Књижевне новине

ДРАГОЉУБ ГОЛУБОВИЋ: Разговори са људима који мисле

Љаж у

“а

таолетама

истине

Кесјат Мат ега сорпоу1“)

ДР ВЕСЕЛИН САВИЋ

У ДАВНА ВРЕМЕНА, каже старо грчко пре“ дање, титан Прометеј од грудве земље начини човека и подари га добрим и рђавим особинама, а богиња Палада Атина подари му живот и разум. Тако постадоше и прва љулска бића. Али, она дуго времена нису знала како да се послуже рукама, ногама и умом: гледали су, а нису видели, слушали су, а нису чули...

'· (Ова легенда важи и данас. Многи људи мисле да знају оно што не знају. За њих оно што не знају и не постоји. Ми смо у ствари велики игнорашти — незналице. И они који највише знају — знају мало и скучено. Срећа је у томе што они који знају, свесни су да мало знају. Један од највећих математичара света, Ајнштајн, умео је да каже пред крај живота: _„Ех, да сам математику добро знао!..."

· "Са оваквим размишљањима затекао сам једног дана др Веселина Савића, научног сарадника Медицинског факултета у Београду. У малој соби „шефа одељења" Неуро-психијатријско клинике, са мозговима у шпиритусу, енцефалограмима, фотосима искрпљених физиономија, ликовима оболелих пацијената и цртежима из древног Египта и Грчке, разтовор се наставио на тему наших сазнања и реаговања на та сазнања.

Да ли господаре лажне науке

МОЖЕ ЛИ опоа наука да пружи 0020воре на многа питања која данас људи постављају2

ИМА ВИШЕ врста наука. Она утиче на наш живот, на наше схватање света и, што је најважније, она нам даје моћ, скида вео са пуно заблуда. Али, када говоримо о науци и ње ним квалитетима, не смемо никако да заборавимо на две ствари:

Прво, данас у већини господаре такозване лажне науке. На пример, позната је теорија релативитета, која се обично интерпретира изјавом: „Све је релативно". Ако би се ова теорија јасно представила и покушала да објасни, она се састоји у овоме: ако ми путујемо од Београда ка Крагујевцу, Младеновац је са леве стране. Али, ако путујемо од Крагујевца ка Београду, Младеновац је са десне стране. Псеулонаучни закључак би био да је све релативно. Међутим, ако идемо даље 04 овакве дефаниције, може да се изведе закључак да је све апсолутно, јер баш та промена места Младеновца одређује тачно место Мла-

ж) Прави пут касно сам упознао — Сенека

ров Фе.

Игњатовић,, Богдан Калафатовић, Момо Капор, Душан Пувачић, Доброслав Смиљанић, Радомир Смиљанић, Бранимир Шћепановић. Уређивачки савет: др Татомир Анђелић, Ранко Бугарски, др Милан Дамњановић, др Милорад ноћ

др Миладин Животић, др Владета Јеротић, др Звонко Марић, арх. Станко Мандић, др Коста Михајловић, др Љубодраг Михајловић, Идејно решење и графичка опрема Богдан Кршић, 4921 , излази сваке друге суботе. Поједини примерак 1,50 д. Годишња претплата 30 д., полугодишња 154. За иностранство двоструко. Лист издаје Новинско издавачко предузеће „Киижевне новине", Београд, Француска 7. Телефон 621-286 (редакција) и 626-020 (коме рцијално одељење и администрација). Рукописи се не враћају. Текући рачун бр. 608-1-208-1, Штампа „Глас“, Београд, Влајковићеа #-

деновца. А теорија релативитета ни са једним овим појмом нема готово ништа заједничко. Теорија релативитета је у суштини потврда Спинозе. Она у суштини поправља Њутнов свет — свет који је добар, раван, прав. Теорија релативитета хоће да каже да је свет крив, да је простор и време искривљено. Она се само труди да објективизира. свет и његове законе. Тако бисмо могли да наведемо више примера погрешног интерпретирања, односно, боље речено, објашњавања науке, у разним правцима и струкама.

| Друго, наука даје свест о животу, али не даје живот, даје форму, али не даје материју, даје интелигенцију, али не даје генијалност, где је уметност слаба, она није уметност. Једном речи — она није живот, У доба Грчке, Платон пише најбољу теорију државе када држава грчка пропада. Тако се дешава и са другим цивилизацијама, старим, — римским, као и новим. Наука није могла да спречи пропаст паганства и успех хришћанства, Једном речју — ми живимо данас у миту науке.

