Књижевне новине
та се дешава
_ На поновљене захтеве наших читалаца и сарадника, а и у инте-
ресу потпуног информисања наше јавности, доносимо записник
· и материјале о састанцима уређивачког одбора и уређивачког савета, после којих је дошло до оставки већине чланова оба савета.
ТРИ ОСТАВКЕ
Редакција листа „КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ“ Београд
Београд, ТУП 1969. Драги другови,
после годину и по дана чланства у ре" дакцији „Књижевних новина" принуђен сам да-се повучем и да своје место препустим другоме. На тај корак навели су ме искљу“ чиво приватни разлози. Као што вам је познато већ неколико месеци нисам присуство вао састанцима редакције, због заузетости и честог одсуствовања из Београда. У посдедње време готово непрекидно сам на пу ту, а нема изгледа да се то стање измени до краја године. Из тих разлога, и поред најбоље воље, нисам у могућности да останем члан редакције. Сматрам то чланство као одговорну дужност, а не само као формалну, с тога нема ни сврхе, ни смисла, да будем. члан редакције само својим именом, а не и својим уделом у њеном раду.
Напуштајући редакцију желим да истак“ нем да ми је представљало велико задовољ“ ство да сарађујем са њеним чланством и са уредништвом листа. Жао ми је што мој допринос напорима редакције није био већи.
·Надамсе даће редакција идаље улатати максимум знања и труда да очува реноме листа и да ће истрајати у настојању да лист подигне на јошвиши ниво. Стом жељом сам приступио редакцији диста, с том жељом је напуштам.
Мверавам вас да и даље остајем поборник вашег листа, његов верни читалац, а би ће ми част ако ми се пружи прилика да у њему објавим своје радове.
Модим вас, драги другови, да примите моје. најбоље жеље за успешан рад и моје срдачне, пријатељске поздраве.
а Борђе Лебовић
РЕДАКЦИЈИ КЊИЖЕВНИХ НОВИНА
„Мслед дужег одсуствовања у стању да у уређивању листа онако како бих желео.
нећу бити учествујем
'има и таквих проблема који
Због тога молим Редакцију и Главног и одтоворног уредника „Књижевних новина" да са 21. о. м. уваже моју оставку на члан“ ство у Редакцији.
Убеђен сам да ова: оставка неће утицати на моју будућу сарадњу са „Књижевним новинама“. |
Београд, 20. М 1969.
Ваш Борислав Пекић
др Татомир П. Анђелић професор Шриродно-математичкој факултета
Београд, Страхинића Бана 74/1
НИП „КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ"
Београд Француска ул. бр. 7
Драти другови,
Крајем прошле године _ пристао сам да будем члан Иза. савета „Књижевних нови: на". Сматрао сам, упркос велике оптерећености, да ћу, можда, моћи нешто допринети у области премошћавања уобичајеног јаза између књижевности и науке. Међутим, састанак са члановима Редакцијског колегијума „Књижевних новина" 23. о. м. показао ми је да у издавању „Књижевних новина" превазилазе моје снаге и о којима ја не могу одговорно да одлучујем. Стога мислим да ми није ме сто у ИздА. савету па молим да будем осло“ бођен дужности члана Изд. савета.
Подвлачим да „Књижевне новине" тиме нису изгубиле моје симпатије и интересовање и обећавам да ћу се потрудити да остварим и сарадњу у том листу.
Татомир П. Анђелић
ЗАПИСНИК СА САСТАНКА РЕДАКЦИЈЕ (УРЕБИВАЧКОГ ОДБОРА) ПРОШИРЕНЕ ЧЛАНОВИМА УРЕБИВАЧКОГ САВЕТА
„Састанку присуствују Т. Младеновић, М. Жовотић, Б. Шћепановић, Д. Смиљанић, А. Пувачић, П. Протић, Б. А. Џоповић, М. Ко. ларић, Д. С. Игњатовић, С. Мандић, К. Михаиловић, Р. Смиљанић, М. Капор, Р. Кордић, Р. Бугарски, Т. Анђелић и Б. Михајловић. ·
„Састанак је отворио директор листа 1. Младеновић:
#Ф Захваљујем се на оваквом одзиву и уједно; извињавам се што се у оволиком броју састајемо оваквим поводом.
Криза листа је, као што знате, почела.
Ђењем нове концепције, од јануара дакле. И освА је било оштрих критика да лист У новој серији губи физиономију, да У њему нема, заједничког рада, да се прикључио захтевима текуће политике и да је изгубио У критичкој оштрини. На то су указале и о ставке на чланство у Уређивачком одбору пет објављених у најновијем броју и једна нешто раније.
