Књижевне новине
ИНОСТРАНЕ ТЕМЕ
Уз 75"годишњицу песникова рођења
Волите ли Јесењина%
Како су некад цењени Јесењин и његова поезија
ШИРОМ Совјетског Савеза, а у мањој мери и другде, последњи дани 1925. године били су запљуснути реаговањима на Јесењиново самоубиство. Оно што се догодиАло ноћу између 27. и 28. децембра, у лењинтрадском хотелу „Англетер“, постало је новим, изванредно јаким подстицајем за жестоке сударе ставова према Сертеју Александровичу Јесењину и његовим песничким порукама,
Кроз многобројне написе које су московски и лењинпрадски листови објавили тих дана, као и почетком 1926, могло се уочити настојање да се тема Јесењин пребаци на друштвено-етички план, Међутим, док су питања у оклопу „јесењинске“ теме постављана широко, одговори су се дедимице кретали уским стазама. Поједини аутори, склони симплификаторском поступку и вулгарно-социолошком методу (што је после више година констатовано џ совјетској литератури о Јесењину), тумачили су песников нисаучај“ веома једнострано. Прибегавали су вештачком упрошћавању сложене, вишеслојне материје, извлачећи основне закључке из чињеница које свакако захтевају да буду размотрене, али не спадају у први план оцене Јесењинове личности и дела. Тако су неодрживи, тврдокорно негаторски мили веома спорни судови били конфронтирани са мишљењима која и данас делују као трајно присутна.
Мосталом, нешто слично се дотађало и за песникова живота. Оно што је написано о Јесењину почев о првих некролошких текстова па до краја 1926. године већином је наставак дотадашњих мајашњења, али у знатно већем опсегу и са још јаче наглашеним оспоравањем или признањем. И тре Јесењинове смрти боемски, кафански, _ „мангупски“ _ мотиви појединих његових песама кориштћени су више пута и као нешто најбитније, и као нешто сасвим једноставно у етичком и социјалном смислу. Површно оцењени, ти мотиви су стављани на вагу негације у својству најтежих тетова. Исти аутори су занемаризвали. или. потискивали на според „но место продорну људскост и врхунску свежину Јесењинових стихова, а нису довољно запазили код Сертеја Александровича ни плодоносно настојање да дубље, обухватније одрази преображену стварност домовашне — на пример, у поемама „Лењин“ и „Ана Сњегина“. Међу сасвим другачијим, реалним оценама посебну пажњу заслужују неке објављене у последњим месецима песникова живота. Тада је проучавалац руског песништва Иван Розанов (1879—1954) публиковао осврт на књигу Јесењинових стихова насталих у раздобљу 1920 — 1924. и нагласио: „Безвредан је онај који верује да је револуција само рушилачка снага, и не запажа у њој неимарску, градитељску снагу. А за неимарство, за изградњу потребна је љубав. И стога је потребан Јесењин“. Оцењујући исту збирку, критичар А. Лежњев је
истакао да се новији стихови Је-,
сењина приближују Пушкиновом свету и начину казивања. До сличног закључка дошао је други критичар, А. Цинговатов: нова Јесењинова дела, а нарочито „Повратак у завичај“ и „Совјетска Русија“, сведоче да песник захвата у теме стварности и да се опредељује за Пушкинову једноставност. Ј. Мазшбиц-Веров је 'уочио да чак у „најдекадентнијим кафанским стиховима Јесењин увек остаје изванредно осећајни лиричар — и ла је песниково „хуАашганство“ само нека врста омотача те изворне лирике.
Знаменити Александар Вороноки (1884 — 1943, посмртно рехабилитована жртва „култа личности“) тумачио је особену комуникативност Јесењинове лирике стапањем блате сете са емоционалном _ напрегнутошћу. _ Средином 1925, кад је совјетска периодика уступала _ простор наведеним п другим повољним оценама, а исто тако и вехементним нападима на Сергејево _ песништво, Исак Бабељ је писао Максиму Горком да су стихови Јесењина прекрасни, бољи од свих стихова који се по јављују у Русији.
