fikcija. Mordehai je prkosno odgovarao: »Ne može se reći da li su ovc te orije istinite, ili lažne. One su slobodne tvorcvine ljudskog uma. Kao i sve Oštalo, 'sila" i 'materija' su tvorevine ljudskog uma. Ima li uopšte pravilnog pristupania pojavama, događajima i čitavoj nauci, osim u našoj uobraziljiž• Radio je danju | noću, više godina, dok svoje zamisli nile realizovao ma hartiji. Video sam tu zbrku brojeva i crteža. Osećao sam užas dok mi ic Morđehaj pokušavao da objasni da je odsada povratak u prošlost moguć, da je savladana dimenzija vremena, Stvar je u tome da se tela smanjuju ukoliko se kreću većom brzinom, U trenutku postizanja brzine svetlosti prividno nestaju. Savlađujući brzinu svellosti ponovo dobijaju svoj oblik — ali u prošlosti. Jednom dugom i zamršenom formulom Mordehaj je dokazivao da je IG: ostvariti brzinu veću od brzine svetlosti! Kazali su ni da je šarlatan jer niko nije uspevao da se snađe u isprepletanom odnosu brojeva koje je ispisao. Mordehaj je sa prezrcnjem gOVOTIO O bnaluci u službi kapitalizma«. Bio je uveren da će sutra, ili prekosutra oni koji su negirali njegov rad kotistiti ta naučna otkrića da bi nas digli u vazduh, ili ogradili žicom. Svoje zabeleške predao ie nekim drugovima, naravno u tajnosti, tako da im ni imena nisam, Ssažnao, Da li su izgubljene zauvek, ili se čuvaiu u nekom tajnom sefu. Ali, gde, u koiol zemlji? Hoće li poslužiti dobru, ili zlu? Jer, kako se ljudska misao može pomiriti sa saznanjem da je i 5ama nestvarni echo u nestvarnom svetu. A ako

_ Kv _—_—

kao lično utoćište. NIEKOV konformizam predstavlja njegov celokupni moralni univerzum u

komc je sve unapred odredeno, jasno i raž· graničeno: na dobro i zlo, crmo i belo, lepo 1

ružno. Otuda potiče i njegova nagonska, agresivna mržnja prema svakom kritičkom, od_kon:formizma različitom stavu, otuda natuštemi GUJE ODSKĆ odbojnost prema svakoj inovVaciji. ; Da zaključimo. Autoritet je istorijska kategorija čija jo nužnost uslovljena samom pri: rodom druživene organizacije i društvenog Života. Ali pošto oblici drušivehe organizacije nisu večni, nisu večne mi forme autoritativnog odnosa. U tom svetlu potčinjavanje auloritčtu imalo je i ima smisla tačno u onoj meri u kojoj je ova struktura davala prostora razvitku ljudske slobode, sreće i dostojanstva. I obrnuto: čir je odmos na kome počiva autoritet bio igpražnjen od ovog ljudskog sadržaja, potčinjavanje je postajalo besmisleno jer puka heteronomija kao baza autoritarne „moći oslonca i stoga zaslužuje da bude zbrisana sa lica gemlie, Što prce to bolje. (O4diomak) } Liubomir Tadić

KNJIŽEVNE NOVINE

nema humano

takva kiša da blato lije

na nebo legnemo li ukaljaćemo se duše na suvo dadosino

u kutiju od limao

ko miševi w poplavi cvile plivamo wu dubine

bare sred polja pšenice dušu ictičujemo bogu

legnemo li ukaljaćemo se i prehladiti da ono izraste izrašće S proleca al ništa 16 Zjidno

bog zna CeFi Se za grmoht [e svlači rodiče kapljice tu bradi mu se roje

ne reci da nemaš duše

tvoja zadnjica živi u mojim dlanovima pa i kad netačno prorekne

he Treci ta pogledam je katkad

kad ti pod dojkom proviri

ili iz lavirinta tvog tuca

a hitrija je od mojih ztba tvoja dlakasia duša lukava naoča?ka na proplanku tvog trbuha

bacam se ila mjit sviin čivim telom kosmopolit na iašinasko gnezco SD:R u tom lepom i filmu primljen w rod boljševika

ne rect jeb lada pogledam kroz tvoju ceMictL kako euridika kroz mrak pred ogledalo brilazi za njom orfej mag sa udom kao bodežom

FIRBHĆ/A MN .PEŽ E M7 INE BE-H

(DUH

Filip DAVID

je nepostojeć svet u kojem, živimo šta u.lom nepostojanju znače naši Životi, Šla prošlost, šta budućnost?

