Књижевне новине

Гордана Тодоровић

Речи од пбешођа _ јабука

Као са звучне лире са дрвета откидали су се цветови и падали на земљу и речи су се откидале и пловиле с облацима да дан плави поделе видицима.

Ја сам била као зородлана румена јабука, са мирисом неба и потока у осмеху, облаке сам шарала љубави у сенци, а мастионицу ми је чувала птица, пуна страха.

АРВОРЕДИ

Дрвореди зелени од куће до недогледа, грана опружених ко прсти свирача, љубав вас сади за мене сваког јутра, за куће ко гнезда, извађена из плача!...

О, шуморите, зелени од јутра

и радујте се снегу у мојој љубави,

причајте какве ће јој снови имати шаре

на цветовима којима земљу обави.

Научите је да видике воли ко платани, јабланови, кестенови, ко млечна купола јутра што пева

у речима, да увек снопом руку јутро воли.

А ако не дође, проспите бедеме

цвркута-

на њене путеве где гори јој сенке пламен и пробудите је птицом, малом ко срца камен што завесу тиху лишћа испреда да љубав ве лута.

ПЛАМЕН ОТАЏБИНЕ

Као драги камен пламен отаџбине тече као светлост са наших дланова и скупља нас у злато свељудске висине, у гтолубији немир врх љиљана кровова.

То је пламен онај за који су пали прва деца и прве влати и прве шуме, наоружане поносом фабрика и бразда оних што су изворе прековали у буне

човечности да једнаки плодове беремо златне на првеном пепелу никле наших снова ха сунпобуктиње слободе песмом покољења вежемо, ла слободосплет камени исклешемо на пепелу окова.

СЕЈАЧ

У пролећу великом сањају кровови и ја сам светиљка љиљана облака

' и ветрова, нал гроздом бразда сејач сунце носи п љубав спава миром зрневља у роси.

"Те бразле баке за једнаке људе носе,

у пролећу, чистом ко цвркут ласте, певају росе, сејач стоји ко светлост, тешка, времена, у земљу баца пламен зоре са ___ семеном.

ПРОЗА „КЊИЖЕВНИХ НОВИНА"

ВЕШТИНА ЋУТАЊА

Милан Оклопџић

Упознавање: нека-се девојка, која управо излази из продавнице ципела, сасвим лагано осмехне и прође поред тебе као да се ништа није догодило. На тај мали знак, ти. јој прићи и започни разговор. Избор теме је слободан. Трајање: променила је боју косе, више не носи чизме. И мада је још увек мала девојчица, пожелеће дрвени бицикл. Видиш да си и ти променио боју косе. Растанак: ми, велики испуни-

тељи жеља. Шта смо све то хтели да изговоримо, да.

објаснимо, да учинимо"

КАДА САМ ЗАВРШИО ПИСМО и написао то велико олово М уместо потписа, приметио сам да ми рука, као по инерцији, наставља да прави чудне покрете који би требало да означавају неки нормалан, природни наставак започете исповести. То је одмах постао проблем: шта радити са рукама када је писмо већ завршеног Колико је речи употребљено у писму2 Реченица2 Могуће је да би било боље да сам нешто нацртао. Она би ухватила смисао: речи су ми увек представљале проблем. Затворио сам писмо и чврсто одлучио да га пошаљем још истог дана. Тек када сам угледао бензинску пумпу, схватио сам да се пошта налази иза парка, и да сам ја, у ствари, У близини њене куће. Она је увек чудно отварала врата: прво их мало одшткрине, затим, када ме угледа онако смешно незграпног и на моменат добродошлог, стајала је и посматрала ме. Желела је да продужи неизвесност, хтела је да ме учини још незграпнијим, уживала је у томе да види на мени колико умирем од жеље да уђем у њену собу, макар само на моменат. Ја сам јој то дозвољавао. Пошто сам прихватио правила игре, одлазак је био мој део представе. Никако

ИЛУСТРАЦИЈА ХАЛИЛА ТИКВЕШЕ

нисам дозвољавао да ми она закаже следећи састанак. У тренутку када сам, између одласка на пошту и сусрета са њом, несвесно изабрао ово друго, утврдио сам да овога пута ја нисам био сам. Између ње и мене, стајало је једно писмо у десном џепу мог сакоа, писмо које је сада знало више од нас. Чудно, све што је требало да изговорим, да урадим, све је било написано у том писму; она и ја смо били сувишни. Шта да јој кажем2

