Књижевне новине
| ИНТЕРВЈУ
_ | „Моји астронаути _ | нису Флаш Гордони"
Разговор са сликарком Ољом Ивањицки
'Оља Ивањишки закорачила је у свет уметности као вајар пре читаве две деценије. Некоме ће се, вероватно, учинити да је то дуго време за младалачки Аик и природу ове наше познате сликарке. Но, ето, само од дипломе на Академији ликовних уметности у Београду им постАНПАОМСКИХ студија дели је читавих тринаест година. Почела је да излеже 1955. годиме и од тада је имала петнаестак са-
мосталних изложби у Бедграду, За-
требу, Скопљу, Новом Саду, Њујорку
и Риму.
Новије стваралаштво Оље Ивањицки везано је, како каже критичар Синиша Вуковић, за „монтажу атракција, за неку врсту органског колажа". На Ољиним сликама великих димензија све су присутнији актери хронике времена, хероји нашег доба, међу којима видно место заузимају и хезроји космоса. Крајем прошле тодине у Галерији музеја савремене уметно_ сти у Београду излагала је слике са занста необичним називима: ,Желите аи течни хелијум за доручакг", „Са дамандер дарлинг, како то лепо звучи" м сличним. У разговору са њом покушали смо да дозвнамо позадину присуства хероја космоса и уопште космичког, визионарског света на њеним платнима.
— Још претпрошле године када сте излагали цртеже и скице својих пројеката у Галерији дома омладине у Београду, а ето и на Вашој последњој изложби, да“ ју“се назрети фигуре људи налик на: астронауте и обоиси предмета којима се ови људи служе при њиховим путовањима у космос. У геометријским и кинетичким замислима Ваших дела уопште осећа се свеприсутни дах космогоније. Како објашњавате своју заокупљеност тим светом»
— За мене је то опипавање будућиости. Пазите, ценим све врсте сликарског језика. Увек је потребан напор да се наслика дрво, јабука, цвет... Али, идеја транспоновања, поглед који. пролази кроз предмет, превазилази га, надраста чак п његов садржај -— то је оно што узбуђује. Једнота дана добићемо један предмет који ћемо тек упознати, састављен од познатих елемената — звука; светлости, боје — нешто што ће се, можда, укључивати у струју, што. ће подразумевати зрачење или нешто сасвим ново. То је оно што ме интересује. Ја морам да трагам. Увек у старом цртежу нађем траг. Цртеж је тај који дозвољава да рука сама нешто из веде. Највише цртам уз разговор, уз гледање телевизије. То је тада неважно. Претрпам се информацијама, али рука сама, несвесно, даје 'смисао. Загонетку одгонетнем тек после неколико година.
"— Од информација које су до Вас' допирале рекло би се да су од посебне важности биле оне из свемира.
— Просторије где се космонаути вежбају у бестежинском стању, оне центрифуге, столице, цетви, црева апарата — то је оно пто делује на мене. Налазим неки виши разлог да ти предмети постоје. Човек је неисцрпан. Потребно је само учинити напор... Зато су ти људи, астронаути, меви најдражи. Они улажу напор и дају, чини ми се, највише од се. бе. Кад човек једанпут учини напор који га кошта, он више не може без тог напора, он постаје део њега.
— Један од елемената који Вас неминовно воде у пространства васионе јесте, чини се, Ваша чежња за монументалним. Нису ли Ваши планови фантастичних обте“ ката последица те чежње» Наравно, за сада још у земаљским до• менима.
века у њима. Видите, човек жуди за љубављу. Он има некакву концепцију љубави. Кад се заљуби, он може да упореди своју пред ставу са стварношћу. Ја своје про јекте још нисам реализовала. Какви су то пројекти Знате, вероватно, понешто о храмовима Аптека, Инка. Они су имали степенасте пирамиде, изванредно мону-
_ менталне, архитектонски величанствене. Али, они унутра нису "-
мали ништа. Допунила сам ту споЉашност својим пројектима механизама који би их испуњавали. Човек улази у такву грађевину и затиче простор унутра насељен механизмом,
~ Линије неких Ваших црте ожа, ма колико непоновљиве, делују тако као да су биле вођење умом математичара.
— Дешава ми се да пред не чим што завршим узвикнем: 60же, па ово је чиста математика! Цртам, на пример, лук: први цртеж направим руком, пустим је да открије кретање линије. Ту и тамо у односу кривуље према, дилатонали, према центру круга, математичари би сигурно откри-
"ли законитост. Питају ме колете:
„Како можеш да напрташ тако правилан круга!" Не знам, алносетим срећу када све то направим тако тачно. Наравно, користим и шнитове.
— Цртате механизме, а ето че сто'их и спомињете у разговору. Сматрате ли' „технократску диктатуру“ неминовном перспективом човечанства и: прибојавате ли се ње попут неких научника и хуманиста који је предсказују2
— Аично се не плашим науке н прогреса. Страх од прогреса је неоправдан. Ми се у њега уклапамо, штавише надграђујемо га. Ствар је у томе што се ми ллагшимо да зачепркамо, плашимо се да се не унапреди систем, да се не намноже компјутери. Ми се плашимо човека из епрувете из Хакслијевог „Новог света." Та књига је за мене моменат од кота би се требало прибојавати,. Могтућа је и једна. и друга алтернатива. Питање је само у човеку где ће, у оним нијансама, да се од реди. Довољна је мала девијација и да већ не добијеш ову нето ову другу слику света. Не мора Аетерџент да буде твоја звезда водиља ако ти нећеш, ако ти имаш свести, али може лако да то постане. -— Гледајући Ваше слике човек помисли да би Вас се требало чувати: — Заштог
== Ви „нападате' људе искљу• чиво с леба.
— Да, стално имам тај мотив —- човек с леђа. То је Неидентификовани, човек у контури. Човек коме можете дозволити да се свашта збива са њим. Човек за кога не могу да кажу: „Личи на...“ Он има функцију бројања, одела, свега онога што се догађа око човека. Кад би морао да има очи, оне би морале да буду плаве или жуте или очи животиње и то би био сасвим други правац. Оваквом свом човеку да-
_ јем технократски- садржај: Човек
број, Човек машина или Човек Нови Београд. Ено, онај тамо са ознаком четири. Подсећа на граКбевину без душе.
— Да, посматрао сам Вашу та. козвану збирну слику „Долазак предсказивача или нека их буде што више“. Силуете космонаута, одишу _ хладноћом, _ упрошћено-
лаћу...
ОЉА ИВАЊИЦКИ
— Немате ли утисак да се испод скафандера и готово непробојних одела космонаута крију прилично _ хладни," "прорачунати момци
— Не знам. Нисам била ни са ким од њих. Радити само за славу и новац — то је неодрживо. Вероватније је да их води питање: колико ја могу2г То не може да се плати. Награду човек сам себи даје.
— Како је деловало на. Вас пр. во ступање човека на површину Месеца2. --
— Деловало је веома снажно,
За: мене је то једини призор који |
увек може да ми да снагу Не могу то да заборавим — када се све свршило, људи у сали поред монитора у Кејп Кенедију устали су и запљескали. После свих јаких емоција везаних за тај догаЂај то је за мене било као некакво духовно купатило. Важније је чак било то него сам чин. |
Разговор водио Иван Растегорац
КЊИЖЕВНЕНОВИНЕ
Уреднички колегијум: Филно Давид, Васко Ивановић, Миодраг Илић, Драгав М. Је ремић (главни п одговорни уредник), Љу. биша _ Јеремић, Вук Крњевић (заменик главног _ уредника), Чедомир Мирковић, Богдан А. Поповић, Владимир В., Предић (секретар _ редакције), – Владимир Сто шин, Бранимир Шћепановић, Техничко уметничка опрема: Драгомир Димитрије. вић. Уређивачки елбор: АР Димитрије Вученов, Предраг Делибашић, Енвер Бер. веку, др Милош Шлић, Аушав Матић (председник), ар Војив Матић, Момчило Миланков, др Драшко Ређеп, Јара Рибникар, Душав Сковран, Алекса Челебоновић, Зуко Џумхур, Пал Шафер. Идејно решење срафичке опреме: Боглав Кршић: Аисл изла. «и сваке друге суботе. Цена 1,50 дин. [одн шња претплата 30, полуголишња 15 динара, а за иностранство двоструко. Лист издаје Новинско издавачко предузеће „Књижевне новине", Београд, Француска 7. Директор: Војислав Вујовић. Телефони: 627-286 (редак“ зија) и 626-020 (комерцијално одељење н администрација), Текући рачун 608-1-208-1.
· донети
ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИСЛЕТОПИС
Проблеми српско. хрватског језика у Мађарској
Лист Демократског савеза Јужних Словена у Мађарској. „На родне новине“, у броју 09 4. мар та ове године, обавештава ода је "у Будимпешти, у фебруару, о. држано заседање Земаљског ве ћа Демократског савеза Јужних Словена, на коме је пр делатност у протеклој години и
зшеључци од фундаменЗаЊУЧН живот
У том
етресена
талног значаја за будући и рад његових чланова. обавештењу, између осталог, пише ше: „На сједници Је одлучно заузет став о јединству хрватско — српског језика и сви дискутанти су се сложили у томе да се не смије дозволити да се из и ноземства уноси раздор у наш живаљ. Став чланова делетације Друштва књижевника Хрватске, који су посјетили и нека наша села и установе, оцијењен је као
неправилан. Подвучено је да би
било потребно оштрије реагирати на ствари које иду на разби“ јање братства и јединства Јужних Славена у Мађарској". Зашста је несхватљиво да неко из својих уских, националистичких побуда разбија јединство Хрвата и Срба у средини у којој су братство ш јединство неопходан. услов и њиховог посебног намионалног одржања. И чини се да је овај случај врло поучан, јер показује да нарочито писци који су позвани да у овим ства-
ли да и даље руше оно што је пи за њихове сународнике од виталног значаја.
Југословенска диковна уметност у Паризу
Пре неколико дана, 2. марта, у Паризу, у Великој палати,у којој се традационално приређују велике изложбе ликовне уметности појединих народа, отворена је изложба „Уметност на тлу Југославије од праисторије до данас“. Изложбу оу, како су већ јавили мневне мистови, пригодним говорима отворили председник СИВ-а Митја Рибичич и председник француске владе Жак Шабан Делмас.
Избор дела за ову јединствену изложбу вршило је у току трогомишњег рада две стотине стручњака, на челу са академиком Францом Стелеом. Подељена на више секшаја, она обухвата 653 оритинална експоната, од којих већина представља непроцењиво благо. У првој секцији приказане су археомошке ископине, у другој су изложени споменици прероманског и романског раздобља, трећа је поосвећена византијском добу, четврта се односи на готску и ренесанону уметност (укључујући и стећке), пета приказује барокну уметност и класицизам, а последња секција презентира модерну уметност. У оквиру изложбе биће приказивана дијапозитиви о југословенској архитектури п пртани филмови Загребачке школе, а би ће одржавани и концерта на којима ће се изводити дела старих и модерних југословенских Композитора. Ова изложба спада у један ОД главних овогодишњих културних дотађаја у „престоници света“ и трајаће два и по месеца, до 17. маја. Предвића се, међутим, да ће се она продужити, а истовремено Лондон и Рим се интересују да ли се изложба може привремено преселнти код њих. У једном од наредних бројева „Књижевне новине“ ће донети опширнији приказ ове изложбе из пера дра Катари-
Награда | „Милан Богдановиће у кризи
Културно—просветна _ заједница Србије је пре три године установила награду „Милан Богдановић' за најбољу новинску критику домаће књиге објављену у току једне године у дневном или педељном листу. Циљ ове назг раде био је унапређивање новинске критике, која се код нас прилично слабо негује, и стимулисање (поглавито млавих) критичара да се њоме баве упркос разним тешкоћама на које у сво. ме раду наилазе. Али, пошто је ове тодине већ трећи пут добитник награде један жритичар „Попитике“, она је очевидно дошла у кризу. Чини се да је то мање натрада кжритичару, а више једној редакцији која на најбољи начин тпрезентира критику, негујући је најсталније и дајући јој највише простора. А на зак ључак о кризи ове награде на. води нас џи чињениша да је ово. годишњу награду добио критичар који не спада у млађе кри: тичаре и који се критиком бави прилично ретко, и то као служ» беник листа!
Награда коју је ове године до. био Ели Финци за приказ књи“ ге „Еуфрозина или судбина тлу. ме" Милана Предића значајнија је по томе што је поново скре« нула пажњу на писца чију је књигу _ „Политикин“ _ рецензент приказао него по избору награ“ ђеног рецензента. Она је, посредна, поново открила помало за борављено · име једног истински преданог позоришног зналца и критичара, значајног посебно по томе што је, пишући о позориш“ ту, особиту пажњу посвећивао глуми, О којој се у нашој садашњој позоришној критици пише мало и, обично, без дубље анализе. А примала је већ познатом и афирмисаном критичару, кога, с обзиром на његов досадашњи дуги. стаж, није требало и наградом стимулисати и који упра. во сада, у једној од својих многобројних метаморфоза, стоји на конзервативним позицитама и о уметности углавном 7овори, њој страним, 2овором идеолога.
Ако је награда „Милан Богдановић" преко потребна — а у то нико пе може сумњати — неопходно је да се што пре спасе њен— првобитни циљ; То се мо те постићи само ако се садаш“ ња правила измене тако да за награду могу да конкуришу и критичари који новинску кри тику негују и у двонедељним и месечним листовима за књи жевност и културу. На тај на чин изашло би се из уског круга оних који су, као стални критичара дневних и 'недељних (политичких) листова, не готребно фаворизована и чак предо дређени. за добијање ове на граде и у „трку" за добијање награде ушли би џ“ неки најактивнија и најбољи млађи крити“ чари. Сама у „Књижевним нови“ нама" у току неколико месеци њиховог излажења У прошлој. зодини, о домаћим књигама писало је тридесет пет, и то по лавито млађих критичара, који“ ма треба помоћи да у свом теш“ ком послу не посустану на првим корацима и да на тај начин не осиромаше нашу критичку ми сао. На Културно—просветној заједници Србије је сада да до. несе одлуку хоће ли награду „Милан Богдановић" извући из кризе и омогућити остварење ње пе првобитне сврхе или неће.
Мети паун тета пириват ме екипе пена У ПРОШЛОМ БРОЈУ „КЊИЖЕВНИХ НО: ВИНА", УСЛЕД ПОГРЕШНОГ СНИМАЊА У ЦИНКОГРАФИЈИ, РЕДОСЛЕД СЛИКА У СТРИПУ ЏОЈЕ РАТКОВИЋ БИО ЈЕ ОБРНУТ. ИАКО СМО УТВРДИЛИ ДА И ТА-
КАВ. РЕДОСЛЕД САИКА ИМА СВОЈ СМ САО, МОЛИМО ЧИТАОЦЕ ДА ЧИТАЈУ
ера иеив авина. инервисана адитива
— Да, свет је грозан, али ја још нисам. Ипак, то су само слнике.:. |
Рукописи се не враћају. Штампа; „Тлас",
— То су пројекти за нову вр- | Београд, Влајковићева 8.
сту осећања димензија простор || време — светлост. За кретање чо-
+ Ф 3 • 3 • 3 %ф + 3 • + Ф Ф 3 Ф 5 5 : Ф % : 3 % Ф Ф 3
: рима дају пример — не би сме ф % % Ф % Ф • + Ф Ф Ф + % КУ Ф + % > 3 % 54 5 Ф Ф : % + Ф ф % + % % % + + 3 3 Ф 3 3 %
пе Амброзић, једнот од наших нај- СТРИП ОНИМ РЕДОСЛЕДОМ КОЈИ ЈЕ
; аставантутти ји миковних. критичара. АУТОР ДАО. . –
Шрта Џоја Ратковић
Тренирао ар оре а-и