Књижевне новине
. свом уметничком сходно песник.
'месниковом
месми
"поста песник одтовара
·мум добре воље У
" мена боравио
" Истока
· и елементарно
"песмама: ,
5 »" » ; рођендан а Нства" он то чини са много
ДОК БУДЕ
критичког ДУХА
Сусрет с песником и критичаром Џ. С. Фрејзером
СК СТАНИЦЕ Свети Пен. стер полази у девст часова. 5 програму мог студијског бране у еликој Британији стоји напомена: У
„7:
след заузетости у јунском испитном ро-
жу, професор Фрејзер може да вам по-
свети само сат времена. Ж А елите ли да примите позив или га због дужине чи
. вања отказујете>' Чини се да је органи.
затор програма претпоставио недостатак
„одушевљења. Лестер ме, истини за вољу,
као.и многи други индустријски гра, није нарочито привлачио, Но је Уне. пе“ сника м критичара Џ. С. Фрејзера, аутора чувене књиге „Модерни писац м његов свет“ (1953), изазвало низ асоцијација и подстакло ме на нова размишљања. _ „Мада је Џ. С. Фрејзер у свету савремене англистике више цењен као критичар и историчар књижевности, он је по темпераменту _ преваЊегове познате збирке песама су: „Елегија роднога града", „Путникова кајања" и „Стања". Збирка песама „Стања" (1969) _ речито говори о О психолошком развоју, п о његовој емоционалној и интелектуалној зрелости. МИ сам наслов књиге указује на ауторове интенције да кроз песничко ви-
Ђење наговестити широки спектар човекових _ душевних стања и интимних "расположења. Ведрина и раздратаност
младалачких _ расположења у песмама: „Посланица младом песнику", „Отуђење" и „Песма о љубави", помрачене су У позмијим годинама извесном резигнацијом и песимистичким _ опсервацијама о савременом друштву. Однос човека и околине
је лајтмотив песама као што су: „До“д-
ска ситуација", „Говор мученика", „Медитација великог поста", „Људски типови", „Јесења елетија" им „Писмо _ пуно мржње". Као да је песник уморан од, аопдонске гужве изашао у природу да би се на тренутак зауставио и упитао куда смера ужурбана томила. У „Људској ситуацији" он. изражава веровање да је
коначно дошао час када би свет требало
да саслуша песничку реч, али га истовремено нагриза сумња јер
„Људи умиру У азијској ноћи, Док ја пшшем стихове,
И ниједна реч неће помоћи, Залечити или ублажити ране, Зауставити пуцањ топова,
Ни умирити урликање шакала:"
суморну _ констатацију о општем току људскота живота налазимо У „Медитација великог поста". На је право значење великог ) да је то доба када
Јоти једну
тиатање шта
7 нрћ : тво „Вино постаје сирће. Другарств ажертва.
издаја. Буђење крајњи
'Сан лукава бол."
: ггој пе Т ГОВОНа друтом месту У истој песми 0: ри ОУ утроби свесног _индивидуалног напора. да „стварамо љубав за оне који су нас. прождирали", мада је „тешко икада | Овај макси-
„» опростити чак и мртвима . и песника, као и његов саосе-
настојање да изазове љубав насупрот мржњи
ми рату подсећа, бар У неким својим и
довима, ма источњачки, Па И ом да је ФРеј
оке у Јапану и предавао на
Универзитету У Токију, можемо а
са сигурношћу тврдити да се џ. сура
дубоко дотакла _ језгра ње:
е личпости. Зато оп са извес-
прихвата сву комплек-
непрестано смењивање
и бола, рарања. и судби~
е то део човекове
> индиферен-
праштање и Ћање и активну
стваралачке ним слокојством сност живота добра м зла, не. Али ејзер ; 5 тности и Гпатији; напротив, он о МЕ имболу мора као позитивном кор
ну У АИОТОВСКОМ смислу, И УЗРОКЕ Ка 06 ног живота. Воли све што 1
оре :о и везује се чврстим споА уметност је,
мама за хенбре ид жита, Тако у „Вапо њему, само, ордсворта" каже:
ријаџији на
ак са , имамо састан ије. судбином,
мо судбину ради љубавног састанка . · · Плачимо 360% љубави која се плаши лажи, која је иза страховања."
„Сви м
Али пропусти
Плачимо 360: лажи
едноставним стварима, о
свакодневним радостима као У
За Тили, болесну Од љубави", по ЛАНА педесети
јин „ма Бмпсона на његов
За Виљема БМПЕилософи" п „О упор-
Када пише 0 |
малим
и задовојуства. Његова би и па крај“ живота била само
ог човека;
оптимизма исповест о исповест обичн
|
ТАИЗАЦИЈЕ
у
„Волео сам крчму: .
Волео сам мачку, волео малу птицу;
Једна је природно појела другу...
Никада нисам задовољно поздравио дан,
3бог увек присутног бола,
Да имам шансу живео бих поново!"
Живот Фрејзер у песми „Говор мученика" описује као
„Понављање истог путовања, Путовања наде, страха и оклевања, Препуштање и одупирање искушењима, Чудно, у значајним тренуцима живота Уобичајене фразе не значе ништа Чак су и: суптилније вештине сувишне."
