Књижевне новине

из ч

квугЛИ ето

ОД ЧЕГА ЉУДИ ЖИВЕ

ПРОСЈАЦИ АМТЕ РОЕТА5)!

Наставак са 15. стране

вам. Стварно би ми требало да отпу. тујем данас. Нису ми у болници...

— Дајте ми личну карту.

— Ево, изволте, даћу вам и отпу-. сну листу из болнице. Ја сам ратни војни инвалид 85%.

— Из ког рата»

— Из овог брате рата. Сада ћу да видим где ми је отпусна. листа.

— Нећу отпусну листу. Дај ми личну карту.

— Да вам објасним: лична карта ми је остала у болници у новчанику... — Дај ми отпусну листу...

— ...заједно с оптусном листом, ја сам инвалид 85%.

— Зашто просиш2

— Не просим. Хоћете ли да идете у болницу да видите2

Разговор се овако и завршио. То је један средовечан човек, просед, онизак. Има благо лице и плаве, веома питоме очи. Казао је да је био у Војној болници на Дедињу, али када сам му предложио да одемо тамо, рекао је да нема времена, да се жури кући и да ће се већ некако сам снаћи. Веома цинично се захвалио неколико пута и отишао псујући и понављајући да се узалуд борио.

Ф Молим вас другарице Јованчићевић, како ви, као управник Центра за социјални рад гледате на проблем просјачења у градуг МИЛУНКА ЈОВАНЧИЋЕВИЋ: Морам одмах да вам кажем да неке податке са ширег градског подручја немамо. Овај проблем се прилично натло развио. Нисмо извршили потребна снимања ситуације на терену као што смо то урадили у другим случајевима када је био у питању криминал малолетника, деликвенција и сл. Међутим, прво што бих рекла је то да се проблем просјачења не може искључиво третирати као социјални проблем. За једно овакво уверење постоје потребни докази и ја ћу вам их изнети. Одмах да се ограничимо: подаци којима располажемо важе за територију општине Стари град којој и ми припадамо. Ми на нашој територији имамо 230 социјално угрожених. грађана који примају социјалну помоћ у висини од 22.500 старих динара. Међу њима имамо седам оних који се, било повремено или стално, баве просјачењем. То су лица која су и стамбено угрожена. Ми смо у могућности да и тај проблем

ешимо.

ОЛИВЕРА ПЕРИБ: Имамо један од најсавременијих домова за смештај незбринутих лица. Услови су веома повољни. За свега 50 старих динара дневно они добијају у нашем дому ручак и ужину, могу да читају новине, гледају телевизор, слушају радио и слично. Међутим, и поред тота код многих који спадају у нашу надлежност наилазимо на неразумљив отпор.

0 > сољу фу фор фу љеољљфе љ њ офљљњњаљу аља љљаљ. 4 Главни ми одговорни уредник Зоран Глушчевић, Техничко-умет ничка опрема · Драгомир Димитријевић, "Уређивачки одбор мн Уређивач

'"МИЛУНКА ЈОВАНЧИЋЕВИЋ:

МИАУНКА ЈОВАНЧИЋЕВИЋ:' Аа. Од седморо евидентираних МИ смо петоро сместили у дом за одрасле у којима имају услове које је навела другарица, али имамо и такве случајеве као са Десом на пример. (Жао ми је-што јој “се тренутно не сећам презимена, али ћу вам зато дати једно друго име које можете и да ставите у новине.) На пример, та Деса. је професиснална скитница и про сјак иако ужива споменуту материјалну помоћ, нако јој услуге у нашим просторијама стоје на располагању, чак прима и материјалну помоћ од Црвеног крста. Други случај је драстичнији. Ради се опет о жени. Зове се Марија Павленко и има две ал ресе, па ако вас интересује можете је и потражити. Једна је у Будимској 9, друга у Господар Јевремовој 49. Она прима и материјалну помоћ од 22500 ст. динара, и одећу, и обућу од Црвеног крста и огрев, и намирнице, али ћете је увек наћи на улици да проси, Ја је увек виђам на Теразијама и већ ми је досадило да јој прилазим и да је позивам.

