Књижевне новине
ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС лдЕТОПИ
,
| ких приредаба (некад и по три “ |
· као, наравно,
БЕМУС – фестивал или део сезоне;
ВЕЋ ТРЕБА ЈЕ ГОДИНА како се
"одржавају _ Београдске музичке пости! (БЕМУС) — међународна манмфестација, замишљена и покренута да улепша празник слободе нашег града. Али, као и претходних година, тако и ове године БЕМУС није организован са тасном и одређеном концепцијем: програм је комнонован више у стилу „од свега по мало, него | ли са тежњом да се остваре неке " основне линије, тако да су се при "редбе изведене у оквиру фести' вала само делимично разликовале !од редовне београдске _ музичке | сезоне, како кад је реч о прог| раму, тако и када размотримо ос ' тварени извођачки ниво.
| · Број и концентрација музичједном дану!) заиста су давалч " БЕМУС-у фестивалско обележје, и концерти неколико ансамбала који су остварили изузетне извођачке домете: Национални оркестар француске радио-телевизије са својим шефом, диритентом Жаном Мартиноном, Токијски гудачки кнартет, Држав ни симфонијски оркестар СССР под управом Јевгенија Светланова, са нашим солистом, виодини-
' стом Јованом Колунџијом им, на.
рочито, Московски камерни оркестар под вођством _Рудолфа Баршаја. Сви ти ансамбли, као и ортанист Пјер Кошеро, дали су сво јим концертима поави садржај о" вогодишњем БЕМУС-у и тако У чинили да ова манифестација буде, бар делимично (кад већ то није била У целости!), — свечаност, ред врхунских извођачких достиг нућа ових ансамбала и диригена та, било је и неколико солидних концерата, међу које треба сврстати концерте Београдске филхар моније (са диригентима. Делотуом и Хутманом), као и наступ Београдског дувачког квинтета, али било је п недопустиво слабих извођачких остварења (на пример, спектакл Првог камерног балетског ансамбла из Њујорка), која су допринела неуједначености опи тег нивоа БЕМУС-а. Трибина награ Ђених, у оквиру које су наступиди награђени млади музички уме тници, дала је фестивалу посебно обележје, на којем, мишљења смо, треба градити физиономију будућих програма.
Неџуједначен резултат БЕМУС-а произишао је из више разлога. Пре свега, неуједначеност извоБачких домета мора се прихвати.
· ти као објективна нужност, при-
сутна на сваком фестивалу. Длм, можемо ди и смемо ли прихватити одсуство програмске концепци је, која се манифестовала у слабој заступљености српске музике на концертима и музичко-сцечским приредбама2 — Реситал старе српске поезије и музике у из вођењу Београдских с мадригалиста и концерт Београдског дувачког квартета (ако изузмемо вече посвећено изворној народној му“ зици) — биле су једине приред, бе БЕМУС-а у целости посвећене домаћем музичком стваралаштву, а то је, чак и када рачунамо још неколико дела изведених на осталим концертима, ипак мало. ЗачуЊује одсуство концерата хорске музике а сареПа, с обзиром на нале традиције у тој области, а исто тако и одсуство реситала познатих наших и страних уметника.
Било је и неколико организаторских промашаја, од којих је најдрастичнији приређивање концерта Националног _ оркестра француске радио-телевизије у неакустичној дворани Дома синдиката, а затим и додела поподневног термина Московском камерном оркестру.
Ипак, овогодишње музичке _ свечаности , донеле су вам неколико сјајвих концерата, који ће, изгледа, опет бити само раскошни увод у мошаву и сиву музичку сезону. Музичко-сцен-
прави празник музике. По-
Београдске ,
ски програм, у поређењу са рани- шј
"јим годинама, био је нешто слаби ји, али свакако треба издвојити представу опере „Царска невеста" Н. Р—Корсакова у извођењу љубљанске опере, као и наступ Београдског балета, који је за фестивал _ обновио Менотиједуву „Себастијана" и Шесту симфонију П. И. Чајковског.
Све у свему, и ове године БЕМУС није био добро искоришћена.
' шанса. Да ли је, на крају, потреб
но нагласити да ће тако увек и бити када не постоји најјаснија програмска и организациона оријентација, када је концепција фестивала резултат компромиса + зукрштаних еснафских интереса појединих удружења и кланова» — Максимално оптерећен компромисима, БЕМУС нам је донео хибридни резултат изнад очекивања, али, и то ваља рећи, резултат који би могао бити знатно бољи.
