Књижевне новине

Предраг Чудић

Дбо јник

Човек жури пут планине, Стаза крај потока вијуга Крај забрана, крчевине,

На слепе планинске друмове.

Човек иде са сенком, Хитају напоредо стазом, Сенка као сувишна срећа Сасвим је нова на свету.

— Далеки венци планина, Ја вас не тражим без патње, Пролеће кроз вео гримизни, Пролеће! — урличе човек.

Сећа се: Он је на магарцу Ушао у Јерусалим и пао И ето сад он, пустињак, Уместо њега је дошао.

Био је скитница без иког Поток му долази у сусрет И сваким новим кораком Пријатељство је њихово веће.

Човек плаче и жури Живота круг да затвори да се поистовети са оним Који је на Голготи страдао.

Планина као дечак Тајанствена и чиста Но, врх њен је далеко Стаза вијугава стрма.

Човек долази из векова,

Хитао је пут прадедовског инља Ал спустио је терет на земљу

И заспао у хладу храста.

Човек је дошао из приче

И крај се његов већ зна,

А затим ускрснуће, живот

И страдање, страдање до гроба.

ОЧЕ НАШ

„Оче наш твој син стоји пред тобом Живео је и сад је спреман да пође По последњи пут те молим оче Испуни своје обећање.

Нек ми смрт буде верна ко љубав Коју не доживех на земљи И нек од сада заувек душа Истоветна буде са снегом првим.

Оче мој долазим теби очајан

Не испуних ни делић твога завета.

И сад ме прими с осмехом у твој свет Поново као новорођеног сина.

Плакало је новорођенче на белом

чаршаву |

Даница је ронила јутарње сузе Августовске траве беху седе Као косе старе уплакане звезде.

И твој син је живео од слика.

Упијао је пејзаже у душу свакодневно

Цветао је, прецветавао и уображавао Да све на свету изрази одједном.

Оче мој твој син је поново пред тобом

Прешао је живот и био је као песник Не испуних ни делић твога завета. И сад ме прими у царство невиних. |

Оче мој опрости грешном сину Клечим пред твојим царством и грцам

Као што плаках оног августовског дана

Кад по твојој вољи дођох сасвим сам

Оче мој жудим за сусретом новим, Оче мој нек ми смрт буде верна Као твоја жена, као моја мајка И нек ми ко мене теби роди сина.

Оче мој добох на свет као Бог

Несрећан Бог што душу излива у слике

И живот и сан и смрт ми беху далеко, "Прими ме оче к себи и ослободи ме.

и крсти поново именом истим

И нек се никад ништа међ нама не мења

И нек се по хиљаду пута рађам

,

И нек у вековима увек себе препознам.

Тутњаће векови земљом твојом Међ нама однос ће увек остати исти Безброј пута долазићу крају и теби И увек ћу се исто овако молити.

КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ

б

ПРОЗА „КЊИЖЕВНИХ НОВИНА“

БАНЗИН (АТ

Милосав Славко Пешић

БОГ ЈЕ МИЛОСРДАН и стрпљив, говорио је Банза, али доћи ће дан Праведног суда. Доћи ће Велики дан. Видећемо тамо, горе, ко је право творио, ко је у милости, ко је Реч држао пи испунио.

У цркви, пред олтаром, Банза, молећи се за Мелисино здравље, за успех операције и заклињући се да ће варозпици да подари велелепну грађевину, и поред свег настојања попа Радомира Јефтића да се, као и остали верници, држи молитава које је прописао Свети Синод, настави да сам, на своју руку импровизује, Стављао је у молитву све што је мислио да би Мелиси могло да користи, све што би је могло спасти. Молитве такве поп Радомир Јефтић не чу за свог свештениковања. Никад. Банза је мопо сатима пресамићен над иконом светога Николе, У сребро окованог, Молио је за здравље Мелисино, за здравље лекара који Мелису оперишу, за здравље и срећу ку-

МЕХАМА.

ЕШ (#

ИАУСТРАЦИЈА ХАЛИЛА ТИКВЕШЕ

варица које за Мелису обеде припремају; за све. Уколико операција, недајбоже, не успе, да их куга сатре. Све. Без милости. Одмах. Без искупљења. Помор на њих. На неверне,

О, Оче Сведржитељу, Творче неба и земље и свега видљивог и невидљивог, молио је Банза, Творче Истине и Љубави, настој у праведности Својој да сваки грешник буде по греху своме кажњен и по безумљу своме, а праведнике Своје: нити кажњавај нити награђуј. Помилуј их Сведржитељу. Помилуј. Помилуј. Не допусти датрех неправеднички на Твоје овчице пада. Крв њихова на душе њихове. Недела њихова на домове њихове, на децу њихову,на поља. Учитељу наш једини и праведни, учини да ученици Твоји вазда у дому Твоме милости и среће имају. Учини да Мелиса, жена моја и слуга Твој верни, оздрави не би ли Ти се и даље у храму овоме усрдно, као пи до сада, молила, празнике почтивала, иконе целивала. Славу славила. Име Твоје хвалила, Учини Правдољубиви да праведници Твоји

· ме страдају и у искушење не падну. Ти можеш, Ти смеш,

Ти знаш. Амин,

Из пркве се врати, понесен мирисом воска п- тамјана,

· као. олакшан. Као препорођен.