Ф Да ли бисте у вези с тим могли нешто да ми кажете о односу грађана према вашим интервенцијама2 МИАЛУНКА ЈОВАНЧИЋЕВИЋ: Грађани су веома некоректни. Међутим, то би могло и мање да им се замери од њиховог лажног „хуманизма" који је Београд учинио овако прихватљивим за све оне који долазе са стране искључиво да би просили.

Ф А ви из Инспектората>2

ИНСПЕКТОРАТ: Грађани су веома коректни. Не можемо да се пожалимо изузев у случајевима када се ради о млађим малолетницима. О деци. Онда се код човека јави неко посебно сажаљење, некакав отпор према нашој интервенцији. Ми бисмо најрадије желели да нађемо родитеље таквој деци, али како су у већини случајева она већ од раније припремљена, баш од родитеља, ми немамо куд него да их предамо социјалним органима. ВИДА ВЕЈСТРАКОВА: Радим у Прихватилишту за децу и младеж, Звечанска 52. Могу вам изнети, илустрације ради, следећи пример. Већ дуже времена имамо проблем и ми и СУП са једним лицем које проводи просјачење на организован начин. Наиме, он доводи из унутрашњости децу, чак и седморо деце, коју лепо распореди по граду и једноставно се шета од једног до другог и „убира" пазар.

Када се догоди да му неко дете недостаје, он одмах окреће наш број телефона и тражи га код нас, јер зна да је ухваћено на делу и да га је СУП упутио нама. Његове реакције су најразличитије. Од молби и преклињања да дете пустимо, па све до најтрубљих псовки и вређања на рачун свега и свакога. Вешт је Не пада органима јавне безбедности у руке, а и када га ухвате доказује да му је дете залутало, да је дошло у Београд и слично. Шта дакле радити У таквим случајевима»

Мно-

ги се користе децом да би изазвали сажаљење. Не бих могла да кажем који су то родитељи, то је тешка оптужба, али могу са сигурношћу да. тврдим да многи родитељи гледају благонаклоно на своју децу која просе јер на тај начин обезбеђују веома лаку зараду.

Калемегдан. Недеља пре подне. Двоје деце иду од клупе до клупе, од пролазника до пролазника. Дечак има око 11, девојчица 12—13 година. Он носи прну поливинилску торбу испод пазуха. Продају балоне.

— Одакле сте ви, децог

— Из Београда, са Душановца.

— Идете ли у школуг

— Идемо.

— Какви сте Баци2

— Добри. ,

— Шта то продајете2

— Балоне за надување.

— Колико можете да зарадите:

— Дневно

= Да.

— Двадесет 'иљада.

— Је ли стварног

— Стварно.

— Да. ли знају ваши родитељи шта радите2

— Зна. Она нас и шаље.

— Опа немате2

— Немамо.

— Да ди сви купују којима их нудите2

— Не купују сви,

— Да ли вам неко да новац а да не узме балонг ,

— Дају.

— Узимате ли новац> .

— Узимамо. Шта да радимо кад неће да узме балон.

— Да ли вам то личи на просјачење2 — Ми не провимо никада, ко 'оће може да узме балон.

балоне, сви

ИНСПЕКТОРАТ: Најтеже је са малоаетницима и чини нам се да би ту социјални радници требало да поклоне више пажње васпитању родитеља који својој деци дозвољавају да просе. Да чешће контактирају са њима, па ако треба, наравно да их пријављују нама.

Богдан Калафатовић,

БОСИЉКА МИТИБ: Пошто ја честа.

у свом раду долазим у додир са де цом, мислим да проблем просјачења. малолетника не би требало посмаПе одвојено од неких прат ломената као што на ер: несређени односи пи лродине, алкохол и др. Мислим да би требало да | успоставимо тешње односе са СУГБом, јер су они једино компетентни за привођења, а ми ћемо то решавати од случаја до случаја.

Њих тројица. Младићи. Малолетници. Приведени због просјачења на железничкој станици. Сви су веома Аоше обучени, Сваки део одеће им је поцепан. Двојица су само ћутала, ништа нису хтели да кажу. Најстарији, када сам објаснио зашто бих волео да разговарамо, постао је ма10 говорљивији, . а

. — Немамо ништа. Мора: се човек снаћ. Немаш посла, немаш новце, ништа. немаш. _

— Одакле стег

— Од Зворника.

— А њих двојица2

— И они. Не знам тачно одакле су.