Т актер ове кризе и овакве ситу па бе зоран Глушчевић, га, и одговорни уредник листа. Чињеница је да је мени истекао мандат за директора предузећа, али је његово држање проузроковало "ситуацију у дисту И предузећу каква је сада. Он је, пе име, до последњег тренутка држао у за уд и мене и редакцију. Уместо да отворен каже каква је ситуација и шта мора да учини, он је препоручивао одупирање ЛЕ тисцима, доследност некаквој својој пр пи лости, а при томе је одржавао везе са румима и са помоћником директора пе п Књижевне новине, који је У едузећ „же вео своју екипу, средио истина, финансије у и комерцијалну страну пословања У Мр зећу, али се такође ангажовао У а ПИ против мене и, очевидно, свих руди и а су лист у кампањи помогли. А цела камп Ба је, као што знате, од почетка до краја м тирана ... 3
три године ја сам предложио, све"
а се функција директора и та м од: товорног уредника мора Раван јнН за УрЕА ника листа ПЛ. Џаџића или У. пштени је. Сада је дошао Глушчевић, а ми нисмо ил свесни да је 91 мандатор Ма који ње против листа водили кампању. преузелУ је уз помоћ притиска са СИ АЕ створена тласачка машина, НИ | Де тива је прећено, а људи су, ре У и о % шени_ и примарно незанитерссова. от о бину листа већ за своју егзистени ЈУ. а је то било јасно одустао САМА Ма па за пови мана 4, пруаћа бламажи, 4 | с одставлље 13: | а =" о о пра Милка Шћепановић, Пре ал Скупштине општине Стари Град, ти вору са мном, открила да Је орено рекла. против мене, џако то није отвор« Мо Ра М кодективу се, међутим, иде дО Бре траже да и даље него што извесни форуми траже,
а вероватно је и то усаглашена. акција. Тек, и у колективу има оставки (Пувачић дао оставку на функцију председника Регбсасја Протић на функцију члана У. О. тако да сада сви некако живимо у интеррегнуму. А шест чланова редакције је, као што знате, дало оставке због неслатања са концепци“ јом листа.
Глушчевић је такође обећао подршку да се на место новог директора предложи човек са искуством у издавачкој делатности, али је на последњем састанку колектива, саоп: штивши ми да је био на састанку са неким члановима ШК, у одлучујућем тренутку 06новио првобитан предлог — да се тражи економиста. И тако је машина изгласала ње. тов предлог.
Видели сте како је прокоментарисао ос тавке пљујући на људе који су УлОЖИЛИ част, име и егзистенцију да одрже лист. У. путио им је чак и неке политичке инсину.“ ације. ;
а ћу, дакле, поднети оставку и на члан. ство у редакцији и на место директора ли. ста — јер не могу да будем у истој кући са тројанеким коњима те категорије, а и још неке оставке су наговештене...
Б. Шћепановић:
Ф Пре састанка је требало констатовати да је ово редован (проширен члановима уре Бивачког савета) састанак редакције који се одржава после изласка броја, понедељком, и да је 3. Глушчевић службено одсутан, као и то да записник треба што прецизније водити.
Д. Смиљанић:
Ф У својој оставци рекао сам укратко оно што сам товорио од почетка нове серије. Не слажем сеса отупљивањем критичке оштрице листа, са напуштањем његове најбоље. традиције, а Глушчевић говори о неприхватању нове концепције. Та нова концепција се први пут спомиње. За њу људи нису знали и нису јој се у потпуности могли супротставити. Говорило се само о проширењу тематике и о увођењу нових рубрика.
Глушчевић је, желећи да лист учини неприсутним и анахроним, све учинио и сад је тек рекао да постоји пова концепција.
Прелазак па ћирилицу је био акт поли. личког амналфабетизма и упркос евентуалним добрим намерама он је био акт националистичке демонстрације. Лист Је. одмах по преласку на ћирилицу, ступио У рафиновано вођену битку за језик, У битку која није битка за наше кључне проблеме. Националпо питање није наше кључно питање, питање покрета коме припадамо. Сматрао сам и сматрам да сеу такву борбу не може улазити, Читали сте писмо трупе београдских интелектуалаца поводом преласка
Београд, 30. јуна: 1969
Амста на ћирилицу. Нисам га потписао јер ми је било апсурдно да потписујем писмо упућено листу чије редакције сам члан. Ми смо, међутим, прихватили Моловиће им потпаљивали националистичку хистерију. То је била права издаја листа који је досад, или дотад тежио да погоди праве проблеме наше савремености.
Сам главни уредник је био доста приљежан, написао је доста текстова у борби за језик која је била унапред изгубљена.
Лист се није уређивао, читали смо ствари тек кад су биле публиковане. Ту је карактеристичан случај Радоја Радојевића, некаквог бедног'политиканта на кога се не треба
освртати м нашег још беднијег десетерач-
ког одговора.
