Књижевне новине

МОДЕРНО ПРОУЧАВАЊЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Неки проблеми високошколске наставе националне књижевности

АРАГИША ЖИВКОВИЋ

ТУ

У СКЛАДУ са предложеним изменама наставног плана и пропрама високошколског проучавања књижевности требало би свакако помишљати и.на адекватније облике настајвног процеса, тј. на ефикаснији режим студирања уопште, Сем ређбих изузетака, наша високошколска настава књижевности познаје углавном два наставна облика: предавања им семинарска вежбања. При томе, однос изме ћу часова предавања и часова вежбања крајње је неповољан за вежбњања; нпр., по новосадском наставном програму он износи скоро 2:1 у корист часова предавања у [и По гомини,. док. је у ПТ и ТУ години још неповољмији и износи 3:1 у корист часова. предавања. Требало би, међутим, да тај однос буде обрнут, да часови семинара, дискусија, практич-

них вежбања и активног учења уз помоћ наставника, далеко премашују часове предавања. На УП! међународном семинару „Универзитет данас“, одржаном у Аубровнику 1964. године, као и на У априлским сусретима студената и наставника ·" факултета Југославије, одржаним 1966. године у Сарајеву, сви референти, и наши и страни, истицали су предност „семинарске" наставе над „предавачком“, и у том смислу и видели модернизацију високошколске наста-

· ве. Референти из САД, Енглеске, Холандије, Француске, Италије, као и са наших универ-

зитета, убедљиво су износили аргументе у корист ових модернијих облика наставе, У врло испрпном реферату о тим питањима, објављеном у материјалима са Априлских сусрета, сарајевски доцент Никола Кољевић

"наводи и дискусију проф. Н. К. Гудзија о на

стави књижевности на Филолошком факултету у Москви. Проф. Гудзиј је довео у питање саму концепцију предавачког система наставе, наводећи да такав систем наставе оптерећије студенте „невероватним обимом матери јала, који је немогуће усвојити како треба не само у току пет него ни у току десет година". Цео тај систем почива на овом погрешном концепту режима студија: „велики број предавања — обимни материјал студија — мало времена. за самосталан рад — кампањско меморисање у циљу репродукције на испиту". Још је прецизнији амерички фило-

зоф и професор А. Н. Вајтхед, који овако“

формулише модерне принципе универзитет ске наставе: „Истински корисно образовање води разумевању неколико општих начела, са солидном основом у погледу начина на који се та начела могу применити на различите

јесте да нас оспособи за одбацивање детаља у корист начела" (сви цитати узети из материјала са У априлских сусрета). Ако и код нас је неефикасан режим (студирања, онда се можемо тешити само тиме да је и у неким другим земљама и универзитетима сличан или истоветан случај.

Међутим, оваква утеха не само да би била некорисна, нето се чак и не заснива на општеважећој истинитости, Није тако организована настава свуда и није ни издалека тако неефикасна. Уосталом, ствар и није у томе да ли тога има или нема и другде, него џ томе да се такво стање превазиђе, При томе ваља одмах нагласити да је однос часова предавања према часовима вежбања само један, додуше врло важан, аспект организашије наставе на универзитету. Постоји још: читав низ такође значајних видова наставе од којих зависи успех студија. Садржина и разни облици вежбања, увођење у технику учења и студирања, консултације студената с наставницима, видови испита и организација · дипломског. испата — све су то и те како релевантни чиниоци за ефикасност мниверзитетске наставе и о свима њима треба водити рачуна приликом изградње система високошколскот режима студија. Уколико се на ограниченом простору новинске рубрике могу конкретизовати неки Од ових чинилаца високошколске наставе књижевности, ми ћемо их посебно поменути.

