Књижевне новине

ДВЕ

“

По ретииин

КОНГРЕСНИ МОЗАИК

Савезу комуниста Југославије потребан је један јак извршни орган Предсједништва који ће колективно радити и у коме неће бити ни првога, ни другога, ни трећег... То ће бити ефикасно тијело у које ће ући и неки млађи другови, Јер Савезу комуниста је потребан континунтет. Неки од нас смо већ прилично одмакли по годинама, а у највишем руководству треба да се обезбјеђује континуитет, да се искуства старијих преносе на млађе.

... Ми морамо створити такво колективно руководство СК које ће моћи са успјехом да извршава своје дужности и да заједнички сноси одговорност пред Савезом комуниста, пред радничком класом и пред народима наше земље.

Из говора председника СКЈ Јосипа Броза Тита на свечаној седници 1Х конгреса СКЈ Од 11. марта х ж ж

Економика данас не подноси чак ни европску аутархију, а камоли југословенску или републичку.

Неопходно је изићи из уских локалистичких оквира, поготову кад се ради о економици. Потребно је имати стално пред очима југословенски привредни простор у цјелими, као и привредна кретања у свијету. Југословенски привредни простор представља цјелину и стога њета ни у ком погледу не смијемо парцелисати. Ми морамо омогућити да се привреда нормално развија на читавом подручју Југославије. Томе не смије бити никаквих препрека...

Радни колективи у научним, културним, умјетничким и просвјетним дјелатностима треба све више да јачају своју самоуправљачку самосталност и уједно да се повезују и удружују са производним и другим радним колективима. Самоуправљачка пракса ствара све повољније услове за слободно и трајно интегрисање, с једне, и образовања, културног и научног стварања — с друге стране.

Мако су у развијању самоуправних друштвених односа у култури постигнути извјесни резултати, ми у пракси још нисмо довољно конкретно разрадили наш самоуправљачки концепт културне политике, што ће бити сложен и дугорочан задатак. Има још оних који сумњају у способности произвођача и других стваралаца као носилаца наше културне политике. Међутим, они без аргументације и изван хисторијског континуитета, опјењују наша достигнућа и тешкоће у изградњи само

управљања. ж

Досљедном борбом за непосредне демократске, самоуправљачке односе, за афирмацију произвођача и стваралаца као субјеката самоуправног одлучивања, стварају се повољни друштвени услови за борбу против разних монополистичких тенденција, на научне тенденције, стваралаштво и критике. Свака укалупљеност мишљења, умјетничког и другог стваралачког изражавања, туђа је револуционарном бићу Савеза комуниста. Ми одлучно _подржавамо све који стреме научној и умјетничкој истини, новом и оригиналном У свим видовима људског стваралаштва. Ми смо поносни на велика умјетничка и научна достигнућа наших интелектуалних радника, стваралаца. Због тога се морамо још више ангажовати за развој слободне научне и умјетничке критике и адекватније друштвено вредновање стваралаштва, како би се задовољавале растуће културне потребе наших људи,

Самоуправљачима је неопходна објективна, научна анализа стања и противрјечности које настају у из грађивању нових друштвених односа им на бази слободног располагања вишком рада. Наш социјалистички прогрес све више ће зависити од научног усмјеравања и међусобне новезаности _производње, образовања и науке. Без објективних научних анализа и информисаности о савременим друштвеним процесима није могућно превазилазити импровизацију, уски практицизам, инертност и неефикасност у раду. Наука мора вишеструко служити потребама и интересима нашег цјелокупног развитка. Екстензивна привреда није могла да стимулира развој научне мисли и да подстиче повезивање производних организација са научним институцијама. Неопходни су, дакле, удружени напори и научника и произвођача да би се омогућило брзо повећање економичности и продуктивности рада у привреди и рјешавању осталих друштвених проблема.

Развитак социјалистичких земаља и њихови међусобни односи имаЈу изузетан значај, због тога што све снажније утичу на цјелокупна кретања у свијету. Познато је да у 02 носу међу појединим социјалистичким земљама постоје проблеми који Наставак на 2. страни

Фефеефефе9%%%%99%%%%%%%%%%9%%%%%%%%%%%%%6%<'

Ф%%9%%%%%%%%%%%9%%%Ф6е%Ф%Ф%Ф% ФефеффефефФфеФеФФеФФењ Ф%%%%%% +•

> ПРИНЦИТИ КУЛТУРНЕ ПОЛИТИЋЕ |

Књижевне новине

БЕОГРАД, 29. МАРТ 1969.

