Књижевне новине

“ .

Небреме

у сбаком

Иван Растегорац '

Трбух је скривао олују;

по прном слезу већ гласио се пљусак.

Плућа већ су се цепала

— самим крпама обвијао си наготу.

Наго је било — мрак.

Рудар, травар, дрводеља дисали

су

као да ветар струже тик иза грла.

Иза грла већ су балила крда таласа

=— реч се гушила. Стезао си, стезао си језик зубима да невреме се не разлије светом.

ОБЛАЦИ КУЉАЈУ...

Облаци куљају Као да нешто у даљини тори. Пролазиш земљом; село у равници.

И намах затреште окна, Поотварају се сви прозори И вани избије људска вика. Кошеви, штале, обори Све грокће, блеји и тиња. Прорадио је негде неки црни

р У МАИН И соли обилно земљу Обгорелим комађем проје, Торким труњем мекиња.

Облаци куљају

Као да је у даљини пожар,

Као да је сунце водом поливено. С наличја земље стиже гар, Тмурни прах сагорелих пустиња.

ДАР ВОДЕ

(по Г. С. Венцловићу)

Натапа горки дажд.

Оковратник ко из вешераја сладак. По лишћу поврћа у врту

Небо добује малу нужду,

Копни са цвећа |

Зли задах.

Са кана зејтин се цеди.

„Дажд убељује, зелени, жути,

На папрати киси, на пелину

; торча.

Слива се чорбица по путу

И у рупама дрхти

Ко срча.

ВАТРА

Ту ватру чувате на свом огњишту

наливајући је уљем,

хитајући на њу последње комаде

обореног стабла,

а очекујући, надајући се, стрепећи,

а очекујући само топлоту од ње,

од ње,

кола као грумен соли

ттите воле.

УСАМЉЕН ЧОВЕК

Истражује голој површини неког брда на коме нико се ни зауставио

не би.

на

Мсамљен човек наслућује тајно

место:

окомите литипе и олјеке брушења

хлаља луголитињегт.

_Јелан камен на врху

огласи се ичзвртен у рог;

"~братими облик и звук.

"Меамљен човек посвећује татно

место:

хнтице брушења "зтљадутодитњет.

КРИЕВНЕ НОВИНЕ

о

ПРОЗА „КЊИЖЕВНИХ НОВИНА“

Рожданик са тумачењима судбине

у _ =- списан угледањем на крагујевачке мудраце и будале

Вилосав Стевановић

ЈАНУАРИЈЕ, назнаменан као Големи Месец, Богојављенски и Светојо вањски, који ледом сече. _ Мушко детенце, илити чадољуб, рождено било где, макар и на слами, неће бити спасилац и препородитељ. Крваво и слузаво пашће на поњаву, у руке брадавичаве бабускере. Имаће косу црну, на прилику душе. Никакав знак будувности неће му красити чело, и ништа. У години тринаестој пашће, али ће устати, пи накриво ходати, У шеснаестој јешће сузе своје, наука ради. Прележаће нутарњу ватру у тридесетој, и неће се сасвим излечити. Трпеће глад и сиромаштво, и завидеће ситоме и богатоме. Изродиће чопор деце, ако не заради противносну проказу. Отићи ће у далек град, у далеку земљу, можда само у мислима. Биће цењен међу туђима, презиран међу својима. Седамдесет шеста му је суђеница и гроб. Потомство ће га заборавити, као лањски снег, и душа ће му самотна лутати празним поднебесним пространствима, Женско чеданце, боже прости, биће милокрвно и златокосо. Руњом испод трбува унништаваће мушка телеса. Боловаће од лажи, и неће се излечити. Патиће од доброте, и сигтурно се излечити. Нека се чува глотног вретена н бикастог мужа.

Фебруарије, назнаменан као Ве лики Сечко, љЉутиј, Унор и Сре тењски, који мразом пали.

Мушкарче, рождено уз парење мачака и паса, бућоглаво голуждравче, носиће мрљу на десној препони. Једна му мошња биће мања од друге, и то ће се сазнати. Проходаће и проговорити у шестој, прозлити се у седмој. Извадиће га из бунара, модрог али живог. Побратиму ће преотети чисту девицу, и оскврнути је у виноградима, док капље сок грожђани, и оставити је на цедилу. Дрво ће резати, можда и братијенска грла. У војсци ће изучити коцку и превару, и све што треба. У рат неће отићи, ако се не буде морало. Реч бе наопако извртати, и друге на грех наводити. У четрдесетој ће изгубити све имање и напипати бувару, а потом ће кућити кућу, и неће имати милости. Прескакаће туђе плотове, док му гњате не пребију коцем и секиром. Ако не умре у шездесет седмој, у време земљотреса и ничести, дуго ће живети, са штапом ходати, чорбом се поливати, под себе изметати.