Moraohnj je nepokolebljivo verovao u pravo poniženih da preuzmu vlasi. Verovao je u demokratiju, sanjao je o danu kada će na našoj zemlji svi ljudi biti jednaki, Otišao ic u Španiiu da se bori za,stvar Revolucije, Noćivali smo zajedno u pećinama Hstramadure. Gledali smo zvezdano nebo, a on je zaneseno pričao o svojim otkrićima, o slobodi koja će biti potpuna, jer će čovek pobediti zlo u 50bi, pobediti prirodu, osvojiti prostor i Vreme. U najtežim časovima on jc nastavljao da Veruje. Republika se nalazila pred porazom. Hitler ic pomagao Franka, Bližio se dan kada će, konačno,. i Madrid pasti, Mordchaj nije priznavao poraz. Govorio je: »Kroz pet stotina, ili hiljadu godina, ljudi jednog pravednijeb društva, vraliće se u prošlost i izmeniti tok naše borbe. Izgubljene bitke postaće dobijenel« A mene je na takve njegovc reči obuzimao strašan nemir, istorija mii se prikazivala kao niz događaja bez ikakvog smisla. Svemir jc postajao monstruozno ogledalo prošlosti, A zapadnoevropska civilizacija sa svojim čvrstim temeljima tradicije, kolevka u kojoj, smo, nikli i iz koje smo zakoračili u svet, visila je u avetinjskoj praznini kao ogromni nimbus. Ako će se neke izgubljene bitke pretvarali u dobijene, sigurno je da naši potomci mogu \ najveće pobede pretvoriti u najveće poraze. Čitave vojske, čitavi narodi vraćaće se u Dprošlost, kada se Mordehajeva mašina usavrši, 1 pod ruševinama vremena tragati za istinom koja im najviše odgovara, menjajući lice sveta i istorije kako im Jjc milo. Ljudi prošlosti naći će se u groznoj, besmislenoj situaciji, jer će protiv sebc imati naoružanc armije budućnosti, nova znanja i otkrića. Biće to pokolji, besprimerni u istoriji!

Mli, nisam saopštio svoje sumnje Samjuelu Morđehaju. A i sam nikada nisam bio načisto da li sam ja zapravo jedan »deklasirani imteligente nesposoban da shvalim suštinu revolucije, uvek podložan sumnjama i kolebanjima, Da li sam potcenjivao čovečanstvo?

„Pri ruci mi je beležnica u kojoj je moj prijatelj ispisao nekoliko datuma. Verovao je da će njegov pronalazak pomoći gladnima + unesrećenima. To su događaji čiji tok u proDX treba izmeniti, a tragićne posledice sprečiti. Prirodne Kkatastrofe

a) polresi, |

393. g. Daipul u Prednjoj Kini. Sto osamdcset hiljada mrtvih.

1692. Jamaika. Pomorska luka i gusarski grad Port Rojal propao u more. Najgori potres od postanka sveta (Prethodno ispilati da li je veće zlo ako se katastrofa srpeči).

1920. Pokrajina Kansu, Kina. Dve stotinč hiliada mrtvih. | \

1923, Sagami Bej u Japanu. Tokio i Jokohama razoreni. Dve stotinc čeirdeset i sedam hiljada mrtvih.

b) mepogode

1737. g. Najgora katastrofa od pamuliveka. U reci Hugli, zapadno od utoka Gangesa ćiklon

izazvao talas od trinaest meta koi ie u toku”

noći progutao tri stotine biliada ljudi, Iznad

„becekpgerpuiuii e Saieheia?:nutr:r=asrehiirii iii Erap rase yazircı vuriaanur upneuunazsı firurB rerne am ir :rimarumı primer ronin ae ira

crvene i cFhe Fibe izmedu nas kruže dašci sreće se wu vrilog podižu

iz njega jedna Jedina zelena riba Siugsne krivokletsvom mog: mača se potapa

tvoja kosa za raničnuna pit njega lepfša + oni bledo sečivo kroz bleske trbuha Ilove račvaju se kad nestaju u «ubokoj praznuii

sa praznom senkom jedro otkucava nad njoj

crvene i crne: ribe toku pokaztiju put dok im tok cima morske karte oči im ihreže bacdaju strahu odozdo i Odozgo