Година ХХ]. Број 350. Лист излази сваке друге суботе.

Цена 1,50 динар.

као потпуни и адекватни израз редакцијског става. Али ако једно уредништво ничим не назначи да је У питању трибина и изношење опречних ставова, иза којих уредништво не стоји; ако, напротив, уредништво пре но што приступи објављивању спољних прилога јасно и недвосмислено заузме становиште, па тим својим ставом у неку руку подстакне читаоце да му се обрате и ако се, најзад, сви објављени прилози нађу на истој политичкој линији, оној коју је инаугурисало уредништво, онда је ван сваке сумње да и ти спољни прилози изражавају став уредништва. Такав се закључак недвосмислено намеће баш у вези са свим прилозима читалаца које је „Комунист" објавио поводом Декларације.

Кад све саберемо, испада да је „Комунист" оценио Декларацију пре две године као покушај који доводи у питање наш прогрес, као работу веома сумњивог карактера; као чин који доводи у питање братство и јединство наших народа, који позива на раздвајање, који продубљује разлике међу људима и нацијама, који распирује раздор и мржњу, сеје екстремни национализам и шовинизам и доводи своје творце и присташе у дубоки конфликт са самом суштином нашег социјалистичког развитка. Комплетнију (у смислу негативних квалификација) осуду Декларације тешко да можемо тих дана прочитати на другом месту. А читава та дисквалификација изведена је дедуктивним путем: не стручном анализом самог текста и значења Декларације, него једноставним публицистичким претакањем у новинске

Тако „Комунист" пре две године.

А данас2

У чланку „Ријеч о језику" (у поводу недавних дискусија), који је објављен у „Комунисту“ 9. јануара 1969. године, Јосип Киригин, који је праг две године на ступцима „Кому. ниста" изнео одлучну политичку 0суду Декларације, сада прави несхватриви салто мортале и истим политичким речником, истом политичком етикетом и дисквалификацијом обележава и оне који су створили Декларацију или стоје на њеним позицијама и онекојису против Декларације, дакле и оне који и сада тврде и „доказују“ да постоје два језика и оне који им се, искључиво на основу лингвистичких представа и знања о језику и природи језика и његовом специфичном развитку, супротстављају тврдећи да и данас, као и пре две године, постоји један заједнички језик!

У том чланку Киригин дословно каже:

Објављивање првих двију књига Рјечника српскохрватског књижевног језика заталасало је неке духове, па су се, како изгледа, ствари поново отеле из линтвистичке сфере и пребациле на терен с којег смо прошле дискусије својевремено били, са становитим успјехом, макнули.

Неки загребачки критичари и приказивачи Рјечника... нису само налазили у њему лингвистичке недостатке, они су пошли корак даље, предбацујући. састављачима | ненаучност, идеализам и — контрареволуционарност. Карактеризирали су Рјечник као „чедо етатизма и централизма", подижући, дакле, његове

ступце политичких ставова које су недостатке на ниво који заиста они заузели одговорни форуми, не заслужују.

С друге стране, појављујући се тобож у одбрану Рјечника и његових састављача, друга страна (између осталих Зоран Глушчевић у прошлом броју „Књижевних новина") одвраћала је истом или сличном мјером, па је посао сурадника „Критике“ оцијењен као ненаучан, реакционаран и контрареволуционаран.

НЕПРИНЦИЛИЈЕАНОСТ АНСТА Комунисти 5 55 | јека) јавили тласови који с~ нас упо; У зорили да су потребни нови напори