1. Семинарска вежбања. — Озакоњен и устаљен вид тих вежбања огледа се у спремању семинарског рада од стране појединачнот студента, у читању тога рада на се-

минарском часу, дискусији студената и да вању завршне речи од стране наставника, Колико су ти радови, са часним изузецима, слаби и колико су површне и оскудне дискусије на тим часовима — о томе знамо сви ми, наставници и студенти, који омо прошли и пролазимо кроз то двочасовно време испразности мисли и натезања речи. Међутим, друкчије и не може бити када се ти радови систематскије не организују и када се студенти солидније не уводе у методологију из раде тога рада и технику његовог презентирања. У том погледу студенти се аматерски приучавају, на основу прочитане литературе и евентуалних примедаба наставника, писању једног стручно-научног рада. Ми чак чисмо имали ни одговарајућих приручника који би о томе обавестили студенте. После преведене с руског „Методике и технике научног рада“ од С. А. Рајнберга, која је изашла још 1949. године и која се практично више не може набавити, тек крајем прошле године објављена је веома корисна књига сарајевског професора Мидхата Шамића „Како настаје научно дјело", која ће несумњиво много придонети техничко-стручном изгледу будућих семинарских и дипломских радова, магистарских и докторских теза. Али оваква једна општа методика научног рада мора се допунити и специјалним методикама појединих стручних предмета, у нашем случају —

„једном методиком и техником науке о књи-

жсевности. Док не добијемо и такав приручник, а и када га будемо добили, студенти би се морали учити техници стручно-најучнот рада већ на [ години, у оквиру нормативне стилистике, а методици таквог рада на години, у оквиру проучавања главних методолошких праваца савремене наџке о књижевности. Међутим, семинарски радови су тек један вид вежбања студената у самосталном прилажењу стручној грађи и њеном решавању; пре израде семинарског или дипломскот рада требало би да се студенти пршуче читавом

припремљене, дискусије о неком питању; израда краћих ерата као увод у заједничку дискусију; заједничко читање неког теоријског или критичкот текста и расправљање о њему; појединачни извештаји о току свог истраживања у процесу израде семинарскот или дипломскот рада, најзад — колективна израда, уз руководство наставника, једног семинајрског рада.

2. Консултације. — Овај вид рада са студентима скоро да мн не постоји у високошколској настави књижевности. Колико је

"пак он значајан, можемо видети по томе што

у низу земаља наставника у консултацијама са студентима скоро да су веће ни обимније од његове обавезе држања предавања. Консултације могу бити појединачне или групне, и колико су оне важне као помоћ студентима, толико представљају и ВИД провере рада и способности стулената: оне могу бити изврсна допуна и сигурна корекција испитних одлука, јер омогућују наставнику ближи контакт са студентом и непосреднији увид у његов рад.

3. Колоквији. — Садашњи вид провере знања студената на испитима умногоме би а допунити системом чешћих кодоквија. Све оно материјално знање чињеница, које тако оптерећује све испите, а нарочито

дипломски испит, може се претходно праве рити на колоквијима. Тај вид провере знања има многе предности: он нагони студента да систематски и редовно ради; он му омогућује да градиво подели на мање делове и Да се пријави за одговор практично у свако дос школске године — ван свих испитвих „рокоон олакшава и наставнику да на испиту тражи систематично и кохерентно ПОвЕВЕЕ о ње научених чињеница и дуоље Ра : целокупног материјала. Комбиновани 5 пар цијалним испитима из појединих , пр от или "делова главног предмета, и и могли одиграти значајну улогу растерепења дипломског испита Од памћења огромне коаичине испитног материјала.

4. Дипломски испит. — Цео овај ОК разних видова увођења студената У о ТЕ. лан рад и парцијалне провере његовог 3 ања треба да се крунише дипломским испитом, Заправо, то и не би требало да буде „испит",

већ одбрана дипломског рада и ААСКУСИОНИ том о проблемима веза-

азговор с кандидат Нам Ба енолу из које брани дипломски рад.

Томе би се могао додати и ограничен испитни програм од неколико значајних писаца из свих периода наше књижевности, са познавањем релевантне секундарне литературе п са проблемским постављањем и решавањем питања профила, карактеристике, вредности и значаја тих писаца у историји наше књи

жевности.

