Књижевне новине
| зе праву службу, · Али врата
· питајући имају ди
0 УСЛОВИМА УМЕТНИЧКОГ
СТВАРАЛАШТВА
МАТСРИЈАЛНИМ
САСВИМ ЈЕ ПРИРОДНО што се и код нас све више говори о оудбини уметности, Али, за разлику од индустријски развијених земаа, криза уметности, — уколико се уопште напетост актуелне уметничке ситуације може тако назвати, због чега термин „криза“ увек употребљавам у условном значењу, — код нас је, изгледа; изазвана више релативно малим учешћем јавности у уметничком стварању и у уметничком животу, мада су и код нас културне делатности у сталном порасту, а све већа је и укупна маса потрошача
разних добара културе,
Међутим, док се великом брзином повећава маса потрошача културних добара. на подручју забаве и разоноде, дотле потражња и потрошња уметничких дела, углавном, стагнира или опада, Гри четвртине Југословена годишње не прочита ни једну књигу, свега ју, учесника У анкети коју је спровео Центар за истраживање јавног мњења у Београду одгОВОрили су да су у 1967. години прочитали једну књигу из домаће књижевности, дневни број посета. музејима креће се око 60, а број купаца домаће књите или купаца уметничких слика готово Да је симболичан,
Како рече један социолог, стварање уметничких дела пи услуга код нас је добрим делом само себи циљ. Разуме се, последице су понегде веома драстичне, а погаБају како уметнике тако и друштво, Међутим, пошто их непосредније осећају, ствараоци их најтеже и подносе, ;
То се пре свега испољава у осећању да се код нас уметнички рад обезвређује и да на ваги друштвених вредности пада као оловни тег, Пре петнаест година хонорар за табак књижевне прозе износио је колико плата професора универзитета или директора предузећа, Данас за такву плату писац треба да напише пет или више табака, а да би је стварно и зарадио, морао би то што напише и да објави, Међутим, нити може у месецу толико да напише нити има гле да толико објави, уколико би каквим чудом толико написао. Дакле, чак и кад жели, писац не може да живи од књижевног рада, Ако и поред тога има писаца који живе од књижевности, то ипак ништа не доказује, јер су то махом писци који се злопате или писци који живе од дела што су их писали током многих година књижевног рада, У једној прилици, говорећи о томе зашто друштво а да помаже даровите људе, Иво Андрић је рекао: „Понекад ми се чини, све што сам написао, да сам у ствари написао прековремено , Одиста, код нас се књижевни рад вазда више сматрао као хоби него као делатност која захтева читавог човека, Мако сви лепо говоримо о потреби књижевности, и да јој се треба потпуно посветити, изгледа да се у животу ипак радије држимо оног чувеног Золиног савета писцу: преко дана туцај камен а увече пиши ремек-дела! Пошто не могу да живе Од књижевног Рале писци пе Е зарађују за хлеб у АРУГ глатпанка али не и већином на правим местима где би њихове способности више користиле м друштву и књижевности, Поред тога што тражећи посао не наласве је више писаца који траже било какав посао. То су, углавном, млади Људи,
' на која ударају ретко њима отварају. Међупристижу не или не место
под сунцем, Осим тога, Стевана извесно књижевно име, они виш
се кад пред тим, млади писци
нису ни тако млади како нам се обично. чини, пошто.су ближе есетој години,
десетој него двад а зло ожењени и са децом а без станова п са месечном 3арадом често нижом Од гарантованог минимума личног дохотка за послених грађана, –
У „Предлогу мера за побољша ње материјалних услова књи а ног стваралаштва“, који је у ки једници са Удружењем жарко ника Србије припремио репу " чки Секретаријат за културу, Ба бразовање и науку, констатује
ижевни
поред осталог да у пи то | 7 ва по
ствараоци ДОШЛА у АРУ. ена
жај и због тога што заједница није У довољној пе материјално стимулисала та но стваралаштво, Међутим, и мо где је финансијска подр:
Наставак на 2. страни
Ристо Тошовић
ДК 5
ЗЕАНКУ
др 2
35
402 ЦЕНА 1,50 ДИНАР
Друштвене претпоставке и материјална основа само-
управне културне политике
У Крагујевцу 28, 29. и 30 октобр овај број „Књижевних новина" првом дану Конгреса, укључујући и друштва и перспективе њеног раавоја у кретара Секретаријата ЦК Савеза комуниста Србије,
а одржава се Конгрес културне акције у Србији. С обзиром да се штампа 29. октобра, када су сви дневни листови донели веста 0 уводни реферат „Циљеви и функција културе самоуправног Социјалистичкој републици Србији" Латинке Перовић, сенаш лист доноси одломке два реферата
који ће бити читани другога дана рада Конгреса у Првој комисији „Друштвени чиниоци и мате-
ријална основа самоуправне културне политике :
јална основа самоуправне културне политике" СР Србије, и Ристе Тошовића, пред
У наредном броју „Књижевне новине“ ће свакако донети о реферата, а истовремено ће пружити могућност свим проблемима. У Србији говоре документовано и с тежњом
личког извршног већа
ском културном напретку У овој републици.