Женско дете, дошло на свет у најкраћему месецу, имаће косу до земље, и памет до чела. Певаће, кад треба плакати, и обратно, Стражњицом ће се кроз народ прославити, и биће га пуни кревети и врзине. Месечина му неће шкодити, и којешта.

Мартије, незнаменан као Бре зен, Сушац, Летник, Дерикожа и Благовештенски, који устоком хлади.

Мушкарчић, који ће са бабиним уковима закукати, крештав и слабокрван, висиће о концу невидиме кошуљице. Оспе ће му се по хеђима ројити. У трећој приметиће разлике између црног и белог, и ником неће рећи, Бутаће док може, говориће кад мора и кад браћа притегну. Вероваће само својим очима, и сломиће обе руке у четрнаестој, павши са туђег крова. Искоришћаваће врснике, сународнике и рођаке. Прославиће се заслугом другога, који ће побећи из града, осрамоћен. Имаће три женска детета, од којих ће добро и чесно живети. Ако двадесет пету прегура, видеће леђа осамдесетој. Ако та не упљискају наследници, помислиће да је бесмртан, и крепаће у сну, после ждрања. Зетови ће га о славама помињати, с мржњом и покајанијем.

Женски чадољуб, врелим семеном зачет, салиће све око себе, и то хладноћом погледа и кретње. Рачунаће се у високородне, пако аз блатишта потече. Вратиће се почелу, пошто остави довољно зала за собом. Девојачку спрему распродаће јој у бесцење, на був-

љој пијаци, шљаму м гтурбетарима.

Априлије, назнаменан као Цвеген, Брзосок, Биљар, Лажитрава и Бурђевски, који лахором ми аује.

Мушки, испиљен у време обнове и бујања, носиће у себи сокове мрака, мучне плодности, страшне земаљске занетости, ракијских азвора. Провалиће у све, преврнуће све, сем ако жиле не пресече. Вириће девојчицама под сукње, и маторим женетинама у минџе, док му трепавице не отпадну. Носиће курац на левој страни, као тешку топузину. Ако преболи заушке, неће добити јевтику. Ако добије јевтику, неће никога убити. Ако убије, ради пљачке и отимачине, озлојеђен ће се из бајзока вратити. Главом ће се у тучама служити, а ногама јакоже, и ножем и флашом. Растуриће породицу ради курветине кафанске, а њој црвљиву материцу. Понизиће се, и усправиће се, као и сви ми. Сам ће свој гроб исколати, сам у њега лећи, сам се земљом затрпаги, године незнано које. И тешко костима љеговим, кад времена прођу.

Женско детенце, рождено под сунцем, биће суве коже, суве косе, суве душе. Молиће се богу као зајмодавцу. Мрзеће добре, али и зле. Биће јалова, ако не нађе јачега и суровијега. Владаће, ако не упази крв и покору. · Нестаће тихо, од суве слабости.

Маије, назнаменан као Цветањ, Црвеник, Черешњар и Царски, ко ји ведрином и светлилом купа. _

Мушки чадољуб, шарен као ускршње јаје, завртаће шије живини, мачкама очи вадити, жабе надувавати цевком. Лоптаће се свињским мехуром, и саплешће млађег брата. Слепо црево ће му пући, али ће га доктори ножем извадити, и готово. Прву школу заврши“ ти неће, али тринаесту хоће, и то добро. Знаће око женских бедара, стоке и пчела, и ко ристиће се тиме по вољи. Бојаће се мрака п светлости, преснажних, и подносиће једино Крагујевац, који је ништа. Биће тамо, радиће свашта, и свратиће онамо, да учини ово м оно, што му неће бити опроштено. Пишаће крв и јешће на црево, јер ће му гркљан иструнути, Слагаће се са свима, чак и са иноплеменицима, али не са собом и својим позвањем, што ће му донети раздоре и памет. Измислиће то и то, али ће бити прећутан зато и зато, углавном због власти. Трговаће и крашће, али и цркви поклањати. Деведесет трећа ће му донети таму, ако је додише и доживи. Век ће му бити кратак, када буде умирао, и драће се као свиња под месарским ножем.

Женско чедо, рождено од оца и мајке, имаће добре очи и добре ноге, и скупљаће мушку талаворницу за собом као кучка. Распамећиваће се и бесити, али не до краја. Прешће и плешће, и то нити вунене и догађаје животне.

Јуније, назнаменан као Изок, Житвар, Литијаш, Петровски и Видовдански, који косовском су зом пече.