Несумњиво, као завршно питање у овој проблематици модернизације и интензификације високошколске наставе поставља се питање броја наставнот кадра. За овакву наставу потребан је већи број и наставног и-помоћнонаставног особља. Ниједан од ових видова модерне наставе не може се ИЗВОДИТИ са десетинама и стотинама студената, већ са малим групама од 10—20 студената, са знатним повећањем апсолутног броја часова вежбања, консултација, колоквија и контроАисаног учења. У том погледу и заједнице

морале би усмерити своје пра-

цима и Републичке и Покрајинске заједнице образовања признаје се додатни број наставничких и асистентоко-сарадничких места за сваку групу од 100 студената за предавања и за групе од 10—40 студената за вежбања. Луи однос часова предавања и вежбања утврђен је у сразмери 15:15 часова недељно, мада би требало тежити односу

· 10:20 часова недељно у корист вежбања и

самосталног "улажења у проблеме струка. Предвиђена је и могућност да доценти могу бити задужени само вежбањима, а такође се осећа заокрет ка довођењу већег броја стручних сарадника, руководилаца вежби и методичара за рад са студентима. Све то показује да су кретања ка модернизацији наставе отпочела и да је сада на факултетима и катедрама да и сами потпомотну или иницирају реформу наставе у том смислу. Ови редови и имали су за циљ да допринесу Нашим заједничким и општим размишљањи

о унапређењу високошколске наставе националне књижевности у том.жељеном правцу.

УГОВОР__

МИЛИВОЈЕ ПЕРОВИЋ

ЈА ИМАМ једну особиту велику 6 блиотеку, коју много волим, иако верујем да то многи други не разуме ју — архиву „случајева“ из своје праксе. Често по њој претурам кад сам докон; једино ми смета она лака и сува прашина која се лепи за прсте и носнице и кашаљ изазива. Но данас сам морао особито дубоко

-по“ њој да копам, тражио сам неки

случај а из крвне освете, бранио сам убојицу али је он погинуо одмах при изласку са издржавања казне, те ми је сада његов брат писао да га заступам као оштећенога. Тако сам наишао на овај жути поаураспаали омот из кога испада њихова. слика.

Крстивоје и Ружица! Он засукао брчиће и затурио шајкачу, а она му села у крило, гологлава и наколмована, тесан јој је и јелек, а сукња окражтка и да не говорим. Где ли су данас и шта раде2

Њих двоје су се били заволели много и неизмерно, Но, у ова модерна времена, место у неко тамно и мирисно вече пролетњо да се нађу под шљивом ранком кад бехар густо и опојно мирише, и да се закуну на вечиту љубав — решише да напишу уговор. Ево га, жута и скорела хартија, ломи се под прстима. Он га је писао, а Ружа дотурала, љубили су се између параграфа.

Параграф један.

„Уговор између доле потписани Нас двоје који данас склописмо о нашем Брачном животу од данас па све до нашета живота. Стим да ћу му ја Ражица Бити верна и послушна У сваком погледу Ако би ме ма са ким преметио да имам икаква посла или ла би ја водила љубав или не извршавала ма какво његово Наређење има ме “право убити пребити “шта Год

| Директор Танасије Младеновић, Гаввни н одговорни уреднин Зоран Глушчевић, Техничко-умет пичка опрема Драгомир Димитријевић. Уребавачки одбор: Божидвр Божовић, Драгољуб С. Итњатовић, Богаав Калафатовић, Момо Капор, Мирко Ковач, др Миодраг Колараћ, Радомав Кордић, Борђе Лебовић, Борислав Пекић, Богдав А. Поповић (секретар редакције), Предра: Протећ.

Аушан ар Милвдив Животић, др Владета

излази сваке друте суботе. Поједини примерак 1,80 д. Годишња претплата 30

ДРАТАН - САВИЋ: ЦРТЕЖ ,

он оће радити од мене јер потписом овога уговора дајем му одрешете руке да може потпуно командовати самном како-он оће".

Параграф два.