Криза Књижевних новина је очигледна. Питање је да ли бежати из тог листа млм се за њ борити и поставити питање позерења главном уреднику.
М. Капор:
Ф Чак и кад кућна помоћница одлази с њом се учтиво опрашта. После нашег одласка и одговора тлавног уредика сасвим се јасно види каква. је ситуација у листу. Р. Смиљанић, који је ни крив ни дужан поднео толико консеквенце акције против листа, као и Д. Смиљанић, највише су политички ДИС кредитовани. Ковач је назван аналфабетом, а мепи је импутирано да сад, кад сам на правио каријеру, могу да идем. И да тражим бољи лист. Глушчевић је заборавио да је Младеновић обезбедио низу људи слобоАу изражавања и здрав разум овоме листу, и да он то не обезбеђује... Читаз овај случај не би био вредан помена, да нису људи оквалификовани као група која је најзад ухваћена на делу, да није, посредно, после седнице Председништва Партије, на њих уперено прстом.
ДА. Смиљанић:
Ф И ја сам оптужен за политичке инсинуапије. Направљен је, међутим, фалсификат: од ограничења направљене су огра ничености, у
К. Михаиловић;
6 Судбина листа ме веома брине. Наша културна јавност ову ситуацију не треба и не може да подноси. Треба повести борбу да Књижевне новине опстану, да буду слОбодна трибина. Не треба глатко губити такву позицију. Осуђујем подземне махинације које се воде око листа и подржавам сваку борбу да лист. буде оно што треба да буде.
Т. Анђелић; Ф Ушао сам у савет необавештен о ситу
ацији. М. Јефтић ми је поставио питање, да ли бих с обзиром на проширење тематике, ушао у ту редакцију, односно у њен уређивачки савет. У жељи да такво једно настојање подржим ушао сам у савет. ј
Не бежим. ни од какве оријентације диста, али не видим шта овакво предузеће и овај лист могу имати од мене. Немам концепцију која би била у складу са овима о којима се говори, а ни некакву супротну. Кад су новине прешле на ћирилицу 1 ако водим то писмо, било ми је јасно да је то један облик демонстрације.
Речено ми је, такође, да у савет улазе Марић и Јеротић да би помогли У испитивању односа науке и друштва и ја сам им се придружио. Не бежим од сагласности са ба: лукама које овај форум доноси, али не видим шта ја, савршено неупознат са про блемима о којима је реч, ту могу да по могнем. Понављам, не бежим од одлуке која се овде донесе.
М. Животић:
Ф Овде је, очигледно, питање у томе: ка. кав став да заузму чланови савета и одбора према људима који су досад водили лист и давали му основну оријентацију. Оставке, у овој ситуацији, показују да је апсолутно изгубљена вера у могућност оздрављења овог друштва. Достојанство, морал, гађење оних који беже у ствари су дизање руку и препуштање бирократским снагама.
Овај број листа, пре свега, због толиког броја оставки, није ни смео да изађе. Глушчевић је, међутим, и оставке и ову зитуацију прихватио као нормалне. Требало је да сазове савет,савет који у овом листу не може нити жели да буде само украсно перје, а најмање у борбама које су све само не борбе за принципе самоуправљања... Ко даје право тлавном уреднику да на тај начин одтовара члановима · уређивачког одбора без консултовања са било ким у постојећем одбору и савету.
Лист је сасвим евидентно доживео страшан пад („Зашто пљујемо", и остала питања физиолошких функција су права њетова да наппња слика). Реч је о тежњи да се лист учини смешним, да се анулирају његова највреднија, критичка настојања.
Ни директор није смео бити без савета смењен. „Деши .
Нова концепција је у основу дезидеологизација, дезангажмаћ, супротстављање _ напредним токовима у које се укључила читава данашња интелигенција. Глушчевић је успешно одиграо своју улогу и спречио да лист буде оно што је био. Овде се, најзад, не ради о предлатању и спровођењу некакве нове платформе. Овде су у току итре вап свих људских нивоа. Повући се значило би препустити се стварима које теку све ·торе. Идеја самоуправљања је да се један човек повуче, а не сви. Ако се он сам не повуче и ако није изводљиво да га савет опозове тада и мени преостаје повлачење.
Т. Младеновић:
- Ф По закону 0 издавачким предузећима. за
постављење и смењивање главног уредника и директора компетентан је, У суштини, оснивач, што значи општина. Стари Град.
М. Животин:
Ф Може ди се оснивачу дати предлог да се смени главни уредник» Да ли је мотућно објавити делове овог записника2 Ко уопште
уважава оставке
Жењижевним новинама«
М. Коларић:_
Ф Ко је бирао чланове одбора (одговор: стара редакција). Ко их је оирао, значи, мо: же да прими њихове оставке!