Мушкарчић, који ће тада међу нас пасти, присилно ће волети мрак, ругобу им бесвест. У шестој ће бити напуштен, и довека. У дванаестој ће упознати другу подлост, и трудну болест ће имати, и преживеће. Ране ће лизати у шеснаестој, и јаукати да сви чују, и неће му се веровати. Мудар ће бити као нико њесов, и глуп. Испаштаће туђе грехе, и своју доброту. Вадиће трње из јетре, и бацаће срце своје на пиће, и отрезниће се. Тражиће чистоту, и све ће му бити ниско и гадно, сем смрги. Нека се чува пријатеља са лепим речима и рукама, змија, воде, жене успаљенице и жене са зеленим гујинским очима, и вере. Охладиће се као пепео, и трајаће без циља, кад му жлезде буду престале. Говориће чудесно, и ћутаће теже од других, и нешто ће остати за њим, ако преживи двадесет осму, годину понижења и срама. Обогатиће се главом својом, и у стотој години ће видети последњу муку. Ако је скривио, биће последњи у свом народу, и пеки.

Женскица, изнета у дане сунчане, имаће много жеља и мало љубави. Тражиће, и неће наћи, и страдаће од пожуде и похоте. Вадиће комадиће детиње-из утробе своје, вретеном и врелином, и свиснуће. А на небесима, место злате главе анђелске, упазиће над собом црљепо и успаљено лице мужјачко.

Јулије, назнаменан као Жаркиј, Биљар, Жетвар, Подуспарнин Све тоилијински, који огњем жеже.

Мушко чеданце, дочекано муњом и громом, зачето у голотињи и пустоши, пригњављено крајностима, биће слабомоћно, цијукаво и несрећно без мере. Боловаће све болести детиње, и падаће с прага, и убадаће се на гледић и шпарове, и гадиће се својега узраста и мириса. Из школе ће бити избачено као малоџмно. У војску неће бити примљено. На игранке неће ићи, због клецавих колена и водењаклаве. Тешко ће зарађивати хлебац насушни, и то пословима прљавим, шинтерским, Бубрегарским, гробарским, надничарским и џебрачким. Жене му се неће држати, ругобе, и деца јакоже. Посећиваће гробља пре смрти, и многе забачене богомоље, и сијасет апсана, ц ништа му неће помоћи. Педесет и пету ће дочекати с радошћу, јер ће бити последња. За ковчегом ће му ићи само слинави божјак са свећицом и ћопаво троного псето,

Женско детенце, рождено с ногама напред, амаће десну ногу краћу од леве, и лево око мање од десног, п десно уво тлувље од левог. И уловиће мужа шувака, на злу месту и у горој прилици, и прождираће се с њим у свађи и мржњи.

Августије, назнаменан као Гум ник, Макавен, Великогоспођински пи Прабражденски, који шеницом благосиља.

Мушки синак, изнесен у време громовниково, одликоваће се висином, чврстином, лепотом и одмереношћу, хитрим ногама, снажним рукама, луталаштвом и злом. Биће омиљен међу врсницима, поштован међу 'старијима, вољен међу женама. Упадаће у многе невоље, али настрадати неће, јер ће га вилинска кошуљица чувати ода свега. Биће коцкар, подводач, адвокат, посланик, доушник, мамипара, назлонаводитељ. Одлазиће и враћаће се, са истим леденим сјајем у очима. Тамо ће желети да буде онамо, онамо да буде овамо. Сањаће дивот цркву и крв братијенску, и паре њихове. Имаће све, и неће имати ништа. Прстом ће показивати на друге, и биће показиван као чудовиште. Уплешће се у женске косе и бутине, и неће се отплести. Чуваће се болести, старости, немоћи и смрти, узаман.

'

Гроб му се неће знати, као ни године краја, али ће та дуто памтити жртве његове.

Женско, одњихано у јаким мирисима, волеће псе, мачке и ситне животињице, и живеће с њима у слози. Прстом ће себи сласт изазивати, и сликама замишљеним. Чуваће роБачку децу и упаснуће неприметно, као свећа воштаница од пет пара.

Септембрије, назнаменан као Гроздобер, Малогоспођински и Бугуројчин, који обиљем сатире.

Дечачић, са кратком косом и дугим рукама, биће плодан и рукодељан, и калемиће воћке по свету. Другима ће помагати, себи од магати, и никада се неће опаметити. Лечиће краве и коље, и стоку разну, без награде икакве, сем мирнога сна у тврдом кревету. Браће лековито биље и справљаће мелеме, и опту. жен биће за нечисте послове. Ако га не стрељају иноплеменици, заклаће та браћа рођена, Ако преживи тридесет и трећу, дуго ће лецати поред плотова, изможден и чист. У четрдезет другој добиће паре на лозу и поклониће их суседима, док ће му деца гладна пиштати, Пород ће му се котити сваке године, и малтене ће без ушију остати. Биће јахан, тлачен, млаћен, варан и страшен, п сипаће семе око себе, по хладним поднебесним пространствима. Сахраниће га на брегу. под дрвеном кпстачом, која ће убрзо иструнути, и никакав траг за њим. .