% 7 .

Ауто је тих дана, док је Мелиса била у граду, на. операцији, размишљао о њиховом животу. Осеби. О Мелиси. о двадесет заједничких година. О његовој љубави, која, ето, није утихла ни после толиких тодина заједничког, монотоног живота. Мелиса је за њега остала, мп после тих двадесет година, његова Мелиса. ЊЕГОВА.

Сећао се сада ноћи у којима је љубио, сећао се ноћи бескрајних миловања м опијености. Ноћи сневања и пре раних свитања. Омамљености. Ноћи љубави, надања, очекиваља. Ноћи узалудности, прве младости, првих пољубаца, прве онемоћалости, Сећао се како је ноћу, морен несаницом и љубављу, опијен, миловао њене груди, док је ана, преморена. од дневних послова, спавала. Сећао се сада како је дуго година, док су га снага п мушкост још држали, ноћу, крадом, да Мелиса не осети, миловао њен трбух. Нежно. Ослушкивао. Узалуд. МЗАЛУД. Надао се, потајно, да ће тако неке ноћи, ненадно. опипати како се миче, унутра, у Мелисиној утроби, њихово чедо. Њихов наследник. Узалуд. Пробоше те године, збогом животе, прва младости, прве опијености. Збогом свете!!! 'Утроба њена спава, неоплођена. О колико је само над тим сазнањем проплакао, пробдио; шта је све мислио и планирао. Али волео ју је. Волео. Воли је.

И не верујући у такву казну, такву неумитност Судбине, увек изнова мислио: биће. БИЋЕ. Али године учииише своје. Пробоше. Банза, најбогатији и највреднији човек варошице оста без наследника. Никада себи није успео да објасни где је погрешио те остао тако обележен. Кажњен, Проклет, О!

Мелиса је знала колико јој мужа тишти сазнање да Не остати без наследника али није могла да му помогне. А желела је. Био је добар према њој. Ни лекари нису могли ништа да учине, Банза је нудио новаџ, имање, све. Улудо богатство оде. Његова стерилност немаше „леска. Осим ћутања.

Он, најмоћнији у вароши није могао себи наследника. ла направи, Он, који је варошицом управљао, владао; он, пред којим је варошица дрхтала сада је био. ништак У

пе веслања премегрљррари ври паника аката лана певаренеце лит аи мени

очима последњег коцкара, беспосличара, пијандуре, пропалице, разбојника, сецикесе, идиота који је могао да има сина или, бар, кћер. Он је био јалов. ЈАЛОВ.

Пекло га је сазнање да је неплодан, да ће му се семе затрти, али је ћутао. Ко зна како би то подносио да је Мелиса била крива за стерилност али овако је морао а ћути. Њој ништа није могао да пребаши. Ништа. Ни оволико. |

"Сада је још остало да операција не усне па да та живот дотуче. Не, не, не, НЕ!!!

И као бојећи се да би одлагање посла, могло неловољно да утиче на исход операције Банза најми људе, здраве и послу, на грађевинама, вичне да грађу довлаче м с послом започну. Најми прнотравце за. зидаре, тесаре, фасадере... Окупи се у варошици света са разних страна. Оживе варошица као у време вашара. Доколичари су сада, уместо да се раштркају по вароши, долазили на Банзин шлац да би гледали како напредује посао, да стављају примедбе, предлажу, да се диве. Да, нехотично, сметају.

Банзин. плац поста место за састанке. Мека. Сви су долазили, Извечери би се, као на мббу, скупљали варошани да расправљају о пензијама, порезу, венчањима, прељубама: о свему. Мелису све ређе помињаху. Давно беше на операцију отишла. Њена болест паде у засенак пред зградом која ницаше подно њихових очију. Склапале су се опкладе о висини зграде,

ника, тераса... . Банза само ћуташе. Давао је утисак човека који зна. шта ради, човека задовољног својим послом, собом. Изненада, ненајављена и неочекивана, стиже у варофтицу, са операције, Мелиса бледа и прес јена. Омршавела. : Када је виде Банза се обезнани. Сада, по повратку са операције, хтеде да види шта су му са женом радили, тамо, У болници. Како су ТО извели.

не ч е мрак увуче се у њену постељу. Овог пута МЕ ко Је И покаја се.

угаси светло како је то, годинама, чинио.

Над женом се зграну. Онеме. — Шта је то!2! — скоро да рикну Банза када се поврати од изненађења, видећи је голу и престрашену. Шта

су ти то учинилиг ГР | — Ништа — промуца она не знајући шта би друго

зекла. он јој је дозволио да се оперише. ГИ Ра и ДЕ (о: бар Како НИШТА2 Што си обријана2

— Доктори ме обријали. Тако је морало да буде.