Рашко В. Јовановић
БО ВИДЕРБЕРГ
Пред „ФЕСТ 72“
На седници Фестивалског одбора одржаној 14, октобра ове године уметнички директор ФЕСТ-а Миаутин Чолић поднео је реферат о репертоару ове филмске манифестације, Из Чолићевог извештаја сазнајемо да је оквирни репертоар за овогодишњи ФЕСТ већ састављен и да ће он, по свој прилици, представљати деведесет процената дефинитивног репертоара, А дефинитивна листа филмова који ће се приказати на „ФЕСТ-у 72“ биће саопштена децембра. _
Као и прошле године филмови ће се приказивати у два гтлавна програма, У Дому синдиката биће приказан програм под називом „Избор победника и награБених филмова на светским фестивалима“, а у биоскопу „Козара“ ћемо видети најновија дела великих редитеља и младих талената, Осим тога, ексклузивно ће бити приказан _ специјални — програм „Конфронтације“ са темом „Филм у социјалним манифестацијама“ и програм дечјих филмова, Рачуна се да ће за осам дана, колико Фестивал траје, бити приказано око педесет филмова,
Предложени филмови су произведени у атељеима деветнаест националних кинематографија, Обухвативши тако велики број националних кинематографија, београдски Фестивал, као члан Федерације светских фестивала, испуњава једну од својих обавеза према -овој угледној светској институцији, Од предложених филмова за „ФЕСТ 72“ мислимо да по квалитету и значају треба издвојити следеће: „Смрт у Венецији“ (Лукино _ Висконти), „Посредник“ (Џозеф Лоузи), „Паника у Нидл Парку“ (Џери Шацберг), .ЏПое Хил“ (Бо Видерберг), „Љубав“ (Карољ Мак), „Патон: жудња за славом“ (Франклин Џ. Шафнер), „Брава 22“ (Мајк Николс), „Рајанова кћерка“ (Дејвид Лин), „За-
СТРИП „КЊИЖЕВНИХ НОВИНА“
и при патент о
љубљене жене“ (Кен Расел), „Ху-
ља“ (Клод Лелуш), „Врт Финција.
Континија“ _ (Виторио де Сика), „Декамерон“ (Пјер Паоло Пазохини), „Саобраћајна гужва“ (Жак Тати), „ДАодир“ (Интмар . Бергман) _ „До-Де-Ска-Ден“ (Акиро Куросава), „Ђавог. “ (Кен Расел), • Недеља, проклета недеља“ (Џон |Плезингер), „Ујка Вања“ и „Краљ Лир“ (1. Козинцев“). Говорећи о предстојећем Фестивалу, Милутин Чолић је, измеЂу осталог, рекао: „Као што знате, наш репертоарски принцип је — добар филм, без обзира којој
националној кинематографији и
ауторској оријентацији припада“, Наш Фестивал је, уосталом, „Фестивал фестивала“, што значи да смо на официјелном програму 0обавезни да прикажемо избор оних дела која су на међународним фестивалима била награђена, Поред многобројних угледних гостију из земље и иностранства постоји могућност, рекао нам је Чолић, да „ФЕСТ-у 72“ присуствују неки од великана филма као што су Рене Клер, Куросова, Бергман, Џон Форд, Висконти, Буњуел, који би, својим присуством, свакако много допринели још ве| ћој афирмацији београдског фес-
тивала. (В.В. П))
(атам књига у Франкфурту
Овогодишњи, двадесет трећи сајам књига у Франкфурту на Мајни, одржан од 14, до 19. октобра, као и обично, био је највећа смотра издавачке. делатности готово читавог културног света, На њему је учествовао 3581 издавач из 59 земаља са 241,000 наслова (од тога 78.000 нових), Ове године први пут учествовале су Етиопија и Авганистан, Сајам је прошао, углавном, без потреса, којих је било доста након 1968, године, Протестовали су само неки млади људи против бразилског и иранског штанда и њима је управа сајма дозволила да изложе своја антирежимска издања, Поред тога, румунска делегација је још првог дана напустила сајам, без икаквог објашњења, али се претпоставља да је то учинила у знак протеста што је западнонемачка издавачка кућа Суркамп рекламирала Паула Гому као „румунског Солжењицина“, Ове године је било мање левичарских издавача из западних земаља, јер су у међувремену многи престали са радом. Запажено је и знатно опадање порнографске литературе: док је пре годину дана издавач једне порнографске књиге могао да рачуна на продају 30—50 хиљада примерака годишње, сада је реални годишњи тираж само осам хиљада. Знатно увећање показала је, међутим, производња „видео-касета“, мада још није усавршена и углавном служи у педагошке сврхе,