Р. Смиљанић:
еФ Без обзира на форму — наше су оставке јасне. Оне показују став неких чланова од: бора „према уређивању листа у овом моменту. Оне долазе једнодушно и истовре мено. — дакле одражавају један став. Посту, пак према Т. Младеновићу је низак ударац и он показује могућности махинација, али он није пресудан. Пресудно је то што се не жели преузимати одговорност за постојећу физиономију листа.
Постоји, међутим, опасност да ово повлачење може погодовати разним политикантским играма у култури. Главним стратезима наше идеологије сигурно не би одговарало да се лист који је неговао гктиван и борбен став према антисамоуправним тенденцијама, претвори у „Спорт и свет". Оставке могу да буду сигнално звонце за јавност да У Књи жевним новинама нешто није у реду. Наша иступања на овом састанку треба средити, ауторизовати и објавити. А главни уредник би требало да члановима одбора и савета одтовори на новом састанку. Да буде на рас полагању овим телима, да одговори на наша питања, Наша критичка мисао није, па крају, и не сме ла буде упућена свему и сваче: му, а најмање свему ономе добром у овој земљи,
Д. С. Игњатовић:
Ф По моме уверењу наде више нема. Подржавам идеју да уређивачки савег нешто у реди или уради — али од света тота нема ништа. Једино решење је да се овој шесторици у оставци придруже остали који мисле исто, како би се на тај начин демонстрирало да оставке нису уперене само против Глушчевића, нето, много више, против оних који су га довели м који су створили овакву ситуацију. Јасно је зашто је смена уредника учињена и јасно је ко ју је учинио. Ми смо били млитави и неборбени па смо терен препустили и сад нам је Ђаво крив. Да смо ми били јединствени, ствари би се друкчије кретале. Добар део кривице због слтуације каква је сад, због тога, пада и па нас саме.
М. Животић;
Ф Као члан савета предлажем следеће:
"1. Да чланови савета и одбора, а кворум је, очевидно, ту, не прихвате оставке.
2. Да се закаже нови састанак на коме би морао да присуствује Зоран Глушчевић. Ако не дође из тога треба из вући одговарајуће консеквенше и 04 лаучити шта да се конкретно уради.
3. Ла се закључци са овог систанка објаве у листу.
Б. Шћепановић: Ф Запрепашћен сам нивоом на коме је кон-
ципирана страна са оставкама и, још више, одговором главног уредника. Стоји „Коментар уредништва", а потписан је Зоран Глуш:
чевић! С којим правом је Глушчевић у име уредништва, у име нас у њему преосталих, написао коментар и блатио досадашње чланове одбора2 Због суштине овог проблема, због коментара уредништва („вечити незадовољници"“ је веома опасна инсинуација у: пућена свима који су изишли из одбора, а по записницима са досадашњих састанака могло би се непобитно видети ко је више изражавао незадовољство, чланови _ одбора у оставци или главни уредник који сад блати људе) — нема другог излаза но и,да ја дам неопозиву оставку.
Р. Кордић:
Ф Више од три месеца из приватних разлога нисам долазио на састанке. Уз Глушчевића ја сам један од твораца такозване нове концепције, али не за Књижевне новине него за Културни магазин. Ово како сад изгледају Књижевне новине нема, међутим, везе ни са бившим Књижевним новинама, а ни са новом концепцијом Културног магазина коју је Фонд хтео да реализује у овом листу. Ја. сам ушао у овај лист имајући у виду концепцију коју смо предложили Фонду, због поштовања према ставу људи у Књижевним новинама, због њихове храбрости. Сад, меБутим, више ништа није јасно. Ко шта потписује2 Стара редакција стари концепт, а 3. Глушчевић и ја новиг Фиктивни2 Парадокс је, исто тако, наслов одговора „Коментар уредништва", парадокс је што главни уредник о коме се говори — није присутан на овом састанку! Може ли се уопште учинити нешто да Књижевне новине буду бољег Ако је у питању игра — ствар је готова. Овај састанак би за неког ко има савести био довољан да донесе одређене одлуке, а тражити интервенције форума нема потребе. Овако — причамо причу.
с. Мандић:
е Изненађен сам оставкама. Од јануарског састанка савета нисам могао да учествујем у стварима које се овако одигравају и овако одражавају. Могао сам само да критички. мислим о листу и о извесним монополисаним рубрикама у њему и да од колега слушам критичке судове. Сазнање које носим са овог састанка је једно ново осветљење ситуакције. Ми смо мнелојално држани У незнању од јануара до данас. А приори се не бих сложио да се о оставкама не дискутује. Било би и фер и колегијално овај састанак продужити у присуству 3. Глушче вића. Иначе, усвајам све предлоге.
Наставак на 14, страни
15