Наставак на 2, страни

ЗОРАН ГЛУШЧЕВИЋ

ИЗ СВЕГА што смо изложили у претходна два броја овог листа јасно је М свом напису, Јосип Киритин је да се култура и културна политика, још одлучнији, радикалнији и беона коју захтевају специфичност кул- скомпромиснији од редакцијског котурног феномена и прогресивни инте- ментара: реси самоуправног друштва, налазе у непомирљивој противречности са Недавно објављена декларација о бирократским менталитетом и пози- језику наишла је на потпуну и једноцијом силе, што су основни модали- душну осуду у свим крајевима тети реаговања и основна оруђа де- земље... ње 85 НЕ Декларација је, према Киригину, Свако: задирање бирократске сфе- '7К88 један чи5 ре у домен културе, сваки покуша) који, у име рјешавања тобож језиадминистративно-бирократског мани- чких _ проблема, доводи у питање пулисања културним проблемима и братство и јединство наших народа. проблемима културне политике не. Одакле, дакле, та смионост да се у миновно доводи бирократског адми- овом часу, када се на многим лининистратора у неразмрсиве контро- јама врше и подстичу инграциони | верзе, у идејну и смисаону збрку, (ваљда: интеграциони, ЗГ) процеси откривајући његову нестручност, објави један такав акт који отворено недоследност, површност и мисаону позива на раздвајање, који продубјаловост. љује разлике међу људима и нацијаТо ће потврдити неки написи ма и распирује раздор и мржњу2 објављени у културној рубрици ли- Такве процесе (мисли на самоста „Комунист“ као и концептуални управне, 37) комунисти су дужни да | прилаз тог листа неким појавама на: подстакну да би у коријену ликвишшег културног живота од.битног зна- дирали сјене и остатке прошлости а чаја за проблем односа културе и на- с њима и појаве које говоре о настоционалног индивидуалитета. јању једне узане и изороване (ваљ- | У недостатку било какве перспек- да: изоловане, ЗГ) групације да нативне културне политике, која би се метну друштву своја схватања која заснивала на стручно и теоријски су у дубоком конфликту са обиљепостављеном одговору на низ питања осјима и суштином нашег социјаликоја је покренуо наш културни жи- стичког развитка. ' вот, лист „Комунист" је принуђен да " 3 се служи типично бирократским ме | Уредништво уКомуниста" сматратодом безобзирног и неурачунљивог 70 је за потребно да објави више писама својих читалаца која илустру-

идеолошког етикетирања и полити- 1 : : чког дисквалификовања, нимало не ју реаговања јавности, организација

12 јединаца, и посредно дочаравају водећи рачуна колико су она стварно И појединаца, – заснована и умесна. о атмосферу оног спонтаног масовног Илустративан пример -у овом сми- плебисцита. Ево одломка из једног слу представља став Комуниста! таквог "написа који је „Комунисту · према расправама о језичком пи- послао Општински одбор СУБНОР-а тању. га у Сиску и који је објављен 30. марта Пре две године, када се појавила 1967: потписници Декларације на-

злогласна „Декларација о називу и стоје положају хрватског књижевног јези- | ка", уредништво „Комуниста", у свом да посију сјеме раздора између два редакцијском коментару („Промашај братска народа... Ми борци НОР-а, КЕ или нешто друго", 23. март 1967. то- дјелећи осјећаје читавог становни- || дине) као и у чланку Јосипа Кири- штва са територије наше опћине, 5 тина („Са затвореног на отворен те- јавно осуђујемо „декларацију“ и њерен", 30. март 1967. тодине), осудило не потписнике и поручујемо им да ћ је појаву овог документа и у први они немају никаквог моралног. права план истакло његов негативни поли- да говоре у име хрватског народа... тички карактер. Овим позивамо све борачке органиЕво на који је начин „Комунист" зације СР Хрватске да јединствено пропратио појаву „Декларације": ' осуде „декларацију' ши њене потпи! снике и да још једном сви заједно Ако се нека поука из те деклара- ставимо до знања да ћемо и убудуће ције и из појединих ексцеса који су сваки сличан акт пој родунНије осуодмах услиједили може извући, онда , дити. Нећемо ником дозволити да се је то сазнак“ 0 једном веома .не- игра судбином наших народа и ње сретном, незграпном и, У најмању говим јединством! руку, непромишљеном потезу, који | | своје ауторе, а поготову њихове _ ИМ остала објављена писма слиинституције — које У цјелини нису чног су садржаја, често назначеног морале у томе судјеловати — дово- још у самом наслову, као на пример: ди у такав положај да их друштво „То су рушиоци братства и јединмора 'окарактеризирати као. аполи- ства" или „Не дозволимо сејање шотичке импровизаторе, а ако:су -ови“- винизма", итд. Овде-је потребна мала јесно то учинили, као националисти“ дигресија. У принципу је спорно пичке екстремисте који су... покуша“ „тање како да се-схвате написи које ли... избити политички капитал из“један лист објављује: као прилог тог чина или пак нешто другогвеома' расправљању, као илустрациј: опресумњивог карактера. 7 мних ставова и борбе мишљења, или ликовни ПРИЛОЗИ У ОВОМ БРОЈУ: СКУЛПЉУРЕ МИЛАНА ТРКУЉЕ