Колико смо данас усамљени

ЧОВЕК ЈЕ некада тражио спасење у вери, а сада, изгледа, тражи у науци. Да ли је наука неки нови баук»

МИ СМО ЖИВЕЛИ у миту паганства, живели у миту хришћанства, односно вере и ми сада

живимо у миту науке.

КОЛИКО НАМ наука ипак помаже да откријемо природне законитости»

НАУКА НАМ ипак помаже. Рашчишћавајући извесне заблуде и несигурна сазнања, човек је увек био једна врста роба оне психологије и филозофије и оног времена у коме живи. На пример, прогресивна парализа, луетично обољење мозга. Наука је открила сигуран узрочник овог обољења и зато се прогресивна парализа лечи на исти начин у Лондону, Паризу, Пекингу, Москви, Вашингтону, Београду и Картуму. Али, ако узмемо пример обољења мултиплекс склерозе чији узрочник наука није одгонетнула, онда делује политичка филозофија, па се мултиплекс склероза различито лечи у Пекингу, Москви и Вашингтону. По социјалистичко-марксистичкој теорији, пошто је главни узрочник свега спољни фактор, пошто је у већини све егзогено, спољне, то јест — вирус, дају се вакцине. По западној политичкој филозофији пошто је све већинам ендогено, унутрашње природе дају се хормони. Наука ће једнога дана, када буде знала праве разлоге овог обољења, сигурно помирити те политичке филозофије.

КОЛИКО СМО ДАНАС сами, прогреса науке»

упркос

НЕМИНОВНО ЈЕ огроман прогрес науке, технике. Данас можемо за 24 сата да будемо у Београду, Паризу, Лондону, Њујорку. Као што видите огроман прогрес у путовању. Али, ми смо ипак донекле сами. Људи обично неће да схвате да је прави прогрес и једини про грес у међуљудским односима, а не у напретку технике.

СМАТРАТЕ ЛИ да је наука у служби владања над људима2

СВАКИ МИТ, па и мит науке, има огроман утицај на људску мисао, схватање света, на његове поступке, па и данашња наука.

ДА ЛИ СМО ми постали потрошачи пауке2 ДАНАС ПОСТОЈИ једна општа дезинтеграција културе, политике, књижевности, музике, уметности, сликарства и свих делатности. Човек је некако остао потпуно сам, а главна, доминантна његова потреба је чисто потрошачка. Он треба да има радио, телевизор, фрижидер, ауто. Једно је доминантно — по-

трошач!

Заблуде које делују — логично А ШТА ЈЕ са логиком2

ТО ЈЕ ТЕМЕЉ наше психологије, наших поступака, нашег начина мишљења. Међутим, у суштини, логика је емпирика, то јест, искуство помешано са заблудом. Логика је нешто менљиво, зависно од времена, прилика у ко јима живимо. .

Пре сто, или двеста година, био је идеал мушкарца човек на коњу, коњаник у оклопу, са мачем, кацигама, који обично пије из неке велике чаше вино, Замислите га данас на Теразијама. Ја верујем да ће и данашњи наш тип витеза изгледати чудновато за неколико стотина година.

ПОСТОЈЕ ЛИ заблуде које делују логичног ВЕЋ САМ КАЗАО да је логика искуство помешано са заблудом. Различито мишљење даје различите поступке. Још и данас је идсал наших ритера — витеза, да се сакупи неколико десетина коњаника, са неколико десетина коња и више десетина паса и да јуре једну сироту лисицу. И када је напокон ухвате, то је велики успех наших витезова. Тај проблем схватања вредности наших поступака постоји поодавно.

Када је једном Буда са својим регентом, рођаком, ишао у лов, рођак је одапео стрелу и уловио голуба. Тада је настала она позната дискусија; чији је голуб. Рођак је тврдио да је он пошао у лов, да је уловио голуба и да је голуб — његов. Буда је одговорио: „Не! Голуб је рањен, ја хоћу голубу да помогнем, хоћу голуба да лечим, — голуб је мој!

4 УБЕБЕЊЕ2 ПОСТОЈИ ПРИМЕР са вазом и профилима.

Ако ту скицу покажете већем броју људи, нешто мање од половине видеће само вазу.

