Књижевне новине
ЕСЕЈ
Глума
· Миливоја Живановића _
у Југословенском драмском позоришту
Велибор Тлигорић
ПУТ ГЛУМЕ Миливоја Живановића. је уз лазно кршевит. Његов пут није из Глумачке школе. Као некада, њему је сцена, од путујућих позоришта до великих београдских, једина глумачка школа. У време када је започео да глуми, Народно позориште у Београду је најпривлачнији ментар за позоришне уметнике у Србији. Био је потребан дужи, напорнији пут Живановићу да дође на сцену београдског позоришта, а затим дуг пут да усклади своју глуму са, захтевима, београдске сцене, Било је видно да је у њему маркантан, рудиментаран таленат, робустан и ватрен драмски темперамент, да је у његовом таленту племенити метал који треба ослободити рутинских наслага,
Живановић је неуморно радно и ства рао. Бора. Станковић је говорио да је пи сање мукотрпан посао као и копање. Живановић се прихватио рада рударски. На пробама, на раду у своме дому, он је као у рударском окну. Одваљује громаде живота. Уметник је за рударске дубине ипланинске висове. Чврсто су му ноге на. земљи, у жилама је природе. Природа у немиру прикладна је његовој глуми. Природа, и то она стихијна, огледа се у љеговом таленту. |
Велики успон талента му је у Југословенском драмском позоришту. Доспео је у брижљиво организовану уметничку радионицу и засукао рукаве. Свој је, слементарам, на изглед од једног комада. Рудар, торосеча, ковач. Индивидуалан, одбојне индивидуалности, сродно Ибзеновим личностима, Великом радном енергијом и вомом да постигне високи домет, да се у глуми оствари у најбољем, уживео се у колектив који је радио м стварао художе-
'"ственички, Заузео је истакнуто место на
слепи Југословенског драмског позоришта, Љегова крупна, импозантна уметничка 0остварења ређала су се једна за другим. Започео је са креацијом Кантора у Цанкаревом Краљу Бетајнове у којој се снажно испољно њетов робустни драмски тем перамент оном силом живота која избија палетно из кршева н мећина живота, Природа Кантора је мрачна, Крвожеђе егопама, жећ за влашту насиљем над човеком, осведочава ону сентеншију да. је човек. човеку вук. Живановић је тумачио Кантора. пи Магбета пламено по нмпозантно, али их није могао тумачити читавом душом своје глуме. Природи његове тлуме присније је
| трагично у животу им судбини краља Лира,
Јегора Буличова п Пере Сетединца.
У мотиву његових великих креација је о аннство. Преварени и одбачени отац је узбу љив човечан мотив у његовој интерпретаци ји краља Лира, Мотив очинства у интерпретацији Јегора Буличова импресионирао је совјетског критичара у Москви да напише ове ретке: „Чинш ми се да још ни један Буличов у представама ранијих година није тако волео своју кћер п њен посебан карактер и није тако мученички био свестан неизбежности блиског краја свог не
тако складно проживљеног живота, као ; Ки ата што је то чинио Живановић“. Живанови“
ћев Буличов најпотреснији је када се о чниски човечно исповеда. Шури. Исповест му тече из срца, јер је Шура његова. крв, њетова неукротива природа, јер је чедна, чиста. срџа, као отац самосвојна и искрсна, Исповест му тече из срца. такође када је краљ Лир, после великих бура, насамо са. Корделијом, када јој исповеда. очински човечно своја покајања пи разочарења, своју тратику заблуделог и одбаченог оца п краља.
Хсивановићев говор у исповести Шури 1 Корделији је топао, непосредан, потресно емотиван У једноставности. За прославу тридесетнетогодишњице таумачког рада у зео је носиоџа породичне драме Стриндберга: Отац. Отац у нордијској драми је крвава срца, помрачене душе. Сумња у о чинство разједа га п руши изнутра, Јед и чемер су у његовој души, Севераш туче “ њој из сваког угла, Срце тлуме Живановића је очински топао, заштитно човечно. Оно би хтело да откравни лед који стварају Стриндбергови кругови породичног пакла, Редитељ Мата. Милошевић умео је да сарађује се Миливојем Живановићем, да открије дитне вредности тегове глуме,
ВИЊЕТЕ У ОВОМ БРОЈУ ИЗРАДИО БОГДАН КРШИЋ
Била, је то стрпљиво студиозна м за. узор колегијално несебична сарадња. Интерпретација краља Лира велики 'је подухват, како за режију, тако п за Живановића. Библијске димензије су у формату дичности Лира и у његовој трагичној судбини. Живандвић је имао драмске снаге да тај формат испуни силом живота, мајестетичпо у визији, а душевно и човечно доживмајем тратике епских размера, Најпотресније су му сцене када се обнажи човек у краљу Лиру, када се са одагнатог краља поскидају краљевске одоре и ознаке, када се оне поскидају са његове сујете, и када је старац Лир сам са својом судбином; са. унутрашњом душевном грозницом под наљућеним небом које и само као да суде„лује виновнички у његовој катастрофи.