Сасвим природно, Јесењинова омрт је продужила и појачала конфронтације вредновања, оставивши мањи део терена онима
КЊИЖЕВНЕНОВИНЕ,
који би хтели да ожале талентованог песника, али, у исти мах, и да се покажу што критичнији. Панорама тих дана била је заиста драматична, и чинило се да је песник-самоубица завештао живима не само своје дело него и спор о њему, о поезији уопште, о ствараочевој друштвеној улози, Чим је ковчег са Јесењиновим посмртним _ остацима _ пренет у Моокву и смештен (уочи сахране) у Аому штампе, појавио се на тој згради плакат: „Умро је велики песник“. Преко лењинградског вечерњег листа Алексеј Николајевич Толстој позвао је руску нацију да обуче црнину. Још један Толстојев чланак 06јављен је сутрадан: омрт великог националног песника Јесењина то је права трагедија... Међутим, истовремено су публиковани написи у којима се тврдило да је Сергеј био повезан са малограђанима, да су на њега јако деловали ,боеми, десператисти, детенерици, да је он до последњег даха остао наивно сеоско дете из рјазанског краја, итд. Познати е-
СЕРГЕЈ ЈЕСЕЊИН
сејист и историчар књижевности Петар Коган (1872 — 1932) изјаснио се овако: Јесењин је „волео романтику револуције, али није могао поднети њену свакодневицу“. А
Један од некролошких написа садржао је. препоруку: уколико неко не осећа љубав према Јесењину и његовом чудесном дару, треба да испољи барем смисао за културно понашање. Љубав према Јесењиновом таленту узбудљиво је исказао песник Николај Тихонов: „Ја волим тог вечитог путника пијаног од песме и живота, кудравог сметењака и бунтовника“. Леонид Леонов је писао о из ворној моћи Јесењинове лирике, о њеним дубоким коренима у народу, о повезаности Сергеја Александровича са отаџбином. Веома запажен био је оглед драматичара Владимира Киршона (1902 1938), који се луцидно обратио песниковом лику м опусу; „Ти ћеш живети, Сертеју Јесењине. У твојој вољеној новој Совјетској Русији неће умукнути твоје нежне и звонке песме“.
Разуме се, ово је само незнатан део тадашњих одјека и оцена, али се наведеним изјашњењима. углавном _ исцрпљују _ међусобно супротстављени третмани. На: великом простору текстова о Јесењину објављених 1926. године посебно место заузима једна серија „антијесењинских“ брошура које је написао Алексеј Кручених, некадашњи футурист. Он је пуоликовао тринаест књижица, од којих су неке добиле карактеристичне наслове — „Јесењинова црна тајна“, „Лик Јесењина од херувима до жулигана“, „Махинације јесењиниста“ итд. Крученихове књижице, крајње грубе по речнику, густо насељене тврђењима веома удаљеним од свега што би могло личити на објективан приступ, Мајаковски је означио као издања са неугодним мирисом. (Баља имати на уму да је Мајаковски некад друговао са Крученихом и помињао га у својим текстовима као пријатеља и јелномишљеника.) Према Кручениху, Јесењин је морбидни песник чији стихови глеба да занимају патолоте, Пр:: збирка Јесењино-
гредник упоран у хулиганству, личност без пута и без смисла за живот, типични самоубица — то су најкрупније етикете које је Кручених покушао да налепи Је» сењину. Из тих брошура избијала је веома истрајна зла воља. Чак и онда кад је оперисала понеком неоспорном чињеницом (а таква је, на пример, чињеница да
" Јесењин ни пре ни после Окто-
барске револуције није потпуно избегао различите лоше утицаје), Крученихова зла воља успевала је да формира погрешан закључак. Песма „Сергеју Јесењину“, чланак „Како правити стихове» и други текстови Мајаковског по тврђују да се он високо уздигао изнад овега личног и да је сагледао Јесењинов „случај“ неупоредиво шире, правичније и хуманије него Кручених. Ма колико да су жустре биле полемичке чарке између Мајаковоког и Јесењина, ма колико да су се разликовали њихови поетски светови, Владимир Владимирович је осетио и исказао, поводом Јесењинове смрти, оно суштаствено. Савршена искреност и принципијелност Мајаковског опледа се у славној пеоми коју прожима осећање болног губитка („Пуши ме „грудва горчине .. “). Песма „Сергеју Јесењину“ има и други тематски аспект: говорећи о позиву и дугу поезије, о збивањима на релацији песник — читалац, Мајаковски је одлучно повукао границу из међу Јесењина и оне тадашње појаве која је добила назив „је-
сењштина“, Више духовно лабил-
них појединаца схватило је Сергејев раскид са животом као неку врсту сипнала („Мноли — вод безмало — са собом раскрстише“). Тада, на врхунцу својих животних моћи, Мајаковски је жигосао десператерство оличено
"у „јесењштини“ која се морбијд-
но комешала око Јесењинове поезије, присвајајући овлашћења њеног тумача и следбеника.
Године 1926. принос текстова о Јесењину био је најобилнији, са знатном количином корова, али и са здравим плодовима. Међутим, Јесењиновом делу предстојале су године скоро потпуног прећуткивања у совјетским гласилима и есејистици. А то је почело 1930. и трајало, с повременим изузецима, све до 1955, када се навршило шест деценија од песникова рођења. Издања Јесењинових стихова појављивала су се врло ретко у временском простору који је обухватио четврт века. За мноштво читалаца, а нарочито за младе, Сертејево стваралаштво је већ било нешто доста неодређено, одвучено на споредни колосек, нако — по низу казивања — веома привлачно. Тек пре петнаест година Јесењин је враћен _вишемилионском | кругу читалаца у његовој земљи. Отада се нижу издања песникових дела и књига о њему, независно од свих плима и осека у књижевном животу.