„Очекивала сам писмо од тебе." Увек је била мирна. Могли смо говорити о јагодама, Киркегарду или некој утакмици, није себи дозвољавала да се узбуди. Често сам се питао да ли она има свој унутрашњи живот, какви је то чудни механизми спречавају да изрази своје емоције2 На моменат сам помислио да она зна да имам писмо У десном џепу 'сакоа. То би било најбоље ретење: мирно бих га извадио, оставио и отишао. Она је очекивала писмо, не “мене. Желео сам да иза одшкринутих врата, у соби на кревету, угледам неког младића, сасвим непознатог, који би нам олакшао изговарање оних обавезних речи пред растанак. Када сам напокон ушао у собу и видео да је по ко зна који пут сама, уплашио сам се да сам ја увек и био једина особа која је испуњавала тај празан простор. То је било смешно: први пијани морнар би је могао учинити срећнијом. Постојала је само нека чудна подударност, о томе не треба говорити. У соби смо. Када је сигурна да сам ушао и да ће проћи још доста времена пре него што пођем, она је настављала свој започети посао. Заправо, то и није био никакав посао: за њу је било неприхватљиво

„да ми придаје исувише пажње и важности, њој је било потре-

бно да нешто ради, како би ме убедила да јој је свеједно што сам дошао. Овога пута, она није знала да имам писмо у џепу, и ту сам ја био у предности. Собу сам врло добро познавао: кревет, мали сто, само једна столица и полица са књигама. Сваки пут када сам улазио у собу, покушавао сам ла одгонетнем тајну која се чврсто поставила између нас приликом нашег првог сусрета — прилазио сам полици са књигама и читао наслове. Плашио сам се да њен укус није сувише близак мом, то би захтевало много више опрезности за време наших разговора. „Те књиге сам затекла ту, када сам се доселила у ову собу". Њен поступак објашњавања ствари које су ме мучиле је у почетку био мало необичан: дозвољавала је себи да сачека да се збуњено нађем у ћорсокаку, онда би ми само једном, реченицом откривала вео тајанствености око ствари које ни најмање нису биле чудне и тајанствене, Ја сам био тај

"који је увек уносио чудновато тамо где га нема. Она је

то знала и умела да искористи. Касније “је то постао са-

ставни део њене затворености. Када се "нешто непрестано |

дешава, постаје монотоно.

њим, у парк · иза поште, у почетку

ве наао Ене. Он није носио нешто што би било није обећавао ; сиви мантил каквих има на хиНЕ ННИМ ПА а шешира, са новинама у руци. Сео је на дада У ТРАДЕ Оно што ме је изненадило, било је = у оуди обично седају на клупу новине. Седео је мирно и посма-

у парку да зе р. Потребно је да кажем да сам ја трао своју упи преко пута његове, и да сам га посматрао ПРЕКО Ба приближавао. Шта сам ја радио на клупи у Пра = ко лим да је неважно да се присећам свих детаља. паркуг Мис но било сасвим свеједно, могла је то да парку, хаустор У. десетоспратници или кожна Тедно је било сигурно: није био дошао да чита ПА а врх своје леве ципеле. Ово место за давање још неких карактеристичних на потом однева. Две жене са цвећем у рукама проСЛИКА а нас хистерично се држећи под руку. М излогу дазр ЕАУ 2.100: Рекламни плакат за, представу

телетина 4 месарнине, врту, Немирни опушак у трави који не жели

КА , то, да

СВА а Жена у сивом мантилу, без капе и са новида се у џци, прилази и седа поред човека. Значи, састанама у Р , о што ме је изненадило по

био унапред утврђен. Он

;

било је то, да је тај човек наставио да посматра те леве ципеле мако је нека жена, такође са новиврх свој ци, села поред њега и повишеним тласом почела нама У ит објашњава. За мене је било неприхватљиво да му матра врх своје леве ципеле док нека жена седи

нак је други пут,

"пос : Ба Аво Могуће је било да он није желео њено при-

њета. ње поред Рачи већ у следећем моменту, он Ју је заграно. Она

ам гласом наставила да му нешто објашњава. е било чудно: пожелео сам да још дуго не олу како бих могао да још извесно проце Кане

невероватну моћ споразумевања између двоје у ТРИ Антилима. Немогуће је да ја, или било ко други, нема руку толико нежну, или покрет тако извежбан, да би једним покретом на клупи у парку успео да ствари опет доведе на своје место. Шта значе моји вечерњи издасци са девојкама које волим, петочасовни разговори телефоном које свакодневно водимо2 Осећао сам се као ла сам преварен. Зашто ме у детињству неко није подучавао: уместо СВИХ обавезних речи које треба да изговориш У