_— Како је морало да буде Ништа није морало тако да буде. Ништа. Мајку им хохштаплерску, са мном хоће "негу да терају. Е, неће мајци. И како си смела да дозволиш да те обријајуг _

= Али, морало је.

— Није, није, НИЈЕ!!! Није морало! Види сад каква си. Погледај се. Погледај на шта сада, тако, обријана, личиш. Ни на шта. 0, Боже шта учинише» Пфуј!

Те ноћи се није смирио. Жену више не хте да погледа.

Зором поче да отпушта мајсторе. Више није било потребе за толико мајстора. Банза је мењао планове. Одржаће реч: подићи ће задужбину, велику и лепу, не такву какву је обећао али ће ипак бити нешто невиђено, само је неће дати вароши у власништво као што је, док не виде Мелису, планирао. То више неће бити онаква задухжбина какву је намеравао да завешта вароши, али они ни овакву нису заслужили. Не! Зар да на овакав начин варош њему враћа доброг Добро — злим. Подсмехом. Али,

морао је да зна, тако је одувек било. и БИЋЕ. Медису су.

обријали да би се њему наругали. Њему, Банзи. Одакле им толика смелост, дрскоста Али не да се Банза. Зажалиће варошица што је и помислила да се са њим спрда. Зажалиће, горко. Зар његова немоћ за подсмех да служи2 Па то се могло свакоме догодити. Свакоме. СВАКОМЕ! СВАКОМЕ!

Ускоро задужбина би готова. Не онако висока н лепа као што је у почетку изгледало и требало да буде, али опет је била најлепша и највиша не само у вароши веђу и у околини. Оно што разочара варошане је што Банза не поклони зграду, као што су се надали, и као што су, уосталом, мислили да је право. Уместо да задужбину подари вароши Банза у тој отвори механу. М приземљу механа са певачицом и оркестром, на прва три спрата собе за госте, на четвртом Банза са Мелисом живеше.

На кров. зграде мајстори, на изричит Банзин захтев, ставише од дима изрезана слова која, поређана, из освете, пркоса или сујете име му истицаху тако да се из далека могло прочитати: БАН ЗА.

Поносио се тиме.

С лица зграде, према друму, под кровом, рељефним словима мајстори исписаше.

Н и А н Б А МЕХАНА

а у средини се зиепурио уграђен велики сат какви се ви:

"Ђају; на: торњевима цркава у граду. Тај сат је Банза нару-

чио за своју задужбину одмах после одлуке да варошицу нечим задужи, запрепасти и задиви. Сат је, према Банзином плану, израђен у овлашћеној самосталној занатско„часовничарско-звонарској радњи за израду торањских сатова. и: звона ЈОВИЋ и ДРУГ, Земун, Дунавска 8.

Био је то први сат у варошици. Чудо технике. Сатанина направа, веровали су неки. Најпре су избегавали да се према њему равнају, али касније, као што бива, свикоше; Читава варошица се према Банзином Великом Сату управљала, летала и устајала, плакала и радовала, рађала. п умирала, венчавала и развенчавала. По Великом Банзином Сату почињали су и окончавали вашари, судски. процеси, велике љубави и заваде, по његовим казаљкама се живело и умирало, по њему се годишња доба смењивала. Велики Банзин Сат за варошицу поста Врховни Судија Живота. :

Д таман варошанн навикоше на Велики Банзин Сат, на сат који их подсећаше да се ваља припремити за одлазак, да у сваком тренутку треба бити спреман за велико путовање, кад Банза, сасвим ненаднио, заборави да га навије.

У варошици наста пометња. Као да је све стало. Као да поче Судњи дан. Велики дан. Нико не знаде шта се догодило, нико не примети да је сат стао, али су сви, без разлике, осећали неку промену, неку тежину, нелагодност, некакав терет који се, ненадно, сручи на њих. | Касно увече, Рајца Шарени и Жика Масука враћајући се пијани и загрљени из кафане, певајући на сав глас, неке, само њима знане, песме, погледаше на Велики Банзин Сат. И умукоше. Песма им у грлу запе. Замре. Као да се отрезнише. Стакло на сату, јасно се видело, беше пукло. Светлост сијалице која је осветљавала сат изнутра. бп оштра и јасна. Јасна као никад до тада. га

— Стао је — скоро да у један глас рекоше. — Стао је. СТАО! СТАО! СТАО; не

Стао је Велики Банзин Сат, запеваше. СТАО ЈЕ ВЕ-

ЛАКИ БАНЗИН САТ. Испрва нико није обраћао пажњу на њихово завија-

ње. Затим ретки пролазници почеше да наслућују ин раза-.

биру гласове песме. Многи похиташе да провере те злокобне гласове. Хтедоше да се увере у то. И видеше; БИО ЈЕ МРТАВ Велики Банзин Сат. Неки отрчаше да Банзу известе о сату. Изгледало је да Банза, кад стигоше, спава. за столом, преморен. Али, само је изгледало. МРТАВ И БАНЗА БЕШЕ. Мелису не нађоше. Ни те ноћи, ми икоје друге. НИКАД.

боји, броју прозора, степе-.

амићена. Испи- ·