Људичовом, ушао му у крв, У природу, У душу. Уживео се у Буличова толико да. је овај изашао из рамова историје и живео пред нама пунокрвним животом. На мо. менте заборављамо глуму и верујемо да је сцена магија која ствара живот. Све оно што је својствено глуми Жива новића дошло је у интерпретацији Буличова до израза. Извајао је рељеф масивно сти лика Буличова, некадашњег сплавара са. Волте. Захватио је његову природу у корену, са жилама којом је везана за зем-
"љу, за тширока пространства. Ушао је у
револт Буличова, у његова гађења на лажи и лицемерства, у његову тешку болест
· која га је на смрт осудила, у њетов страх од емрти. Блиска му је била плаха приро- -
да, дочарао нам је и њену стихију пламену и бурну, а најближе му, је његово срце у коме је велика жеђ за: животом. Живановић је пресадио срце своје глуме у труди Ђуличова. Сена. исповести Буличова Шури и сцена умирања висока су поетична. узнесења тлуме пи дуто даоца,
Глуми Миливоја Живановића блиска је нордијска, а- још ближе-су јој руска. и: до: маћа драмска књижевност. Привлачио та је Габријел Боркман, судбина тог јунака Ибзенове драме, који је створен за широка. слободна. пространства, а принуђен да мери кораџима животни простор. Желео је да обнови и "некадањи подвиг креације Милорада Гавриловића у коме је гледао далеког сродника својој глуми. Привукла та је и поезија шуме у великом сањару, 34-
ПЕДЕСЕТ ГОДИНА, НА СЦЕНИ: МИЛИВОЈЕ ЖИВАНОВИЋ У УЛОЗН КРАЉА ЛИРА
Живановић је имао драмске снаге, меконске, да његов Лир стане прса у прса. пред зараћене небеске непогоде ми земаљска немилосрђа, Имао је још и више човечне
снаге, силу живота у душевности, да Љу.
ским речима искаже све што је Лира. из мучило изнутра. Сцене са лудом, Едгаром и Глостером оплемењене су дубоком, АУшшевном, топлом ми присном, очовеченом тратичношћу, (ли: Великих драмалских. димензија. је по ње това креација. Костићевог Пере Сетединца. Мије у тој креацији. била толико пресу: на историјска фреска побуне Пере Сетединца и његовог мучеништва, колико ње това лична тратедија, унутрашње патње и муке због тога што је у незнању м плахости срџмбе убио младића коме је могао бити отац, што је тим убиством. унесрећно рођену кћер, што је убио и своју младост. Живановић је, стварајући мужевно лик историјске личности која је прешла у ле танду, откривао Пламено, надахнуто Уну трашње душевне ране човека у Пери Сегединцу, њетову трижу савести, душевну Тол тоту до тортура у којима ће израсти мо“ радна родољубива величина у херојизам. Живановић је, уз редитеља. Мату Милошевића, заслужан што је Костићев Пера Сетединан исказао колико велике поезије тратичности носи у сеон. | Када се приказивао На, дну Максима Горког, у галерији ликова, извајаних мар кантно од даровитих протагониста глуме, ХСивановић. је тумачио Сатина, У тој дичпости која је пала, племенитих зрака у АУ“ зпи, на дно живота, Живановић је мајпречим путем искрене природности пришао рањеном срцу човековом, Оно што је ње товој тлуми Олиско да из крша природе рударски ископа племенити метал, то је чинио интерпретирајући Сатина, У његоној интерпретацији то је торкијевски Сатин, загубљен, запуштен, али не то изгуо љен човек,
Јегор Буличов је његово глумачко ·ре мекудедо. У режији Мате Милошевића. чи“ тава представа. зазвучала је као велика, У метничка симфонија, Живановић је носио главнину представе на _ својим илећима, још више у својим грудима, Сродно се-са
тубљеном песнику, у Аетрову Чехова, Постична, зрачења. открио је човечном тлумом у загубљеном таленту и човеку, особењаку, затвореном у провинцијски кавез живота, Тромилову, у Талентима и обожавао цима Островског. Пут његове тлуме кретао се у: Југословенском драмском позоришту широким колосеком, у поезију тракичности. Његове креације имале су видан рељеф м у савременој драмској књижевности у сфери тратедије, од креације оца у Дугом путовању у ноћ О'Нила, опа у Сартровим Заточеницима из Алтоне по даље у Арутим драмским делима. до Откровења Добрице Ћосића, Свраћао је повремено м;у комедију. Ко рени Живановићеве тлуме су у завичајном тау ширег опсега. Носи у себи насле ђа патријархалности. У њима су рудименти његове природе. и родитељске љубави. Извори су п његовог зналачког т погођеног доживљавања наше средине, менталт-
живе у души тле
тета: и својства нашег човека.. Уочио је _.