ији на клупи у парку,

ЛЕ сваје леве ниНије: То су велике грешке. Седели су на клупи још: неко време, онда. су устали и отишли не јавивши ми се. Ја сам био убеђен да су они моји стари знанци и дасуу парк дошли баш због мене. Какосам у све ствари које ме окружују уносио чудновато, био сам убеђен да ће ми се они јавити на поласку, као неком старом другу. Прошло је неколико дана и ја сам све више сумњао у слику из парка. Постао сам ћутљив, отказао сам све састанке. Неко време сам се носио мишљу да купим сиви мантил. Следеће среде, ја сам био. потпуно заборавио на слику из парка. Парк се налази између моје куће и поште, тако да често свратим и са клинцима играм фудбал. Када сам тог јутра куповао новине, угледао сам човека у сивом мантилу, био је то наш други сусрет. Нисам очекивао ништа нарочито, он је имао свој, ја свој, зашто бих ја прихватио његов начин опхођења2 Врло је могуће да ја боље познајем литературу од њега. Клинци су се поделили у парове, тако да није било места за мене. Сео сам на клупу и посматрао га. Отворио је новине и почео да чита. Хтео сам да пођем, али сам не знам зашто веровао да она треба сваког часа да стигне, и да је могуће да ће се нешто десити. Можда је ово најбоље место за давање неких карактеристичних слика: клинци играју ПНЕ са пробушеном лоптом, у излогу месарнице, телетина : раКАИНи плакат за представу СЕКСУАЛНИ ХОРОСКОП. „Не остављај ме!" Она се појавила на улазу у парк, и чим та је угледала почела је да виче. Њен глас је био таман, скоро сасвим шрн, био сам прилично потрешен. Он није подигао главу, наставио је да чита новине. Она је већ била дошла до клупе, било јој је мрско да седне поред њега. То су неки чудни отпори према вољеној особи, и то баш

суство. је смирен; Како је св са те клупе,

_ у моменту када се од ње очекује нежно и пажљиво љубавно објашњавање. Пожелео сам да у том моменту | имам камеру и снимим их заједно у неспоразуму. Био сам

сведок једног растанка, требало је да имам камеру. Њено |

лице у крупном плану. Рез. Његове мирне руке са новинама, из доњег ракурса. Врисак. Рез на њено лице у крупном плану и руке које се тресу. Ако не камеру, оно бар сиви мантил. Био сам сасвим сигуран да он, њу не воли, вероватно никада никог и није волео. Она је била црвена у лицу, хтела је да му све каже у овом последњем тренутку — биле су то неке неповезане речи које су долетале До моје калупе. Чудно, имао сам утисак да је он рекао више од ње. Све речи које су јој чедостајале, биле су у његовом ћутању. Она се нагло окренула и чошла ка излазу из парка. Он гледа за њом. Она се још једанпут окреће, гледају се, и онда он чини покрет који ме је скроз дотукао. Немоћно је раширио руке, као да каже: „Тако је морало да буде, нема потребе да се љутимо једно на друго. Могао сам све да очекујем, али не да на крају немоћно рашири руке. Зашто јој није рекао збогом, или нешто слично Уетао сам са клупе, желео сам да га оста-

вим самог у свом ћутању, његов зид је било немогуће ·

срушити. Клинци су трчали око мене. Окренуо сам се још једанпут, видео сам да је променио положај седења, био ми је окренут леђима. Видео сам му рамена, како се тресу.

Између одласка на пошту и сусрета са њом, несвесно сам.

одабрао ово друго. У њеној соби, постојао је утврђени поредак ствари. Не бих могао да кажем да сам је волео, неко осећање је постојало, али то вероватно није љубав. У почетку ми је било интересантно како она отвара врата своје мале собице. Сваки пут сам имао велику жељу да уђем у ту собу, не због ње, била је довољна сама помисао да

се нешто помери. Већ тренутак касније, када сам уобича- _

јеним покретом седао на ту једину столицу, када сам утврдио да не постоје никакве могућности за нова отварања, добијао сам неодољиву жељу да све напустим и да се више никад не вратим. Сваки пут се дешавало исто: аудачки сам желео да уђем и да изађем. Вероватно и сама није била свесна тога, она је желела да ме уврсти у њен, унапред утврђени свет ствари са којима свакодневно комуницира. Она је вероватно хтела да ја будем стално заљубљен у њу. Писмо у десном џепу сакоа. Зар нисам У њему написао све што је требало да кажем, да изговорим2 Зашто ми је потребан неки потпуно непознат младић, ухваћен изненада. на њеном кревету» Ја сам кукавица2 Први неспоразум је довољан разлог за растанак. Престала је да ради и посматра. де. Зна да се нешто померило, зна да овај мој дОлазак није случајан. Посматра ме. Очекује неки '"опмалан, природни наставак започете и : је „ М ПА мн звања зао ПА

чима. Окренуо сам се, нисам желео да ми придаје толико важности.

Невероватно, како сам у том моменту јасно видео, иза. нон са уредно поређбаним сукњама и џемперима, огромна леђа човека у сивом мантилу и његова рамена, како се тресу.

_КЉТИЗНТНОВИНЕ у

биће довољно да посматраш