poriču reku dalekih obala

kako dole ado seme planktona klija

njihova duša mmogoželjeno telo preko fFupla je : MinK

tri pula zapalih lomaču tvoga tela

tri puta te u jednoj hodi ugrabih kad gorela st usred bezbroj bakiji mojega semena

skoro bi umrla od zvonkih tegova svemira

sad prikovanog na stemi znoja

udaraju me kao dva dvoglava orla Favnomerno fIvoje dojke

u kostima pod svodom odjektije

sve cad:Bamlji odbrajam njihanja

u meni se odbrajajn brojevi

dok ih moj glas ne nmadviče

zobajte milijarde se cepajtu na mulijarde

ne Čuješ me međ zidovima hladnog Zavičajc tišina tela mi nebrojane minute preglasila

BIO NAI BINI Zi

{ii 01

kopna sc razlilo podivljalo morc noseći bro: dove na vrhovima drveća. aj 1876. Ciklon »backergunpe« podigao je na utoku reke Magna poplavni talas visok četrnaest metara. Dve stotine hiljada mrtvih. 1881. Tajfun u Južnom kineskom, moru iza-

zvao poplavne talase; oni preplavljuju obalu RO ajfonga i ubijaju oko tri stotinc hiljada judi.

1905. Poplavni talas na utoku reke Jangcekiang odnosi mnoge Žrtve (tačan broj nepoznat). Istorijske katastrofe

1871. Pad pariske komunu.

1918. Onemogućiti Fani Jelimovnoj Kaplan da uđe u dvorište tvornice Miheljson, Ili sprečiti Lenjina da lamo drži SOVOT,

1933. Hindenburg imenuje A. Hitlera za kancelara.

1939, Pad Madrida.

Lične katastrofe

1924. Anina sm!it.

1938. Pogibija generala Hose Arvalosa.

Tu je ispisano još bezbroj datuma i podataka, neki su zaokruženi, neki precrtani, Očito

ILUSIROVAO HALIL TIKVESA

| Jaslice ostaviše ia postelju

ona Tasvelljava Imrođf: 5 HJegovimi tilom i zubtina uz tami trbuha mu opipava korak

vučje boli čaršav okotli Vela

: Smuga izgpheću trualih žila Šume

prikrada se Tited stene rebara koja Širče n raspiklinavma plodi zeleno seme snogd

ız zeMije un izbijaju zelene granč

i ha zelenom lišću zaigra igla tame i ONI u šarenim kapamua i toplim kaputuia skaču Feči“ njiha imise kose ruke ı noge loMie

sveii duh iz uvla preko Yamecelna VU

mučcnički oreol ponierajući

ljubiti što ljubi ljubljen šlo je dom

domovinu istiauı uvmedlu sebe sebi Sam

kako ko voli ej

ljubitelj umetnosti ljubunka

astina gola stva tužita čista

nekome islinu Yeći u lice

u stvarnosti je drukčije istini za VOL? snovi i islina

opšti opšienje ni s kim ne opšii polno posuda govorni jezik pripomagač

veFa u. bogove čuda sirahove sude hezbuhjetosh

prava kriva država tu?ske vere je pašja VeFd

kod A svog je stao btičice Cvrkućii

| Sa slovenačkog prčveoš LJUBIŠA ĐIDIĆ

je da je Mordehaj mnogo razmišljao o događa» jima u ptošlosti. Povratak u prošlost omogu* ćiće da muopi nepravedno osudeni i ubijeni budu rehabilitovani. Možda će jednoga dana prošlost zaista postati niz proceša, lavirint bes» krajnih soba i hodnika gdc ćc SC suočavati dželali i žrtve.