Изузетну популарност стихова Сергеја Јесењина у СССР илмуструју занимљиве бројке. У укупном тиражу од 1,000.000 примерака штампана су два издања песникових сабраних дела. Знатно већи је тираж најновијег издања: 1,940.000 примерака, Сабраним делима придружују се многобројне књиге с Јесењиновим именом на корицама. Совјетска критика и есејистика често се обраћају теми Јесењин, што потврђују радови К. Зјелминског, Ј. Прокушева, П. Јушина, 3. Папернија, Е. Наумова и многих других, На питање: „Волите ли Јесењина>“ — најпотврдније одговара огромни читалачки форум, неумањеним интересовањем за његову поезију. Чини се да та приврженост Јесењиновом стваралаштву садржи у себи читалачку заклетву врхунској поезији.
Лав Захаров
ХУМОР И САТИРА
(
|
КАРИКАТУРА БРАНКА ЦОНИЋА
Пеалми раба Томислава
ИСКУСТВО
Не може нико да ме спречи да пријатеље тражим у Лексикону страних речи!
ЈЕДНА ДАМА
Она се стално љути и срди, глава јој је препуна брига: Не може никако да утврди
да л има више хаљина ил књига.
НАСЛЕДНИК
Његов тата
стоту страну реферата завршава,
па се мучи, зноји, троши... А синчић та подражава седећи на поши.
ПЛАНИНАР
Друг Јова се одлично вере уз привредне мере.
ГДЕ ЈЕ ПРОБЛЕМ
Бичемо да смо неписмени, вичемо да је то штета,
а заборављамо
да нам је свако треће село без факултета.
ГАЗДА
Неко има пет милиона у банци, а неко пуне амбаре старог жита.
Само, нисам па ја пуки сиромах: од свих имам више — леукоцита.
+: 554 ДУ
| |||||
П |
ДА
ЦИ |
УУ МОМ ЖиХ | || || |
ЈА ДЕР | | | | | |
|
| () ћ
Њ | ЈОЈ
|
|
| СИТУАЦИЈА
На Земљи је чудно стање: становника је све више, а људи све мање!
НЕВЕРОВАТНО
Видео сам синоћ чудан призор: Човек узима књигу а таси
телевизор! ТОМА СЛАВКОВИЋ
Конкурс
вечности
Пажња! Пажња! Вечност расписује конкурс за секунде! Конкурисати може свако. Могућности су огромне. Предност имају људи и идеје. Не пропустите јединствену . прилику! Део вечности постајете сигурно, а'уз мало среће минут или датум, велики час човечанства. или релативна вечност. Свако добија. другачији посао, а сваки посао је ништа само да прође секунд. Зато не заборавите! Кад конкуришете за секунд, конкуришете за вечност. Јавите се сви! Вечност не може без вас. Време немојте бирати, могућности су увек исте.“ Документа нису потребна, а није ни молба. Препоруке нису потребне, сви кандидати се примају. Радно одело добија свако. Радно одело има најлепшу боју времена! Још једном не заборавите: Посаб траје секунд. Сви се примају. Могућности увек исте. Награда вечност!
МИЛЕНКО РИБИЋ
Горки афоризми СЛОБОДА ЈЕ ПРИВИЛЕГИЈА САМО ЗА
ЗАТВОРЕНИКА!
НАЈВЕЋЕ ПРОНЕВЕРЕ ПРАВЕ ПРОВЕРЕНИ.
ДА ЛИ ТРЕБА ОТВОРИТИ И ЖБИРО-РАЧУНЕ 2
ГОЛУ ИСТИНУ НАЈБОЉЕ ЗНАЈУ ГОЛАЋИ. ПА И НИЈЕ СВЕ ТАКО ЦРНО КАО ШТО СЕ КРИЈЕ!
НЕКИ СЕ ПРАВЕ ЕНГЛЕЗИ ЧАК И КАД ЈЕ НЕМАЧКА
У ПИТАЊУ.
КАД ЈЕ СУНЦЕ НА ЗАПАДУ, СЕНКА ПАДА НА ИС-
ТОК. И ОБРНУТО.
ДА ЛИ ЈЕ И ПРАЊЕ МОЗГОВА СТВАР ХИГИЈЕНЕ! НЕ ДИРАЈТЕ МОЈЕ КРУГОВЕ, ВРТИТЕ СЕ У СВО-
0 ЈИМ! Душко М. Петровић