Свака национална издавачка делатност је, наравно, манифестовала извесну специфичност, Издавачи из САД сада највише издају дела из науке и технологије, док је број књига из политике и друштвене критике (на пример, о расном проблему) донекле опао, Код Енглеза, поред дела из лепе књижевности, међу којима се истиче постхумни роман Е,. М, Фор| стера „Маријус“ (о хомосексуализму), роман „Девојка 20“ Кингслија Ејмиса и нове песме Спен| дера и Одна, видно место заузи| мају дела бившег премијера Ха| ролда Вилсона „Лабуристичка влада“ и књига новинара Антонија Семпсона „Нова анатомија Британије“, Италијани су сем овога пута истакли књигама о ликовним _ уметностима, · Западни Немци, који све више издају џепна издања (она код Енглеза чак | и доминирају), истакли су на првим местима књигу Увеа Јонсона о Њујорку, драму Питера Вајса | „Хелдерлин“, роман Лудвига Ха-
|. рига, приповетке Кунерта, књиту
зично издање песама Анрија
Мана о Валенштајну, двојеМи- шоа итд, Официјелни штанд Фран-
Тола
· цуске био је посвећен Прусту, а
највећи број књига изложених на другим штандовима били су Романи, од којих су многи припадалим врло младим писцима,
Међу земљама Источне Евро-
_ пе, бар како тврди Франсоаз Ва-
тенер у париском дневном листу „Монд“, најмодерније и најпријатније је био опремљен чехословачки штанд, на коме је било више књига о уметности, а мање књижевних дела. (За неке чехословачке писце, као, на пример, Вацулика и Кохоута, носиоци издавачких права су сада швајцарске издавачке куће). Поред мнотобројних дидактичких књига, на штандовима источноевропских земаља запажено је бројно присуство класика, од новијих писаца дела Томаса Мана, Хемингвеја и Хајнриха Бела, а примећено јеми то да се сада на Истоку објављују и дела Гинтера Граса и Сигфрида Ленца. |
_ Југословенску издавачку делатност представљало је шеснаест издавача на посебним штандовима: „Нолит“, „Просвета“, „Матица хрватска“, „Младост“, „Младинска књига“, „Државна заложба Словеније“ итд, Осим самосталних издавача, на посебним штандовима _ појавиле су се фирма „Графоимпекс“ (која је представљала неколико издавача техничке књиге) и Удружење издавача и књижара Југославије (које је представљало тринаест издавача). Поред издавачких предузећа, на овом сајму су учествовала и предузећа која се само баве продајом књига, Општи је утисак да је југословенска књига добро приказана, да се добро продавала и да је, према томе, учешће наших издавача било оправдано,
Рацинови еугрети
Већ традиционални Рацинови сусрети одржаће се и ове године, од 9. до 12. новембра, у Титовом Велесу. Основно обележје овогодишњих сусрета јесте симпозијум на тему „Развојни процеси у савременој македонској литератури". О тој теми неће говорити само македонски критичари и књижевници већ и критичари из свих делова Југославије.
М част прославе 30-тодишњице Револуције 9. новембра ће се одржати општејутословенски митинг поезије у оквиру Рацинових сусрета биће одржано и неколико пратећих приредбе као што је, на пример, вече посвећено поезији Блажа Конеског и изложба „Македонски писци у карикатури".
На Сусретима ће бити додељена и Рацинова награда.