Svi ljudski postupci izgubiće uobičajen Te dosled. Posledica će doći na mesto UuzrOka, Znaće sa ishod svake bitke, pre nego Što Ol počnc. A narodi koji saznaju svoju budućnost u okviru nekog sistema, krenuće sa mnogo odlučnosti — da izmene istoriju. Da li bi to bila vlast haosa nad redom? Ako je istorija ko* ju poznajemo istorija reda, ona što će Se DO• novo odigrali u prošlosti, istorija JC haosa, Podjednako neumitna, podjednako potrebna, piše Movdehaj, kao i prva. Jer, proklamovani red doneo je mnoge užase i strašne nepravde, istrebljenja i inkvizicije, ostala jc nada u haos koji će svemoćnim bpolczom uspostaviti raV: noteži između pravdc i nepravde, liubavi i mržnje, liranije i slobode. Proučavanje dokumenata prošlosti uverava nas da su poselioci iz budućnosti već stizali. Oni su.„postali žrtve nauke, jer, po svemu stidećiy*još.nije bio do•

"stignut onaj 'kvalitet..,u:Yazvoju»nauke i tehni-

ke koji bi omogućio povratak iz prošlosti 1 budućnost, pa su ti pioniri ostali zarobljenici trodimenzionalnog prostora prošlosti. Razaplnjani su na krstove, živi bacani u valru, a |c+ dina njihova krivica i neoprostiva sramota bi. la je da ne pripadaju dobu u kojem su sc na” šli, već budućnosti. Jednoga dana oni će opet biti živi, ali je jeziva i pomisao da su VcCĆ OSĆtili ukus užasnc i svirepe smrti,

Šta da se na ovo odgovori? Utlešno jc sa» znanje da će po koja nepravda biti ispravljena, Ali, ako neka mračna sila počne da prošlost prekrojava po svojoj volji? Vremenom će SC pokazati da sve istorijske hronolopije nisu ništa drugo do besmislen zbir podataka, koji se danas čitaju na jedan, a sutra na drugi način, Ništa nije konačno, ništa zauvek utvrđeno, Događaji u prošlosti imaju nebrojeno tuma* čenja, a svako iumačenje mcenja istoriju. Moguće je u ranom periodu stare Grčke, u kritskom, ili mikenskom, uvesti hrišćanstvo, milom ili silom, ili, naprotiv, znajući danas dobro gde su tajna skrovišta hrišćana i način njihove borbe, zbrisati ih u času kada se pojave. Za naš razum su OVO neshvatljive stvari, ali, je li naš razum gospoda svemira? On može samo da razjašnjava prošlost, ali nikako da njome i gospodari. Kao što jc nepredvidljE M budućnost, tako je nepredvidljiva i proŠlost. Samjuel Mordehnj je želeo da umrc u Mađriđu. Hteo je da dokaže kako ni smrt, ni poraz nisu konačni, Taj dan kada umire u poraže nom Madridu, slaviće se jednom kao dan, ve• like pobede. Šta je uopšte značila smrti? Život se može izvesti, kao i smrt, u beskonačno mno» go varijanti, a sve Šio je u njemu jadno ponižavajuće lako se pretvara u svoju Ssuprofnost, Ljudi budućnosti stvoriće svoju sliku ovoga vremena, drugačiju i, nadajmo se, lepšu,

Ali, u jednoj tajnoj škrinji nalazi.se hartiJa na kojoj je ispisao neke svoje sumnje. Kad: sam otkrio taj požuteli spis, bio sam zbunjen, na onda sam shvatio da je u lim zapisima 1 deo mojih sumnji, da su se moja kolebljivost i njegova sigurnost upolpunjavali.

»U budućim vremenima čekaju nas i, naj• veća iskušenja. Koliko. ćemo. još puta umiratl, koliko još puta biti poraženi, ucveljeni i mučeni? Istorijom i prošlošću igraće se po želji, Obeshrabriijuća je pomisao da naše vreme i naša civilizacija mogu postali kulise na pozornici po kojoj ćemo hodati iznova i, igrati novu verziju svojih'živoka po luđoj želji, kre» ćući se kroz ogromna. prostranstva vremena kao marionete, Stvar je čitavog čovečanstva da za vođe izabere ljude koji će prošlost menjati za dobro svih, a me. za paklenc cilieve manjine, ili za puku zabavu. Jer stvaranjem nekorisnog haosa i uništavanjem ili izigravanjem svega vredno u tradiciji. dovćlo bi Se iu pilanje nešto mnogo više od običnog poštovanja prema prošlosti,..«

? s kod

Umro je u Madnidu, Tražio je smrt da bi pobedio svoju nevericu i dokazao da veruje u poredak u kojem će vaskrsnuti. 7

„1 on čeka, kao i Špamija, 'kao i tolike izguBiel“ bitke, kao toliki ljudi koji su život probdeli u očajanju, dmm kada će iznova videli svoja fnaštania ostvafenn, do nove smrti, fTiOvog vaskrsnuća; tako ad dnfinitum.