смешне стране паше мале вароши. Негде
у природи његове глуме. огњиште је: здара-,
вогт, паганског смеха. Живановић се: оду“ жнио Нушићу који;та је охрабрио да. се посвети сцени. Оживео је на сцени Животу у комедији Ар, сировог, жилавог, робусне природе, препреденог трговца, а доброћудног патријархалног оца. Још му је рељефнији и пунокрвнији животом м обоје ном комиком, лик превејаног рудиментарпо виталног великог шерета Агатона у Ожалошћеној породици. Лик Агатона спада ум круг врхунских креација тлуме Живановића. Веома потођен и сликовит! је м Живановићев лик оца, пуковника Остоје у Нашим синовима Војислава Јовановића.: С Јегором Буличовом Живановић је постигао угледну уметничку репутацију, та кође у иностранству, у земљама У којима је Југословенско драмско позориште тостовало., Живаковићу. је Југословенско дра
меко позориште помогло да. се дитне-у вр-
хове југословенске позоришне уметности, а оно је, са своје стране, доприносио да Југословенско драмско позориште 'оснажи свој. високи уметнички углед пи ход нас иу свету. ј !
„Аиздар
дгобор
Мах
Доћи ћеш. једнога. дама ма челу оклопника.
са сјевера И срушити до темеља мој град Блажен у себи
Велећи
Уништен. је ој сио И уништена је Његова
Вјера.
И чудићеш се потом“ када“ чујси Поновно корвмам ' Тих. по. траду. Опет те
Желећи
Па. тајно ћеш као вјешт- ухода. са- запада. Моје жилиште сасјећи
До самог дна
И пада
ИМ рећи ћеш онда своје тамне ријечи
Сада. је ово гнијездо већ готово Шркнуће. тај пас нсећи
Од самих
Лада.
А ја ћу зачудо још на земљи присутан " бити
Па. као мудар бадац си истока
Што. другом брани да оддије и сније
Сасућеш отров
У "мој студенац
Из кога ми је
Пити
И слшјаћеш се опда вас опијен
Како. ме више неће
Бити
(Ти ништа не знаш о граду у' коме
ја живим Ти -мемаш појма о кући У којој ја једем Ти не знаш ништа о хладном зденцу Из коги ја пијем)
Са југа лукав родиц прерушен као трговац Виноград ће мој до жила сасјећи
Под нотама удогим
Да буде мање хлада
1 понор
Већи
да
И више злада. има
У“ стаништима
А ја ћу ти овако из, даљипе Своју прастару и праву
Истину ;
Тарећи
(СТисне знаш, ништа о знацима винограда Нити виноградара. његовог
Та ме. Знаш вриједност таквог дара) Таворење моје на земљи
Веома је кратко
Али опако
МНиштећи његове праве појаве Утврђујеш ти управо тако Његове јаве
11 његове
Спе
Оружник си најзад ти по истражник божији
Крвав до очију
АДо очаја. бијесан
Од борбе
Ла живе и Рабе
најстрожији
мртве
Запалићеш ме знам, на крају приче Запалићен“ ме знам на твојој Пресветој и“ свијетлој
Ломачи - > ~
Која у теби ето већ, ниче
А ја се на томе твоме страсном И страшноме стратишту
Нећу нити Помаћа
И бићу вјеруј као. станац „камен Лок повао свој не сврипи
И ме сврши посао
1'вој
Пламен
на моме мјесту лежаће За којим ће се
„Отимали- жене
пепео
Ла остаће зато послије мене Ма првој каменој громачи Из неких добрих
1 болних рука
Троцвала
Ивјетна.
Порука
Када учини ги се да циљ Сврхи твојој најближа Знај да јест
тијело то њешово
Било. само, часита
Његова .. .
Хижа
твој је
Тп тијело дакле тек његово ујео
А тијело то за њега бијаху Затвор његов
1 његове
Суве
КЊИЖЕВНЕНОВИНЕ 5
како
|