Девојчица, рождена у пласту сена, пред зору, имаће широка бедра, и дојке тешке и млечне веома. Порађаће се као зечица, од сваког мужјак и намерника. Под старост, биће дебела и млохава, и нико је неће погледати. Умреће од загуши, пред зору. |

Октомбрије, назнаменан као Паздерник, Пејчин Месец, Митров

ски и Лучински, који рујем по сипа. Мушко чедо, чистим бабичким рукама

прихваћено, изворском водом опрано, биће паметно, трезно и хладно као леденица под стрејом. Рано ће изучити слова и бројеве, и вешто ће радити њима. Мешће љубазним језиком и скамењеним срцем, и као да неће имати азнутрицу. Стараће се о свом здрављу, и у рату ће бити штаблија. С курвама, пушћеницама и олошем уличним неће се мешати, и ожениће поламртву лепотицу, украс кућевни и креветни. Неће веровати, али неће ни сумњати. Чуваће се свега јаког, опорог, отровног, ниског, стзашног и изразитог, и замиловаће осредње, здраво и тупо. Биће на положајима високим, и с платом великом. Облачиће се по моди и заобилазиће ћоравог просјака пред црквом. Говориће стране језике као свој, и свој као туђе, једнако равнодушно и добро. Умреће у болници, у чистој постељини. Имаће гробницу пи читуљу у новинама, и то је све.

Женско детенце, дочекано весељем и гоздама, имаће све лепо: очи, нос, уста, тело и душу. И проћи ће кроз живот као лаки поветарац кроз гоање. Мало нежности остаће за њим, и праха,

Новембрије, назнаменан .као Груден, Мратињи и Аранђеловски, који васколику пустош лије.

Мушки чадољуб, рожден у седмом месецу, којега су виле изнутра изеле, и то мајка: и стрина, биће прикраћен и осакаћен. Ако не запне, остаће патуљак. Ако порасте, неће имати јакости за живот. Гледаће пропаст своје породице и рушење породичне куће. Видеће смрт оца и мајке, и гробове им неће посећивати. Вериће се, и биће остављен. Ожениће ге, и биће преварен. Бавиће се људским тезом и мутним загонеткама, и окрајцима богатијих живота. Остаће без десног палца на руди. Посетиће место својега порекла, у далекој земљи источној, и ништа неће осетити. Нека се чува разумних, паметних, јасних и чистих, порцеланске жене и немирног детета. Волеће звуке, али оностране. Умреће у шездесет и другој, под необичним околностима ван града.

Женско чеданце, рождено у време киша, много ће радити. Очи ће своје над вретеном, преслицом и станом исакапати. Везовима ће се прочути, милокрвношћу одланковати, све док не побесни ми од дома одбегне, с гурбетаром некаквим. И замешће траг за собом.

Децембрије, назнаменан као Гулемјут Месец, Никољски, Бо жићни и Коледар, који неће би

ти последњи.

Мушко дете, рождено за првих слана и мразева, и првих снегова, одржаће се немајчинским млеком, са милосрдне дојке. Отхраниће га стовека баба, жвакотинама из безубих уста. Патиће од пролива, све до момачког узраста, када ће та друге болести својагати. Песмом ће се у народу прославити, ако се не пропије и на коцку не баци. Биће косац, сејач, свирач, певач, сукњар, али не особито и преко мере. Нека се чува недељне блехмузике, циркуских играчица на конопцу, вина ружице и старца, који ће ноћу на вратима штапом закуцати. Боје ће му бити бела и прна, и помало црљена, али тајно. Одобраваће властима, и онима којима су против власти, и онима који мрзе и једне и друге. Тако ће пород поудавати и поженити, лево-десно, и чекати унучиће и праунучиће. Суђени дан му биће У шездесет деветој, око заранака, док сакаџијска кола шкрипе улицом п запад букти.

Женско чедо, рождено у студеном, биће слабо и превртљиво, и бесрамно ће варати Јзлижње своје. Судбину страдалнице неће пре. зарити. Провешће године у болницама, при: «ватилиштима и старачким домовима. Тамо ће наћи себи друга кљакавог и однети га чуми на истину. И толико.

(Из романа „Нишчи“)

ИЛУСТРАЦИЈА ХАЛИЛА ТИКВЕШЕ