КЊИЖЕВНЕНОВИНЕ
Уреднички колегијум: Филипо Давид, Васко Мвановић, Миодраг Млаћ, Драгав М. је 'ремић (главни а одговорни уредник), Љу. биша Јеремић, Вук Крњевић (заменик главног уредника), Чедомир Мирковић, Богдан А. Поповић, Владимир В. Предић (секретар _ редакције), Владимир –Стој"чшив, Бранимир Шћепановић. _ Техничко уметничка опрема: Драгомир Димитрије. зић. Урећивачке одбор: др Димитрије Вученов, Предраг Делибашић, Енвер Бер. ћеку, др Милор лић, Аушав Матић (председник), ар Војив Матић, Момчило Миланков, др Драшко Ређеп, Јара Рнбнн. кар, Аушав Сковран, Алекса Челебоновић, Зуко Џумхур, Пал Шафер. Илејно решење графичке опреме; Боглан Кршић. Лист изла: чи сваке друге суботе. Цена 1,50 дин. Годи. шшња шретплата 30, полугодишња 13 динара, % за «ностранство двоструко. Аисл азлдаје Новинско издавачко предузеће „Књижевне вовине'", Београд, Француска 2. Директор: Војислав Вујовић. Телефони: 627-286 (редак. чија) а 626-020 (комерцијално одељење 9 администрација). Текући рачун 608-1-208-1. Рукописи се пе враћају Штампа: „Глас“, Београд, Влајковићева 8.
~ – -
с ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС
Протест Радомира Андрића
Управо у тренутку када су му изашле из штампе трећа и четврта књига песама — трећа у зајед-
ници са Весном Парун „Карпат-.
ско умиљеније“ у издању крушевачке „Багдале“ и четврта „Шумска црква“ у издању издавачке куће „Слово љубве“ — млади песник Радомир Андрић одлучио се на штрајк глађу у просторијама Удружења књижевника, желећи да тим чином истакне тешку егзистенцијалну ситуацију КњИжевних стваралаца, нарочито најмлађе генерације, Након четири дана штрајка, Управа Удружења књижевника Србије се састала 23, октобра, саслушала његове разлоге за штрајк глађу и, након дискусије, издала саопштење у коме се каже: „Разумевајући потпуно његову личну ситуацију а посебно његове разлоге да истичући СВОЈ случај покрене много дубља питања која се тичу друштвеног положаја књижевних стваралаца, Управа сматра својом дужношћу да се овим саопштењем обрати јавности, а пре свега Заједници културе, тражећи брже и ефикаоније решавање етзистенцијалних проблема књижевних стваралаца и књижевног стваралаштва, Исто тако, Управа сматра својом дужношћу да истакне да је друштвена заједница и до сада показивала разумевање за ове проблеме, али они из разних разлога нису ефикасно и брзо решавани, Зато се нада да ће и предстојећи Конгрес културне акције у том сми-
слу предложити неке ефикасне
привремене и трајније мере. Управа такође сматра да се оваквим видом протеста какав је протест песника Радомира Анд не могу трајније решавати егзистенцијална питања књижевног стваралаштва, али га зато не може ни осудити пошто су прилике у којима живи велики број књижевних стваралаца такви да понеки од њих не виде другог излаза него да протестују на овакав начин“,
На дан 28. октобра редакција „Књижевних новина" примила је следеће писмо Радомира Андрића:
Драги другови,
У трену када престајем са штрајком глађу свестан сам да је чин на који сам се одлучио пре седам дана по много чему анахроничан, али другог избора нисам
имао. Како мени, тако верујем и.
свим онима којих св тичу проблеми писаца и културе уопште, неке су ствари постале јасније или су се указали путеви да та постану. Непобитна је чињенина да смо ми писци својим стваралаштвом један од динамичних де: лова културе. Решити статус пис« ма, истина, није једноставно, али мислим да није ни толико сложено да се не може решити трајно. Проблеми се решавају сукцесивно и за сваку генерапију за себе, тако да се наслеђе нерсшених проблема свакој наредпот ге. нерацији писаца преноси пи нагомилава. Ја сам тражио „стособну собу". Надам се да ће мој захтев реално бити схваћен, јер мој случај је огледало потениијалних истоветних случајева других писаца који живе слично као ја.
Писци су радници у области културе им мислим да је време да се књижевни рад реалније вреднује и заштити одређеним друштвеним нормативима управо са самоуправних позиција. У том сми слу поздрављам Конгрес културне акције, који данас почиње у Крагујевцу и желим да се све она што је досад било фистивно у кул< тури реализује што боље и успеш= није за све нас.
Радомир Андрић Француска, 7
Шрта Џоја Ратковић