ПОСМАТРАН са једне опште тачке гледишта, развој савременог света је, поред осталог, карактеристичан и по следећој противречности: револуционарно, напредовање науке и технологије нема свој прави еквивалент у друштвеним односима, изванредном динамизму научног и технолошког процеса, друштвени Односи се споро развијају и усавршавају. Суочени смо са њиховим заостајањем па и стагнацијом,
У свом интегралном значењу самоуправљање подразумева друштвене односе који представљају стварни израз демократизма и-који се заснивају на идеји о похруштвљеном и удруженом раду и активној улози личности, Оно исто тако подразумева и модерну организацију да би мотло да буде хуманистички и друштвени пандан п пратилац савременог технолошког развоја. Самоуправна заједница је пројектована као заједница асоцијација чију кохерентност обезбеђују заједнички друштвени интереси и у којој појединци делују као субјекти политике, дакле и као субјекти културне политике,
Култура у нашим условима има У НВлА по свим друштвеним, политичким и духовним "постулатима социјалистичког самоуправљања 218 има још већи
у лицу произвођача. на. види не само фактор производње, него п активног учесника свих друштвених процеса. Култура је отуда неодвојиви део развоја А а, она је хуманистичка садржина и смисао социјалистичког самоуправљања,
Свако извлачење културе из таквог друштвеног контекста значило би осиромашење њеног актуедног значења и њено одвајање ОА садржине друштвених односа овог квалитета живота и рада а сопијалистичко самоуправљање жели да изпази и да потврди, Градимо · демократску самоуправе
ну културну политику, Она се не може законом ок сати, У питању је историјски процес који је започео, и у свести још увек морао превазилазати традиционалистичке представе .о месту културе у друштву и о суштини културе, (О томе сведоче многи неспоразуми, Зато, желимо: да кажемо да је једна од првих др претпоставки самоџправне културне политике: социјалистичко самоуправљање. Преведено на језик акције ово значи: борећи се за односе. — “боримо се за вишу културнугсвест, а борећи
значајем култура престаје да 6уде израз рафинмана социјално издвојених слојева и елитна категорија, ексклузивни израз и доживљај, сфера апартног искуства или скуп навика и обичаја из доколице и домена који није у непосредној вези са проблемима ·егзистенције — и постаје сам оплемењени живот, синоним за богатство! његових форми, Услов самоуправне културне политике је овакав концепт . културе, нас једном шематизованом и бирократски осиромашеном који редуцира (смисао културе и: пледира за државним арбитрирањем у култури, Са друге стране, овакав концепт културе је условљен ширим и интегралним концептом самоуправнот демократског социјализма, Идеја о самоуправном демократском социјализму на тај начин враћа културу њеним хуманистичким исходиштима, а реализовање идеје о самоуправној социјалистичкој заједници означава-друштвено настојање-да се култура реинтетрише" у живот.
_ Ово је општи: принцип који се у разноврсним облицима конкретизује, што има за резултат 060гаћење досадашње друштвене и жултурне праксе и стварање јед-
реферата „Друштвене претпоставке и материАлександра Бакочевића, седника Удружења књижевника Србије. дломке и неких других занимљивијих а онима који буду желели да о културним да својим ставовима допринесу истин-
потпредседника _ Репуб-
ног новог културног искуства, Самоуправна _ културна _ политика претпоставља _ програм и систем мера, метода и поступака стратегије и развојне динамике који су сви усмерени на то да се овај тенерални циљ у перспективи оствари, тј, да култура добије оне живе функције и оно интегрално друштвено значење које концепт самоуправне социјалистичке заједнице по себи-подразумева, Прва. друштвена претпоставка овакве. културне политике је широка демократизација и социјализација. културе,
Будући да се ради о врло осетљивој. сфери у којој се читав спектар друштвених односа прелама, и кристализира, демократизација. културе увек је саставни део: демократизације укупних ОдДноса У друштву,