Можда, управо ове песме из збирке „Стања" живо илуструју _ комплексност савременог човека и појам модерног (тлодегину) у поезији, онако како га је Фрејзер у својој познатој књизи „Модерпи писац и његов свет" формулисао: „Модерно је присуство оштре, неразрешшиве комплексности у песми... или модермо у светској књижевности је оно што се у наша немирна времена допада узнемиреним сркима."
Особине _ које | одликују _ Фрејзеров стил су прецизност, јасноћа и јелдноставност изражавања. Оне се недвосмислено огледају како у његовим песмама, тако и у критичким текстовима и преводима. Он о себи као песнику и преводиоцу, У својој студији „О превођењу поезије" (1966) каже: „Езра Паунд је песник и зато оно о чему пише може да звучи величанствемо, чак и онда када појма нема или не жели знати каква је порука песме. Научник свакако може да саопшти поруку, али она обично не звучи величанствено.
Научити како се пишу убедљиви стихови
је посао који траје целога живота. Превођење поезије је често необично привлачно за људе као што сам ја, који воде рачуна о вештини песничког стваралаштва али се не обмањују да су мајстори величанственог стила и који маре за поруку, смисао и осећање оригиналног текста". Фрејзер се са зналачком озбиљ-
ноићу бавио превођењем песама са лаНарочито: тинског и италијанског језика.
су запажени његови препеви италијанске
средњовековне поезије, а посебно појелина певања из Дантеовог „Пакла", ·„Чистилишта" и „Раја“ која је 1963. и 1965. превео на захтев британске телевизије. По њему, добар преводилац „мора бити вољан да се потчини већем духу од себе, дер је превођење стихова известан начин идентификације с поезијом на страним језицима“, а Дантеа сматра за „пенадмашно великог песника", те је зато м најбољи Дантеов преводилац само њего-
ва бледа сенка.
И још увек утонула у мисли о писцу п делу стижем У Лестер, који је обасјан подневним сунцем и сав у зеленилу -с00јих вртова. Понеки облачак и неколико димњака _ подсећају им на индустријску страну _ града. Професор _ Фрејзер“ сада живи у Лестеру тде предаје на Катедри за енглески језик и књижевност. Ово му је последња школска тодина, јер ове јесени одлази у пензију.
Професор Фрејзер ми сам отвара врата. Висок, мало повијених плећа и седих власи. Млазим у типичну енглеску жућу са мноштвом књига и понеким уметничким предметом. Мпаљена грејалица У 1Уну говори о навикама оних који су некада живели У _ топлијим крајевима.
Разговор почиње спонтано и без икаквих.
сувишних · конвенционалности. Професор Фрејзер живо и духовито коментарише
свакодневне догађај е.
_. Ви сте, дакле, тај чувени професор Фрејзер2
__ Знате професура ми је занимање. Човек мора нешто да ради, а рад са студентима ми причињава. задовољство. Али ја сам првенствено креативац и уметник,
То се осећа већ при првом сусрету. М њему заиста нема ничег академског, крутог и догматичног. Док говори очи му светлуцају, а свака његова реч је непосредно и дубоко проживљена.
— Чини ми се да се Лондон знатно променио од мог последњег боравка У Енглеској. Да ли на то утиче велики при= лив странаца»
— То је сасвим могуће. Доста се лонлонске солидности мн сигурности изгубидо. Упркос томе, Енглеска је још увек У много чему постојана земља, Када при повратку са путовања угледам беле гребене Довера осећам извесно олакшање, јер знам да је наше друштво добро ортанизовано, да су љули прилично. љуоаз= ни и да ме нико неће ударити,
| средно. на слух. у "ћени токови и тенденције наше масовне
·_ публику.
Џ. С. ФРЕЈЗЕР
— Шла мислите о омладини, хипи ко-
лонајама и слилним појавама У савременом друштву2 — Много тога што се дешава међу
младима је само пролазна појава, нека врста животног експериментисања у времену које можемо сматрати етички недореченим или прелазним добом од старих ка новим вредностима. Јасно је да су те нове вредности још у пропесу стварања и њих је у овом тренутку немогуће дефинитивно сагледати.
— Би сте предавали и у Америци, зар не2
— Да, на универзитету у Рочестеру. Вас оставили
— Какав су утисак на амерички студенти>
-— Они уживају у дискусијама м спонтано реагују на све што им се каже, изражавајући при томе оно што се данас често назива модерним сензибилитетом. Истина, у поређењу са енглеским студен-
· тима, њима недостаје знање, али цене и
воле живу реч. Пошто су знали да сам
песник, стално су ме молили да им реци"тијем "стихове. Све се
више пишу песме Оне делују непо-
за радио м телевизију. то су прихва-
ј Мосталом,
културе.Скоро су сви добри енглески пес-
' ници испод четрдесете или Испод педесете
прошли кроз ово искуство, То је, мислим, један од тлавних разлога што је велики део енглеске поезије који је написан, око 1953. тодине имао директан утипај на Она ничим не запрепаштћује, као велики део Елиотове или чак један део Однове поезије.