— Зашто си дошао у Београд

— Немам тамо где. -

— Имаш ли кућуг

— Немам.

— Родитеље»

— Немам. 23

— Идеш ли у школуг

— Немам ни школе. ·

— Имаш ли код себе новцаг

— Немам. Ево ти џепова, на. Немам. Не бих иско да имам. Немам.

— Имаш ди боље одело- од овог које носиш2 _ "

— Немам 2а....

— Зашто су те привели2

— Немам личне карте, ето зашто.

— Где ти је лична карта; |).

— Немам је. Нису: ми је ни: дали.

— Имаш ли 18:гтодинаг ;

— Немам. М.

— Па ти ништа:немаш2!

— Немам ништа. · Велим ти. ;

а Ж

МИАУНКА ЈОВАНЧИЋЕВИЋ: На.

крају бих могла да кажем само то да је морално-психички . интегритет код оних који се баве просјачењем и џепарењем најмање очуван. То су, малтене потпуно руиниране личности. Мислимо, сви ми овде у Центру за социјални рад, да се том: проблему мора посветити пуна пажња, да сви морају дати свој, допринос. Мислим да нам чак ни прописи нису добри. Не знам шта да кажем. Не знамо још увек. шта је то -просјачење. Шта све спада у просјачење и колико. Да ли је просјачење забрањеног! : |

ИНСПЕКТОРАТ: Прописи су сасвим у реду и ми дејствујемо у њиховим оквирима. Социјални радници. би

хтели да прописима реше неке своје

преблеме, а они се не решавају про-

писима. Ми можемо да дејствујемо све дотле док не дођу.у обзир и социјално хумани моменти. Не можемо да ставимо у затвор жену са де тетом или човека од 80 година. _

МИЛУНКА ЈОВАНЧИЋЕВИН: Треба рећи грађанима да се уздржавају од милостиње. Ја знам, долазе и код

“

- 5 - - о „У

"мене кући. На праг. Тешко је то ка: да човек пружи руку.

· Прекуцавајући.овај материјал секретарица редакције листа „Студент", Љиљана Јобст је изнела и своје мишљење о овом проблему, Мишљење које сматрамо веома интересантним јер је опречно мишљењу до маћице Драгојле Затајчанин. Узимамо га у обзир и молимо је да директно у машину откуца ано што мисли: ЉИЉАНА ЈОБСТ: Просјацима на У лаици ништа не удељујем из разлога што данима пролазим истим путем и свакодневно срећем једна те иста лица, што прелази у досаду, а ствара се сумња да једино могу да просе. Међутим, ако, ми просјак дође на врата, кући, никако не могу да га одбијем из једног простог (можда само мени схватљивог) разлота јер, пошто сам мајка, не желим да слушам њихове клетве које су склони да упућују ономе: ко им залупи врата пред носем. Ипак, мада нисам сујеверна, пријатније се осећам кад чујем оно њихово. толико познато „бог ти здравље дао" и слично.

Како се анкета ближила крају, то

нам је још остало да нађемо и неко

политичко лице које би могло да нешто каже о том проблему. Нисмо имали куд. Отишли смо до Градске скушштине и потражили друга Бранка Пешића. Хтели смо и неког друтог да упитамо, али су други већ отишли на годишњи одмор. Друг Бранко Пешић се тек спремао да оде сутрадан. Добили смо обавештење у Градској скупштини да је оти-

„шао кући да се спреми за пут. Међу-

тим, ни тамо га нисмо затекли. Добили смо друго обавештење:

— Отишао је у своју канцеларију. Има још послова које мора да заврши, а сутра ујутру идемо на од мор. Ако је нешто хитно, ништа вам Аруго не остаје него да направите заседу и да га чекате на улазу. До-

_дази сигурно у 18 часова.

— Хвала другарице Пешић.

_ — Не воли да га сачекују ненаЈављени — објашњавао ми је портир — повуците се мало тамо у хол.

Повукао сам се. Човек стварно не воли да га сачекују.