Наша · демократска културна политика која 'има за циљ и то да се супроставља насиљу у КуЛтури и над културом и монополистичким“ тежњама, мора активно подстицати процес демократизације ' културе, Из демократских односа и демократске атмосфере ниче више оних: идеја и културних акција које мотивишу,“ буде из,учмалости и покрећу стваралачке снаге: културе и друштва,
Социјализација и демократизација културе подразумевају смишљен програм таквог културног развоја који ће довести до 'поступног смањења великих разлика између развијених и неразвиЈених региона, поступног укидања сада још увек“ постојеће: и у неким случајевима још изразите културне неравноправности и'неједнаких · услова грађана да учествују у културном: животу, Даће, такав програм који'је повезан са: програмима укупног екомомског: и друштвеног развитка, Последњих година захваљујући е-
Наставак на 2. страни
Александар Бакочевић
Ристо Тошовић;: О МАТЕРИ-
ЈАЛНИМ УСЛОВИМА УМЕТНИЧКОГ СТВАРАЛАШТВА Александар Бакочевић: ДРУШТВЕНЕ ПРЕТПОСТАВКЕ и МАТЕРИЈАЛНА ОСНОВА САМОУПРАВНЕ КУЛТУРНЕ ПОЛИТИКЕ
Павле Ивић: ПРЕОКРЕНУТИ ЈЕЗИЧКИ ФРОНТОВИ
ДУХ СТВАРАЊА — ДУХ СУ: ПРОТСТАВЉАЊА — пишу Пјер Абрахам, Зоран Ми. шић, Зоран Гавриловић, Тарас Кермауне) и Интеборг Древиц
ПОЕЗИЈА: Слободан Марковић, Петре Андреевски, Драгомир Брајковић, Миодраг Мијовић-Кант и Василије Марковић
Коља Мићевић: СИМБОЛИКА ЕЛЕМЕНАТА И МИТОЛОШКА ФИГУРАЦИЈА,. У ДЕЛУ ПОЛА ВАЛЕРИЈА
Константин Костић: О КЊИЖЕВНОМ _— СТВАРАЛАШТВУ АНБЕЛКА КРСТИЋА
0 новим књигама Добрице Ћосића и Влатка Павлетића пишу Јован Јанићијевић и Радојица Таутовић
ПРОЗА Душана Пајина
ПРЕОКРЕНУТИ ЈЕЗИЧКИ ФРОНТОВИ
ПОСЛЕДЊИХ МЕСЕЦИ сведоци смо новог преокрета у језичким споровима који потресају нашу јавност већ годинама. Све више западамо у парадокс да се обе стране служе аргументима из некадашњег арсенала друге стране.
Када је 1967. године познатом Декларацијом била покренута акција за одвајање „хрватског књижевног језика" од српског, то се образлагало' језичком угроженош ћу Хрвата и правом сваке нације на властити језик. Аргументи о. угрожености нису пздржали критику: нација која има своје школе, своју штампу, радио и те девизију, своју администрацију и културне медије не може бити озбиљно угрожена „туђим" језиком. Међутим, аргумент о праву сваког народа да располаже сво јим језиком остао је непобијен. С друге стране, противници језичког предвајања истицали су да су „хрватски“ и „српски“ књижевни језик необично слични, тј. да су варијанте истог језика, а да би предвајање изазвало безброј практичних проблема. На те приговоре се одговарало да су постојеће разлике, нако невелике, ипак „национална. обиљежја", и да се ради остварења великог принципа националне _ равноправности м> рају наћи решења која ће савладати практичне тешкоће.
Осим тога, присталице јединства су тврдиле да би остварење ставова Декларације (хрватски је зик за све у Хрватској, и уз то за Хрвате ван Хрватске) било неправедно према Србима у Хрватској, и да би водило асимилацији тих Срба. Поборници предвајања веома дуго нису ни покушали да одговоре на ово. Међутим, почетком ове године појавила се теза да Срби у Хрватској имају право на српски језик. У овом смислу су се, не баш увек довољно дорече но, изразили и неки истакнути хрватски лингвисти, међу _њима ке Јонке и Далибор Брозовић. Исто је схватање јасно формулисано и у изјави председника СК Хрватске дра Савке Дабчевић-Кучар од 13. фебруара 1971. На тај начин је отклоњена она недемократичност коју је имплицирао ранији предлог о језичкој деоби, али подешеној тако да знатан део Срба остане на хрватској страни. ледно, тек тиме је иницијатива за деобу постала поантички прихватљива, после чега је и била прихзаћена. У амандмане савезног устава ушла је одред ба о томе да језике народа Југославије утврђују саме републике својим уставима, али је остала на снази и уставна одредба о пра ву народа Југославије на наставу на свом језику у свим република ма. У складу с тим, у амандманима на устав СР Хрватске нашао се, уз одредбу о хрватском језику, и помен о праву тамошњих Срба на свој језик.
Дискусија о амандманима у Хрватској још није завршена, а и кад се они усвоје, остаће. много тога да се конкретизује у прописима и у пракси. Стога нас не
Наставак на 2. страни
Павле Ивић
———