Мирко _

5

Ковач, др Миодраг

И то они гледају са карактером. реалности. Други ће видети само профиле, Исто са ка: рактером реалности. Мањи видеће и јел: но и друго. А: изузетно мали ј видеће да се они крећу: ако се гледа само ваза, онда она прилази ближе, већа је него обично, а профили иду назад и мањи су. Или, обратно, ако се гледају профили, онда они прилазе, већи су, а ваза иде назад, смањује се. Значи једно кретање. Према томе карактер реал-

ности се доживљава као једно убеђење.

ШТА ВИДИТЕ НА ОВОЈ СКИЦИ>

Људи треба да имају убеђење али не смеју никако да буду убеђени, јер убеђени не дозвољавају никакве друге појмове.

ШТА БИ БИЛО када би се ипак сазна“ ла права истина о стварима и људима2

ТО БИ БИО прави пакао!

Ко је тај човек који овако говори и мислиг Одакле долази2

Доле је Гацка — метохија, прича он о свом завичају. Доле су питоме животиње: зец који купус једе, Па кад се пође горе ка њетовим Жањевићима наилазе лисице, полупитоме — једу кокоши. Онда наилазе вукови, полудивљи, што кољу овце. И тако, све више, горе у шумама, су шумске животиње — дивље свиње, једу жир и медведи који мед једу. И тек тада када се пође ка врху, где више ни шуме не могу да расту, гдје стење Лебршника небо додирује, где се веру дивокозе и само орлови — крсташи лете, тамо је дом Савића.

Доле је, дакле, цивилизација, доле су зечеви, лисице, вукови, доле је шума, медведи, доле је друштво — општина, председник општине, овај или онај. А овде> Планина, стење, орлови. Одавде се тледа право у васиону.

Одавде је сишао Веселин Савић, наш саговорник. Сишао је са висина да упозна свет, да би покушао да тај исти свет врати висинама. Кад имену Савића додамо атрибут „доктор", па чак и „неуро-психијатар“, тиме још ништа нисмо рекли, Он јесте и доктор и не уропсихијатар, али је пре свега једна личност, заиста једна од оних која не личи ни на једну другу: човек необичан, уман, енергичан, проницљив, природан, лекар који се не задовољава да констатује, већ да трага за новим, непознатим, психијатар који тражи нови приступ људском бићу: не само да га биолошки испитује, већ и путем физике, електро-магнетским _ реакцијама, да би утврдио функције људског отранизма и његове реакције и поремећаје.

Данас се Савић бави трансплантацијом ко же и сензибилитета и учесталошћу можданих атрофија по појединим узрастима. Ускоро он се спрема да отвори и организује посе• бан Институт за неуро-психијатрију.

Како пролазе стари и настају нови митови |

КАДА ГОВОРИМО о начину сазнања, односно чим не можемо да схватимо неке ствари пред којима остајемо немоћни, спремни смо да верујемо да постоји не» што што ми не знамо. Како објашњавате бога2

ЉУДСКО САЗНАЊЕ иде сигурно путем сазнања само онда када се јављају велике сумње и када човек увиђа колико не зна. Појам бога зависи шта ко хоће под тим да дефинише. Али, ако оде човек у свет са појмом да се свет састоји од милијарде галаксија, безброј и безброј сунчевих система, и да је наша земља мало ситно зрно песка на огромној морској обали, ако човек не зна појам постанка материје, дужине времена, просторне бесконачности, он не може,'он нема право да негира појам бога — природу. ·'Ако се „правично“ упореди са „побожношћу", како ће се бити против побожностиг Човек треба да има доста храбрости, то човек треба не да не зна, јер кад нешто не зна, оно не постоји, да би био сигуран у оно што зна.

КАКО. НАСТАЈУ и престају митови2,

ЗА ТО ИМАМО искуства. Имали смо мит паганства, дошао је мит хришћанства, а сада мит науке, У свим логикама које су некада владале постојале су заблуде, а заблуда је у свакој логици, у сваком сазнању, слаба, крхка, она труне и тако се мењају и веровања и логике. Долази до других сазнања, пи тако пролазе стари, а долазе нови митови.

· КАКО, У СТВАРИ сазнајемо

САЗНАЈЕМО на основу наших чула. А чула су ограничена и једнострана. Удар по оку

ољевосооооо вео воље ње

Коларић, – Радоман

» казне", где је ст

даје светлост, удар по уву даје шум. Према, томе наше могућности сазнања су ограниче. не, Ако је човек рођен без ногу, он за време сна, кад халуцинира, за време дудила, ВИДИ себе и друге — без ногу. Или, обратно. Ако је човек имао ноге, па их изгуби, он када сања, или када халуцинира, ВИДИ и себе у

друге са — ногама.

Сулуде идеје и једна велика режија Е

ТО ЗНАЧИ да свет више не можемо посматрати само неким чулима. Може ли се смоцијама и маштом тумачити свет у коме живимог

АКО МИСЛИТЕ на књижевнике, књижевни. ка је било и има две врсте. Једни су дувачи у рог великог кнеза, а друга врста књижев. пика доживљава свет преко свог сензибилитета и маште. Као што видите, врло слабо се могу поставити ту неки научни параметри, Сетимо се само познатог примера „злочина и раховит злочин УЧИНИЛО људ. ско биће када је убило једну бабу. А шта ћемо са оним злочинима који онемогућују генерације, који их ушкопе, који униште хи. љаде, милионе Шта ћемо са онима који сво. је сулуде идеје намећу милионима, а шта ћемо. са онима који извесне луде културе

шире по свету2

МОЖЕ ЛИ СЕ РЕБИ, да је све у све ту режија

ЗАР ДА НЕ ВИДИМО данас колико се пише, пише и пише, говори, говори п говори, а да се ништа не напише, да се ништа не каже, јер све је подвргнуто једној немилосрдној режији.

КАКО СЕ ЧОВЕК изражава на основу свота сазнања

ДА БИ СВИ ВЕРНИЦИ боље веровали, саопштаваде су им се вере на непознатим језицима и зато данас имамо више језика, и зато врло често и долази до огромних неспоразума између нас. То је данас изражено и у на. шој психијатрији. Један највећи психоаналитичар има свој језик. Ако разговара са најбољим фтизиологом, они се не разумеју. Они говоре два потпуно супротна језика, иако су са истог језичког подручја.

Има ли природног човека без слободног изражавања

КАКО ГЛЕДАТЕ на појам слободе, на „природно право" које произлази из људске природе»

КАО ЈЕДАН од најдрагоценијих појмова у развоју људскога бића је сигурно појам сло. боде. Колико је само људи страдало ради тог дивног појма. Да, истина је да људско биће живи, да људско биће има потребе да каже своја осећања, без обзира да ли се она сла

гала са другима, или не. То је природно — и.

свако спречавање тога је противприродно људском бићу. На жалост, човечанство ни до дана данашњег није успело да дефинише појам слободе.

ИМА ЛИ природног човека без слободног изражавања»

он НЕ МОЖЕ да постоји. Јер, ако постоји забрана, ако постоји страх, онда људске емоције слабе и у љубави и у мржњи п људско биће постаје један полуаутомат, односно једно људско биће које није природно. И, што је најважније, у слободним односима, у осећању слободе могу да се развијају међуљудски односи и њихов напредак.

ШТА ЈЕ ТО „људско биће2"

ЉУДСКО БИВЕ то је продукт природни, биолошки, психолошки, социолошки и антрополошки., ЗНАМО ЛИ ко смо, шта смо, и какви смо»

ТО, КАКО КО! Сви ми: ја, Ви, они, колико год је било људи до сада, колико људи има сада и колико ће бити људи, сви смо ми појединачно једна врста униката. Према томе, ми смо једна индивидуа са својим индивиду“ алним доживљајем себе, околине ин света око нас.

КАКО ОНДА објашњавате да човек ту индивидуалну свест уступа често колективној свести — држави, „у надлежност", као носиоцу једне више морал ности2

ТО ЈЕ ЈЕДНА ВРСТА приморавања. Ми смо не само робови државе, не само времена у коме живимо, не само политичке филозофије, него и мита у коме живимо.

Лажна и права подела људи

ЉУДЕ ДАНАС деле по географским ше ринама, по политичким системима. Да ли је то права подела људи

ТО ЈЕ у сваком случају лажна, неприродна, штетна, неетичка подела, Људско биће је Људско биће, без обзира на веру, расу, конти“ нент, културу и боју и оно тражи ослобођење, тражи законитост једне етике п то универза/не етике. Не етике ни моје, ни Ваше, ни етику расе, ни класе, ни политике, ни континента.

Наставак на 15. страни

њљфељељф а

Директор Танасије Младеновић, Главни и одговорни уредник Зоран Глушчевић. Техничко-уметничкан опрема Драгомир Дими гријевић. Уређивачки одбор: Божилар Божовић, Драгољуб с. Кордић, Борбе Лебовић, Богдан А. Поповић (секретар редакције), Предра! Протић