— Извините, друже председниче, да ли бисте били добри да нам у неколико речи кажете шта Ви мислите Пра Мо пр, тачније о порасту просјачења у Београдуг2. БРАНКО ПЕШИН: Како и да вам то одмах кажем. Шта мислим2! Ми-

· слим, није да не мислим. То је веома

ружно за наш град. Можда би граБани требало да буду мање издашни када су у питању просјаци. Дарежљивост наших људи је учинила тај проблем већим. Друго, мислим

„да бисте и ви новинари требало да,

посматрајући тај проблем, вршите и притисак, како на факторе и форуме који су задужени да се баве тим проблемом, тако и на јавност да сами својим понашањем допринесу да више не долазе са стране они који Долазе само због просјачења. Ја сам упознат са тим да Београд нема тако алармантан број просјака и да су они које виђамо по улицама у највећем броју лица са стране.

— Да ли и Ви вршите притисак»

— Како да не. Двеста пута сам до сада, чини ми се, интервенисао, ургирао, али изгледа ми да се том проблему не посвећује пуна пажња. Ето толико. Извините, ја имам по„сла. | ; |

„— Хвала. ј !

Квај Следећи догађај се одиграо у парку испред аутобуске станице. Седео сам и чекао. Чекао сам неког од оних старијих малолетника који се баве просјачењем и који се у поподневним сатима окупљају ту са својим причама, иокуством, навикама и па. заром. Ту се пребројавају и ту утврБују неминовно разребивање и не миновно обнављање својих редова. Они који нису стигли, или су задржани у неком градском СУП-у или у неком прихватилишту за децу и младеж. Они који долазе, долазе са свих страна. У једном тренутку сам угледао једног од оне тројице коју сам срео у Испостави градског УПа. Обилазио је оне који су седели на клупи. Није ме приметио. Када ми се приближио, ухватио сам га руком за мишицу и упитао: — Зашто просиш» '— Не просим — одговорио је збу њено а затим покушао изненадним

трзајем да се отргне. Како није успео, почео је да виче: „Пушт' ме", а затим је почео да моли и да плаче да га пустим. Људи су почели да се скупљају. Свако је на свој начин коментарисао. Врева је постајала све већа. Он се скљокао на влажно тло плачући све јаче и запома„жући. Морао сам да се сагнем да „би ме чуо док сам му у оној галами · објашњавао да нећу да га ухапсим „и да ми је његов одговор потребан због исте ствари, због једне анкете којој. нико. не зна ни почетак ни

крај. Говорио сам му да знам и да

има новац, и да није без куће-и роди

„теља, и да може да нађе посао, и да „не мора да проси, и да сви они који се, баве проблемом који он просјачењем изазива, то исто знају. Уместо

„да се умири.и пође некуд са мном, што сам му и предлагао, он је све

„јаче. и јаче. запомагао, а када је ре„акција оних који су нас окруживали "попримила опипљив карактер, пустио сам га. Изненађујуће нагло, са фас-

цинантном хитрином је скочио, про-

оио кордон који нас је окружавао,

зауставио. се на 7—8 метара код јел:

„ног дрвета, осврнуо се лево-десно и са потпуно новим изразом на лицу

изговорио: .

— Шталш» Озш паре2 Имам. Ево

— и извадио је прегршт новца из не

какве кесе коју држи ваљда у нед:

рима.

— О'ш пара Нај. Ја теб ћу дам. Шта, ш» Имам. Мен' ће да оставите» Ја ~» Да цркнем, мислиш2 А шта с' ти2 Ко с' тиг Ја ћу из дупе паре да извадим. Њу просим. Нег шта» Ћу просим. А ко.с' тиг Ти ће знаш где сам ја А2 Ти ћеш исто да идеш на месец» Сви ће ви д~ идете на месец. Је д'2 '

• · · бем вам матер свима.

Одтоворе испросио | Душан Јагликин џ

Ки савет: Богдан А. Поповић (секретар редакције),

др Милан „Дамњановић и Ар Владета Јеротић, „Идејно решење и графичка опрема Богдан Кршић. Лист излази сваке. друге суботе; Поједини примерак 1,50. А:

у и МЕ Ј Но: 5 . ; Годишња претплата 30 д., полугодишња 15 А За иностранство по Лист издаје винско издавачко предузеће „Кљижевне новине“, Београд, Француска 7, Телефон. 621-286

(редакција) и 626-020 (комерцијално одељење и алминистргција). Руколи.м се не сраћају. Текући рачун бр. 608-1-208-1. Шпамоа. Глас“, Београд, Влајковићева 8