— Професоре Фрејзеру, Ви већ 7одинама _ предајете сиглеску књижевност. Којим се методом служите У наставиг
— Директним.
= Да ли бисте могли нешто више да кажете о пастави књижевности на оританским универзитетима2
— Не служимо се историјским метолом. Тежиште интересовања је само књижевно дело, а користимо се опттирним илустрацијама релевантних текстова, Наши се студенти често жале да им не дајемо довољно података Ви на континенту претерујете у другом смислу, то јест на испитима тражите сувише датума и историјских података, а текст запостављате. Осим тога, ми радимо у малим
групама (шола! зузбеет) што знатно олакшава индивидуални приступ студентима. — У свету, та и код нас у Југославији Ви сте углавном познати по својој књизи „Модерни | писац и његов свет". Шта бисте Ви о њој рекли сада када се навршава осамнаест година од њеног прзог издања»
Наставак на 9. страни
Илеана Чура
"кроз
ФЕСТИВАЛИ
ДРУГА ЖОМЕДЕРЕВСЋА ПЕСНИЧЋА ЈЕСЕН«
Други фестивал „Смедеревска песничка јесен" одржан је у старом граду на Дунаву од 17. ло 920. септембра. Четири дана песници из псле земље, припадници неколиких песничких генерација, говорили су своје стихове у Смелереву, у његовим привредним организацијама и школама, у оближњим местима и ужива ли гостопримство ове гостољубиве комуне и њених културних институција које озу лепу манифестапију организују и финансирају. Па ипак, као но кол неких сличних културмих акција, каквих код нас у новије време има веома много, показало се да је осим добре воље организатора и финансијских средстава, за њихово реализовање потребно знатно впше. Потребно је, наиме, и нешто смелости како би такав. један фестивал у потлуности успео. А та би се смелост морала огледати, између осталог, у позивању оних песника који уважавају свој аудиторијум и којима је стало ло комуникације с њим и у рачунању на онај ауднторијум који песнике уважава. Боље је да буде мање песника и мање публике, а да се очува. достојанство и једних и других и да, најзал, од тих сусрета опн који то желе имају неке користи,
Жири И фестивала југословечске поезије „Смедеревска песничка јесен", у саставу академик Димитар Митрев _ (прелселник), _ књижевник из Скопља, Станко Динић, новинар
Миодраг Павловић
НАУЧИТЕ ПЈЕСАН
Кроз кроз кроз кроз
каква друштва треба још проћи, какве људске видике,
злоходнике, пауке-војнике,
шуме пошасника,
уши доушника,
треба још ићи уз раме дволичника,
с напасником облачити самуре,
с џариником завлачити руке у мошње, гледати пандуре како бију по кичми! Свуда се дигли борци против откровења и јашу велике коње, вребају крв, заседају праведнике и сваког ко се јави између чозека и бога, на брвну.
Куда ће они што се клоне звери2
Браните се! Научите песму!
Уђите кроз гусле у мраморни око,
певајте, орите се, појте
и стојте мирно кад се зачује питање
ко ће међу вама да затвори врата
славословите док се храму не пробије
теме,
стаклени прозор нек се обрати мору
док не проклија сиње срце,
жаморите, жуборите, роморите,
нека вас нађе сзетло као срп своје снопље,
као што мученичка крв нађе своје копље,
ускликните, утројте, узхвалите,
док се и лобани не отвори торњи вид
и песма не покуља на сљеме,
попевајте, коледајте
усред свог рата који сећање ботше
научите пјесан, то је избављење!
из Смелерева и Милорад Р. Блечић, Боглан А. Поповић и Радојниа Тауговић криичари из Београда, донео је — пошто је опепно 260 приспелих рукописа ои следећу одлуку: ла се ваграда _ „Смедеревски Орфеј“, у износу од 1.000. динара, додели Мирјани Голоровић за песму „На распућу" н да се награда листа „Наш глас" из Смелерева, у износу ол. 1.000 динара, додели Милосаву Славку Пешићу за песму „Фреска из Милешеве".
Жири је, затим, одлучно ла, у оквиру кон: куренције. младих југословенских песника, награди: Даринку В. Јеврић из Пећи, за песму „Слободарска“, наградом Конференције Савеза омладине Србије која се састоји у штампању збирке песама, Васила Димеског из Скопља, за песму „Камбанарија во мојата крв“ („Звоник у мојој крви"), наградом књижекног часописа из Лесковџа „Наше стварање“ у износу од 1.000 динара и Радомира Аплрића из Београда, за песму „Вук ти је прелак а ловии га" посебном награлом Организапноног олбора „Смедеревске песничке јесени", у износу од 1.000 динара. . , '
Жири је, најзад, једногласно оллучно ла се награда И фестивала „Смедеревска песнич ка јесен" „Златна струна“, у износу од 2.300 жинара, додели Миолрагу Павловићу за пес му „Научите пјесан", с обзиром на њено 0стварено и сугестивно јединство погтске врелности и хумане ангажованости.
у
КЉИЖЕВНЕНОВИНЕ , = 7