„Крстивоје је дужан да ми набави све оно што ми је нужно потребно с тим што ћу му ја бити Верна и Брачна жена А ако ја неби била Верна н Брачна он има право, све његово што ми је дао узети слобод: но. у свако доба:и радити. самном шта год оће јер ја сам његова А и он је мој А и он мора бити и Извршавати по уговору да самном ступи у брачни Живот све до смрти, да би овај уговор био сигуран између нас ја имам један примерак А он један и ми смо се сликали Заједно које нам потврдива овај уговор, овај ми је уговор добро познат јер сам ја ово све причала а он писао и прочитала сам га од речи до речи и потпуно сам задовољна ·на све ово и: потписујем га својом руком“.

На крају још многих „параграфа" Аолазио је, као и на свим уговорима и казнени:

„Ако би која страна преграничила овој наш уговор има право да убије једна другу и нико да не одговара зато што смо ми ово на добровољној бази склопили и дали обавезу".

И тако би: место да се убоду у прст и да га крвљу испотписују они приложитше своју слику као печат који „потврдива" њихову вољу.

Сећам се: весели Крстивоје је доста пута долазио код мене кад је све

] окончано, из оне далеке и забачене штумадијске паланке, он ми је им донео предмет па га после заборавио, заједно са сликом.

Јер, није дуто прошло а Ружа „пре. грешила" п „преграничила" — пошла с друтим. Крстивоје јој показивао свој примерак уговора, али она ни хајала није. Тада је он причека једнога дана на згодноме месту и поште. но је избубеца —- Ружа је чак и ле

карско уверење добила. Сада су ства. ри почеле да бивају сасвим прозаичне: Ружа оде код адвоката, овај отвори закон и — Крстивоје доби три: десет дана затвора.

Тада Крстивоје оде код другога ааАвоката у оној паланци и он му написа жалбу: „Ја и оштећена сачинили смо и потписали писмени уговор, којим смо се међусобно везали на меБусобно давање љубави и верности, а. да ће она мени бити БРАЧНА ЖЕНА — ДОЖИВОТНО! а у колико би ми се она изневерила итд. да ја имам

право да је ИЗМЛАТИМ ита. тшто сам

збиља и учинио. Па баш због тога, кад је она кри-

тичном згодом тако дрско поступила,

ја сам поготову пао у афекат, па: и љубомору, пошто је она тако прекршила и наведени уговор, што се је све зна се како и завршило. Доказ: уговор који се прилаже. а

Из наше фотографије која је приложена уз жалбу на којој седи оштећена на моме крилу и где смо обадвоје озарени љубавном срећом, виде се наше интимне везе и велика. љуоав па сам стога био и превише. оторчен и'максимално изазван њеним на: веденим поступком, Доказ: фототрафија. Према, овлаићењима · из „Брачног уговора ја такође сматрам да: сам био и овлашћен да измлатим оште» ћену пошто је она флагрантно прекршила тај наш свечани уговор а за такав случај истим уговором предвБена је такође и клаузула ла могу оштећену и тући“, ·

Има још неколико полураспалих хартијипа, позива и записника, ИМ то је све. Пет минута за овај људски роман је прошло, затварам лосије.

а реду су друти романи. у

Пувачић, Доброслав Смиљанић, Радомир Смиљанић, Бранимир Шћепановић. Уређивачки савет: др Татомир Анђелић, Ранко Бугарски, др Милав Дамњановић, ар Милорал Екмечић, ј Јеротић, др Звонко Марић, арх. Станко Мандић, др Коста Михајловић, ар Љубодраг Михајловић. Идејно решење ш графичка опрема Боглав Кршић. Лист д., полутодишња 15. За иностранство двоструко. Лист издаје Новинско аздавачко предузеће „Књижевне вовине",

Београд, Француска 7. Телефон 627-286 (редакција) н 626-020 (комерцијално одељење иадминистраци ја), Рукописи се не враћају. Текући рачун број 608-1-208-1, Штампа „Глас“, Београд, Влајковићева 8: