Књижевне новине

=== =

_ „карикатура"

КЊИЖЕВНА ЗАОСТАВШТИНА

ИЗ БЕЛЕЖНИЦЕ БОГДАНА ПОПОВИЋА

И Пт прво научи на скулптури (или дирер ом цртежу) гледати форме аизрергазб., па онда ужива пратећи их "(очима им прстима) и у природи, Под уживањем у разноликости и тачности има, извесно „асопцијативно" уживање у снази, јед ини, кртости, мекоти, нежности итд, _ о

За „истицање" уметности према приро. ди, могло бисерећи да је свака уметност ал — и књижевност — а карикатура је карикатура „карикатуре", Зашто онда „карикатуру“ не осећамо као карикатуру2 Ваљда зато што је у ниском степену, што је таман толико дотерана колико је за оптичку обману, уметничку оптику (8. позоришну оптику, оптику грчког стуба и пода) потребно, удешена као што се ствари удешавају за разне дистан_ це итд. (према прилици и човековом оку).

ж,

Писати, давати у параграфима, психоАогију инвенције и стварања уметника, скулптора, музичара итд. итд. по креативној интроспекцији и уживљавању у расло. ложење и функције уметникове.

_ Гледајући слику М!зЏег ав а ђоу (бу 5 М. Вохаш): Да ли се слика, чисто колористички, као [еје роцг јез уеџх, допада као таква, или, као што врло лако може бити, као опомињућа на (лепу) реалност»

Наравно, нису сликарски начини сами

· собом лепи, ни боја, ни тон итд. Оно што

"низму. =

је на слици лепо, лепо је зато што је у природи лепо — гледајући из вагона идући у“ Отипеха1а:) бледо плаво небо са сребрним облацима, испод којих прашњаво сиво жућкасто проређено лишће и гране, видео сам да је тај „изглед врло леп, и тако у природи, без слике, и да је према томе он на слици леп. Па и сликар га је ту у природи прво видео! и тај, му се

у. природи допао, пре но што га је мет- |

нуо у слику! — Ништа уметник не измисли — његов је само избор и комбинација — све друго је само израз, вештина из-

ражавања, експресија оног од чега.

је у природи добијен утисак. ж

Емоција је као поплава, као вода која се. излила. — Кад струја тече каналом, то је као кад „сила" тера „воденицу" функције, функцију; то је „чулно“. — Кад не тече каналом, кад се излије преко обала, потече целим земљиштем, онда је то емоција, која је „одјекнула“ по целом орга– А. вода се разлије или. кад је има: сувише, или кад нагло надође, или кад не погоди канал, или кад је нешто замстави (или је потера у назад) или (ја просто бележим механичке условем резултате, а изгледа да се то потпуно поклапа са физиолошким и психолошким — В. у Зое“) механизам мозта као машине) кад придође друга уточица, (ово. подкласа, онога „кад је има сувише ) итд. — Тако и са емоцијом у односу према „чулном функционисању, каналисаном. — И што је већи надражај, покрет „силе , или наглији итд. то већа емоција — односно, што мањи, то мања — може да усахне вода, и онда нема тока ни у каналу, још мање ван обала, тј. нема ни функционисања, још мање поплаве. — Ако има бране, препреке, стрмих обала, поплава мања, или је и нема —_ ако тј. нема згодног земљишта, емотивитета, неће бити ни емоције, па па ме да. однекуд и покуша да дође. — МИНУ је заустављена радња, заустављена во У као што је заустављена (а ЈаШеНа) емоција, мисао, мишљење, — Мисао сле опет покрене вољу. ита.

ж д Што се тиче живописних и ефективних. извештаја у новинама 0 зао:

е пр у : чецима итд. ствар ] 7, У У Ма има уметничких, „поетских. и и тетичких места, али пела ствар ни,

— гне те ј естетичка не поди “ 56 ржи те стално

стање и не А о “ њему. Из тога произлазе све партикулар ности тих извештаја У

односу према „естетичном“, објашњава се

њихова хибридност, несигуран, неизвестан 4 рЕан а , струк каракте

р утиска који остављају. ' глед М први по; је »нире ноштона углед Даје „лепо шиире о томе што и у самој

сеип изгледа, види тако (специфично) ог-

и, дакле У 1: Е а инеао Да ејпаћенћећ области, лепо је ,

ле само по предметима,

. по: и то не Рао но по основним оса нававиће ЈЕ · Микеланђелов „Мојсије Ми » и много: Субиака". Код првог

из кло" и „Младић ње снази, титанству,

: е ; хладно див» оуегомтпв осе-

оследњих ; БГ а. Сем кога се круг уметности шири ж

удптури адекватно пред "(гледајући ону МВАУ ама у трамвају идући лавим очЧИиМ ; И ен де5 М/езћел5“): ПРИР А ин не сме копирати. реп оАа бади _метнути = што исм ПА НА а не бисмо, ако, У дева“ 4 ја Мени могли наћи по треба 4 не бити од ње импресиј оно што је ефекје обраћена пажена и је „протумачено, 5 ; трео 6 : гивно: оно Тр је иначе га нема У истакнуто, и сами морамо наћи.

Оно шта је У СК стављање природе

Џе сад та М у 2 Ја]: с име што уметник ( сКУлЦ 2 110 о Ста у има да изради кип сВИу ' · сгзактно тако како А итд). не егз и ететот

тако приролу, по та:

КЊИЖЕВНЕНОВИТЕ

кип (слика итд) дати ону импресију коју је он имао пред природом. Кад би он дао, егзактно онако природу каква је пред његовим очима, егзактно копирана слика не би дала ту импресију — баш зато што смо метнути пред природу, што ова није протумачена... Али како онда уметник види у природи, непротумаченој, лепоту2 и поред уметника и извежбан гледалацг Како они открију протумачено и зашто у слици која би била верна копија природе не могу наћи ефект Вероватно зато што те особине (које у природи има) у слици не би било — у природи је све ту (и боја, и светлост, и сенка, и бледоћа, и линија итд.), а у слици има само оно што у њу метнете... У природи уметника (и извежбаних гледалаца) много штошта, читав скуп услова, метне на траг ефекта: светлост, живот. Слика је-мртва — она говори само што јој је артист удахнуо.

Биће вероватно најбоље књигу (Теорију књижевности) тако компоновати да се поједини Тор1с5 обраде као у Бену сваки засебно, па на крају, у једној глави, одељку, делу, израдити систематичну естетику са индикацијама параграфа и референцијама на њих. Тешко је развијати у довољној мери, у детаље, поједине (ор1с5, у једној систематичној расправи. Веза би често била кварена — а изгледало би, као Спенсеру, неко таутологисање, сувише доказа. Има међутим и моје: примењивање, синтетична филозофија. Тако би и наслову одговарало: Апајузез е; ЕеНехјоп5.

Човек воли да задовољава своје Ттлеђе. Он их задовољава у машти као у реалности. Али како у машти може да бира само најлешше мотиве из реалности и да их комбинује (по општој способности човековој да комбинује), он идеалише.

Идеалисање у уметности (на зрелог човека) прави утисак као и у реалности. Човек који тако идеалише изгледа млаБи, наивнији, мање паметан (види ход развоја у историји књижевности појединих народа).

Мојом теоријом о „нечулности" могу (једино) да се објасне невероватно разноврсни и разнородни случајеви лепога.

Мора, однекуд, емоција кроз мозак да прође (в. Рауог вљев пад; и мој у Гејрдрегз.газзе), да дође до свести—и да има нечег Ебгдегт или штетног у предмету или појави који учини утисак на човека.

Треба тако написати (са анализама, многим) да читалац научи (или бар види да ту може да научи) Теорију књижевности, начела критике, укус.

Адмирација је, као емоција, међу осталим емоцијама, доста хладна, доста сува — треба да се попне до високог степена, па да јаче, пуније, „влажније" одјекне у грудима.

Смех буди и необично и понижавајуће (необично, за зигршве). ж

Историјска, алегорична слика (која нема нарочите сликарске особине) не ваља, јер, не може да нас узбуди, јер је без емоција — треба једно приправљање, које у књижевности имате, и ваљда још неки други начини (треба ближе испитати), да се та емоција произведе.

ж | Чулно се локалише у разним орга-

нима == према томе, можда, донекле, и емоција — и што ти органи мање цен.-

· трални, даље од централних, то чулност

јача. ж

__И речи, чисте речи, неживописне (адјективи који казују лепоту или степен лепоте итд.) буде емоцију депога, и могу врло јако да је пробуде — јер су сатуриране смислом, асоцијацијама читајући Мје рапзјеппе5) 31. октобра 1908. врло сам завибрирао, неприправљен ранијим емоционалним речима или појединостима КОД ових речи: »,..|ћоге! ћаЂиб раг Је ргејаф: ип рене ћогеј 4611. сјемих ипе апсјееппе »ео]је« ди ХУШ злесје ,. «

Уметничко Лепо не постоји (то треба казати Лангеу),; оно је само израз (природно) лепог; вешто, лепо, потпуно, успешно, тачно, адекватно, што адекватније причање о

У) Бележница из које су извађене ове забелешке датира из 11908. године (октобар-новембар). У то време је Богдан Поповић био у Берлину. Сви

локалитети који се у тексту помињу (са двастри.

изузетка) су из Берлина.

број 13.

у 5 МаШат Воха, енглески сликар и Ан ректор Националне талерије у Лондону

Ова бележница носи

%) Шума на западу од Берлина јужно од Шар. лотендурга

у Раш 5ЗоЈНег, »бе песатште дез етонопз, 1905. (посебно глава прва, део; Апајодјев епте е5 рћепотепез бтоНоплеј ег |ез твасНоп5 тесатуџез аипе тасћпе ел тоцуетенћ)

БОГДАН ПОПОВИЋ |

лепом, лепога. Уметничко лепо (в. Хлаштегтапп'ов') формализам) су оне негативне особине, она отклањања онога што вређа, што смета — позитивно су само „дата' природе (изабрана, јер у природи није све лепо, и комбинована).

Живо се разликује од мртвога тиме што има потребе, и што иде напред да их задовољи, или иде назад да избегне штету.

Ствари, у историји књижевности и уметности, узе зз5еп! зато и у толико што се „досађују“ и што се иде све даље у правцу у коме се пошло — иначе није истина као што и немачки и француски тошш ет (иако модернистички) критичари кажу с извесним презирањем да су ове или оне гесјез ЕасИсез еј; мјеЏће5, и стога питдегмекир.

Драма, нарочито модерна, нема као полазну тачку увек „поетску идеју". Она даје оно што писца заинтересује (Влецха, Роппау", „Тако је морало бити" мтд). Те су нове теме дошле с временом, с еволуцијом. Изгледа да све више ствари постаје „поетско“. Значи да човек све више ствари може да гледа нечулно, кроз машту, с дезинтересованим интересом ита.

ж Видео девојку у ЗтаФшфћаћпу како чи-

та роман из Берлинских илустрованих новина и;направио рефлек-

сију: С годинама се мењају укуси — она тражи љубав,.ја „путовања“. Доказ да.

естетично све што задовољава Тлеђе и може да да. емоцију, нечулно, сублимирано задовољство. Врло разноврсно (управо све) и субјективно. |

Естетично: није телесно — ето то ти је. Мало телесно, што мање телесно (без физичке вибрације), оно. што је ослобођено од напора, од физичког напора, од чулног, од материалног (поводом клизања, тоциљања по леду).

Психологија стоји према физиологији као живот према анорганској материји, као Натеојек према обичним тоновима: има скок између једних и других (у пркос прелазу кад #Е психолошке „маште" у физиолошку „реалност").

Све што ме интересује, добро и зло, кад је „неозбиљно", кад нереално: пријатно репродукована емоција. То је то (поводом описивања хладноће).

ж ; Асоциације чине предмет лепим — то објашњава не само разноврсност. лепога, но и разлике и степене између „ћепих". Има финијих лепих и мање финих, с мање или више телесне вибрације. Што пријатна асоциација мање чулна, с мање „вибрација“, виша у рангу, то виша у рангу и лепа ствар. Тиме се објашњава на пример зашто мирис естетичнији но укус. | ж

Ја ћу познати гурава човека само кад му мршаву руку видим. ж ' Д

Код Вернера (оне терасе с кипарисима у Сајб Ваџег) све је ту, и перспектива (линија и ваздух) и пластика, и светлост итд, али је све то само маркирано, за интелект, а није као у природи, да чула осете да је погођено, да се чула осете као погођена,

Припремио за штампу Богдан Љ.: Поповић

4) Једно од места тде су се куповаде позоришне карте у Берлину

Бу Француске недељне нлаустроване новине, основане 1862.

ву Копгаа Рапре немачки естетичар и мстори-

чар уметности

ту Вођељ Жипшпегтапа (1824—1898), немачки фидозоф и естетичар, бранио теорију форме к

ву Кисепе Впешх (1858—1932), француски драмски писаџ | ;

Фу Маштсе РПоппау (1859—1945), француски драмски писац ј

"МТОРАК

Рахман Дедај „

ПЕСМА > МЕ МОЖЕ ИЗНЕВЕРИТИ

Вечерас ме можеш оставити самог и отићи

Тамо тде те не могу стићи

Ни са крилима жуте птице

Ни са белим коњем мога детињства

Можеш ме оставити сасвим самог

Као улицу

Која пребројава избегле пролазнике

Као реку

Која се приближава мору без обала

И не могу те стићи

Ни са овом речју која ме вара

И која ми крв тихо

У вино претвара

Можеш побећи и оставити ме самог

Са мојим именом —

Ти си навикла на игру са мном

Вечерас ме можеш оставити

Као. дете поред украденог излота

Ти си навикла да играш са мном

Ал треба да ме сазидаш

Тамо где морам стићи

Са крилима жуте птице

И са белим коњем мога детињства

СЛИКАР И УЗНЕМИРЕНЕ БОЈЕ

У јутру 1 Нацртај црвену јабуку И море

Јер деца воле галебове И јабуке своје крви

У подне

Нацртај птицу И коња са златном тривом

Јер деца треба да лете Јер деца воле коњанике

На вече Нацртај љубав И погачу

Јер деца могу да се уплаше у сну

Сањајући сутрашњи хлеб

На крају нацртај. беле руке

Сасвим беле као цвеће

И видећеш

Да није сасвим једноставно

Да једеш црвену јабуку

Да именујеш море

Да ухватиш птицу

И коња са златном гривом

Да нацрташ љубав с подједнаким деловима

И да једеш погачу.

Уторак је

данас ће доћи моји добри сељани донеће на трг

срце завичаја мог

зеленог уторка црвеног уторка уторка кишног

излазимо на трг и купујемо део зрелог лета . део уторка од мојих сељака

кад се кућама враћају

са по звездом упаљеном на челу богатији су за по уторак

већи за љубав једну

што нас остављају на праг

Уторак у очима дева

што купују са трга

цветове завичаја мога

уторак дечака што купују први златне јабуке моје крви.

МОЈ ПРИЈАТЕЉ, СТАРИ РУДАР

Да досегнеш њега

да се удаљиш треба од неба

за један Е

за седам ' за хиљаде метара

песма до његове љубави

једна је вертикала једноставна

а дно је тај храм

пред којим треба стати

као пред греховима

као пред анђелима

и себе измери тим рукама

што узидавају своју љубав

палећи срца камена фитиљима ваља да се измериш са њима

на начин најједноставнији

п да се поздравиш као на дну песме јер дно је то њихова победа усправна

Пред њима стани као пред богом огња као пред богом љубави.

Превела: Мељехате Дедај

РАХМАН ДЕДАЈ рођен је 1939. године у селу Пендух код Подујева. Аипломирао је на Филозофском факултету (албански језик и књижевност) у При. штини. Ради као уредник при издавачком предузећу „Рилиндја“ у Приштини. Бави се углавном посзијом, а пише и прозу за дешу. Досад је објавио следеће збирке песама: „Очима песме" (1962), ,„Симфонија речи" (1968), за коју је добио Децембарску награду Покрајинске Скупштине САП Косово и „Скривена балада" (1970), као и збирке песама и приче за децу „Тајна" (1965), „Медаљон"' (1966) и „Два језера".